\u00a0<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela AA protiv poslodavca BB, zbog diskriminacije na osnovu pola i zdravstvenog stanja. U pritu\u017ebi navodi da je kod poslodavca zaposlena od juna 2020. godine na radnom mestu prodavca, da joj plata po ugovoru o radu iznosi 33.000 dinara, za koji iznos je i prijavljena, da je dogovor sa poslodavcem bio da ukupna zarada iznosi 50.000 dinara, dok bi se preostali iznos od 17.000 dinara ispla\u0107ivao \u201ena ruke\u201c. Me\u0111utim, nakon \u0161to je poslodavca, u oktobru 2020. godine, obavestila da je trudna i da zbog odr\u017eavanja trudno\u0107e mora da otvori bolovanje, poslodavac joj nije upla\u0107ivao ugovoreni iznos od 17.000 dinara. Tak<\/em>o<\/em>\u0111e, posnositeljka pritu\u017ebe smatra da je poslodavac izvr\u0161io diskriminaciju na osnovu pola jer u aneksu ugovora o radu postoji odredba koja propisuje pravila obla\u010denja i izgled zaposlenih \u017eena. U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu navedeno je da je podnositeljka pritu\u017ebe sa poslodavcem zaklju\u010dila ugovor o radu, gde je ugovorena zarada u iznosu od 33.000 dinara, <\/em>da je ugovor nekoliko puta aneksiran<\/em>, ne diraju\u0107i u pitanje naknade i ostala prava zaposlene, kao i da je ovaj iznos uredno ispla\u0107ivan. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je utvrdio da je podnositeljka pritu\u017ebe zaklju\u010dila Ugovor o radu sa poslodavcem na odre\u0111eno vreme, po\u010dev od 27.5.2020. godine, na radnom mestu prodavac. <\/em>N<\/em>akon odr\u017eane obuke u trajanju od tri nedelje u Novom Sadu, po\u010dela sa radom u poslovnici\/ogranku poslodavca u Beogradu, od juna 2020. godine. Povodom navoda iz pritu\u017ebe da ponositeljki pritu\u017ebe poslodavac nakon otvaranja bolovanja zbog odr\u017eavanja trudno\u0107e nije isplatio ugovoreni iznos od 17.000 dinara, Poverenik je konstatovao da za ove navode nisu ponu\u0111eni dokazi. Naime, predlo\u017eeni svedoci na ove okolnosti se nisu izjasnili, odnosno do okon\u010danja postupka pred ovim organom nisu dostavili pisane iskaze, iako su zahteve za izja\u0161njenje uredno primili. <\/em>Imaju\u0107i u vidu da za sada ne postoje dokazi koji bi potvrdili navode iz pritu\u017ebe u tom delu, odnosno da podnositeljka pritu\u017ebe nije u\u010dinila verovatnim da je lice protiv kog je podnela pritu\u017ebu diskriminatorno postupalo, postupak po pritu\u017ebi je u tom delu obustavljen. <\/em>Poverenik je dalje utvrdio da je u Aneksu ugovora o radu zak<\/em>lj<\/em>u\u010denim 22.6.2020. godine, izme\u0111u ostalo, propisano: \u201eUredno zavezana kosa u rep ili pu\u0161tena kosa (isfenirana ili opeglana) nijedna vrsta pun\u0111e nije dozvoljena; \u0161minka: uredno na\u0161minkana, sa obeveznim crvenim karminom, ko\u0161ulja uredno ispeglana i \u010dista, bez tragova pudera na istoj, \u0161to se ti\u010de obu\u0107e, obavezno baletanke ili cipele na \u0161tiklu. Patike nisu dozvoljene; nokti na rukama uvek uredni\u201c.<\/em> Imaju\u0107i u vidu navedenu odredbu, kao i propisanu zabranu diskriminacije na posnovu pola iz \u010dlana 20. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je istakao da navedena odredba aneksaa ugovora o radu (isfenirana ili opeglana kosa, uredno na\u0161minkana, sa obeveznim crvenim karminom) sadr\u017ei stav o rodnim ulogama \u017eena, odnosno predrasudu o ulogama mu\u0161karaca i \u017eena u dru\u0161tvu, o podre\u0111enosti i nadre\u0111enosti polova. Naime, po svojoj sadr\u017eini, propisana odredba o obla\u010denju i izgledu zaposlenih \u017eena kod poslodavca, predstavlja javno zagovaranje i podr\u017eavanje predrasuda i dru\u0161tvenih obrazaca pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Poverenik je istakao da se na ovaj na\u010din, \u0161alje poruka da, kada su u pitanju \u017eene, nisu va\u017ene njihove profesionalne kompetencije, sposobnosti i rezultati rada, ve\u0107 fizi\u010dki izgled, kao i da navedena odredba oslikava \u010dinjenicu da se u na\u0161em dru\u0161tvu, za