Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe Udru\u017eenja AA, protiv Dragoljuba Petrovi\u0107a, zbog diskriminacije na osnovu pola\/roda. U pritu\u017ebi je navedeno da je 2.6.2021. godine, na sajtu <\/em>iskra.co <\/em>objavljen tekst pod nazivom \u201eMolba da opozovete zakon: Pismo \u010duvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovi\u0107a predsedniku Srbije\u201c od 1.6.2021. godine. U pritu\u017ebi se dalje navodi da je u ovom tekstu Dragoljub Petrovi\u0107 izneo niz diskriminatornih stavova prema \u017eenama. Na zahtev Poverenika da se izjasni na navode pritu\u017ebe, u skladu sa \u010dlanom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Dragoljub Petrovi\u0107 je dostavio elektronskim putem, 6.9.2021. godine, dva teksta<\/em>, <\/em>\u010diji su naslovi: 1. Za\u0161tita od i\u0161\u010da\u0161ene pameti i 2. Nasilje nad srpskim jezikom i narodom.<\/em> Iako se eksplicitno ne navodi, iz analize teksata proizlazi, da se obra\u0107anje Dragoljuba Petrovi\u0107a odnosi na novousvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti i to u delu koji se odnosi na upotrebu rodno osetljivog jezika. Utvr\u0111eno je da je u tekstu, izme\u0111u ostalog, navedeno:\u00a0 \u201e\u017eena daje, ra\u0111a, (iz)nosi \u017eivot i njoj nije \u201edato\u201c \u00a0da \u017eivot ubija i samo zdrava, normalna \u017eena mo\u017ee biti pesnikinja, a samo nedovr\u0161ena \u2013 vojnikinja; samo zdrava, normalna \u017eena mo\u017ee \u201erodit \u0161esnes komada\u201c, a samo nesre\u0107na i nedovr\u0161ena \u2013 izvr\u0161iti \u0161esnaest abortusa; ona prva mo\u017ee biti akademik, a onoj drugoj mnogo je i akademkinja; ona prva sasvim se ugodno ose\u0107a kao oftalmolog, sociolog, filolog dok onima drugim mnogo vi\u0161e pristaje namigu\u0161a i\/li pobegulja; prvoj sasvim lepo pristaje zvanje professor emeritus, a ona koja ho\u0107e da je prof. emerita samo potvr\u0111uje da nije zaslu\u017eila ni ono prvo zvanje a kamoli ovo drugo. Zakon koji sve to propisuje pripremile su neke nedovr\u0161ene \u017eene i onaj na\u0161 \u017eenski soj (da se dalje samo na njemu zadr\u017eimo) koji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se na\u0111e me\u0111u feministkinjama, trilateralkama, bilderbergu\u0161ama i sli\u010dnim trofrtaljkama nego me\u0111u\u00a0\u017eenama\u00a0i da, sa tih novih pozicija, podupiru razaranje svih onih vrednosti na kojima su zasnovani srpska istorija, tradicija, kultura, etos.\u201c\u00a0 Imaju\u0107i u vidu ove navode, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je istakao da je<\/em> Dragoljub Petrovi\u0107 u ovom tekstu izra\u017eavao mi\u0161ljenja, stavove i ideje koji su poni\u017eavaju\u0107i, uvredljivi i degradiraju\u0107i i kojima se podsti\u010de diskriminacija i mr\u017enja prema \u017eenama. Tako\u0111e, njegovi stavovi i izjave \u201ei to se uvek znalo i to nikad nikome nije trebalo obja\u0161njavati: \u017eena je dr\u017eala tri stuba ku\u0107e (ra\u0111ala, odgajala decu i \u201e(o)dr\u017ea(va)la ku\u0107u\u201c i otud narodna izreka da \u201eku\u0107a ne stoji na zemlji nego na \u017eeni\u201c), a mu\u0161karcu je \u201ebilo dato da ku\u0107u hrani i brani…<\/em> \u201e<\/em>I nikad nikom nije palo na um da u tome ne\u0161to menja i \u201epopravlja\u201c<\/em> su suprotni odredbi \u010dlana 20. Zakona o zabrani diskriiminacije. Naime, ovim izjavama Dragoljub Petrovi\u0107 je svoj stav prema \u017eenama iskazao kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge, prema kojima se \u017eena prikazuje kao neko ko \u201era\u0111a, odgaja decu i odr\u017eava ku\u0107u\u201c, \u010dime se isti\u010de stereotipan obrazac o \u017eenama i njihovom polo\u017eaju u dru\u0161tvu. Poverenik je istakao da\u00a0 Dragoljuba Petrovi\u0107a\u00a0 ima pravo da iznosi svoje stavove i mi\u0161ljenja, u konkretnom slu\u010daju pravo da kritikuje i komentari\u0161e zakon (za koji predla\u017ee da se povu\u010de iz procedure usvajanja), ali ne na na\u010din kojim se podsti\u010de diskriminacija prema \u017eenama ili javno zagovaraju stereotipne uloge polova.<\/em> Pri tome, Poverenik je\u00a0 imao u vidu da je Dragoljub Petrovi\u0107 profesor, te da svojim stavovima i autoritetom mo\u017ee da uti\u010de na javnost, zbog \u010dega ima dodatnu odgovornost da svojim izjavama i stavovima ne podsti\u010de diskriminaciju i vre\u0111a dostojanstvo lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva. Zbog toga je Poverenik doneo mi\u0161ljenje da su u tekstu koji je objavljen na sajtu <\/em>iskra.co.