07-00-535\/2020-02\u00a0\u00a0 datum: 22. 4. 2020.<\/p>\n
<\/p>\n
\u00a0<\/strong><\/p>\n MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom <\/em>osam <\/em>pritu\u017eb<\/em>i<\/em> fizi\u010dkih lica <\/em>protiv <\/em>Fondacije A. A.<\/em>, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.<\/em>U pritu\u017ebama je navedeno da Fodnacija A .A. \u0161iri strah me\u0111u pripadnicima romske zajednice i da objavama na zvani\u010dnoj fejsbuk stranici Fondacije A.A. podsti\u010du na mr\u017enju, diskriminaciju i nasilje prema Romima. <\/em>Budu\u0107i da su pritu\u017ebe podnete povodom istog \u010dinjeni\u010dnog stanja i protiv istog lica, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je postupke spojio, te je u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, zatra\u017eio izja\u0161njenje na navode iz pritu\u017ebi od B. B.<\/em>, direktora F<\/em>ondacije A. A.<\/em>.<\/em> U izja\u0161njenju <\/em>Fondacije <\/em>A. A. navodi se da Fondacija <\/em>prestavlja pravno lice registrovano radi <\/em>ostvarenja op\u0161tedru\u0161tvenih ciljeva u oblasti za\u0161tite \u017eivotinja kao i postizanja \u0161to kvalitetnijeg su\u017eivota ljudi i \u017eivotinja. Tako\u0111e, smatraju da<\/em> se<\/em> komentari nepoznatih lica koji su dostavljeni kao \u201edokaz raspirivanja mr\u017enje i netrpeljivosti\u201c kao i navodni odgovori sa naloga Fondacije A.A. , ne mogu smatrati dokazima jer ne postoji datum i naznaka na koje se objave odnose<\/em>.\u00a0 Smatraju da <\/em>dostavljeni komentari mogu biti deo bilo koje objave ili teksta na drugim portalima ili nalozima na dru\u0161tvenim mre\u017eama<\/em>, te da se na iste nije mogu\u0107e izjasniti, <\/em>jer nemaju snagu<\/em> ni valjane pretpostavke, a naro\u010dito ne dokaza. U toku postupka Poverenik je izvr\u0161io uvid <\/em>u Fejsbuk stranicu Fondacij<\/em>e<\/em> i komentare koji su usledili nakon tih objava<\/em>. Po sprovedenom postupku Poverenik je dao mi\u0161ljenje da je o<\/em>bjavama na Fejsbuk profilu<\/em> kojima je podsticana<\/em> diskriminacij<\/em>a<\/em> i mr\u017enj<\/em>a<\/em> prema Romima i <\/em>neuklanjanjem<\/em> komentara kojima <\/em>se poziva na nasilje, stvara strah, neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za pripadnike romske nacionalne manjine, Fondacija A. A. povredila odredbe<\/em> \u010dl<\/em>.<\/em> 11. i <\/em>12. Zakona o zabrani diskriminacije<\/em>. Zbog toga je <\/em>Fondaciji <\/em>A. A. preporu\u010deno da <\/em>uklone objave, sadr\u017eaje i komentare kojima se podsti\u010de diskriminacija i mr\u017enja prema Romima i kojima se stvara <\/em>strah, neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za pripadnike romske nacionalne manjine<\/em>.<\/em> Zatim da <\/em>obezbede efikasan sistem <\/em>kontrole<\/em>,<\/em> kako<\/em> na F<\/em>ejsbuk stranici <\/em>Fondacije A. A.<\/em>, ubudu\u0107e <\/em>ne bi bili dostupni komentari koji predstavljaju govor mr\u017enje ili <\/em>uznemiravaju\u0107e postupanje<\/em> na osnovu nacionalne pripadnosti<\/em> kao li\u010dnog svojstva, kao i da <\/em>vode ra\u010duna da ubudu\u0107e u okviru svojih aktivnosti ne kr\u0161e zakonske propise o zabrani diskriminacije.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljeni snimci ekrana (screenshot) navedenih objava i drugih objava u kojima se vre\u0111aju Romi, na kojima se ne vidi konkretna Fejsbuk stranica sa koje su snimljeni. Tako\u0111e su dostavljeni snimci ekrana navedenih objava sa tviter naloga B. B.