Predmet: <\/strong>Inicijativa za izmenu Krivi\u010dnog zakonika<\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovana gospo\u0111o Popovi\u0107,<\/p>\n U skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a>, kojim je, pored ostalog, propisano da Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije, podnosimo inicijativu za izmenu Krivi\u010dnog zakonika[2]<\/sup><\/a>, i to \u010dlana 120. kojim je propisano krivi\u010dno delo Nedozvoljenog prekida trudno\u0107e<\/em>,\u00a0 \u010dlana 178. kojima je propisano krivi\u010dno delo Silovanje<\/em>, \u010dlana 179. \u00a0kojim je propisano krivi\u010dno delo Obljube<\/em> nad nemo\u0107nim licem<\/em>, kao i \u010dlana 250. kojim je propisano krivi\u010dno delo Preno\u0161enja infekcije HIV virusom<\/em>.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da su izmene Krivi\u010dnog zakonika prema Programu rada Vlade planirane za decembar 2021. godine, a polaze\u0107i od zakonom propisane nadle\u017enosti, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podnosi ovu inicijativu u cilju unapre\u0111enja propisa i njegovog uskla\u0111ivanja sa ratifikovanim konvencijama, antidiskriminacionim propisima i me\u0111unarodnim standardima.<\/p>\n Podese\u0107anja radi, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je 2016. godine podneo inicijativu za izmenu Krivi\u010dnog zakonika i to u pogledu krivi\u010dnog dela Obljube nad nemo\u0107nim licem <\/em>ukazuju\u0107i na njegovu neusagla\u0161enost kako u pogledu samog dela tako i u pogledu kaznene politike imaju\u0107i u vidu da je za ovo delo bila zapre\u0107ena manja kazna nego za krivi\u010dno delo Silovanja<\/em> iz \u010dlana 178. Krivi\u010dnog zakonika. Ministarstvo pravde je postupaju\u0107i po inicijativi Poverenika u pogledu pove\u0107anja kazne za krivi\u010dno delo Obljube<\/em> nad nemo\u0107nim licem<\/em> zapre\u0107enu kaznu za ovo krivi\u010dno delo izjedna\u010dilo sa kaznom za krivi\u010dno delo Silovanje<\/em>. Druge izmene u pogledu ova dva dela nisu vr\u0161ene.<\/p>\n S tim u vezi, Poverenik ukazuje da \u010dlan 178. KZ nije u potpunosti uskla\u0111en sa Konvencijom o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja \u00a0u porodici (Istambulska konvencija)[3]<\/sup><\/a>, kao i da \u010dlan 179. KZ u pogledu terminologije i izdvajanja grupe lica samo po njihovom li\u010dnom svojstvu tako\u0111e nije u skladu sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom.<\/p>\n Najpre \u0107emo pojsniti u \u010demu se sastoji neuskla\u0111enost \u010dlana 179. KZ. Nakon usvojenih izmena, \u010dlanom 178. stav 1. Krivi\u010dnog zakonika propisano je da ko<\/em> prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjedna\u010den \u010din upotrebom sile ili pretnjom da \u0107e neposredno napasti na \u017eivot ili telo tog ili njemu bliskog lica,<\/em> kazni\u0107e se kaznom zatvora od 5 do 12 godina<\/em>, dok je odredbom \u010dlana 179. stav 1. propisano da ko nad drugim izvr\u0161i obljubu ili sa njom izjedna\u010den \u010din iskoristiv\u0161i du\u0161evno oboljenje, zaostali du\u0161evni razvoj, drugu du\u0161evnu poreme\u0107enost, nemo\u0107 ili kakvo drugo stanje tog lica usled kojeg ono nije sposobno za otpor, kazni\u0107e se zatvorom od\u00a0pet do dvanaest\u00a0godina.<\/em> Iz ovako propisanih krivi\u010dnih dela,\u00a0 proizlazi da je osnovna razlika u tome da li je pasivni subjekt mogao da pru\u017ei otpor u konkretnom slu\u010daju. Imaju\u0107i u vidu citirane odredbe Poverenik ukazuje da je terminologija koja se koristi u \u010dlanu 179. Krivi\u010dnog zakonika, ali i u definisanju drugih krivi\u010dnih dela, nije u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, da je zastarela i diskriminatorna. Izrazi poput \u201edu\u0161evno oboljenje\u201c, \u201ezaostali du\u0161evni razvoj\u201c, \u201edruga du\u0161evna poreme\u0107enost\u201c neadekvatni su i njime se vre\u0111a dostojanstvo lica koja imaju te\u0161ko\u0107e u razvoju ili neki oblik invaliditeta, pri \u010demu se ova lica dodatno stigmatizuju. Umesto upotrebe ovih termina trebalo bi razmotriti dodatno preciziranje i definisanje uzroka koji mogu dovesti do ovakvih stanja.