MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe A.A. iz K., protiv B.B.,zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti- srpska nacionalna pripadnost. Podnositeljka pritu\u017ebe je navela da je na sednici Upravnog odbora Novinsko- izdava\u010dke ustanove \u201e<\/em>H<\/em>.<\/em> Lj<\/em>.<\/em>\u201c <\/em>( u nastavku: NIU \u201e<\/em>H. Lj<\/em>.<\/em>\u201c) <\/em>B.B. \u00a0javno izrazila netrpeljivost prema njoj, koja je zasnovana na nacionalnoj osnovi, i to tako \u0161to je, pred \u010dlanovima Upravnog odobora, zaposlenima i predsednicom N.s.s.n.m., izgovorila \u201e dokle god \u0107e u Upravnom odboru sedeti srpkinja, neko sa neprofesionalnim zaposlenjem, dotle ne\u0107e\u201c dok je u nastavku rekla \u201e em je srpkinja, em nije kvalifikovana da sedi u Upravnom odboru\u201c. Dalje je navedeno da je ovom izjavom stvoreno neprijateljsko i uvredljivo okru\u017eenje prema podnositeljki pritu\u017ebe. U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu, B.B. je navela da smatra da su navodi iz pritu\u017ebe potpuno izvu\u010deni iz konteksta kao i da jo\u0161 jednom \u017eeli da se izvini podnositeljki pritu\u017ebe, jer kako navodi, namera joj nije bila da diskrimini\u0161e podnositeljku pritu\u017ebe ve\u0107 da uka\u017ee na nepo\u0161tovanje pravila u Upravnom odboru NIU \u201e<\/em>H<\/em>.<\/em>Lj<\/em>.<\/em>\u201c. <\/em>Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza, utvr\u0111eno je da je 23. februara 2021. godine, odr\u017eana sednica Upravnog odbora NIU \u201e<\/em>H<\/em>.<\/em> Lj<\/em>.<\/em>\u201c. <\/em>Dalje, utvr\u0111eno je da je B.B. na sednici Upravnog odbora izgovorila \u201e dokle god \u0107e u UO sedeti srpkinja, neko sa neprofesionalnim zaposlenjem, dotle ne\u0107e\u201c a potom dodala \u201eem je srpkinja, em nije kvalifikoana da sedi u UO\u201c. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je cene\u0107i navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, utvrdio da postupci B.B. predstavljaju uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj povredu dostojanstva A.A., zbog njene nacionalne pripadnosti.<\/em> Zbog toga je Poverenik doneo mi\u0161ljenje da je B.B. diskriminatorskim postupanjem i upu\u0107ivanjem uvredljivih komentara prema A.A.\u00a0 povredila odredbe \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. B.B. je preporu\u010deno da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da se pridr\u017eava propisa o zabrani diskriminacije. <\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n U pritu\u017ebi, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n 1.6.<\/strong> Uz izja\u0161njenje dostavljena je i kopija izvinjenja objavljena na sajtu Udru\u017eenja novinara Srbije od 2. marta 2021. godine.<\/p>\n 1.7.<\/strong> Radi \u00a0pravilnog utvr\u0111enja \u010dinjeni\u010dnog stanja i daljeg postupanja po pritu\u017ebi, saglasno \u010dlanu 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je zatra\u017eio dopunu pritu\u017ebe A.A., na okolnosti iz izja\u0161njenja B.B..<\/p>\n 1.8.<\/strong> U dopuni pritu\u017ebe, izme\u0111u ostalog je, navedeno:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe kao i dostavljene priloge.<\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.3<\/strong>. Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3]<\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije[4]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 46. stav 1. i 2. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.<\/p>\n 3.4.<\/strong>\u00a0 Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. propisuje da akt diskriminacije ozna\u010dava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n 3.<\/strong>6<\/strong>. Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina[5]<\/a> reguli\u0161e pravo na manjinsku samoupravu u oblastima zna\u010dajnim za o\u010duvanje nacionalnog identiteta nacionalnih manjina (kultura, obrazovanje, obave\u0161tavanje i slu\u017ebena upotreba jezika i pisma) kao i postupak izbora \u010dlanova saveta nacionalnih manjina.