<\/p>\n 1.4. <\/strong>Uz pritu\u017ebu su dostavljeni linkovi ka pomenutim objavama na fejsbuk stranici Fondacije A. A.<\/p>\n 1.5.<\/strong> Budu\u0107i da su pritu\u017ebe podnete povodom istog \u010dinjeni\u010dnog stanja i protiv istog lica, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je postupke spojio, te je u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a>, zatra\u017eio izja\u0161njenje na navode iz pritu\u017ebi od B,B,, direktora Fondacije A. A..<\/p>\n 1.6.<\/strong> U izja\u0161njenju advokatice V. V., punomo\u0107nika \u201eFondacije A. A.\u201c a prema punomo\u0107ju zakonskog zastupnika B. B., izme\u0111u ostalog navedeno je:<\/p>\n 1.7<\/strong>. Uz izja\u0161njenje je dostavljeno punomo\u0107je B. B., i fotografija sa instagram naloga B. B. na kojoj se rukuje sa jednim licem, uz komentar: \u201eOsim doktora, advokata i profesora koji \u010dine poslani\u010dku listu, ovo je budu\u0107i (ako mu date \u0161ansu) poslanik, gospodin M<\/em>. B. <\/em>, elektrotehni\u010dar i vrhunski istori\u010dar. Malo je crn, pa ne znam kako \u0107e N1 podneti to\u201c.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n <\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije[3]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbama \u010dlana 76. Ustava Republike Srbije garantuje se ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je \u010dlanom 81. propisano da Republika Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, podsti\u010de duh tolerancije i me\u0111ukulturalnog dijaloga i preuzima efikasne mere za unapre\u0111enje uzajamnog po\u0161tovanja, razumevanja i saradnje me\u0111u svim ljudima koji \u017eive na njenoj teritoriji.<\/p>\n <\/p>\n 3.4.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4]<\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n <\/p>\n 3.5.<\/strong> Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[5]<\/a>, koja u \u010dlanu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etni\u010dkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naru\u0161i ili da ugrozi priznavanje, u\u017eivanje ili vr\u0161enje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog \u017eivota.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije usvojio je 2000. godine Op\u0161tu preporuku XXVII pod nazivom \u201eDiskriminacija Roma\u201c. Komitet je preporu\u010dio da dr\u017eave ugovornice Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere u oblasti medija, tako \u0161to \u0107e me\u0111u profesionalcima u svim medijima podsticati svest o naro\u010ditoj odgovornosti da se ne \u0161ire predrasude i da se izbegava izve\u0161tavanje o incidentima u koje su uklju\u010deni pojedini pripadnici romskih zajednica na na\u010din na koji se krivica svaljuje na romsku zajednicu kao celinu.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, pa je tako \u010dl. 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika. S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba \u010dl. 11. i 12. Zakona o zabrani diskriminacije. \u010clanom 11. Zakona propisano je da je zabranjeno izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi na\u010din, dok je \u010dlanom 12. propisano da je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Zakonom o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[6]<\/a> zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etni\u010dkoj, rasnoj i jezi\u010dkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n <\/p>\n 3.9.