\u00a0<\/strong><\/p>\n MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPO\u0160LjAVAN\u0458E, BORA\u010cKA I SOCIJALNA PITAN\u0458A<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Nemanjina 22-26<\/strong><\/p>\n 11000 Beograd<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/u><\/strong><\/p>\n Predmet<\/u><\/strong>: Inicijativa za kreiranje mera aktivne politike zapo\u0161l\u0458avanja usmerenih iskl\u0458u\u010divo ka pojedinim kategorijama te\u017ee zapo\u0161l\u0458ivih \u017eena<\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovana G-\u0111o Kisi\u0107 Tepav\u010devi\u0107,<\/p>\n Praksa Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, kao nezavisnog organa za za\u0161titu od diskriminacije i unapre\u0111enje ravnopravnosti, kao i brojna istra\u017eivanja i izve\u0161taji, govore da su \u017eene u Republici Srbiji u nepovol\u0458nijem su polo\u017eaju u odnosu na mu\u0161karce u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Podaci ukazuju[1]<\/sup><\/a> da u Republici Srbiji \u017eivi \u010dak 180.000 \u017eena vi\u0161e nego mu\u0161karaca, me\u0111utim uprkos \u010dinjenici da su brojnije i obrazovanije, \u017eene se te\u017ee zapo\u0161l\u0458avaju, lak\u0161e otpu\u0161taju i imaju manju platu od mu\u0161karaca. Tako\u0111e 971.000 \u017eena u odnosu na 1.333.000 mu\u0161karaca ima posao, a jaz u zaradama iznosi 8,8% u korist mu\u0161karaca. To zna\u010di da bi \u017eena morala da radi dodatnih 35 dana svake godine kako bi imala istu zaradu kao mu\u0161karac.<\/p>\n Oblast rada i zapo\u0161l\u0458avanja nalazi se u vrhu po broju podnetih pritu\u017ebi Povereniku od osnivanja institucije (tre\u0107ina od ukupnog broja svih priml\u0458enih pritu\u017ebi je u oblasti rada i zapo\u0161l\u0458avanja) zbog \u010dega je sa\u010dinjen i Narodnoj skup\u0161tini predat Poseban izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o diskriminaciji u oblasti rada i zapo\u0161l\u0458avanja. Pravo na rad kao jedno od osnovnih l\u0458udskih prava je pod jednakim uslovima zagarantovano svima. Uzroci diskriminacije na tr\u017ei\u0161tu rada su raznovrsni, a naj\u010de\u0161\u0107e su to negativna predube\u0111enja da su neki radnici manje produktivni od drugih, na osnovu nekog njihovog li\u010dnog svojstva, da bi zapo\u0161l\u0458avanje nekog lica dovelo do \u010de\u0161\u0107ih odsustvovanja sa rada i ve\u0107ih tro\u0161kova. Kao najdiskriminisanija dru\u0161tvena grupa, koja je istovremeno i najbrojnija na tr\u017ei\u0161tu rada, izdvajaju se \u017eene, kako po osnovu pola, tako i po osnovu bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa. Uzroci koji dovode do podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipne uloge polova, proizvode nejednakosti i na tr\u017ei\u0161tu rada, a i dal\u0458e je prisutna praksa pojedinih poslodavaca da u prijavama, na konkursima i intervjuima za posao neopravdano ukl\u0458u\u010duju pitanja o porodi\u010dnom i bra\u010dnom statusu, ili automatski iskl\u0458u\u010duju \u017eene zbog pretpostavke o nemogu\u0107nosti uskla\u0111ivanja privatnih i poslovnih obaveza. Tako\u0111e je primetna i praksa da \u017eene nakon povratka sa odsustva u vezi sa trudno\u0107om i roditel\u0458stvom bivaju preme\u0161tene na ni\u017ea radna mesta, ili ne napreduju, niti su na mestima odlu\u010divanja zbog \u010dinjenice da imaju decu o kojoj se staraju. Pored toga, praksa je pokazala da nije redak slu\u010daj i da poslodavci ucenjuju zaposlene \u017eene da potpi\u0161u blanko sporazum o raskidu radnog odnosa za slu\u010daj da ostanu trudne ili da im doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne budu upla\u0107eni \u0161to se odra\u017eava i na druga prava u vezi sa trudno\u0107om i roditel\u0458stvom. Posebno je te\u017eak polo\u017eaj pojedinih kategorija \u017eena, kao \u0161to su \u017eene sa invaliditetom, Romkinje, \u017eene sa sela ili iz nerazvijenijih podru\u010dja, one koje su ni\u017eeg obrazovanja, mladih, \u201estarih\u201c odnosno starijih od 55 godina \u017eivota neformalno zaposlenih i sl.