<\/p>\n Istra\u017eivanja\u00a0pokazuju da osobe sa invaliditetom spadaju u jednu od najdiskriminisanijih \u00a0grupa u Republici Srbiji. Jo\u0161 uvek nije napu\u0161ten medicinski pristup invaliditetu, zbog \u010dega se osobe sa invaliditetom posmatraju kroz pretpostavku potpune nesposobnosti za \u017eivot i nesamostalnosti u pogledu dono\u0161enja odluka koje su vezane za \u017eivot.[4]<\/sup><\/a> \u017dene sa invaliditetom su u odnosu na \u017eene bez invaliditeta natprose\u010dno izlo\u017eene nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju..<\/sup>\u00a0Neke \u017eene sa invaliditetom izlo\u017eene su i prinudnoj sterilizaciji, koja se vr\u0161i uz njihov iznu\u0111en pristanak ili bez pristanka, 13% \u017eena sa invaliditetom je bilo prinu\u0111eno da abortira, a prinudu su vr\u0161ili \u010dlanovi porodice ili njihovi lekari i lekarke, sa \u201eobja\u0161njenjem\u201d da one ne bi bile dobre majke.\u00a0\u017dene sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom su u mnogo ve\u0107em riziku da budu \u017ertve seksualnog nasilja od \u017eena bez invaliditeta i \u017eena sa fizi\u010dkim invaliditetom, a od momenta kada se \u017eena smesti u rezidencijalnu instituciju, taj rizik se jo\u0161 vi\u0161e pove\u0107ava.[5]<\/sup><\/a><\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje da je \u010dlanom 36. stav 1. Istambulske konvencije propisano da \u0107e \u010dlanice preduzeti neophodne zakonodavne odnosno druge mere kako bi obezbedile da slede\u0107i vidovi namernog pona\u0161anja budu inkriminisani:\u00a0 a. vaginalna, analna ili oralna penetracija seksualne prirode na telu drugog lica bez njenog\/njegovog pristanka, kori\u0161\u0107enjem bilo kog dela tela odnosno predmeta; b. druge seksualne radnje sa licem bez njenog\/njegovog pristanka; v. navo\u0111enje drugog lica na poku\u0161aj seksualnih radnji sa tre\u0107im licem bez njenog\/njegovog pristanka. Istim \u010dlanom u stavu 2. propisano je da pristanak mora da bude dobrovoljan ishod slobodne volje lica prema proceni u kontekstu datih okolnosti. Tako\u0111e, Poverenik ukazuje i da je \u010dlanom 39. Istambulske konvencije propisano da \u0107e dr\u017eave \u010dlanice preduzeti neophodne zakonodavne odnosno druge mere kako bi obezbedile da se inkrimini\u0161u slede\u0107e namerne radnje – operacije u svrhu odnosno uz ishod onemogu\u0107avanja prirodne reprodukcije kod \u017eene bez njenog informisanog pristanka i razumevanja procedure.<\/p>\n Savet Evrope u Preporukama za primenu Istambulske konvencije koje su date Republici Srbiji[6]<\/a>, istakao da je potrebno da Republika Srbija ubrzano sprovede reformu Krivi\u010dnog zakonika u delu koji reguli\u0161e seksualno nasilje koje \u0107e biti zasnovano na pojmu slobodno datog pristanka, a na na\u010din kako je to regulisano \u010dlanom 36. Konvencije, bez obzira na li\u010dne karakteristike.[7]<\/a><\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno Poverenik smatra da nema potrebe da postoji posebno delo iz \u010dlana 179. KZ, ve\u0107 da je potrebno pro\u0161iriti odnosno izmeniti krivi\u010dno delo iz \u010dlana 178. KZ, propisivanjem te\u017eeg oblika ovog krivi\u010dnog dela kada su u pitanju osobe sa invaliditetom uz usagla\u0161avanje terminologije sa standardima i antidiskriminatornim propisima.<\/p>\n Jedan od razloga za\u0161to je potrebno ova dva dela spojiti u jedno delo je i usagla\u0161avanje sa Istambulskom konvencijiom. Naime, Krivi\u010dno delo silovanja, na na\u010din kako je propisano Krivi\u010dnim zakonikom kao radnju izvr\u0161enja prepoznaje dve radnje: prinudu i obljubu, pri \u010demu zabranjenost dela proisti\u010de iz prinude. Me\u0111utim, pored fizi\u010dke prinude u smislu upotrebe sile ili kvalifikovane pretnje, treba imati u vidu da ve\u0107 samo odsustvo pristanka u skladu sa Istambulskom konvencijom treba biti inkriminisano.