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja koji su od zna\u010daja za utvr\u0111ivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanju za koje su nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organi, nisu uzeti u razmatranje.<\/p>\n <\/p>\n 3.10.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li objave na zvani\u010dnoj stranici Fondacije A. A. od 9. 14. i 15. aprila 2020. godine, i pojedini komentari koji su usledili nakon tih objava predstavljaju povrede Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Nesporno je utvr\u0111eno da je Fondacija A. A. 9. aprila 2020. godine, objavila snimak pod naslovom \u201ePsi za borbe<\/em>\u201c u kojem grupa lica uzima jednog psa od dvojice tinejd\u017eera u neformalnom naselju, pri \u010demu je uz snimak obavljen i komentar: \u201ePosetili smo odre\u0111enu grupaciju ljudi koji kradu pse po Beogradu i okolini, to je javna tajna jer su Beli Medvedi, vezuju ih za katance i lance…\u201c <\/em>Zatim 15. aprila 2020. godine, je objavila video snimak pod nazivom \u201eStaford iz romskog naselja\u201c, na \u010detrnaestom minutu video klipa prikazan je deo priloga tevizije Nova S, u kojem jedan od tinejd\u017eera kome je oduzet pas govori da oni ne mu\u010de, ve\u0107 da vole pse i da se slobodno kre\u0107u u dvori\u0161tu, taj prilog na snimku komentari\u0161e lice koje nosi majcu sa logom Fondacije A. A., govori da ne vole pse, da ih vezuju katancima i lancima da vuku zapregu, da im kom\u0161ije hrane pse, da la\u017eu i varaju, i \u201eda ako znate da se razmno\u017eavate sa 13 godina, treba da vas nau\u010de kako da brinete o drugim \u017eivim bi\u0107ima\u201c. <\/em>Objava od 14. aprila 2020. godine, u kojoj je izme\u0111u ostalog navedeno \u201eKo ide na lica mesta obreda raznih bolesnika, ko putuje po celoj Srbiji, ko nosi polumrtve pse, ne zaboravite ko spa\u0161ava \u017eivotinje od Belih Medveda iz mahala. Ako se razmno\u017eavaju me\u0111usobno sa 13 godina mislite da ne mogu da bodu sa 18?\u201c<\/em><\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti razmatrao je navode iz izja\u0161njenja advokatice V. V., punomo\u0107nice B. B. da su navodi o oduzimanju psa putem sile apsolutna neistina, i da postoje\u0107i snimak doga\u0111aja i brojni svedoci iz okolnih zgrada koji su dostavljali fotografije zlostavljanja pasa Fondaciji A. A., govore u prilog \u010dinjenici da je pas oduzet kako bi se spre\u010dilo dalje zlostavljanje \u017eivotinje, te da je pokrenut krivi\u010dni postupka zbog krivi\u010dnog dela ubijanja i zlostavljanja \u017eivotinja protiv tih lica. Tako\u0111e navodi da Fondacija nema svoje \u010dlanove, te da lica koja se pojavljuju u objavljenim video snimcima nisu \u010dlanovi Fondacije A. A.\u00a0 Ne ulaze\u0107i u istinitost ovih navoda, Poverenik smatra da su oni pravno irelevantni za za ovu pravnu stvar. Naime, u ovom slu\u010daju ne utvr\u0111uje se postojanje elemenata krivi\u010dnog dela, u navedenim objavama ili na\u010din funkcionisanja Fondacije A. A., ve\u0107 se analizira kakav zna\u010daj ima navo\u0111enje romske nacionalne pripadnosti u pomenutim objavama Fondacije A. A. i nazivanje Roma \u201ebeli medvedi<\/em>\u201c, da li se navedenim objavama podsti\u010de mr\u017enja i diskriminacija prema Romima, kao i da li komentari korisnika fejsbuka na tim objavama predstavljaju izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje i\/ili stvara neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slu\u010daju nacionalna pripadnost nije ni u kakvoj vezi sa doga\u0111ajima