razliku od mu\u0161karca, \u017eene svakodnevno podse\u0107aju da je mit o \u017eenskoj mo\u0107i vezan za njenu lepotu, \u0161arm i \u017eenstvenost. Naime, stereotipan koncept prema kome su \u017eene \u201elep\u0161i pol\u201c, pa se shodno tome fizi\u010dka lepota \u017eene smatra njenim osnovnim \u201emerilom vrednosti\u201c i kriterijumom procene, predstavlja kr\u0161enje ljudskog dostojanstva \u017eena, i pokazatelj, da su u dru\u0161tvu i dalje prisutni ostaci obi\u010daja i stereotipnih dru\u0161tvenih obrazaca pona\u0161anja koji su nepovoljni za \u017eene. Postupanja kojima se promovi\u0161e inferiornost \u017eena, njihova objektivizacija i stereotipi, isklju\u010divo i samo iz razloga koji su u vezi sa njihovim polom, u suprotnosti su sa propisima o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Poverenik dao mi\u0161ljenje da je propisivanjem odredbe u Aneksu\u00a0 ugovora o radu o pravilima obla\u010denja i izgledu zaposlenih \u017eena, poslodavac povredio odredbe \u010dlana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mi\u0161ljenje je data preporuka da poslodavac ukloni navedenu odredbu iz aneksa ugovora o radu, da izradi Kodeks ravnopravnosti, u cilju podizanja svesti o \u0161tetnim posledicama diskriminacije i unapre\u0111enja ravnopravnosti u svom radnom okru\u017eenju, kao i da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru svojih poslova i aktivnosti ne kr\u0161i propise o zabrani diskriminacije.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n 1.6.<\/strong> Uz izja\u0161njenje je dostavljen Ugovor o radu sa prate\u0107im aneksima i punomo\u0107je.<\/p>\n 1.7.<\/strong> Kako je izja\u0161njenje koje je dostavio poslodavac bilo nepotpuno, Poverenik je zatra\u017eio dopunu izja\u0161njenja, kako bi se poslodavac posebno izjasnio o iznosu mese\u010dne zarade AA, uz dostavljanje pisane izjave menad\u017eera poslodavca, a na okolnost ugovorene naknade sa AA Grubi\u0161i\u0107, kao i pisanu izjavu zastupnika poslodavca, koji bi se izjasnio na navode iz pritu\u017ebe, kao i\u00a0 razloge propisivanja odredbe Aneksa ugovoru o radu, koji se odnose na pravila obla\u010denja. Me\u0111utim, do okon\u010danja postupka poslodavac BB se nije izjasnio na zahtev ovog organa, iako je zahtev za dopunom izja\u0161njenja uredno primio.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Analiza navoda <\/u>iz <\/u>pritu\u017ebe<\/u> i<\/u> izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n S tim u vezi Poverenik, najpre ukazuje da je Preporukom Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv seksizma CM\/REC (2019)1[10]<\/sup><\/a>, seksizam se defini\u0161e kao svaki \u010din, gest, vizuelno predstavljanje, izgovorene ili pisane re\u010di, praksu ili pona\u0161anje zasnovano na ideji da je osoba ili grupa osoba inferiorna zbog svog pola, koja se javlja u javnoj ili privatnoj sferi, bilo onlajn ili oflajn, sa ciljem ili svrhom da se, izme\u0111u ostalog, naru\u0161i njihovo dostojanstvo i uspostavi i odr\u017ei sistem rodnih stereotipa. Imaju\u0107i u vidu navedeno, kao i okolnosti konkretnog slu\u010daja, mo\u017ee se konstatovati da se na ovaj na\u010din (propisivanjem\u00a0 na\u010dina izgleda \u017eena: \u201euredno zavezana kosa u rep ili pu\u0161tena kosa (isfenirana ili opeglana), uredno na\u0161minkana, sa obaveznim<\/strong> crvenim karminom\u201c) \u017eenama name\u0107e izgled koji podsti\u010de seksizam i stereotipe o ulogama polova i \u0161alje poruka da, kada su u pitanju \u017eene, nisu va\u017ene njihove profesionalne kompetencije, sposobnosti i rezultati rada, ve\u0107 fizi\u010dki izgled. Navedena odredba o na\u010dinu izgleda \u017eena, tako\u0111e, oslikava \u010dinjenicu da se u na\u0161em dru\u0161tvu, za razliku od mu\u0161karca, \u017eene svakodnevno podse\u0107aju da je mit o \u017eenskoj mo\u0107i vezan za njenu lepotu, \u0161arm i \u017eenstvenost. Naime, stereotipan koncept prema kome su \u017eene \u201elep\u0161i pol\u201c, pa se shodno tome fizi\u010dka lepota \u017eene smatra njenim osnovnim \u201emerilom vrednosti\u201c i kriterijumom procene, odnosno argumentom za kritiku, predstavlja kr\u0161enje ljudskog dostojanstva \u017eena, i pokazatelj, da su u dru\u0161tvu i dalje prisutni ostaci obi\u010daja i stereotipnih dru\u0161tvenih obrazaca pona\u0161anja koji su nepovoljni za \u017eene. Postupanja kojima se promovi\u0161e inferiornost \u017eena, njihova objektivizacija i stereotipi, isklju\u010divo i samo iz razloga koji su u vezi sa njihovim polom, u suprotnosti su sa propisima o zabrani diskriminacije i nedopustivi su u javnom prostoru.