<\/em> 2.6.2021. godine, pod nazivom: Molba da opozovete zakon: Pismo \u010duvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovi\u0107a predsedniku Srbije, povre\u0111ene odrede \u010dlana 11. u vezi \u010dlana 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mi\u0161ljenje je izdata preporuka da Dragoljub Petrovi\u0107, povodom stavova i izjava iznetih u ovom tekstu objavi javno izvinjenje svim \u017eenama, u elektronskom ili \u0161tampanom mediju, kao i da ubudu\u0107e vodi ra\u010dina da u izjavama, stavovima i sadr\u017eajima koje iznosi ne podsti\u010de diskriminaciju prema \u017eenama, kao ni stereotipe i predrasude <\/em>o dru\u0161tvenim ulogama polova.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Na osnovu navoda pritu\u017ebe i izja\u0161njenja utvr\u0111eno je da je Dragoljub Petrovi\u0107 autor teksta \u010diji je naslov: Zakon za za\u0161titu nedovr\u0161enih \u017eena, a koji je objavljen 2.6.2021. godine na sajtu iskra.co pod nazivom: Molba da opozovete zakon: Pismo \u010duvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovi\u0107a predsedniku Srbije<\/em>. Poverenik konstatuje da je Dragoljub Petrovi\u0107 na zahteva ovog organa od 20.8.2021. godine, da se izjasni na navode pritu\u017ebe, u skladu sa \u010dlanom 37.stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dostavio dva teksta, u prilogu ektronskog dopisa od\u00a0 6.9.2021. godine, i to: 1. Za\u0161tita od i\u0161\u010da\u0161ene pameti i 2. Nasilje nad srpskim jezikom i narodom. Tako\u0111e, Poverenik konstatuje da u dopisu od 6.9.2021. godine, Dragoljub Petrovi\u0107 nije sporio da je autor navedenog teksta, koji je predmet pritu\u017ebe, kao i da se nije izjasnio na navode pritu\u017ebe i sporni tekst koji je objavljen na sajtu iskra.co.<\/p>\n 2.2.<\/strong> U postupku je utvr\u0111eno da je na sajtu iskra.co[2]<\/a>, dana 2.6.2021. godin, objavljen tekst pod naslovom: Molba da opozovete zakon: Pismo \u010duvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovi\u0107a predsedniku Srbije<\/em> od 1.6.2021. godine. U uvodnom delu teksta, navedeno je: \u201ePo\u0161tovani gopodine predsedni\u010de, \u0161aljem Vam ovaj tekst sa molbom da opozovete Zakon o kome ovde govorim. Njega je pripremila (i izglasala) ona pamet koju su Srbi, dok ih je bilo, vodili na kratkoj uzici jer im je to bilo lak\u0161e nego i\u0107i da je tra\u017ee kad je izgube. Dragoljub Petrovi\u0107, prof (u penziji). Novi Sad\/Pranjani(Leu\u0161i\u0107i) 1. jun 2021. godine.<\/em> Nakon uvodnog dela, tekst po\u010dinje naslovom: \u201eZakon za za\u0161titu nedovr\u0161enih \u017eena<\/em>\u201c. U tekstu je, izme\u0111u ostalog, nevedeno: \u201e I to se uvek znalo i to nikad nikome nije trebalo obja\u0161njavati: \u017eena je dr\u017eala tri stuba ku\u0107e (ra\u0111ala, odgajala decu i \u201e(o)dr\u017ea(va)la ku\u0107u\u201c i otud narodna izreka da \u201eku\u0107a ne stoji na zemlji nego na \u017eeni\u201c), a mu\u0161karcu je \u201ebilo dato da ku\u0107u hrani i brani\u201c<\/em>. <\/em>Danas je te\u0161ko re\u0107i kolika je takva \u201epodela nadle\u017enosti bila pravi\u010dna\u201c, ali je nesporno da je na takvim osnovama uobli\u010den i nominacioni odnos izme\u0111u \u201emu\u0161kih\u201c i \u201e\u017eenskih\u201c nosilaca svojstava i zanimanja:dok je \u017eena bila \u201etrudnica\u201c i \u201eporodilja\u201c, mu\u017e je bio \u201elovac\u201c i \u201evojnik\u201c i te se \u201enadle\u017enosti\u201c nisu mogle me\u0161ati ni u realnost ni u jeziku. <\/em>I zato u srpskom<\/em> jeziku<\/em> jo\u0161 nema ni \u017eenskog\u00a0vojnika\u00a0i\u00a0lovca\u00a0niti<\/em> mu\u0161ke\u00a0trudnice\u00a0i\u00a0porodilje; ti su odnosi uspostavljeni davno, kad se po\u010deo uspostavljati srpski jezik, i bru\u0161eni milenijima, zajedno sa bru\u0161enjem jezika koji ih je nosio. I nikad nikom nije palo na um da u tome ne\u0161to menja i \u201epopravlja\u201c.\u00a0\u00a0<\/em><\/p>\n Prvi su se toga \u201edosetili\u201c biv\u0161i frustrirani Srbi i biv\u0161e frustrirane Srpkinje: oni prvi bili su Hrvati-koji vi\u0161e nisu hteli da budu Srbi (pa su po\u010deli \u201ekovati\u201c re\u010di po kojima bi se od Srba razlikovali), a one druge bile su Srpkinje-koje vi\u0161e nisu htele da budu \u017eene (pa krenule u \u201eiste kova\u010dnice\u201c – da otud me\u0111u nogama iznesu ono \u0161to im je \u201ena po\u010detnoj deobi\u201c bilo uskra\u0107eno). <\/em><\/p>\n One prve predvodile su Vilson, \u010cer\u010dil, Broz, Paveli\u0107 (i neki drugi koji se od njih nisu razlikovali) i oni su Srbe skratili za, makar, tri i po miliona (boljih) glava; ove druge isturili su naslednici oni prethodnih s ciljem da dovr\u0161e ono \u0161to su sami propustili. I