\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TIT<\/strong>E<\/strong> OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja da:<\/p>\n Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti se dopisom obratio Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine u kojem je navedeno da je hrvatska nacionalna manjina izlo\u017eena diskriminaciji negiranjem hrvatskog jezika. Navedeno je da je Odbor za standardizaciju srpskog jezika dao mi\u0161ljenje prema kojem u ju\u017enoslovenske jezike treba navesti srpski, bugarski, makedonski i slovena\u010dki jezik i prema kojem Hrvati spadaju me\u0111u narode koji se koriste srpskim jezikom, ali ga nazivaju hrvatskim. Dalje je navedeno da su ovakav stav du\u017ene da prate i izdava\u010dke ku\u0107e koje objavljuju ud\u017ebenike te da je u nekoliko ud\u017ebenika srpskog jezika za osmi razred osnovne \u0161kole navedena ovakva definicija Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Napomenuto je da je Republika Srbija ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskom jezicima i time prihvatila hrvatski jezik kao manjinski jezik \u010dime je du\u017ena da \u0161titi i preduzima aktivnosti na podru\u010dju njegovog o\u010duvanja.<\/p>\n U prilogu su dostavljeni dopis Odbora za standardizaciju srpskog jezika od 9. novembra 2020. godine upu\u0107en Zavodu za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja i fotografije tri stranice iz razli\u010ditih ud\u017ebenika.<\/p>\n U dopisu Odbora za standardizaciju srpskog jezika od 9. novembra 2020. godine koji je upu\u0107en Zavodu za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja, izme\u0111u ostalog, navedeno je da je stav Odbora da me\u0111u ju\u017enoslovenske jezike treba navesti bugarski, makedonski, slovena\u010dki i srpski jezik i da uz srpski jezik u napomeni treba navesti da Hrvati, Bo\u0161njaci i neki Crnogorci ovaj jezik nazivaju hrvatski, bosanski\/bo\u0161nja\u010dki i crnogorski jezik. Dalje je navedeno da je Odbor u vi\u0161e navrata upozoravao da u srpskom jeziku umesto naziva bosanski jezik treba upotrebljavati naziv bo\u0161nja\u010dki jezik.<\/p>\n Uz dopis je Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine dostavio fotografije iz kojih se mo\u017ee videti da u tri ud\u017ebenika, prilikom obra\u0111ivanja materije jezi\u010dkih grupa, kod srpskog jezika postoji napomena da Hrvati, Bo\u0161njaci i neki Crnogorci ovaj jezik nazivaju hrvatski, bosanski\/bo\u0161nja\u010dki i crnogorski.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbama \u010dlana 48. Ustava propisano je podsticanje uva\u017eavanja razlika, odnosno da merama u obrazovanju, kulturi i javnom obave\u0161tavanju, Republika Srbija podsti\u010de razumevanje, uva\u017eavanje i po\u0161tovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etni\u010dkog, kulturnog, jezi\u010dkog ili verskog identiteta njenih gra\u0111ana, dok je odredbama \u010dlana 81. propisano razvijanje duha tolerancije tako \u0161to u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podsti\u010de duh tolerancije i me\u0111ukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapre\u0111enje uzajamnog po\u0161tovanja, razumevanja i saradnje me\u0111u svim ljudima koji \u017eive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etni\u010dki, kulturni, jezi\u010dki ili verski identitet.