\u00a0<\/strong> \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n 1.1.<\/strong> Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratilo se udru\u017eenje AA, zbog diskriminacije Roma u onlajn vestima na sajtu medija BB, pod nazivom \u201eOvde je osumnji\u010deni de\u010dak (15) silovao devoj\u010dicu (10)! U\u017eas na Adi Huji potresao je celu Srbiju!.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je, u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/a>, dostavio zahtev za izja\u0161njenje glavnom i odgovornom uredniku medija BB, kao i uredniku redakcije informativa. Me\u0111utim, iako su zahtev za izja\u0161njenje uredno primili, do okon\u010danja postupka Poverenik nije primio izja\u0161njenje na navode pritu\u017ebe.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Uvidom u tekst[2]<\/a> pod naslovom: \u201eOvde je osumnji\u010deni de\u010dak (15) silovao devoj\u010dicu (10)! U\u017eas na Adi Huji potresao je celu Srbiju, utvr\u0111eno je da je tekst objavl\u0458en u rubrici-Hronika 25.1.2021. godine. U tekstu je, ispod ovog naslova navedeno: \u201eJu\u010de oko 18 \u010dasova troje pripadnika romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali su dve maloletne devoj\u010dice od kojih su uzeli mobilni telefon i blu tut zvu\u010dnik\u201c. U dal\u0458em tekstu govori se o samom incidentu, gde se navodi: \u201eSve se dogodilo na Adi Huji, a jedna od devoj\u010dica je krenula za njima kako bi vratila telefon koji joj je ukraden. Pripadnici policije brzo su stigli na lice mesta, a devoj\u010dicu (10) su prona\u0161li bez delova ode\u0107e. Policija je uhapsila \u0110.M. starog 15 godina i \u0110. S. staru 21 godinu, kod kojih je prona\u0111en mobilni telefon i ukradeni novac devoj\u010dice. \u0110. je, navodno rekla kako nije videla da je devoj\u010dica silovana, ali da je \u010dula da je seksualno napadnuta\u201c.<\/p>\n <\/p>\n 3.1<\/strong>. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, kao i tekst koji je objavl\u0458en na internet portalu medija BB.<\/p>\n <\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovl\u0458en Zakonom o zabrani diskriminacije[3]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavl\u0458anju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161l\u0458enja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n <\/p>\n 3.3.<\/strong> Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[4]<\/a>, koja u \u010dlanu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, iskl\u0458u\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etni\u010dkom poreklu i koje ima za cil\u0458 ili za rezultat da naru\u0161i ili da ugrozi priznavanje, u\u017eivanje ili vr\u0161enje, pod jednakim uslovima, l\u0458udskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog \u017eivota.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije usvojio je 2000. godine Op\u0161tu preporuku XXVII pod nazivom \u201eDiskriminacija Roma\u201c. Komitet je preporu\u010dio da dr\u017eave ugovornice Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere u oblasti medija, tako \u0161to \u0107e me\u0111u profesionalcima u svim medijima podsticati svest o naro\u010ditoj odgovornosti da se ne \u0161ire predrasude i da se izbegava izve\u0161tavanje o incidentima u koje su ukl\u0458u\u010deni pojedini pripadnici romskih zajednica na na\u010din na koji se krivica sval\u0458uje na romsku zajednicu kao celinu.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije jem\u010di slobodu mi\u0161l\u0458enja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih. Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravl\u0458enje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (iskl\u0458u\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavl\u0458anstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavl\u0458enim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, pa je tako \u010dlanom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika. Odredbom\u00a0 \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cil\u0458 ili predstavl\u0458a povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijatel\u0458sko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredl\u0458ivo okru\u017eenje.<\/p>\n <\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakonom o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[5]<\/a> zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etni\u010dkoj, rasnoj i jezi\u010dkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Odredbom \u010dlana 51. Zakona o elektronskim medijima[6]<\/a> propisano je da se regulator stara da programski sadr\u017eaj pru\u017eaoca medijske usluge ne sadr\u017ei informacije kojima se podsti\u010de, na otvoren ili prikriven na\u010din, diskriminacija, mr\u017enja ili nasil\u0458e zbog rase, boje ko\u017ee, predaka, dr\u017eavl\u0458anstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili politi\u010dkih ube\u0111enja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, ro\u0111enja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, osu\u0111ivanosti, starosnog doba, izgleda, \u010dlanstva u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavl\u0458enih li\u010dnih svojstava.