<\/p>\n Tako\u0111e, Poverenik ukazuje da je odredbom \u010dlana 120. stav 1. Krivi\u010dnog zakonika propisano da ko protivno propisima o vr\u0161enju prekida trudno\u0107e bremenitoj \u017eeni sa njenim pristankom izvr\u0161i poba\u010daj, zapo\u010dne da vr\u0161i poba\u010daj ili joj pomogne da izvr\u0161i poba\u010daj, kazni\u0107e se zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 3. istog \u010dlana propisano da ko bremenitoj \u017eeni bez njenog pristanka, a ako je mla\u0111a od \u0161esnaest godina bez njenog pristanka i bez pisane saglasnosti njenog roditelja, usvojioca ili staraoca, izvr\u0161i ili zapo\u010dne da vr\u0161i poba\u010daj, kazni\u0107e se zatvorom od jedne do osam godina. Ovom odredbom kao osnovni oblik krivi\u010dnog dela propisan je nedozvoljen prekid trudno\u0107e sa pristankom bremenite \u017eene, dok je kao te\u017ei oblik ovog krivi\u010dnog dela propisan nedozvoljen prekid trudno\u0107e kada pristanak ne postoji. S tim u vezi, Poverenik ukazuje na odredbe Istambulske konvencije, koje se ti\u010du namernog prekida trudno\u0107e \u017eene bez njenog informisanog pristanka. Poverenik ukazuje da je i Zakonom o pravima pacijenata[8]<\/a> odredbom \u010dlana 7. stav 1. propisano da pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svoga zdravlja, zdravstvenoj slu\u017ebi i na\u010dinu kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu nau\u010dnih istra\u017eivanja i tehnolo\u0161kih inovacija dostupne, dok je stavom 2. propisano da pacijent ima pravo da informacije iz st. 1. i 2. ovog \u010dlana, dobije blagovremeno i na na\u010din koji je u njegovom najboljem interesu. \u010clanom 11. stav 1. ovog zakona propisano je da pacijent ima pravo da od nadle\u017enog zdravstvenog radnika blagovremeno dobije obave\u0161tenje, koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane ili ne pristane na predlo\u017eenu medicinsku meru, koje izme\u0111u ostalog obuhvata 1) dijagnozu i prognozu bolesti; 2) kratak opis, cilj i korist od predlo\u017eene medicinske mere, vreme trajanja i mogu\u0107e posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predlo\u017eene medicinske mere; 3) vrstu i verovatno\u0107u mogu\u0107ih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice; 4) alternativne metode le\u010denja; 5) mogu\u0107e promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predlo\u017eene medicinske mere, kao i mogu\u0107e nu\u017ene promene u na\u010dinu \u017eivota pacijenata; 6) dejstvo lekova i mogu\u0107e sporedne posledice tog dejstva. Dakle, iz citiranih odredbi zakona proizlazi koje sve informacije je neophodno da pacijent poseduje kakao bi doneo odluku u vezi sa svojim zdravstvenim stanjem.<\/p>\n Treba imati u vidu i da razli\u010dite intervencije koje nisu isklju\u010divo povezane sa prekidom trudno\u0107e zna\u010dajno mogu uticati na \u017eenino reproduktivno zdravlje, odnosno mogu ga trajno naru\u0161iti ili joj onemogu\u0107iti prirodnu reprodukciju.<\/p>\n Savet Evrope je u pogledu primene Istambulske konvencije dao i preporuku Republici Srbiji kojom je prepor\u010deno\u00a0 da medicinski radnici moraju omogu\u0107iti po\u0161tovanje \u017eeninog pristanka koji je \u017eena dala i delovati u skladu sa njim, a koji se odnosi na izvo\u0111enje medicinskih procedura koje se odnose na onemogu\u0107avanje prirodne reprodukcije \u017eene. Ova preporuka se naro\u010dito mora sprovoditi kada se radi o \u017eenama sa invaliditetom koje su sme\u0161tene u ustanove.\u00a0 U Izve\u0161taju Evropske komisije za 2020[9]<\/sup><\/a> ali i 2021. godinu navedeno je da su \u017eene sa invaliditetom u institucijama posebno podlo\u017ene rodno-specifi\u010dnim oblicima nasilja \u2013 prisilnoj kontracepciji, prisilnoj sterilizaciji i prinudnom poba\u010daju.