<\/p>\n 3.<\/strong>7<\/strong>.<\/strong> Donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[6]<\/sup><\/a> koji u \u010dlanu 28. propisuje da postupci zapo\u010deti pre stupanja na snagu ovog zakona okon\u010da\u0107e se po odredbama Zakona o zabrani diskriminacije ( \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09) i op\u0161tih akata po kojima su zapo\u010deti.<\/p>\n <\/p>\n Analiza navoda pritu\u017ebe i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.8.<\/strong> Na po\u010detku analize, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja koji su od zna\u010daja za utvr\u0111ivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualna postupanja za koje su nadle\u017eni drugi dr\u017eavni organi, nisu uzeti u razmatranje.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li je B.B., svojim postupcima, i komentarima upu\u0107enim A.A., povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije[7]<\/a> \u010dlanom 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih. Dakle, pravo na slobodu izra\u017eavanja nije neograni\u010deno. Prema odrebama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, za\u0161tita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograni\u010denja ovog prava.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti analizirao je navode iz pritu\u017ebe i\u00a0 dostavljene dokaze. Analizom snimka i zapisnika sa sednice Upravnog odbora NIU \u201eH.Lj.\u201c utvr\u0111eno je da je A.A. bila izlo\u017eena uvredljivim komentarima B.B., tako \u0161to je na podrugljiv i poni\u017eavaju\u0107im na\u010din isticala nacionalnu pripadnost podnositeljke pritu\u017ebe.<\/p>\n 3.12.<\/strong> B.B. u svom izja\u0161njenju ne osporava \u010dinjenicu da je na sednici Upravnog odbora izgovorila \u201edokle god \u0107e u UO sedeti srpkinja, neko sa neprofesionalnim zaposlenjem, dotle ne\u0107e<\/em>\u201c kao i da je u nastavku rekla \u201eem je srpkinja, em nije kvalifikoavna da sedi u UO<\/em>\u201c\u00a0 ali isti\u010de da njena namera nije bila diskriminacija nego ukazivanje na nepo\u0161tovanje pravila u Upravnom odboru NIU \u201eHlas Ljudu\u201c. U vezi sa tim, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da prilikom ispitivanja da li je odre\u0111eni akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvr\u0161ioca nije relevantna, odnosno za utvr\u0111ivanje \u010dinjenice da li je neko izvr\u0161io diskriminaciju ili ne, nije od zna\u010daja da li je postojala namera da se drugo lice diskrimini\u0161e.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je nesporno va\u017eno da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mi\u0161ljenje i li\u010dne stavove, \u0161to predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog dru\u0161tva. Me\u0111utim, sloboda govora, bez obzira na na\u010din izno\u0161enja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju na osnovu bilo kog li\u010dnog svojstva. Drugim re\u010dima, sloboda govora ne sme da se koristi kao izgovor za vre\u0111anje i poni\u017eavanje drugih ljudi. Same radnje kojima se lice ili grupa lica uznemiravaju i poni\u017eavaju na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva mogu biti raznovrsne, uklju\u010duju\u0107i i usmeno ili pisano saop\u0161tavanje odre\u0111enih ideja, stavova i mi\u0161ljenja.<\/p>\n 3.14<\/strong>. Dakle, pravo na slobodu izra\u017eavanja nije neograni\u010deno. Prema odrebama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, za\u0161tita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograni\u010denja ovog prava. Kada odlu\u010duje o tome da li je do\u0161lo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograni\u010denja prava na slobodu govora u svetlu svakog konkretnog slu\u010daja, \u0161to podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava i poruka koje se \u0161alju, kao i prostornog i vremenskog konteksta u kojem su izjave date, te utvr\u0111uje da li je ograni\u010denje slobode izra\u017eavanja bilo neophodno u demokratskom dru\u0161tvu i da li je ograni\u010denje slobode izra\u017eavanja bilo srazmerno legitimnom cilju[8]<\/sup><\/a>.