<\/p>\n U vezi sa navedenim, a<\/u> koriste\u0107i svoja zakonska ovla\u0161\u0107enja iz \u010dlana 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[2]<\/a> <\/u>Poverenik <\/u>upu<\/u>\u0107uje<\/u> Ministarstvu<\/u> za rad, zapo\u0161l\u0458avanje, bora\u010dka i socijalna pitanja<\/u>, kao ovla\u0161\u0107enom predlaga\u010du<\/u> akcionih planova zapo\u0161l\u0458avanja,<\/u> inicijativu<\/u> za kreiranje posebnih mera aktivne politike zapo\u0161l\u0458avanja usmerenih prema te\u017ee zapo\u0161l\u0458ivim \u017eenama.<\/u><\/p>\n U Strategiji zapo\u0161l\u0458avanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[3]<\/a> su kao te\u017ee zapo\u0161l\u0458iva lica pre svih prepoznate \u017eene i, izme\u0111u ostalog, konstatovano da je poslednjih pet godina obele\u017eilo pobol\u0458\u0161anje apsolutnog i relativnog polo\u017eaja \u017eena, tako da su \u017eene pove\u0107ale stopu aktivnosti (za 5,7 p.p.) i stopu zaposlenosti (za 9,4 p.p.). Bez obzira na ove pomake, rodni jaz i dal\u0458e je prisutan prema svim indikatorima tr\u017ei\u0161ta rada Republike Srbije odnosno \u017eene su u znatno nepovol\u0458nijoj situaciji nego mu\u0161ki deo populacije. Stopa aktivnosti \u017eena od 61,3% je ni\u017ea od stope aktivnosti mu\u0161karaca koja iznosi 74,9%, \u0161to predstavl\u0458a razliku od 13,6 p.p. Stopa zaposlenosti \u017eena od 54,3% je ni\u017ea od stope zaposlenosti mu\u0161karaca koja iznosi 67,1%, \u0161to predstavl\u0458a razliku od 12,8 p.p. Ovakva situacija je jo\u0161 izra\u017eenija kada se posmatraju mlade \u017eene, \u017eene sa invaliditetom, Romkinje, dugoro\u010dno nezaposlene i dr.<\/p>\n U Akcionom planu za period od 2021. do 2023. godine za sprovo\u0111enje Strategije zapo\u0161l\u0458avanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine[4]<\/a> \u017eene su posebno prepoznate u meri 2.4. Unapre\u0111enje polo\u017eaja \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada, za koju su vezani pokazatel\u0458i u odnosu na realizaciju mera aktivne politike zapo\u0161l\u0458avanja. Predvi\u0111ene aktivnosti kod ove mere se odnose na: Ukl\u0458u\u010divanje nezaposlenih \u017eena iz posebno osetl\u0458ivih kategorija u mere APZ, Analizu preduslova za uskla\u0111ivanje radnog i porodi\u010dnog \u017eivota i Sprovo\u0111enje posebnih mera za aktivaciju i podsticanje zapo\u0161l\u0458avanja neaktivnih \u017eena u manje razvijenim i devastiranim podru\u010djima (informativne kampanje, karavani zapo\u0161l\u0458avanja i dr).<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu precizno navedene pokazatel\u0458e o polo\u017eaju \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada, a posebno imaju\u0107i u vidu da odre\u0111en, ne mali broj \u017eena, spada u kategoriju te\u017ee zapo\u0161l\u0458ivih lica po vi\u0161e osnova, kako je navedeno u pomenutim dokumentima, Poverenik je mi\u0161l\u0458enja da je pri kreiranju specifi\u010dnih mera potrebno razmotriti sve mogu\u0107nosti koje stoje na raspolaganju naro\u010dito ranjivim kategorijama \u017eena i kreirati takve mere koje \u0107e u ve\u0107oj meri doprineti podizanju njihove zapo\u0161l\u0458ivosti, zapo\u0161l\u0458avanju i samozapo\u0161l\u0458avanju. U tekstu Strategije zapo\u0161l\u0458avanja je konstatovano da je rodni jaz prisutan prema svim indikatorima tr\u017ei\u0161ta rada Republike Srbije odnosno da su \u017eene u znatno nepovol\u0458nijoj situaciji nego mu\u0161ki deo populacije. \u017dene koje su neformalno zaposlene \u017eene u ve\u0107ini su anga\u017eovane kao poma\u017eu\u0107i \u010dlanovi doma\u0107instva, ne ostvaruju nikakva prava po osnovu svog rada ni zaradu, u\u010de\u0161\u0107e nezaposlenih \u017eena u ukupnom broju nezaposlenih lica se pove\u0107alo za 3 p.p. \u2013 sa 51,2% u 2015. na 54,2% u 2019. godini, a i da se nezaposlenost mu\u0161karaca se smanjila vi\u0161e nego nezaposlenost \u017eena (za oko 120 hil\u0458ada lica ili 33,1%).