[10]<\/sup><\/a> Tako\u0111e, Zaklju\u010dnim zapa\u017eanjima[11]<\/sup><\/a> povodom Inicijalnog izve\u0161taja Republike Srbije o sprovo\u0111enju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom u kojima su date preporuke u pogledu sprovo\u0111enja Konvencije, navedeno je da Republika Srbija, zabrani medicinske intervencije koje se sprovode bez prethodne saglasnosti osoba sa invaliditetom kao i da omogu\u0107i nadoknadu i za\u0161titu za sve one koji su takvim intervencijama bili izlo\u017eeni. Pored toga, preporuka je i da dr\u017eava preduzme sve neophodne mere kojima se garantuje pravo na slobodan, prethodni i informisani pristanak za bilo koju vrstu le\u010denja osobe sa invaliditetom, bez obzira na njenu poslovnu sposobnost.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno potrebno je pristupiti izmenama Krivi\u010dnog zakonika kako bi se izvr\u0161ilo uskla\u0111ivanje sa navedenim me\u0111unarodnim konvencijama koje je Republika Srbija ratifikovala, kao i u skladu sa preporukama koje su date od strane relevantnih me\u0111unarodnih tela u vezi sa primenom konvencija (primera radi Crna Gora je izmenila Krivi\u010dni zakonik u ovom pravcu tako \u0161to je izvr\u0161ila izmene krivi\u010dnog dela silovanja kao i inkriminisala prinudnu sterilizaciju kroz posebno delo[12]<\/sup><\/a>).<\/p>\n Dalje Poverenik ukazuje da je potrebno razmotriti izmene Krivi\u010dnog zakonika i u pogledu dala iz \u010dlana 250. KZ Preno\u0161enje infekcije HIV virusom<\/em>. Povereniku se obratila Unija organizacija Srbije koje se bave za\u0161titom osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om i Komitet za ljudska prava YUKOM, ukazuju\u0107i na to da je navedena odredba diskriminatorna.<\/p>\n Predmetna odredba Krivi\u010dnog zakonika se odnosi na preno\u0161enje infekcije HIV virusom i njome je propisano da ko svesno drugog dovede u opasnost od infekcije HIV virusom, kazni\u0107e se zatvorom do dve godine (stav 1.); ko se svesno ne pridr\u017eava propisa i mera koji se odnose na spre\u010davanje \u0161irenja HIV infekcije i time iz nehata dovede do preno\u0161enja infekcije HIV virusom na drugo lice, kazni\u0107e se zatvorom od jedne do pet godina (stav 2.); ko znaju\u0107i da je zara\u017een HIV virusom svesno prenese na drugog tu infekciju, kazni\u0107e se zatvorom od dve do dvanaest godina (stav 3.); ako je usled dela iz stava 3. ovog \u010dlana nastupila smrt zara\u017eenog lica, u\u010dinilac \u0107e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (stav 4.); ako je delo iz stava 3. i 4. ovog \u010dlana u\u010dinjeno iz nehata, u\u010dinilac \u0107e se kazniti za delo iz stava 3.zatvorom do tri godine, a za delo iz stava 4. zatvorom od \u0161est meseci do pet godina (stav 5.);<\/p>\n Podnosioci su u svom zahtevu, izme\u0111u ostalog, naveli da je isticanjem samo jedne populacije pacijenata u Krivi\u010dnom zakoniku, u ovom slu\u010daju HIV pozitivnih, na\u010dinjena o\u010digledna stigmatizacija, a time i diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV virusom. Smatraju da se na taj na\u010din ove osobe kriminalizuju i to u vremenu kada i dr\u017eava i civilni sektor u Republici Srbiji, ali i ceo svet, ula\u017eu ogromne napore da se smanji i jednog dana potpuno elimini\u0161e stigma i diskriminacija, i stvori okru\u017eenje za normalan \u017eivot osoba sa HIV-om dostojan svakog \u010doveka. Naglasili su i da bi postoje\u0107i \u010dlan 250. Krivi\u010dnog zakonika trebalo potpuno izbrisati ili izmeniti tako \u0161to se ne\u0107e posebno nagla\u0161avati samo HIV jer ve\u0107 prethodni \u010dlan 249. Krivi\u010dnog zakonika govori o posledicama odnosno propisanim sankcijama za one koji ne postupaju po propisima, odlukama ili naredbama za suzbijanje ili spre\u010davanje bilo koje zarazne bolesti. U svom obra\u0107anju su naveli da je potpuno nepotrebno u posebnom \u010dlanu isticati samo preno\u0161enje HIV-a jer se upravo na taj na\u010din direktno prozivaju samo ljudi koji \u017eive sa HIV-om. Dostavili su i podatke koji se