<\/p>\n Dalje, polaze\u0107i od \u010dinjenice da stereotipi predstavljaju uvre\u017eene dru\u0161tvene i kulturne obrasce pona\u0161anja ili ideje u kojima se \u017eenama i mu\u0161karcima dodeljuju karakteristike ili uloge koje su bazirane isklju\u010divo prema njihovom polu, Poverenik ukazuje da Strategija rodne ravnopravnosti Saveta Evrope za period od 2018-2023. godine[11]<\/sup><\/a>, kao svoj prvi cilj propisuje prevenciju i borbu protiv stereotipa i seksizma. U Strategiji se nagla\u0161ava da su rodni stereotipi posledica duboko ukorenjenih pona\u0161anja, vrednosti, normi i predrasuda i da se vrlo \u010desto koriste kako bi se opravdalo i zadr\u017ealo istorijsko uverenje nadmo\u0107i mu\u0161karaca u odnosu na \u017eene. Poverenik ukazuje, i da Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 20. zabranjuje, izme\u0111u ostalog, omalova\u017eavanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Propisivanjem odredbe u Aneksu ugovora o radu, o izgledu zaposlenih \u017eena, poslodavac BB je povredio odredbe \u010dlana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje poslodavcu BB:<\/p>\n 5.1.<\/strong>\u00a0 Da kodeks pravila obla\u010denja uskladi sa antidiskriminacionim propisima i ukoloni one odredbe kojima se zaposlenim \u017eenama name\u0107e izgled koji podsti\u010de seksizam i stereotipe o ulogama \u017eene u dru\u0161tvu.<\/p>\n 5.2.<\/strong> Da izradi Kodeks ravnopravnosti[14]<\/a> u cilju podizanja svesti o \u0161tetnim posledicama diskriminacije i unapre\u0111enja ravnopravnosti u svom radnom okru\u017eenju.<\/p>\n 5.3<\/strong>. Da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru svojih poslova i aktivnosti ne kr\u0161i propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Potrebno je da poslodavac BB obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne\u00a0 postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 52\/21, \u010dlan 28.<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201d, broj 7\/87<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSlu\u017ebeni list\u00a0 SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 11\/81), \u010dlan 5.<\/p>\n [7]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 2.<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 52\/21<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09, 32\/13, 75714, 13\/17 \u2013 odluka US, 113\/17 i 95\/18 \u2013 autenti\u010dno tuma\u010denje)<\/p>\n [10]<\/a> dostupno na : https:\/\/search.coe.int\/cm\/pages\/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a<\/a><\/p>\n [11]<\/a> Council of Europe Gender Equality Strategy 2018-2023.\u00a0 sadr\u017eaj dopstupan na: https:\/\/rm.coe.int\/strategy-en-2018-2023\/16807b58eb<\/a><\/p>\n [12]<\/a> Poseban izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o diskriminaciji \u017eena, Beograd, 2015<\/p>\n [13]<\/a> Diskriminacija \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada u Srbiji<\/em>, Vesna Nikoli\u0107 Ristanovi\u0107, Sanja \u0106opi\u0107, Jasmina Nikoli\u0107, Bejan \u0160a\u0107iri, Beograd 2012, str.19, dostupno na internet adresi: http:\/\/www.vds.rs\/File\/Diskriminacija%20zena%202012.pdf<\/a><\/p>\n [14]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/kodeks-ravnopravnosti\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1123-20 Pritu\u017eba protiv poslodavca zbog diskriminacije na osnovu pola i zdravstvenog stanja<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n