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[3]<\/a>, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koja se zasniva, izme\u0111u ostalog i na nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu i jeziku. Odredbama \u010dlana 24. zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 3. Zakona o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[4]<\/a> zabranjen je svaki oblik diskriminacije, na nacionalnoj, etni\u010dkoj, rasnoj, jezi\u010dkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi, prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama. Ovim zakonom propisana su i prava pripadnika nacionalnih manjina na o\u010duvanje posebnosti me\u0111u kojima su i pravo na upotrebu maternjeg jezika, slu\u017ebena upotreba jezika i pisma, objavljivanje zakona na jezicima nacionalnih manjina, pravo na negovanje kulture i tradicije, \u0161kolovanje na maternjem jeziku, javno obave\u0161tavanje na jezicima nacionalnih manjina.<\/p>\n Ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima[5]<\/sup><\/a>, Republika Srbija je prihvatila da se za albanski, bosanski, bugarski, ma\u0111arski, romski, rumunski, rusinski, slova\u010dki, ukrajinski i hrvatski jezik primenjuju odre\u0111ene odredbe ove Povelje[6]<\/sup><\/a>, odnosno, prepoznala je ove jezike kao regionalne ili manjinske jezike. \u010clanom 7. Povelje propisano je da po pitanju regionalnih ili manjinskih jezika, u okviru teritorije na kojima su ti jezici u upotrebi i u skladu sa situacijom svakog od tih jezika, dr\u017eave \u010dlanice grade svoju politiku, zakonodavstvo i praksu na ciljevima i na\u010delima me\u0111u kojima je i priznanje regionalnih ili manjinskih jezika kao izraz kulturnog bogatstva. Dalje je propisano da dr\u017eave \u010dlanica preuzimaju obavezu da na odgovaraju\u0107i na\u010din unaprede me\u0111usobno razumevanje izme\u0111u svih jezi\u010dkih grupa unutar zemlje i da tu posebno uklju\u010de po\u0161tovanje, razumevanje i trpeljivost u odnosu na regionalne ili manjinske jezike u okviru procesa obrazovanja.<\/p>\n Odredbama Zakona o ud\u017ebenicima[7]<\/a> propisano je da ud\u017ebenik svojim sadr\u017eajem ili oblikom ne sme da diskrimini\u0161e ili dovede u neravnopravan polo\u017eaj grupe i pojedince ili da podsti\u010de na takvo pona\u0161anje, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje zabrana diskriminacije. U skladu sa ovim zakonom zahtev za odobravanje rukopisa ud\u017ebenika izdava\u010d podnosi Ministarstvu i uz zahtev izdava\u010d podnosi, izme\u0111u ostalog i rukopis ud\u017ebenika i elaborat koji sadr\u017ei tri stru\u010dne ocene kvaliteta rukopisa ud\u017ebenika koji daje recenzentska komisija izdava\u010da. Ministarstvo dostavlja Zavodu za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja \u010detiri primerka rukopisa ud\u017ebenika i elaborata u \u0161tampanoj i elektronskoj formi u propisanom roku.<\/p>\n Stru\u010dnu ocenu o kvalitetu rukopisa ud\u017ebenika, u skladu sa zakonom, daje komisija koju iz reda zaposlenih obrazuje Zavod za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja, odnosno Pokrajinski zavod. Zavod, odnosno Pokrajinski zavod na osnovu obrazlo\u017eene stru\u010dne ocene, daje predlog da se prihvati ili odbije zahtev za odobravanje rukopisa i dostavlja ga Ministarstvu. Odredbama \u010dlana 28. propisano je da ministar odobrava rukopis ud\u017ebenika na predlog Zavoda, odnosno na osnovu ekspertskog mi\u0161ljenja, ako je sproveden postupak ekspertize rukopisa ud\u017ebenika. Ovim zakonom je propisano i da plan ud\u017ebenika ministar donosi istovremeno sa dono\u0161enjem plana i programa nastave i u\u010denja, odnosno kada se utvrdi potreba za izmenom postoje\u0107eg plana ud\u017ebenika, da se odobreni ud\u017ebenik uvr\u0161\u0107uje u Katalog ud\u017ebenika, kao i da \u0161kola iz Katloga ud\u017ebenika vr\u0161i izbor ud\u017ebenika za period od \u010detiri \u0161kolske godine. Kao jedna od razloga za povla\u010denje ud\u017ebenika iz upotrebe propisano je i da je tokom kori\u0161\u0107enja ud\u017ebenika procenjeno da se njegovom upotrebom ne obezbe\u0111uje ostvarivanje ciljeva i ishoda obrazovanja i vaspitanja, u kom slu\u010daju Ministarstvo, nakon podno\u0161enja zahteva za povla\u010denje ud\u017ebenika, pribavlja mi\u0161ljenje Zavoda o oceni da li je zahtev za povla\u010denje ud\u017ebenika opravdan.