odnose na stopu HIV infekcije me\u0111u stanovni\u0161tvom u Republici Srbiji, i istakli da je Republika Srbija zemlja sa izuzetno niskom stopom HIV infekcije (manje od 0,1%). Prema podacima Instituta za javno zdravlje \u201eDr. Milan Jovanovi\u0107 Batut\u201c, od 1984. do 2018. godine u Srbiji su registrovane ukupno 3854 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1967 osoba obolelo od AIDS-a (51% svih dijagnostikovanih HIV + osoba), dok je 1255 osoba umrlo (1134 osobe su umrle od AIDS-a, tj. 29% svih osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija). To zna\u010di da u Srbiji zvani\u010dno ne\u0161to malo vi\u0161e od dve i po hiljade ljudi\u00a0 (nezvani\u010dno oko tri i po hiljade ljudi) \u017eivi sa HIV-om. Istakli su da zakonodavac nije uzeo u obzir, prilikom formulisanja ove odredbe, medicinski aspekt preno\u0161enja HIV infekcije koji uti\u010de na mogu\u0107nost dokazivanja da je ovo delo izvr\u0161eno i \u010dini ga prakti\u010dno nedokazivim. Ovo potvr\u0111uje i veoma mali broj krivi\u010dnih predmeta koji su formirani po ovom osnovu, a jo\u0161 manji broj pravnosna\u017enih odluka.<\/p>\n Nadalje su kazali da krivi\u010dne odredbe koje se odnose specifi\u010dno na HIV treba staviti van snage, u skladu sa preporukama UNAIDS i Svetske zdravstvene organizacije. Dodali su da, ako se posle temeljnih dokaza i pregleda nacionalnog zakonodavstva, krivi\u010dno gonjenje HIV-a i dalje smatra potrebnim, trebalo bi da se zasniva na principima proporcionalnosti, predvidljivosti, namere, kauzalnosti i nediskriminacije, najnovijih informacija nauke i medicine u vezi HIV-a, stvarne \u0161tete, a ne \u0161tete zasnovane na riziku od preno\u0161enja infekcije, i da bude u skladu sa ciljevima javnog zdravlja i me\u0111unarodnih standarda i obaveza\u00a0 po\u0161tovanja ljudskih prava.<\/p>\n U cilju prevencije HIV infekcije i drugih polno prenosivih infekcija, kao i obezbe\u0111enja le\u010denja i podr\u0161ke svim osobama koje \u017eive sa HIV-om, Republika Srbija je 2018. godine usvojila Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji 2018-2025[13]<\/a> (u daljem tekstu: Strategija). U strategiji je nagla\u0161eno da je od izuzetnog zna\u010daja po\u0161tovanje i promocija ljudskih prava osoba koje \u017eive s HIV-om, klju\u010dnih populacija u riziku od HIV-a, kao i drugih osetljivih grupacija stanovni\u0161tva. Osobe koje \u017eive s HIV-om imaju pravo na privatnost, normalno \u0161kolovanje, zdravstvenu za\u0161titu, rad, stanovanje i nediskrimini\u0161u\u0107i odnos u svim podru\u010djima \u017eivota. Javnost treba upoznati s va\u017eno\u0161\u0107u prevladavanja predrasuda, neznanja i spre\u010davanja diskriminacije u cilju uspe\u0161ne kontrole HIV infekcije i AIDS-a. Posebna odgovornost svih zaposlenih u javnim slu\u017ebama, a posebno u zdravstvenim, vaspitno-obrazovnim i ustanovama socijalne za\u0161tite je u domenu uklanjanja predrasuda i suzbijanja straha prema osobama koji \u017eive s HIV -om.<\/p>\n Strategija propisuje i da javno \u2013 zdravstvene mere u pogledu zdravstvene za\u0161tite, zaposlenja, obrazovanja, socijalne za\u0161tite, stanovanja i drugih dru\u0161tvenih aktivnosti moraju biti bazirane na nau\u010dnim saznanjima o preno\u0161enju HIV-a, a ne na pretpostavkama, spekulacijama i strahu.<\/p>\n U Strategiji je posebno istaknuto da je jedan od ciljeva u domenu odr\u017eivog razvoja (globalnih ciljeva u skladu sa Agendom UN 2030) u oblasti zdravlja okon\u010danje epidemije uzrokovane HIV-om kao ozbiljnog javno zdravstvenog rizika u svakoj zemlji do 2030. godine. Za uspe\u0161an odgovor na HIV infekciju preduslov je po\u0161tovanje ljudskih prava. Prepreke u ostvarivanju ljudskih prava, postojanje stigme, diskriminacije, nasilja i razli\u010dite zloupotrebe, u zna\u010dajnoj meri doprinose pove\u0107anju osetljivosti na HIV u klju\u010dnim populacijama i smanjenju kvaliteta \u017eivota osoba koje \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n Strategija se zasniva na sveobuhvatnom pristupu i intersektorskoj saradnji kao preduslovima uspe\u0161nosti strate\u0161kih aktivnosti koje podrazumevaju, izme\u0111u ostalog, i adekvatnu zakonsku regulativu[14]<\/a>, dok se strate\u0161ki plan za odgovor na epidemiju HIV infekcije zasniva na principima potpune garancije i za\u0161tite ljudskih prava zasnovane na preporukama EU i drugih me\u0111unarodnih konvencija.