<\/p>\n 3.8. <\/strong>Strategijom za socijalno ukl\u0458u\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016-2025. godine[7]<\/sup><\/a>, propisano je da je jedan od razloga za dono\u0161enje ove strategije i stvaranje uslova za njihovu socijalnu ukl\u0458u\u010denost – smanjenje siroma\u0161tva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju l\u0458udskih prava lica romske nacionalnosti. Razvijanje dru\u0161tvene svesti o odgovornom odnosu gra\u0111ana i gra\u0111anki prema socijalnom ukl\u0458u\u010divanju Roma i Romkinja iskl\u0458u\u010divo zavisi od nosilaca javnih politika koji jasnim odlukama i sprovo\u0111enjem mera kojima se suzbijaju etni\u010dka netrpel\u0458ivost i predrasude treba da stvore povol\u0458no dru\u0161tveno i pravno okru\u017eenje za socijalnu inkluziju. Princip inkluzije, koji je u osnovi strate\u0161kog pristupa unapre\u0111ivanju polo\u017eaja Roma i Romkinja u na\u0161em dru\u0161tvu, podrazumeva prilago\u0111avanje okru\u017eenja subjektu inkluzivne politike.<\/p>\n <\/p>\n Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li tekst koji je objavl\u0458en 25.1.2021. godine na sajtu medija BB pod nazivom: \u201eOvde je osimnji\u010deni de\u010dak (15) silovao devoj\u010dicu (10). U\u017eas na Adi Huji potresao je celu Srbiju, u kojem je izme\u0111u ostalog navedeno \u201eda <\/em>su troje pripadnika romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali dve maloletne devoj\u010dice, od kojih su uzeli mobilni telefom i blu tut zvu\u010dnike\u201c<\/em> predstavl\u0458a povredu Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li se ovim tekstom stvara neprijatel\u0458sko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredl\u0458ivo okru\u017eenje za grupu lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva \u2013 pripadnost romskoj nacionalnoj manjini.<\/p>\n <\/p>\n 3.10. <\/strong>Nesporno je da je u sadr\u017eaju teksta, u kome je navedeno: \u201eJu\u010de oko 18 \u010dasova troje pripadnika Romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali su dve maloletne devoj\u010dice, od kojih su uzeli mobilni telefom i blu tut zvu\u010dnike\u201c, <\/em>istaknuta nacionalna pripadnost osumnji\u010denih (maloletnika) za ovo delo. U ostalom delu teksta opisan je incident, odnosno mogu\u0107e krivi\u010dno delo silovanja. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u konkretnom slu\u010daju nacionalna pripadnost osumnji\u010denih za ovo delo nije ni u kakvoj vezi sa eventualno po\u010dinjenim delom, niti objavl\u0458ivanje ove informacije doprinosi bol\u0458em razumevanju doga\u0111aja, zbog \u010dega nije bilo nikakvog razloga da se ona navodi. Prema doma\u0107im i me\u0111unarodnim eti\u010dkim novinarskim kodeksima, u izve\u0161tajima o krivi\u010dnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideolo\u0161ka i politi\u010dka pripadnost, kao i seksualna orijentacija, socijalni i bra\u010dni status osumnji\u010denih ili \u017ertava pominje se samo u slu\u010daju kada su opredel\u0458enja, pripadnost ili status u neposrednoj vezi s vrstom i prirodom po\u010dinjenog krivi\u010dnog dela. Isticanjem nacionalne pripadnosti osumnji\u010dennih, u konkretnom slu\u010daju, pa\u017enja se usmerava na pripadnike nacionalne manjine, oni se etiketiraju kao osobe sklone vr\u0161enju krivi\u010dnih dela, \u0161to za posledicu ima u\u010dvr\u0161\u0107ivanje stereotipa i diskriminatornog odnosa prema Romima. Ovakav na\u010din izve\u0161tavanja o jednom potencijalnom krivi\u010dnom delu je neprihvatl\u0458iv i suprotan antidiskriminacionim propisima. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161l\u0458enja da isticanje nacionalne pripadnosti u konkretnom slu\u010daju, bez ikakvog razloga da se ona navodi, mo\u017ee da dovede do negativnih ose\u0107anja i jo\u0161 ve\u0107eg jaza izme\u0111u pripadnika romske nacionalne manjine i ve\u0107inskog stanovni\u0161tva, izazivaju\u0107i kod ve\u0107inskog stanovni\u0161tva odbojnost prema Romima i etiketiranje \u010ditave romske zajednice kao izvr\u0161ilaca krivi\u010dnih dela. Stoga, ovakvo izdvajanje pripadnika romske nacionalne manjine predstavl\u0458a uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje kojim se stvara neprijatel\u0458sko okru\u017eenje za pripadnike romske nacionalne manjine.