<\/p>\n Iz procedure propisane zakonom i podzakonskim propisima evidentno je da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja odobrava rukopis ud\u017ebenika na predlog Zavoda za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja, da odobrene ud\u017ebenike uvr\u0161\u0107uje u katalog ud\u017ebenika, kao i da donosi re\u0161enje o povla\u010denju ud\u017ebenika ili preduzima druge radnje u cilju pokretanja postupka izmene sadr\u017eaja ud\u017ebenika.<\/p>\n Nesporno je da je ratifikovanjem Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima prepoznat hrvatski jezik kao manjinski jezik. Hrvatskoj nacionalnoj manjini priznata su prava koja su Ustavom Republike Srbije i zakonom zagarantovana pripadnicima nacionalnih manjina, me\u0111u kojima je i pravo na upotrebu maternjeg jezika i pisma, \u0161kolovanje na maternjem jeziku, pravo na negovanje kulture i tradicije, objavljivanje zakona i javno obave\u0161tavanje na jeziku nacionalne manjina.<\/p>\n Obrazovnim sadr\u017eajem kojim se jezik nacionalne manjine izjedna\u010dava sa jezikom ve\u0107inskog stanovni\u0161tva druge nacionalnosti ne doprinosi obavezi dr\u017eave da na odgovaraju\u0107i na\u010din unapredi me\u0111usobno razumevanje izme\u0111u svih jezi\u010dkih grupa unutar zemlje i da tu posebno uklju\u010de po\u0161tovanje, razumevanje i trpeljivost u odnosu na regionalne ili manjinske jezike u okviru procesa obrazovanja, na \u0161ta se Republika Srbija obavezala ratifikacijom Evropske povelje.<\/p>\n Imaju\u0107i uvidu navode Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine i navedenih propisa, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je dao Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja preporuku mera da preduzme mere i aktivnosti iz svoje nadle\u017enosti u cilju provere odobrenih ud\u017ebenika iz srpskog jezika za osmi razred osnovne \u0161kole u pogledu sadr\u017eaja koji se odnosi na jezike i njegove uskla\u0111enosti sa antidiskriminacionim propisima i ratifikovanom Evropskom poveljom o regionalnim ili manjinskim jezicima.<\/p>\n Ministartsvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 9)<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 98\/06<\/p>\n [3]<\/a> \u010dlan 2.<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SRJ\u201c, br. 11\/2002, \u201eSlu\u017ebeni list SCG\u201c, br. 1\/03 \u2013 Ustavna povelja i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br.\u00a0 72\/09 \u2013 dr. zakon, 97\/13 \u2013 odluka US i 47\/18<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima (\u201eSlu\u017ebeni list SCG \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 18\/05)<\/p>\n [6]<\/a> \u010clan 8. stav 1. a (iii), a (iv), b (iv), c (iv), d (iv), e (ii), f (iii), g; \u010dlan 9. stav 1. a (ii), a (iii), b (ii), c (ii), d, stav 2. a, b, c, stav 3, \u010dlan 10. stav 1. a (iv), a (v), c, stav 2. b, c, d, g, stav 3. c, stav 4 c, stav 5. \u010dlan 11. stav 1. a (iii), b (ii), c (ii), d, e (i), f (ii), stav 2. i stav 3; \u00a0\u010dlan 12. stav 1. a, b, c, f, stav 2; \u010dlan 13. stav 1. c; \u010dlan 14. a i b<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 27\/18<\/p>\n <\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n