koji se predstavlja na snimku oduzimanja psa, niti objavljivanje te vrste informacije i ukazivanje na to, doprinosi boljem razumevanju doga\u0111aja. Isticanje nacionalne pripadnosti u konkretnom slu\u010daju, bez ikakvog razloga da se ona navodi podsti\u010de mr\u017enju prema pripadnicima romske nacionalne manjine i stvara strah i neprijateljsko okru\u017eenje prema pripadnicima ove manjine. Na taj na\u010din, zbog pojedina\u010dnog akta nekog lica, dolazi do etiketiranja \u010ditave jedne grupe, u ovom slu\u010daju romske zajednice, kao izvr\u0161ilaca krivi\u010dnih dela.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Fondacija A. A. na zvani\u010dnoj fejsbuk stranici od 14. aprila 2020. godine objavila je izme\u0111u ostalog i slede\u0107e: \u201eNe zaboravite ko spa\u0161ava \u017eivotinje od Belih Medveda iz mahala. Ako se razmno\u017eavaju me\u0111usobno sa 13 godina mislite da ne mogu da bodu sa 18?\u201c. <\/em>Ovakva objava predstavlja Roma kao nasilnike, koji mogu \u201eda bodu sa 18\u201c, i uti\u010de na pravljenje neprijateljskog, poni\u017eavaju\u0107eg i uvredljivog okru\u017eenja za pripadnike ove nacionalne manjine. Upotrebljen je izraz \u201erazmno\u017eavanje\u201c koji se ne koristi za ljude, a zajednica je prikazana kao incestuozna i ona u kojoj se u odnose stupa sa decom. Time se pored neprijateljskog okru\u017eenja stvarai izrazito negativna slika o Romima, mr\u017enja i netrpeljivost.<\/p>\n U izja\u0161njenju povodom ovakve objave, Fondacija A. A., preko svog punomo\u0107nika isti\u010de: \u201eumnogome ovako negativnoj slici u javnosti doprinose sami pripadnici romske manjine, recimo neprekidnim prijavljivanjem i u\u010destovanjem u emisiji…koja se bavi utvr\u0111ivanjem o\u010dinstva i materinstva putem DNK analize. Godinama unazad gotovo isklju\u010divo dobrovoljni u\u010desnici jesu Romi…iznose \u010dinjenice o stupanju u brak maloletnih pirpadnika manjine, o ranom dobijanju potomstva, o incestoidnim naj\u010de\u0161\u0107e ta<\/em>z<\/em>binskim odnosima i sli\u010dno…\u201c<\/em> Ovakvo izja\u0161njenje pokazuje ukorenjene predrasude kod lica protiv kojih je podneta pritu\u017eba, i stereotipan na\u010din razmi\u0161ljanja koje karakteri\u0161e izrazito negativna generalizacija dok se kr\u0161enje propisa dovodi u vezu sa romskom nacionalnom pripadno\u0161\u0107u. Tako\u0111e, ne shvata se te\u017eina \u0161irenja predrasuda i posledica koje objavljivanje ovakvih sadr\u017eaja ostavljaju na \u017eivote pripadnika ove nacionalne manjine koji su ve\u0107 u marginalizovanom polo\u017eaju u dru\u0161tvu. Zvani\u010dna fejzbuk stranica Fondacije A. A. je otvoren za javnost, i ova stranica ima 226.325 pratilaca, te je nesporno da svojim objavama u vidu video snimaka, fotografija i saop\u0161tenja uti\u010de na formiranje mi\u0161ljenja velikog broja ljudi, \u010dime se odgovornost za objavljeni sadr\u017eaj pove\u0107ava, kao i du\u017enost vo\u0111enja ra\u010duna o objavljivanju informacija kojima se promovi\u0161u predrasude i podsti\u010de neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za pripadnike ove nacionalne manjine.<\/p>\n 3.15.