Naime, Zakon o privremenom registru u \u010dlanu 1. propisuje da se ovim zakonom ure\u0111uju\u00a0 sa\u010dinjavanje i vo\u0111enje Privremenog registra punoletnih dr\u017eavljana Republike Srbije, kojima se upla\u0107uje nov\u010dana pomo\u0107 za ubla\u017eavanje posledica pandemije bolesti Covid-19 izazvane virusom SarsCoV-2, na\u010din uplate nov\u010dane pomo\u0107i za ubla\u017eavanje posledica pandemije bolesti Covid-19 izazvane virusom SarsCoV-2 punoletnim dr\u017eavljanima Republike Srbije (u daljem tekstu: nov\u010dana pomo\u0107), kao i druga pitanja koja su od zna\u010daja za dobijanje nov\u010dane pomo\u0107i. Istim zakonom u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. poja\u0161njeno je da je \u201epunoletni dr\u017eavljanin Republike Srbije\u201c fizi\u010dko lice koje je, na dan stupanja na snagu ovog zakona punoletno, koje je dr\u017eavljanin Republike Srbije, koje ima prebivali\u0161te na teritoriji Republike Srbije – u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uju prebivali\u0161te i boravi\u0161te gra\u0111ana, koje poseduje va\u017ee\u0107u li\u010dnu kartu i koje se prijavi za uplatu nov\u010dane pomo\u0107i u skladu sa ovim zakonom.<\/p>\n
Ustav Republike Srbije[2]<\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.[3]<\/a><\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[4]<\/a>, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n \u010clanom 7. ovog zakona propisano je da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u nepovoljan polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n Poverenik ukazuje da prilikom kreiranja mera \u010diji je cilj smanjenje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom COVID-19 virusa, svakako treba uzeti u obzir i \u010dinjenicu da posledice pandemije, ali i mere koje su se preduzimale u cilju suzbijanja \u0161irenja COVID-19 virusa nisu jednako pogodile sve kategorije stanovni\u0161tva. Nakon usvajanja Odluke o progla\u0161enju vanrednog stanja[5]<\/a>, Poverenik je nastavio da prati stanje u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti i preporukama mera i razli\u010ditim inicijativama koje su do sada upu\u0107ene Vladi i resornim ministarstvima ukazao na razli\u010dite probleme povodom kojih se obra\u0107aju najugro\u017eenije kategorije gra\u0111ana, koje je svakako potrebno uzeti u obzir prilikom kreiranja mera za ubla\u017eavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 i predlo\u017eio konkretna re\u0161enja za njihovo prevazila\u017eenje u praksi.<\/p>\n U skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije[6]<\/a>, kojim je izme\u0111u ostalog propisano da Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije, predla\u017eemo Ministarstvu finansija da razmotri mogu\u0107nost da lica koja iz objektivnih razloga ne mogu da prijave prebivali\u0161te, zbog \u010dega i ne poseduju li\u010dnu kartu (<\/em>npr. na osnovu dr\u017eavljanstva, ivoda iz mati\u010dne knjige ro\u0111enih i izjave dva svedoka) <\/em>ostvare pravo na pomo\u0107 za ubla\u017eavanje posledica pandemije bolesti Covid-19 izazvane virusom SarsCoV-2.<\/p>\n Naime, u konkretnom slu\u010daju pomenuto uslovljavanje najvi\u0161e je pogodilo pripadnike romske nacionalne manjine koji se suo\u010davaju sa stambenim problemima, nisu vlasnici ili zakupci stambenih objekata, jer nailaze na prepreke prilikom prijave prebivali\u0161ta. U dopisu udru\u017eenja gra\u0111ana koje nam se obratilo opisan je slu\u010daj, propra\u0107en dokumentacijom, u kojem gra\u0111anka Republike Srbije, romske nacionalnosti poku\u0161ava da prijavi prebivali\u0161te na adresi na kojoj fakti\u010dki godinama boravi, ali je nadle\u017ena Policijska uprava odbila njen zahtev uz obrazlo\u017eenje da nije dokazala da na konkretnoj adresi namerava da stalno \u017eivi s obzirom da nema zaposlenje i rodbinu u gradu u kojem \u017eeli da prijavi prebivali\u0161te. Dalje u dopisu i iz dokumentacije mo\u017ee se videti da je lice prilikom terenske provere \u010detiri puta zate\u010dena na adresi na kojoj \u017eeli da prijavi prebivali\u0161te, da je uz zahtev za prijavu prebivali\u0161ta dostavila ugovor o kori\u0161\u0107enju stana bez naknade overen kod javnog bele\u017enika i uverenje da joj dete poha\u0111a \u0161kolu u mestu gde \u017eeli da prijavi prebivali\u0161te. Ova gra\u0111anka je ulo\u017eila \u017ealbu nadle\u017enom ministarstvu koje je predmet vratilo na ponovni postupak. Dakle, nesporno je da postoji namera pomenute gra\u0111anke da prijavi prebivali\u0161te, ali je iz objektivnih razloga spre\u010dena da ispuni uslove propisane Zakonom o privremenom registru zbog \u010dega joj je uskra\u0107eno pravo na nov\u010danu pomo\u0107 dr\u017eave.