ovlastili \u010comi\u0107ku i Zoranu da (uz pomo\u0107 Trilaterale i Bilderber\u0161kog kluba)\u00a0 definitivno osramote i srpski jezik i njegove nosioce. I njihovu Skup\u0161tinu. Koja je, po munjevitoj proceduri, 20. maja 2021. godine, donela zakon koji propisuje da mora postojati i \u017eenski vojnik i mu\u0161ka trudnica i, ako se to ne bude po\u0161tovalo, Gordana i Zorana ovla\u0161\u0107ene su da od svakog <\/em>neposlu\u0161nika napla\u0107uju kaznu od 50 hiljada do dva miliona dinara. (I pri tom \u0107e njihovi \u201efavoriti i \u0161ti\u0107enici\u201c imati i popust i privilegiju: kad po\u010dnu da ra\u0111aju i da Srbima popravljaju natalitet, oni \u0107e ste\u0107i i pravo na ordene, ali i na raspodelu zarade od onoga \u0161to su One Dve od neposlu\u0161nika naplatile, tj. \u201ezaradile”).<\/p>\n One su, dalje, naredile da se i u vojni\u010dkoj terminologiji uspostave \u201e\u017eenske tvorbene mustre\u201c pa smo dobili\u00a0vojnikinju, ali i\u00a0desetarku, i\u00a0majorku, i\u00a0generalku, i\u00a0admiralku, i\u00a0artiljerku, i\u00a0topovnja\u010du, i mnoge varijacije \u2013\u00a0vi\u0161ecevki<\/em>.. One nare\u0111uju da \u017eenski re\u017eiser treba da bude re\u017eiserka,<\/em> a ne obja\u0161njavaju za\u0161to ne bi mogla biti i re\u017eiserulja; zadovoljne su \u0161to je model i \u201emu\u0161ko\u201c i \u201e\u017eensko” zvanje, a \u0161ereti dodaju da bi taj \u201e\u017eenski” mo\u017eda bio elegantniji kao modla. One izjedna\u010duju akademca i akademika pa se ne zna da li to \u010dine po statusu u vojnoj \u0161koli ili u najvi\u0161oj nau\u010dnoj instituciji, ali po logici da je akademkinja \u2018\u017eena akademik\u2019 treba razumeti da akademika treba preimenovati u akademka (ili makar u akademca). Njima se mnogo dopadaa \u201ctvorbeni obrazac” – \u0161kinja (politikolo\u0161kinja, astrolo\u0161kinja), a ne obja\u0161njavaju za\u0161to ne\u0107e da budu, recimo, politikologulje ili astrologu\u0161e ako im se dopada da budu pobegulje ili namigu\u0161e. One tvrde da je i latinski jezik homofobi\u010dan jer u njemu nema ,,professor-a \u017eenskog roda” pa ne znaju da li da se raduju kad dobiju (\u201emu\u0161ko”) zvanje professor emeritus ili da pla\u010du \u0161to to nije \u201cprofestrix emerita pa se jednako uspe\u0161no rugaju i latinskom jeziku potpisuju\u0107i se skra\u0107eno (i sa skra\u0107enom pame\u0107u) kao \u201eprof. emerita”. I tako dalje – do apsurda.<\/p>\n Zakon koji sve to propisuje pripremile su neke nedovr\u0161ene \u017eene, a za njega glasali \u2013 nedovr\u0161eni poslanici. Ni jedni ni drugi nisu znali ni \u0161ta rade ni da je sve \u0161to su \u010dinili bilo upereno protiv srpskoga jezika.<\/em><\/p>\n I protiv pameti. Koja je, recimo, formulisala \u201eizmudricu\u201c da jezik mo\u017ee biti \u201ehomofobi\u010dan i diskriminatoran\u201c. Tako ne\u0161to mo\u017ee re\u0107i samo neko ko o jeziku ne zna ni\u0161ta i kome jezik slu\u017ei jedino za brbljanje. Da je druk\u010dije, takvi njegovi nosioci znali bi da jezik\u00a0ne\u0107e\u00a0da bude ni hrabar ni stra\u0161ljiv, on jedino\u00a0ho\u0107e\u00a0da imenuje svojstvo,<\/em> pojam, da to uradi po svojim pravilima i svojim mehanizmima ne osvr\u0107u\u0107i se na to kako \u0107e gordane i zorane na njegovu tvorevinu reagovati<\/em>…<\/em><\/p>\n Recimo: \u017eena\u00a0daje,\u00a0ra\u0111a,\u00a0(iz)nosi\u00a0\u017eivot\u00a0i njoj nije \u201edato\u201c da\u00a0\u017eivot\u00a0ubija\u00a0i samo zdrava, normalna \u017eena mo\u017ee biti\u00a0pesnikinja, a samo nedovr\u0161ena \u2013\u00a0vojnikinja; samo zdrava, normalna \u017eena mo\u017ee \u201erodit \u0161esnes komada\u201c, a samo nesre\u0107na i nedovr\u0161ena \u2013 izvr\u0161iti \u0161esnaest abortusa; ona prva mo\u017ee biti\u00a0akademik, a onoj drugoj mnogo je i\u00a0akademkinja; ona prva sasvim se ugodno ose\u0107a kao\u00a0oftalmolog,\u00a0sociolog,\u00a0filolog\u00a0dok onima drugim mnogo vi\u0161e pristaje\u00a0namigu\u0161a\u00a0i\/li\u00a0pobegulja; prvoj sasvim lepo pristaje zvanje\u00a0professor emeritus, a ona koja ho\u0107e da je\u00a0<\/strong>prof. emerita\u00a0samo potvr\u0111uje da nije zaslu\u017eila ni ono prvo zvanje a kamoli ovo drugo.