<\/strong> U izja\u0161njenju na navode iz pritu\u017ebe koji se odnose na komentare na pomenute objave na zvani\u010dnoj stranici Fondacije A. A., navedeno je da su komentari nepoznatih lica dostavljeni \u201ekao dokaz raspirivanja mr\u017enje i netrpeljivosti<\/em>\u201c ne mogu smatrati dokazom jer nije nazna\u010deno na koju se fejsbuk stranicu odnose, kao ni na koju konkretno objavu, i da dostavljeni komentari mogu biti deo bilo koje objave na drugim portalima ili nalozima na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Me\u0111utim Poverenik je uvidom u linkove za fejsbuk stranicu Fondacije A. A., prona\u0161ao komentare koji su dostavljeni u vidu snimaka ekrana, kao \u0161to je komentar korisnika V. U.: \u201eBeli medvedi \u2013 \u010dekamo vas\u201c, na objavu od 14. arpila 2020. godine, zatim na objavljeni video snimak pod nazivom \u201eStaford iz romskog naselja\u201c od 15. aprila 2020. godine, na pitanje fejsbuk korisnice D.: \u201eA tko su uop\u0107e ti beli medvedi\u201c, u nastavku komentara dobila slede\u0107i odgovor sa zavani\u010dnog naloga Fondacije A. A.: \u201eRomi koji su postali za\u0161ti\u0107eni poput belih medeveda i koji se uvek pozivaju na to da su manjina i da ih zato ljudi mrze. Da postupaju kako treba – niko ih ne bi dirao. A sada su se osilili\u201c. <\/em>Oslovljavanjem Roma \u201ebeli medvedi<\/em>\u201c izme\u0111u ostalog stvara se privid u javnosti da Romi zaista jesu u privilegovanom polo\u017eaju u odnosu na sve druge gra\u0111ane. Tako\u0111e, navedena sintagma se koristi kako bi se ozna\u010dila i stigmatizovala jedna grupa ljudi, i ujedno se sakrila \u010dinjenica da je re\u010d o grupi lica koja je odabrana na osnovu njihove nacionalne pripadnosti.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Uvidom u navedene objave Fondacije A. A., Poverenik je prona\u0161ao veliki broj uvredljivih i uznemiruju\u0107i komentara. Izme\u0111u ostalog, uvidom u komentare na objavljeni snimak pod nazivom: \u201ePsi za borbe<\/em>\u201c koji je objavljen 9. aprila 2020. godine, utvr\u0111eno je da je korisnik I. M. ostavio komentar: \u201eTreba te krvnike me\u0111u pse da ih razdere<\/em>!\u201c, E. S.: \u201eTreba tu dvojicu dobro prelomiti izgaziti \u0161utirati i pustiti ove pse na njih da ih grickaju<\/em>\u201c, I. T.: \u201eDe\u010dki zakon ste! Ubila bih Boga u toj gamadi smrdljivoj da sam na ovo nai\u0161la…\u201c,<\/em> Z. C.: \u201eTreba ubiti, metak u \u010delo za te bolesne mozgove debile dabogda pocrkali, jadne \u017eivotinje\u201c. <\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n Svaki snimak nehumanog tretmana \u017eivotinja je uznemiravaju\u0107i, i budi visok stepen uznemirenosti i ljutnje prema po\u010diniocima. Upravo iz tog razloga, objavljivanje ovakvih sadr\u017eaja, u kontekstu toga koje je nacionalne pripadnosti izvr\u0161ilac nehumanog dela, usmerava bes svih pratilaca ove fejsbuk stranice, prema svim Romima, stvaraju\u0107i na taj na\u010din veoma opasne generalizacije da je bilo kakvo dru\u0161tveno neprihvatljivo pona\u0161anje vezano za nacionalnu pripadnost. Ovakvi komentari izazivaju neprijateljsko okru\u017eenje za pripadnike romske populacije, i podsti\u010du predrasude i stereotipe, te celokupnu zajednicu predstavljaju kao zlostavlja\u010de \u017eivotinja i nasilnike.<\/p>\n <\/p>\n 3.17.<\/strong> O polo\u017eaju Roma i Romkinja u Srbiji govori i \u010dinjenica da je Republika Srbija donela Strategiju za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2016 – 2025. godine. Strategija ukazuje da je diskriminacija, zajedno sa siroma\u0161tvom, osnovna prepreka socijalnom uklju\u010divanju Roma i Romkinja. Njihov polo\u017eaj i integraciju u dru\u0161tvo posebno ote\u017eavaju i stereotipi i predrasude kojima su izlo\u017eeni. Praksa Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti pokazuje da Romi i Romkinje spadaju u grupe koje su najvi\u0161e diskriminisane u Srbiji. Prema godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2020. godinu[7]<\/a>, najve\u0107i broj pritu\u017ebi po osnovu nacionalne pripadnosti kao li\u010dnog svojstva je podnet zbog diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjiniOve statisti\u010dke podatke potkrepljuju i rezultati istra\u017eivanja stavova gra\u0111ana i gra\u0111anki koje je sproveo Poverenik.