<\/p>\n U publikaciji UNAIDS[15]<\/a>, koji je sredinom 2018. godine objavio publikaciju[16]<\/a> u kojoj se govori o (ne)prenosivosti HIV virusa. Izme\u0111u ostalog, je navedeno da UNAIDS potvr\u0111uje koncept \u201enedetektovano-neprenosivo<\/em>\u201c. Naime, postoji sna\u017ean nau\u010dni konsenzus da ljudi koji \u017eive sa HIV virusom, i koji uzimaju efektivnu antivirusnu terapiju kojom je nivo HIV virusa potisnut do nivoa u kojem se ne detektuje, ne mogu preneti HIV virus seksualnim putem, kao i da postoji potreba da terapija bude dostupna svima po pristupa\u010dnim cenama, u kombinaciji sa relevantnim uslugama zdravstvenog sistema.<\/p>\n U UNAIDS-ovom izve\u0161taju Zajednice u fokusu[17]<\/strong><\/sup><\/a> <\/em>navodi se da tempo napretka u smanjenju broja novih infekcija HIV-om, unapre\u0111enju pristupa le\u010denju i okon\u010danju smrtnih slu\u010dajeva povezanih sa AIDS-om usporava, te da je hitno potrebno da politi\u010dki lideri vrate AIDS na dnevni red kako bi njegov nestanak postao stvarnost. Konstatovano je da neznanje i strah od HIV-a neguju stigmu i diskriminaciju prema ljudima koji \u017eive sa HIV-om jo\u0161 od najranijih dana epidemije, te da je ostvaren izvestan napredak u borbi protiv stigmatizacije i diskriminacije, ali da je ovakav odnos prema osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om i dalje \u010dest.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e, Svetska zdravstvena organizacija[18]<\/a> u svojoj Globalnoj strategiji zdravstvenog sektora \u2013 HIV[19]<\/a>, za period od 2016-2021. godine, preporu\u010duje, izme\u0111u ostalog, slede\u0107e aktivnosti dr\u017eavama \u010dlanicama u pogledu prekidanja politika i praksi koje podsti\u010du stigmatizaciju i diskriminaciju, posebno ljudi koji \u017eive sa HIV-om kao i da je potrebno stvoriti institucionalnu i dru\u0161tvenu sredinu koja je sigurna za ljude sa HIV-om kako bi do zdravstvene (i svake druge) pomo\u0107i do\u0161li bez straha od diskriminacije, uklju\u010diti dru\u0161tvo u planiranje i pru\u017eanje \u0161to kvalitetnijih i efikasnijih usluga.<\/p>\n U skladu sa dostizanjem op\u0161tih ciljeva iz Agende 2030, u ovoj Strategiji izdvojeni su op\u0161ti ciljevi za 2020. godinu me\u0111u kojima su i suzbijanje diskriminacije, ta\u010dnije dostizanje zakonodavnog okvira (zakona, propisa, pravilnika) bez diskriminacije koji se odnosi na HIV osobe.<\/p>\n Prema rezultatima poslednjeg istra\u017eivanja Odnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji[20]<\/a> osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om, spadaju u grupe prema kojima postoji najve\u0107a socijalna distanca.<\/p>\n U publikaciji \u201eUsluga podr\u0161ke osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om u zajednici: procena ishoda<\/em>\u201c<\/em>[21]<\/sup><\/a> sublimirani su rezultati sprovedenih istra\u017eivanja i navedeno da je jedan od osnovnih problema sa kojima se suo\u010dava ova ranjiva grupa stigma i diskriminacija.<\/p>\n U praksi Evropskog suda za ljudska prava, u predmetu Enhorn protiv \u0160vedske[22]<\/a> predstavku je podneo \u0161vedski dr\u017eavljanin za kojeg je 1994. godine ustanovljeno da je zara\u017een HIV virusom i da je zarazio drugo lice. \u0160vedski okru\u017eni zdravstveni inspektor je podnosiocu predstavke izdao uputstva u skladu sa Zakonom o zaraznim bolestima (li\u0161enje slobode) sa ciljem da ga spre\u010di da \u0161iri HIV. Evropski sud za ljudska prava se uverio da je li\u0161enje slobode podnosioca predstavke bilo u skladu sa \u0161vedskim pravom, ali je pre\u0161ao na razmatranje pitanja da li njegovo li\u0161enje slobode predstavlja \u201ezakonito li\u0161enje slobode da bi se spre\u010dilo \u0161irenje zaraznih bolesti\u201c u smislu \u010dlana 5. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud je naveo da je u praksi razmatrao veoma mali broj slu\u010dajeva u kojima je neko lice bilo li\u0161eno slobode da bi se spre\u010dilo \u0161irenje zaraznih bolesti. Stoga je uporedio predmete u kojima je razmatrao druge osnove li\u0161enja slobode iz \u010dlana 5. st. 1. Konvencije (konkretno lica sa mentalnim pote\u0161ko\u0107ama, alkoholi\u010dara, zavisnika od droge ili skitnica). Sud je utvrdio da postoji veza izme\u0111u ovih lica, jer su sva bila li\u0161ena slobode ili kako bi bila podvrgnuta le\u010denju ili iz pobuda koje diktira socijalna politika ili iz medicinskih ili dru\u0161tvenih razloga. Sud je naveo da je stoga iz ovog konteksta legitimno zaklju\u010diti da je prvenstveni razlog zbog kojeg je Konvencijom dozvoljeno li\u0161enje slobode lica pomenutih u \u010dlanu 5. st. 1. ne samo \u0161to predstavljaju opasnost po javnu bezbednost, ve\u0107 i zbog toga \u0161to njihovi sopstveni interesi nala\u017eu li\u0161enje slobode. Sud je zaklju\u010dio da osnovni kriterijumi prilikom ocenjivanja zakonitosti pritvora nekog lica da bi se spre\u010dilo \u0161irenje zaraznih bolesti uklju\u010duje slede\u0107e: da li je \u0161irenje zarazne bolesti opasno po javno zdravlje ili bezbednost i da li li\u0161enje slobode zara\u017eenog lica predstavlja krajnju meru kako bi se spre\u010dilo \u0161irenje zaraze, da li su razmotrene bla\u017ee mere i zaklju\u010deno da su nedovoljne kako bi se za\u0161titio javni interes. Kada ovi kriterijumi nisu ispunjeni prestaje da postoji osnov za li\u0161enje slobode. Sud je stao na stanovi\u0161te da nije dovoljno to \u0161to je li\u0161enje slobode u ovom kontekstu bilo zakonito ve\u0107 je ono moralo da bude i neophodno.<\/p>\n UNAIDS je povodom jedne odluke iz 2019. godine kojom je stavljena van snage odredbe koja transmisiju HIV i hepatitis B virusa karakteri\u0161e kao krivi\u010dno delo pozdravio ovakvu praksu smatraju\u0107i da kriminalizacija HIV transmisije je neefektivna, diskriminatorna i ne podr\u017eava napore da se preveniraju nove HIV infekcije.[23]<\/a><\/p>\n U trenutku kada je ovo krivi\u010dno delo uneto u Krivi\u010dni zakonik, imaju\u0107i u vidu, izme\u0111u ostalog generalnu prevenciju, s obzirom na tada\u0161nje \u0161irenje virusa, nepoznanice u pogledu preno\u0161enja i le\u010denja, propisivanje posebnog dela bilo je uslovljeno takvim dru\u0161tvenim okolonostima. Imaju\u0107i u vidu razvoj medicinske nauke, inovativne terapije, onemogu\u0107avanje preno\u0161enja usled kori\u0161\u0107enja takve terapije, smanjenje smrtnosti i oboljevanja, postavlja se pitanje dalje svrhe postojanja posebnog krivi\u010dnog dela. Poverenik smatra da je imaju\u0107i u vidu sve navedeno potrebno razmotriti izmene Krivi\u010dnog zakonika u pogledu da se ne izdvaja samo prene\u0161enje ove zarazne bolesti u posebno krivi\u010dno delo, ve\u0107 da se isti cilj mo\u017ee posti\u0107i izmenom \u010dlana 249. Krivi\u010dnog zakonika, koji nije stigmatizuju\u0107i samo za ljude koji \u017eive sa HIV-om, odnosno stavljanjem van snage \u010dlana 250. Krivi\u010dnog zakonika kojim je preno\u0161enje ove zarazne bolesti odvojeno sankcionisano.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, a kao \u0161to smo ve\u0107 istakli da su planirane izmene Krivi\u010dnog zakonika, Poverenik upu\u0107uje ovu inicijativu Ministarstvu pravde kao ovla\u0161\u0107enom predlaga\u010du zakona u skladu sa Zakonom o Vladi.