<\/em><\/p>\n I tako smo stigli do su\u0161tine problema o kome govorimo i ja moram priznati da ne znam \u0161ta je to rodna ravnopravnost (tj. kako se mogu izjedna\u010diti\u00a0<\/em>\u0161aronja\u00a0i\u00a0\u0161arulja), niti kako ona mo\u017ee biti ugro\u017eena, niti kako se od takve opasnosti mogu spasavati oni koji se pred njom ose\u0107aju ugro\u017eenima. Znam, me\u0111utim, da je u re\u010dnicima srpskoga jezika zapisano da su\u00a0pol\u00a0i\u00a0rod\u00a0sinonimi, a da neka nova pamet \u201epropisuje\u201c da se ono prvo nosi \u201eme\u0111u nogama\u201c, a ono drugo \u201eu glavi\u201c i da se takva shvatanja \u201erazra\u0111uju\u201c tamo gde je, polovinom pro\u0161log veka, najavljeno da \u0107e omladina biti uni\u0161tavana i da \u0107e to prethoditi uni\u0161tenju moderne civilizacije, da su u tim projektima najvi\u0161a mesta rezervisana za svakoruko nedovr\u0161ene primerke ljudske vrste (kakvi su, recimo, nosioci Bajdenove \u00bbLGBTNZ-demokratije\u00ab, ali i onaj na\u0161 \u017eenski soj (da se dalje samo na njemu zadr\u017eimo) koji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se na\u0111e me\u0111u feministkinjama, trilateralkama, bilderbergu\u0161ama i sli\u010dnim trofrtaljkama nego me\u0111u\u00a0\u017eenama\u00a0i da, sa tih novih pozicija, podupiru razaranje svih onih vrednosti na kojima su zasnovani srpska istorija, tradicija, kultura, etos.\u00a0<\/em><\/p>\n I u svemu tome mogao bi se osmotriti jo\u0161 pokoji aspekt problema o kojima govorimo, a ja biram jedan koji mi je, moram priznati, najmanje jasan: ako onih \u201eBajdenovih demokrata\u201c ima tek\u00a01-3 procenta\u00a0ljudske populacije, ne znam koliko se na\u0161ih \u201efeministkinja i onih drugih\u201c zaverilo protiv srpskoga jezika i krenulo u njegovo ru\u017eenje, ali i bez uvida u te odnose, ja sam ipak sklon da verujem da ni njih nema (mnogo) vi\u0161e nego onih prvih i sad zaklju\u010dujem da su Zakon o kome govorimo pripremile takve \u017eene, a usvojila ga parlamentarna ve\u0107ina koja se od njih ne razlikuje. Govorim tako isklju\u010divo sa stanovi\u0161ta sopstvenog iskustva: tokom mnogo decenija svoga dugog \u017eivota nikad nisam sreo \u017eenu koja bi se ose\u0107ala \u201eugro\u017eenom\u201c zbog toga \u0161to se uz njeno ime nije na\u0161ao \u201e\u017eenski identifikator\u201c zanimanja ili profesionalne pozicije, sretao sam mnoge koje su takve \u201eidentifikatore\u201c energi\u010dno odbijale, a sasvim su retke bile one za koje sam naknadno saznavao da bez takve oznake nisu mogle ni spavati. Ta me pojedinost navodi na zaklju\u010dak da su se i pomenute ministarke i Skup\u0161tina narugale i\u00a0normalnim\u00a0Srpkinjama, i srpskom jeziku, i elementarnoj pameti, a to potvrdila i jedna ozbiljna advokatska kancelarija zahtevom da najvi\u0161a sudska instanca potvrdi da je zakon \u201eneprimenljiv i neustavan\u201c i da se obustavi njegova primena ili u celini ili makar u nekim delovima.\u00a0<\/em><\/p>\n Ja mislim da taj zakon treba povu\u0107i u celini jer obavezuje Srbe i na nasilje nad jezikom. I na udar na Najvi\u0161i Prirodni Poredak. I na to da \u0107e morati imati i tre\u0107u nogu.<\/em> Po uzoru, verovatno, na onu moju davna\u0161nju \u2013\u00a0trocevku.<\/em>\u201c<\/em><\/p>\n 2.3.<\/strong> U tekstu, \u010diji je naslov: Za\u0161tita od i\u0161\u010da\u0161ene pameti, a koji je Dragoljub Petrovi\u0107 dostavio ovom organu elektronskim putem, 6.9.2021. godine, izme\u0111u ostalog, navedeno\u00a0 je: \u201ePa \u0107e te na\u0161e \u201e AA gra\u0111anke\u201c u svemu \u0161to ih okru\u017euje videti \u201ediskriminaciju\u201c, ali ne\u0107e primetiti koliko je njihova pamet beznade\u017eno osmu\u0111ena i koliko su same hendikepirane time \u0161to ni\u0161ta ne razumeju od onoga o \u010demu govore, niti znaju \u0161ta prepisuju niti za \u0161ta se zala\u017eu. One \u0107e optu\u017eiti gre\u0161nika za \u201ediskriminaciju po osnovu \u00bbpol<\/em>a<\/em>\/rod<\/em>a<\/em>\u00ab\u201c, ali kad im se ka\u017ee da su u srpskom jeziku ti pojmovi sinonimni, one to \u201ene \u010duju\u201c i dalje \u201eguslaju svoju muziku\u201c ne shvataju\u0107i da sve \u0161to tvrde govori upravo protiv onoga \u0161to \u017eele dokazati. Ako im se, recimo, ka\u017ee da pripadaju onom \u017eenskom soju \u201ekoji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se na\u0111e me\u0111u feministkinjama, trilateralkama, bilderbergu\u0161ama i sli\u010dnim trofrtaljkama nego me\u0111u \u017eenama\u201c, one ne\u0107e shvatiti da se upravo na tome lomi sva njihova pamet, tj. one priznaju da nisu \u017eene: \u017eena po prirodi ne mo\u017ee biti feministkinja po profesiji budu\u0107i da su u tom slu\u010daju o\u0161te\u0107eni i \u017eena i feministkinja, a u procepu izme\u0111u ta dva o\u0161te\u0107enja pol\/rod ne\u0107e im poslu\u017eiti kao osnova da ona o\u0161te\u0107enja u\u010dine makar manje vidljivim…\u201c<\/em><\/p>\n 2.4<\/strong>. U tekstu pod naslovom: Nasilje nad srpskim jezikom i narodom – Saop\u0161tenje matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji je Draguljub Petrovi\u0107, dostavio ovom organu elektronskim putem, 6.9.2021. godine, izme\u0111u ostalog, navedeno\u00a0 je: Povodom usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kojim su ugro\u017eene ustavne slobode gra\u0111ana, gramati\u010dka struktura, re\u010dnik i pojmovni sistem srpskoga jezika (ili drugih jezika, zavisno od tuma\u010denja Zakona, odnosno namere predlaga\u010da Zakona), kao i dostignu\u0107a dva stole\u0107a razvoja nauke o srpskom jeziku i brige o srpskom knji\u017eevnom, odnosno standardnom jeziku, Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika organizovali su 3. jula 2021. godine, skup istaknutih stru\u010dnjaka iz oblasti srpskog jezika i dru\u0161tveno humanitarnih nauka. Na skupu su razmatrani razli\u010diti problemi i rizici koje nosi upotreba \u201erodno osetljivog jezika\u201c, ali i druge nepovoljne i izrazito zabrinjavaju\u0107e odredbe sadr\u017eane u Zakonu.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja, kao i relevantne me\u0111unarodne i doma\u0107e pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.1. <\/strong>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere.<\/p>\n <\/p>\n 3.2. <\/strong>Ustav Republike Srbije[4]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje[5]<\/a> i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.[6]<\/a><\/p>\n 3.3.<\/strong> Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena[7]<\/a> obavezane su dr\u017eave potpisnice da preduzmu odgovaraju\u0107e mere na promeni kulturnih obrazaca rodnih nejednakosti, odnosno otklanjanju predrasuda i praksi zasnovanih na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi mu\u0161karaca, odnosno \u017eena.[8]<\/a><\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom\u00a0 \u010dlana 11. ovog zakona zabranjeno je izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na druge na\u010dine. Odredbom \u010dlana 12. ovog Zakona zabranjeno je uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da je polno uznemiravanje, svako verbalno, neverbalno ili fizi\u010dko ne\u017eeljeno pona\u0161anje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili njihovog li\u010dnog integriteta, a koje izaziva strah ili stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e ili uvredljivo okru\u017eenje. Odredbama \u010dlana 20. ovog Zakona propisano je da diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta postoji ako se postupa protivno na\u010delu rodne ravnopravnosti, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Zabranjeno je uskra\u0107ivanje prava ili javno ili pririveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilago\u0111avanje pola rodnom identitetu, kao i zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizi\u010dko i drugo nasilje, eksploatacija, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje, s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n 3.5.<\/strong>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Odredbama \u010dlana 4. stav 5. Zakona o rodnoj ravnopravnosti[9]<\/a> propisano je da se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra i uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje, pretnje i uslovljavanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mr\u017enje, nasilje zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu ili promeni pola, nasilje prema \u017eenama, nejednako postupanje na osnovu trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu o\u010dinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog pona\u0161anja.<\/p>\n Analiza teksta autora Dragoljuba Petrovi\u0107a sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.6.<\/strong> S obzirom na predmet pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju zadatak Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti je da ispita da li je Dragoljub Petrovi\u0107 svojim izjavama i stavovima koje je izneo u tekstu objavljenom na sajtu iskra.co 2.6. 2021. godine pod nazivom: \u201eMolba da opozovete zakon: Pismo \u010duvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovi\u0107a predsedniku Srbije od 1.6.2021. godine, povredio antidiskriminacione propise.