<\/p>\n U smislu navedenog, a izme\u0111u ostalih mera aktivne politike zapo\u0161l\u0458avanja, pored prednosti koje imaju \u017eene kod ukl\u0458u\u010divanja u pojedine mere, mogle bi biti kreirane i specifi\u010dne mere koje su iskl\u0458u\u010divo usmerene na \u017eene i to pre svega one koje \u017eive u nerazvijenijim podru\u010djima, seoskim sredinama, koje su manje obrazovane, dugoro\u010dno nezaposlene i sl. Tako bi se moglo podsticati samozapo\u0161l\u0458avanje i zapo\u0161l\u0458avanje \u017eena koje se bave starim zanatima (poput veza, kuki\u010danja, tkanja, \u0161ivenja, ali i kuvanja tradicionalnih jela, spremanja zimnice, osnivanja seoskih doma\u0107instava i sl) i time, pored podsticanja zapo\u0161l\u0458avanja \u017eena uticati i na o\u010duvanje tradicije na\u0161eg naroda. Primer rada i udru\u017eivanja je i funkcionisanje Etno mre\u017ee putem koje se posti\u017eu va\u017eni rezultati na o\u010duvanju tradicionalnog nasle\u0111a, kao i osposobl\u0458avanju i ekonomskom osna\u017eivanju \u017eena i mladih za tr\u017ei\u0161nu proizvodnju, a \u010dije proizvode koristi Protokol Vlade i brojne dr\u017eavne institucije kao poslovne i diplomatske poklone. Etno mre\u017ea se, u vezi sa organizovanjem javnih radova za \u017eene i marginalizovane grupe, obratila dopisom Povereniku.<\/p>\n Istovremeno bi se mogla razmotriti i mogu\u0107nost pru\u017eanja mentorske podr\u0161ke kod osnivanja ovakvih oblika delatnosti, odnosno zapo\u0161l\u0458avanja odre\u0111enog broja \u017eena u ve\u0107 postoje\u0107im formama. Mentorska podr\u0161ka bi podrazumevala subvencionisano zapo\u0161l\u0458avanje tako\u0111e \u017eena koje bi se bavile povezivanjem ovakvih delatnosti i time omogu\u0107avanja zajedni\u010dke nabavke potrebnih sirovina i plasmana proizvoda na tr\u017ei\u0161te, uz marketing i promociju ovih delatnosti, \u0161to bi moglo doprineti odr\u017eivosti njihovih delatnosti i dal\u0458em razvoju. Mentorska podr\u0161ka bi obuhvatala i knjigovodstvene poslove, izmirivanje razli\u010ditih obaveza (poreza, doprinosa i sl), kao i pomo\u0107 kod obezbe\u0111ivanja bankarskih i drugih usluga i mogla bi biti obezbe\u0111ena odre\u0111eni vremenski period u zavisnosti od individualnih potreba i razvoja svake konkretne delatnosti. Mogla bi se razmotriti i mogu\u0107nost organizovanja javnih radova u ve\u0107 postoje\u0107im preduze\u0107ima koje se bave ovakvim delatnostima, a na kojima bi bile anga\u017eovane prete\u017eno \u017eene.<\/p>\n Za obavl\u0458anje ovakvih delatnosti bi, u zavisnosti od potreba i mogu\u0107nosti, uz dodatnu podr\u0161ku od strane jedinica lokalne samouprave, mogli biti obezbe\u0111eni i poslovni prostor, internet konekcija, subvencije lokalnih taksi i druge vrste podr\u0161ke na nivou lokalnih zajednica. Imaju\u0107i u vidu razgranatu mre\u017eu slu\u017ebi i filijala Nacionalne slu\u017ebe za zapo\u0161l\u0458avanje, kao i finansiranje mera aktivne politike zapo\u0161l\u0458avanja na nivou lokalnih zajednica, ovakvi podsticaji bi mogli biti obezbe\u0111eni u razumnom vremenskom periodu, a efekat bi svakako bio pozitivan i odrazio bi se na unapre\u0111enje ravnopravnosti \u017eena u svakom konkretnom slu\u010daju.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, verujemo da \u0107e ministarstvo na \u010dijem ste \u010delu preduzeti odgovaraju\u0107e aktivnosti i, u skladu sa situacijom na tr\u017ei\u0161tu rada, u narednom ciklusu kreirati odgovaraju\u0107e mere aktivne politike zapo\u0161l\u0458avanja usmerene ka te\u017ee zapo\u0161l\u0458ivim \u017eenama. Napominjemo da smo dopis iste sadr\u017eine poslali i Nacionalnoj slu\u017ebi za zapo\u0161l\u0458avanje.<\/p>\n <\/a>[1]<\/a>\u017dene i mu\u0161karci u Republici Srbiji<\/em>, Republi\u010dki zavod za statistiku, Beograd, 2020, dostupno na internet stranici: https:\/\/www.stat.gov.rs\/vesti\/20210305-republicki-zavod-za-statistiku-objavio-publikaciju-zene-i-muskarci-u-republici-srbiji-2020\/?a=0&s=0<\/a><\/p>\n <\/a>[2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n <\/a>[3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 18\/21 i 36\/21 \u2013 ispravka<\/p>\n <\/a>[4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 30\/21<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Inicijativa za kreiranje mera aktivne politike zapo\u0161l\u0458avanja usmerenih iskl\u0458u\u010divo ka pojedinim kategorijama te\u017ee zapo\u0161l\u0458ivih \u017eena MINRZS<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n