<\/p>\n Pored ovoga, podse\u0107amo Vas da je Tim za socijalno uklju\u010divanje i smanjenje siroma\u0161tva Vlade Republike Srbije u istra\u017eivanju \u201eMapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji\u201c mapirao u Srbiji preko 700 podstandarnih romskih naselja i da stanovnici tih naselja vrlo \u010desto nisu registrovani ni kao vlasnici zemlji\u0161ta, ni kao vlasnici stanova koji su sagra\u0111eni na tom zemlji\u0161tu, ili ni jedno ni drugo[7]<\/a>. Zatim, iz ranijih obra\u0107anja Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017eemo videti da se Romi i Romkinje suo\u010davaju sa problemom i prilikom zakupa stana, navode\u0107i da pojedini vlasnici odbijaju da im daju stan u zakup.<\/p>\n Napominjemo da Zakon o prebivali\u0161tu i boravi\u0161tu gra\u0111ana[8]<\/a> u \u010dlanu 11. propisuje mogu\u0107nosti prijave prebivali\u0161ta po vi\u0161e osnova, izme\u0111u ostalog i mogu\u0107nost prijave prebivali\u0161ta na centar za socijalni rad. Iako se izmenama propisa omogu\u0107ila prijava prebivali\u0161ta na centre za socijalni rad, postoji razli\u010dito postupanje u praksi \u0161to onemogu\u0107ava jednom broju Roma da re\u0161e ovo pitanje. Ovaj podatak potvr\u0111uje obra\u0107anja Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti, ali i pojedina istra\u017eivanja i izve\u0161taji[9]<\/a>.<\/p>\n Treba imati u vidu da visoka stopa siroma\u0161tva, kao i \u010dinjenica da pojedini Romi i Romkinje i danas \u017eive bez vode i struje u neformalnim romskim naseljima, \u010dini ih u vreme pandemije virusa Covid-19 dodatno ranjivim. Zbog toga je veoma va\u017eno da Romi i Romkinje u ovom periodu ne budu ostavljeni bez podr\u0161ke. Tako\u0111e Vam ukazujemo da u istra\u017eivanju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u201eOdnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji\u201c[10]<\/a> iz 2019. godine gra\u0111ani i gra\u0111anke na prvom mestu percipiraju Rome kao najugro\u017eeniju grupu.<\/p>\n S obzirom na \u010dinjenice da je cilj nov\u010dane pomo\u0107i ubla\u017eavanje posledica pandemije bolesti Covid-19 izazvane virusom SarsCoV-2, da su pomenuta lica dr\u017eavljani Republike Srbije i da spadaju u kategoriju najugro\u017eenijih gra\u0111ana, smatramo da je lica, koja iz objektivnih razloga ne mogu da prijave prebivali\u0161te, neophodno obuhvatiti merama podr\u0161ke bilo izmenama Zakona o privremenom registru ili dono\u0161enjem posebnog propisa, kojim se propisuju posebne mera za pomenuta lica.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, a u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti najugro\u017eenijih kategorija gra\u0111ana, verujemo da \u0107ete prona\u0107i re\u0161enje da pravo na nov\u010danu pomo\u0107 ostvare i ova lica.<\/p>\n <\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 40\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 98\/06<\/p>\n [3]<\/a> \u010clan 21. Ustava Republike Srbije<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 29\/20<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [7]<\/a> Izve\u0161taj \u201eRomi i Romkinje u Srbiji i polo\u017eaj Roma i Romkinja povratnika iz Zapadne Evrope\u201c, Deutsche Gesellschaft f\u00fcr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH<\/p>\n [8]<\/a>\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 87\/11)<\/p>\n [9]<\/a> https:\/\/www.ukljucise.org\/docPublic\/3\/romi-i-romkinje-u-srbiji-i-polozaj-roma-i-romkinja-povratnika-iz-zapadne-evrope.pdf<\/a><\/p>\n [10]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera Ministarstvu finansija<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n