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Poverenik najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije, u \u010dlanu 46, jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih. Sa druge strane, Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno je izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na druge na\u010dine (\u010dl.11). Tako\u0111e, va\u017eno je napomenuti da je odredbom \u010dlana 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno, izme\u0111u ostalog, javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Poverenik ukazuje i da je Evropskom Konvencijom za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda[10]<\/sup><\/a>, \u010dlanom 10, regulisana sloboda izra\u017eavanja, tako \u0161to je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja, a da to pravo uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograni\u010denja, odnosno, da s obzirom da kori\u0161\u0107enje ovih sloboda povla\u010di za sobom du\u017enosti i odgovornosti, ono se mo\u017ee podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru\u0161tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, za\u0161tite ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja otkrivanja obave\u0161tenja dobijenih u poverenju, ili radi o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.<\/p>\n 3.9. <\/strong>Dakle, pravo na slobodu izra\u017eavanja, odnosno izno\u0161enje sopstvenog stava o odre\u0111enom pitanju, nije neograni\u010deno. Prema odredbama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, za\u0161tita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograni\u010denja ovog prava. Stoga, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je analizirao tekst koji je predmet ove pritu\u017ebe, cene\u0107i da li su izjave i poruke koje je poslao Dragoljub Petrovi\u0107, suprotne antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n 3.1<\/strong>0<\/strong>. <\/strong>Poverenik najpre konstatuje da tekst po\u010dinje uvodnim obra\u0107anjem Predsedniku Republike i potpisom Dragoljuba Petrovi\u0107a, prof. (u penziji), nakon \u010dega se nalazi podnaslov: Zakon za za\u0161titu nedovr\u0161enih \u017eena. Na osnovu sadr\u017eine teksta, mo\u017ee se zaklju\u010diti da se obra\u0107anje Dragoljuba Petrovi\u0107a predsedniku odnosi na novousvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti i to u delu koji se odnosi na upotrebu rodno osetljivog \u00a0jezika. Tako\u0111e, mo\u017ee se zaklju\u010diti da je Dragoljub Petrovi\u0107, protiv usvajanja ovog Zakona, kao i da od predsednika republike zahteva povla\u010denje ovog zakona u celini. Dalje, u tekstu on, izme\u0111u ostalog, navodi da \u201epesnikinja mo\u017ee biti samo zdrava, normalna \u017eena, dok vojnikinja mo\u017ee biti samo nedovr\u0161ena \u017eena, da samo nesre\u0107na i nedovr\u0161ena \u017eena mo\u017ee izvr\u0161iti \u0161esnaest abortusa, ona<\/em> prva mo\u017ee biti\u00a0akademik, a onoj drugoj mnogo je i akademkinja, ona prva sasvim se ugodno ose\u0107a kao oftalmolog, sociolog, filolog dok onima drugim mnogo vi\u0161e pristaje namigu\u0161a i\/li pobegulja\u201c<\/em>. U tekstu, tako\u0111e navodi \u201e<\/em>Zakon koji sve to propisuje pripremile su neke nedovr\u0161ene \u017eene i onaj na\u0161 \u017eenski soj (da se dalje samo na njemu zadr\u017eimo) koji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se na\u0111e me\u0111u feministkinjama, trilateralkama, bilderbergu\u0161ama i sli\u010dnim trofrtaljkama nego me\u0111u\u00a0\u017eenama\u00a0i da, sa tih novih pozicija, podupiru razaranje svih onih vrednosti na kojima su zasnovani srpska istorija, tradicija, kultura, etos.\u201c <\/em>Analizom ovih navoda mo\u017ee se zaklju\u010diti da Dragoljub Petrovi\u0107 svoje kritike i neslaganje povodom dono\u0161enja ovog zakona iznosi na degradiraju\u0107i, poni\u017eavaju\u0107i, uvredljiv na\u010din kojim se podsti\u010de diskriminacija prema \u017eenama. Tako\u0111e, njegovi stavovi i izjave \u201ei to se uvek znalo i to nikad nikome nije trebalo obja\u0161njavati: \u017eena je dr\u017eala tri stuba ku\u0107e (ra\u0111ala, odgajala decu i \u201e(o)dr\u017ea(va)la ku\u0107u\u201c i otud narodna izreka da \u201eku\u0107a ne stoji na zemlji nego na \u017eeni\u201c), a mu\u0161karcu je \u201ebilo dato da ku\u0107u hrani i brani…<\/em> \u201e<\/em>I nikad nikom nije palo na um da u tome ne\u0161to menja i \u201epopravlja\u201c<\/em>.. <\/em>su suprotne odredbi \u010dlana 20. Zakona o zabrani diskriiminacije, kojim je, izme\u0111u ostalog, zabranjeno javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Ovakvim izjavama Dragoljub\u00a0 Petrovi\u0107 svoj stav prema \u017eenama iskazao je kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge i prizmu pola, prema kojima se \u017eena prikazuje kao neko ko \u201era\u0111a, odgaja decu i odr\u017eava ku\u0107u\u201c, \u010dime se isti\u010de stereotipan obrazac o \u017eenama i njihovom polo\u017eaju u dru\u0161tvu.