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasni RS\u201d, br. 85\/05, 88\/05-ispravka, 107\/05-ispravka, 72\/09, 111\/09, 121\/12, 104\/13 i 108\/14<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 12\/13)<\/p>\n [4]<\/a> \u201eRedovan godi\u0161nji izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2020. godinu\u201c, Beograd, mart 2021. godine, str. 189;<\/p>\n [5]<\/a> \u201eStrategija za spre\u010davanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici za period 2021\u20132025. godine\u201c (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 47\/21);<\/p>\n [6]<\/a> objavljene 4. februara 2020. godine<\/p>\n [7]<\/a> Committee of Parties, Council of Europe Convention on preventing and combating violence against women and domestic violence, Recommendation on the implementation of Council of Europe Convention on Preventing and Combating Violence against Women and domestic Violence by Serbia, IC-CP\/INf(2020)5, Published on 4th of February 2020;<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 45\/13 i 25\/19 – dr. zakon<\/p>\n [9]<\/a>https:\/\/www.mei.gov.rs\/upload\/documents\/eu_dokumenta\/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku\/serbia_report_2020_SR.pdf<\/a><\/p>\n [10]<\/a>https:\/\/www.mei.gov.rs\/upload\/documents\/eu_dokumenta\/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku\/izvestaj_ek_oktobar_21.PDF<\/a><\/p>\n [11]<\/a> Komitet za prava osoba sa invaliditetom, Zaklju\u010dna zapa\u017eanja povodom Inicijalnog izve\u0161taja Republike Srbije, CRPD\/C\/SRB\/CO\/1 od 21. aprila 2016. godine ;<\/p>\n [12]<\/a> Krivi\u010dni zakonik Crne Gore (\u201eSlu\u017ebeni list RCG”, br. 70\/03, 13\/04 – ispr. i 47\/06 i “Sl. list CG”, br. 40\/08, 25\/10, 32\/11, 64\/11 – dr. zakon, 40\/13, 56\/13 – ispr., 14\/15, 42\/15, 58\/15 – dr. zakon, 44\/17, 49\/18 i 3\/20);<\/p>\n [13]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj\u00a0 61\/18<\/p>\n [14]<\/a> Ta\u010dka 2.2. Strate\u0161ki pristup i 2.3. Strate\u0161ki principi- Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji 2018-2025<\/p>\n [15]<\/a> UNAIDS je globalni program Ujedinjenih nacija i rukovodi poku\u0161ajima\u00a0 da na globalnom nivou do\u0111e do iskorenjivanja AIDS-a kao pretnje po javno zdravlje \u010dove\u010danstva u okviru dostizanja odr\u017eivih globalnih ciljeva u skladu sa Agendom 2030<\/p>\n [16]<\/a> https:\/\/www.unaids.org\/sites\/default\/files\/media_asset\/undetectable-untransmittable_en.pdf<\/a> (str.2 publikacije)<\/p>\n [17]<\/a> Communities at the centre<\/em>, UNAIDS, \u017deneva 2019, dostupno na internet stranici: https:\/\/www.unaids.org\/sites\/default\/files\/media_asset\/2019-global-AIDS-update_en.pdf<\/a><\/p>\n [18]<\/a> https:\/\/www.who.int\/news-room\/fact-sheets\/detail\/hiv-aids<\/p>\n [19]<\/a> https:\/\/apps.who.int\/gb\/ebwha\/pdf_files\/WHA69\/A69_31-en.pdf?ua=1<\/p>\n [20]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izv%d0%b5st%d0%b0%d1%98-%d0%be-istr%d0%b0ziv%d0%b0nju-%d1%98%d0%b0vn%d0%beg-mnj%d0%b5nj%d0%b0-%d0%bedn%d0%bes-gr%d0%b0d%d0%b0n%d0%b0-i-gr%d0%b0d%d0%b0nki-pr%d0%b5m%d0%b0-diskrimin%d0%b0ci-cir\/<\/p>\n [21]<\/a> Usluga podr\u0161ke osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om u zajednici: procena ishoda<\/em>, Unija organizacija Srbije, koja se bavi za\u0161titom osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om (USOP) – Dostupno na internet adresi: http:\/\/unijaplhiv.rs\/parnjacko-savetovanje-standard\/<\/p>\n [22]<\/a> predstavka br. 56529\/00, https:\/\/www.rolplatform.org\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/covid-guide-bcms.pdf<\/a>; https:\/\/www.globalhealthrights.org\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/Enhorn-v.-Sweden.pdf<\/a><\/p>\n [23]<\/a> https:\/\/www.unaids.org\/en\/resources\/presscentre\/pressreleaseandstatementarchive\/2019\/june\/20190613_<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
\u0418\u043d\u0438\u0446\u0438\u0458\u0430\u0442\u0438\u0432\u0430 \u0437\u0430 \u0438\u0437\u043c\u0435\u043d\u0443 \u041a\u0440\u0438\u0432\u0438\u0447\u043d\u043e\u0433 \u0437\u0430\u043a\u043e\u043d\u0438\u043a\u0430<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n