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Uvidom u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre, odnosno, pretragom podataka o privrednim subjektima, utvr\u0111eno je da je NIU \u201eH.Lj.\u201c, N.S., u statusu aktivnog subjekta. Uvidom u sajt NIU \u201eH.L.\u201c Poverenik konstatuje da je osniva\u010d\u00a0 ustanove N.s.s.n.m. sa osniva\u010dkom delatno\u0161\u0107u izdavanja knji\u017eevnih dela kojima se doprinosi kulturnom, obrazovnom, nau\u010dnom i duhovnom razvoju Slovaka u Srbiji i o\u010duvanju njihovog nacionalnog identiteta. \u010clanom 2. stav 2. statuta Nacionalnog saveta slova\u010dke nacionalne manjine[9]<\/a> propisano je\u00a0 da Nacionalni savet mo\u017ee da osniva ustanove, privredna dru\u0161tva i druge organizacije u skladu sa zakonom dok je \u010dlanom 13. stav 2. predvi\u0111eno da se sednice odr\u017eavaju po potrebi, a najmanje jednom u \u0161est meseci i vode se na slova\u010dkom jeziku, ili, po potrebi, na srpskom jeziku. \u010clan 10. Odluke o osnivanju novinsko-izdava\u010dke ustanove \u201e H.Lj.\u201c propisuje da predsednika i \u010dlanove Upravnog odoba i predsednika i \u010dlanove Nadzornog odbora NIU \u201eH.Lj.\u201c imenuje i razre\u0161ava Nacionalni savet.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenik ukazuje da kvalifikovanje ili percepcija bilo kog pojedinca samo kroz prizmu nacionalne pripadnosti, osim \u0161to stvara predrasude i dovodi do diskriminacije, predstavlja i isklju\u010divanje svih ostalih karakteristika koje svaku osobu pojedina\u010dno \u010dine jedinstvenom. Svaki \u010dlanov upravnog odbora NIU \u201eH.Lj.\u201c \u00a0bi svojim znanjem, stru\u010dno\u0161\u0107u i kvalifikovano\u0161\u0107u trebalo da\u00a0 doprinese ostvarivanju na\u010dela i duha tolerancije, uva\u017eavanju i po\u0161tovanju kulturne, jezi\u010dke i nacionalne razli\u010ditosti, podsticanju raznovrsnosti medijskog sadr\u017eaja, kao i pove\u0107anju stepena integrisanosti manjina u dru\u0161tvo. Zbog svega navedenog, Poverenik isti\u010de da nacionalna pripadnost pojedinca ne sme da bude stvarni i odlu\u010duju\u0107i faktor za \u010dlanstvo u Upravnom odboru.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Izjava B.B. upu\u0107ena A.A. kojom su izra\u017eene ideje i stavovi\u00a0 predstavljaja\u00a0 povredu dostojanstva A.A. na osnovu njenog li\u010dnog svojstva – srpska nacionalna pripadnost pripadnost, \u010dime je povredila odredbe \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje B.B. da:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Da sa mi\u0161ljenjem Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti\u00a0 upozna Upravni odbor NIU \u201e H. Lj.\u201c.<\/p>\n 5.2.<\/strong> Da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti \u00a0ne kr\u0161e antidiskriminacione propise.<\/p>\n Potrebno je da B.B. obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B.B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG- Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 9\/03<\/p>\n [4]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06)<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSl. Glasnik RS\u201c, br. 72\/2009, 20\/2014, odluka US i 55\/2014<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c broj 52\/21<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/2006<\/p>\n [8]<\/a> Surek v. Turkey, predstavka broj 26682\/95, presuda od 8. jula 1999. godine<\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
110-21 Utvr\u0111eno diskriminatorno postupanje po osnovu nacionalne pripadnosti<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n