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Pored Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena obavezane su dr\u017eave potpisnice da preduzmu odgovaraju\u0107e mere na promeni kulturnih obrazaca rodnih nejednakosti, odnosno otklanjanju predrasuda i praksi zasnovanih na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi mu\u0161karaca, odnosno \u017eena. Op\u0161tom preporukom br. 3, CEDAW Komitet je pozvao sve dr\u017eave ugovornice da usvoje delotvorne programe obrazovanja i informisanja javnosti koji \u0107e pomo\u0107i da se iskoreni sada\u0161nja ustaljena praksa koja spre\u010dava potpuno delovanje principa dru\u0161tvene ravnopravnosti \u017eena.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Praksa Poverenika potvr\u0111uje da je diskriminacija na osnovu pola jedan od najra\u0161irenijih vidova diskriminacije u Srbiji, uprkos tome \u0161to je ravnopravnost polova zajam\u010dena Ustavom i zakonom. Jedan od klju\u010dnih uzroka diskriminacije na osnovu pola jesu \u010dvsto ukorenjeni, tradicionalni, patrijahalni stereotipi o rodnim ulogama \u017eena i mu\u0161karaca u porodici i \u0161iroj zajednici. Izneti stavovi kojima se poni\u017eavaju i vre\u0111aju \u017eene i kojima se podr\u017eavaju stereotipi i predrasude i podsti\u010de diskriminacija mogu samo negativno da se odraze na stanje u dru\u0161tvu u kojem je, ve\u0107 godinama unazad, veliki broj slu\u010dajeva prijavljenog rodnozasnovanog nasilja, i femicida kao njegovog najte\u017eeg oblika.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Dalje, Povodom teksta koji je Dragoljub Petrovi\u0107 dostavio ovom organu elektronskim putem, 6.9.2021. godine, \u010diji je naslov: \u201cZa\u0161tita od i\u0161\u010da\u0161ene pameti\u201c, Poverenik ukazuje da je Dragoljub Petrovi\u0107 u ovom tekstu izneo svoje mi\u0161ljenje i stavove zbog pritu\u017ebe koju je protiv njega podnelo Udru\u017eenje AA. S tim u vezi, Poverenik najpre konstatuje da povodom ovog teksta nije podneta pritu\u017eba, ve\u0107 je on dostavljen povodom zahteva za izja\u0161njenje koji je Poverenik uputio dr Dragoljubu Petrovi\u0107u, me\u0111utim, imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu ovog teksta, Poverenik isti\u010de da je Dragoljub Petrovi\u0107 i u ovom tekstu izneo niz neprimerenih, uvredljivih i diskriminatornih izjava prema Udru\u017eenju AA.<\/p>\n 3.14.\u00a0 <\/strong>U vezi teksta pod naslovom: Nasilje nad srpskim jezikom i narodom – Saop\u0161tenje matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji je Draguljub Petrovi\u0107, dostavio ovom organu elektronskim putem, 6.9.2021. godine, Poverenik konstatuje, imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu ovog teksta da su u njemu izneti argumenti i stavovi istaknutih stru\u010dnjaka iz oblasti srpskog jezika i dru\u0161tveno-humanitarnih nauka (me\u0111u kojim potpisnicima je i prof. dr Dragoljub Petrovi\u0107)\u00a0 protiv pojedinih odredaba koje su sadr\u017eane u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i upotrebe rodno osetljivog jezika. Tako je, u delu ovog teksta, pod nazivom \u201ezaklju\u010dak\u201c, izme\u0111u ostalog, navedeno: \u201eGramati\u010dki rod kao lingvisti\u010dki konstrukt, daleko slo\u017eeniji nego kako se to u banalizovanoj interpretaciji Zakona predo\u010dava, zbog odsustva \u010dvrste i dosledne korelacije s polom u vanjezi\u010dkoj stvarnosti, nije ni mogao biti predmetom pravne obrade, a naro\u010dito ne zakonskih propisa. Zbog svega re\u010denog, mo\u017ee se zaklju\u010diti da se Zakonom uvodi nejezik: to ne mo\u017ee biti ni srpski niti jedan do sada postoje\u0107i jezik u Republici Srbiji. Ukoliko se pak Zakon odnosi na srpski jezik – ne menja se samo njegova leksi\u010dka struktura onim re\u010dima koje uglavnom ne postoje u re\u010dnicima, nego i njegovo imanentno gramati\u010dko ustrojstvo. Pre svega, menja se priroda imeni\u010dkog gramati\u010dkog roda, koji \u0107e (primenom Zakona) od inherentne kategorije pre\u0107i u formalnu. Zatim, uti\u010de se na radikalne izmene u kongruenciji – na planu pojedina\u010dnih slaganja (\u0161irenje broja kombinacija s nesagledivim posledicama) i na planu kombinovanih slaganja ukoliko se gramati\u010dkom mu\u0161kom rodu “ukida” status neutralnog roda. Stvarna borba za prava \u017eena podrazumeva delanje na planu dru\u0161tvenih odnosa i borbe protiv diskriminacije \u017eena u svim sferama gde ona postoji. Jezik treba da se razvija prirodnim putem, bez prisile i pritiska ideologije, a svakom govorniku, uz krajnje uva\u017eavanje stavova drugih, treba ostaviti slobodu izbora za li\u010dno deklarisanje u domenu javne upotrebe, tj. mogu\u0107nost odabira onih jezi\u010dkih formi koje su u skladu s normom standardnog jezika. Imaju\u0107i sve navedeno u vidu, smatramo da ovaj zakon treba ukinuti i doneti nov – usmeren ka istinskom cilju za\u0161tite ravnopravnosti, nezavisan od bilo koje ideologije, a uz saglasnost \u010ditavog dru\u0161tva, jezi\u010dke struke i drugih pozvanih struka, celokupne kulturne javnosti, Srpske pravoslavne crkve i predstavnika ostalih tradicionalnih verskih zajednica<\/em>\u201c.