[8]<\/a> Upitani za prvu slobodnu asocijaciju o grupi koja je najvi\u0161e diskriminisana u Srbiji, u\u010desnici istra\u017eivanja \u201eOdnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji u Srbiji\u201c naveli su pripadnike romske nacionalne manjine (50%). Tako\u0111e, rezultati pomenutog istra\u017eivanja pokazuju da i dalje postoji velika socijalna distanca gra\u0111ana i gra\u0111anki prema Romima i Romkinjama.<\/p>\n <\/p>\n Kako je ve\u0107 navedeno, analizom predmetnih komentara koji su usledili nakon objava Fondacije A. A., utvr\u0111eno je, da su iznete ideje i stavovi koji su uznemiruju\u0107i i poni\u017eavaju\u0107i i kojima se vre\u0111a dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine i stvara strah i neprijateljsko okru\u017eenje. Po pitanju odgovornosi Fondacije A. A. za komentare drugih lica, postavlja se pitanje osnova odgovornosti. Poverenik ukazuje da Fondacija A. A. ne mo\u017ee da uti\u010de na to ko \u0107e postavljati komentare i kakvi \u0107e komentari biti, me\u0111utim kao administrator svoje zvani\u010dne fejsbuk stranice, ima pravo i du\u017enost da spre\u010di da nezakoniti komentari budu dostupni javnosti, na taj na\u010din \u0161to \u0107e ih ukloniti. Nasuprot tome Fondacija A. A. nije uklonila navedene komentare, ve\u0107 ih dr\u017ei dostupnim, a svesna je njihove sadr\u017eine budu\u0107i da \u010desto odgovara na komentare fejsbuk korisnika u svojim objavama, naro\u010dito imaju\u0107i u vidu da je profil otvoren za javnost i da ima veliki broj pratilaca.<\/p>\n <\/p>\n U pogledu odgovornosti za komentare tre\u0107ih lica, na razli\u010ditim internet platformama, va\u017eno je pomenuti i praksu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Delfi AS protiv Estonije<\/em>, br. 64569\/09. Navedenom presudom utvr\u0111ena je direktna odgovornost lica koje je postavljalo vesti na odre\u0111enu internet stranicu, za komentare koji su usledili a koji su po svojoj sadr\u017eini predstavljali nezakonit govor. U paragrafu 159. presude, navedeno je da u slu\u010daju kada komentari tre\u0107ih lica predstavljaju govor mr\u017enje ili direktnu pretnju fizi\u010dkom integritetu pojedinaca, dr\u017eava \u010dlanica je ovla\u0161\u0107ena da uspostavi odgovornost vlasnika portala za nezakonite komentare koji nisu uklonjeni bez odlaganja. Sud je u obrazlo\u017eenju presude ukazao i na relevantne me\u0111unarodne dokumente: Deklaraciju o slobodi komunikacije na internetu, koji je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope 28. maja 2004. godine, na odre\u0111ene direktive Evropske unije kao i na druge me\u0111unarodne dokumente (dokumenti Specijalnog izvestioca za unapre\u0111enje i za\u0161titu prava na slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Zajedni\u010dka deklaracija specijalnog izvestioca za slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, predstavnika OEBS-a za slobodu medija i specijalnog izvestioca Organizacije ameri\u010dkih dr\u017eava za slobodu izra\u017eavanja.)<\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n