<\/em> Dakle, na osnovu sadr\u017eine ovog teksta, mo\u017ee se zaklju\u010diti da su autori\/potpisnici teksta, uklju\u010duju\u0107i i dr Dragoljuba Petrovi\u0107a, izneli svoja zapa\u017eanja, primedbe i mi\u0161ljenja u vezi pojedinih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti i upotrebe rodno osetljivog jezika, a koji pri tom nisu uvredljivi i poni\u017eavaju\u0107i prema \u017eenama.<\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n 3.16. <\/strong>Na kraju, a imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, Poverenik konstatuje da rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promovi\u0161e ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i sredstvo kojim se uti\u010de na svest onih koji se tim jezikom slu\u017ee u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uklju\u010duju\u0107i promene mi\u0161ljenja, stavova i pona\u0161anja u okviru jezika kojim se slu\u017ee u li\u010dnom i profesionalnom \u017eivotu.[11]<\/a> Poverenik ukazuje i da su odredbom \u010dlana 10. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisane posebne mere za ostvarivanje i unapre\u0111ivanje rodne ravnopravnosti\u00a0 a koje predstavljaju aktivnosti, mere, kriterijume i prakse u skladu sa na\u010delom jednakih mogu\u0107nosti kojima se obezbe\u0111uje ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e i zastupljenost \u017eena i mu\u0161karaca, posebno pripadnika osetljivih dru\u0161tvenih grupa, u svim sferama dru\u0161tvenog \u017eivota i jednake mogu\u0107nosti za ostvarivanje prava i sloboda. Ovim \u010dlanom u stavu 3. ta\u010dka 6) je propisano da prilikom odre\u0111ivanja posebnih mera se moraju uva\u017eiti razli\u010diti interesi, potrebe i prioriteti \u017eena i mu\u0161karaca, a posebnim merama mora se obezbediti upotreba rodno senzitivnog jezika kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza \u017eena i mu\u0161karaca.<\/p>\n U tekstu koji je objavljen na sajtu iskra.co. 2.6.2021. godine, pod nazivom: Molba da opozovete zakon: Pismo \u010duvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovi\u0107a predsedniku Srbije, povre\u0111ene su odredbe \u010dlana 11. u vezi sa \u010dlanom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Dragoljubu Petrovi\u0107u:<\/p>\n 5.1<\/strong>. Da\u00a0 povodom izjava u tekstu pod nazivom: Molba da opozovete zakon: Pismo \u010duvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovi\u0107a predsedniku Srbije, koji je objavljen na sajstu iskra.co 2.6.2021. godine, objavi javno izvinjenje svim \u017eenama, u\u00a0 elektronskom ili \u0161tampanom mediju.<\/p>\n 5.2<\/strong>. Da ubudu\u0107e vodi ra\u010dina da u izjavama, stavovima i sadr\u017eajima koje iznosi ne podsti\u010de diskriminaciju prema \u017eenama, kao ni stereotipe i predrasude o dru\u0161tvenim ulogama polova.<\/p>\n Potrebno je da Dragoljub Petrovi\u0107 obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dragoljub Petrovi\u0107 ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> https:\/\/iskra.co\/reagovanja\/molba-da-opozovete-zakon-pismo-cuvenog-srpskog-lingviste-profesora-dragoljuba-petrovica-predsedniku-srbije\/<\/a><\/p>\n [3]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [4]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06)<\/p>\n [5]<\/a> Ustav Republike Srbije, \u010dlan 46. stav 1.<\/p>\n [6]<\/a> Ustav Republike Srbije, \u010dlan 46. stav 2.<\/p>\n [7]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c, broj 11\/81)<\/p>\n [8]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena, \u010dlan 5.<\/p>\n [9]<\/a>\u00a0 \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 52\/21<\/p>\n [10]<\/a> Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (\u201eSlu\u017ebeni list SCG \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, – br. 9\/03, 5\/05 i 7\/05 \u2013 ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 12\/10)<\/p>\n [11]<\/a> Zakon o ravnopravnosti poova, \u010dl.6.stav1. ta\u010dka 17.<\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
483-21 Mi\u0161ljenje povodom pritu\u017ebe Udru\u017eenja AA, protiv Dragoljuba Petrovi\u0107a, zbog diskriminacije na osnovu pola\/roda<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n