<\/p>\n <\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da su Kodeksom novinara Srbije[8]<\/a> definisani profesionalni i eti\u010dki standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promovi\u0161e zalaganje za slobodu mi\u0161l\u0458enja, govora i izra\u017eavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara<\/em>, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji kr\u0161e l\u0458udska prava ili se zala\u017eu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mr\u017enje i podsticanje nasil\u0458a. U delu pod nazivom Novinarska pa\u017enja<\/em>, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da \u0161ire mediji i u\u010dini\u0107e sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izme\u0111u ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredel\u0458enju, jeziku, veri, politi\u010dkom i drugom mi\u0161l\u0458enju, nacionalnom ili dru\u0161tvenom poreklu. Pripadnost odre\u0111enoj etni\u010dkoj, politi\u010dkoj, ideolo\u0161koj ili nekoj drugoj grupi l\u0458udi, kao i bra\u010dno stanje, versko opredel\u0458enje, dru\u0161tveno poreklo, navodi se samo u slu\u010dajevima kada je taj podatak neophodan za puno razumevanje konteksta doga\u0111aja o kojem se izve\u0161tava. Poverenik ukazuje da mediji imaju sna\u017ean uticaj na javno mnjenje i kreiranje stavova javnosti, izme\u0111u ostalog i o razli\u010ditosti i osetl\u0458ivim dru\u0161tvenim grupama, te ujedno imaju i veliku odgovornost. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u potpunosti podr\u017eava slobodu medija i njihovu du\u017enost da izve\u0161tavaju javnost o svim doga\u0111ajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pru\u017eaju informacije i odlu\u010duju o naslovima i sadr\u017eajima svojih tekstova u duhu svoje ure\u0111iva\u010dke politike. Me\u0111utim, ova sloboda nije neograni\u010dena, ve\u0107 se mora kretati u okvirima Ustava Republike Srbije i antidiskriminacionog zakonodavstva. \u00a0<\/strong><\/p>\n Isticanjem nacionalne pripadnosti osumnji\u010denih u tekstu, koji je objavl\u0458en 25.1.2021. godine, na vebsajtu medija BB pod nazivom: \u201eOvde je osumnji\u010deni de\u010dak (15) silovao devoj\u010dicu (10). U\u017eas na Adi Huji potresao je celu Srbiju\u201c, povre\u0111ene su odredbe \u010dl. 12. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong> Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko medij BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n Protiv ovog mi\u0161l\u0458enja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n <\/p>\n <\/a>[1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09<\/p>\n <\/a><\/p>\n <\/a>[3]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n <\/a>[4]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 31\/67<\/p>\n <\/a>[5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SRJ\u201d, broj 11\/02, \u201eSlu\u017ebnei list SCG\u201d, broj 1\/03 \u2013 Ustavna povel\u0458a i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72\/09 \u2013 dr. zakon i 97\/13-odluka US, i 47\/18.<\/p>\n <\/a>[6]<\/a> \u201e\u00adSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 83\/14 i 6\/16 \u2013 dr. zakon<\/p>\n <\/a>[7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 26\/16<\/p>\n <\/a>[8]<\/a> https:\/\/savetzastampu.rs\/dokumenta\/kodeks-novinara-srbije\/<\/a>
\nMi\u0161l\u0458enje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe udru\u017eenja AA,<\/em> podnete <\/em>protiv <\/em>medija <\/em>BB<\/em>, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. Pritu\u017eba je podneta zbog teksta objavl\u0458enog <\/em>na vebsajtu medija <\/em>25.1.2021.godine,<\/em> pod nazivom: \u00a0<\/em>\u201e<\/em>Ovde je osumnji\u010den de\u010dak (15) silovao devoj\u010dicu (10)!. U\u017eas na Adi Huji potresao je celu Srbiju!\u201c <\/em>U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno<\/em> da je diskriminatorno postupanje sadr\u017eano u predmetnom \u010dlanku<\/em>, <\/em>u odel\u0458ku \u201eHronika\u201c, u kome je, navedeno: \u201eJu\u010de oko 18 \u010dasova troje pripadnika romske nacionalnosti i jedna Romkinja, napali su dve maloletne devoj\u010dice od kojih su uzeli mobilni telefon i blu tut zvu\u010dnike.<\/em> G<\/em>l<\/em>avni i odgovorni urednik, kao i urednik redakcije informativa, se do okon\u010danja postupka nisu izjasnili na navode pritu\u017ebe. <\/em>Poverenik je utvrdio da je<\/em> u sadr\u017eaju teksta, u kome je navedeno: \u201eJu\u010de oko 18 \u010dasova troje pripadnika Romske nacionalnosti i jedna Romkinja, <\/em>napali su dve maloletne devoj\u010dice, od kojih su uzeli mobilni telefom i blu tut zvu\u010dnike\u201c, <\/em>istaknuta nacionalna pripadnost osumnji\u010denih (maloletnika) za ovo delo. S tim u vezi, Poverenik je ukazao da u konkretnom slu\u010daju nacionalna pripadnost osumnji\u010denih za ovo krivi\u010dno delo, nije ni u kakvoj vezi sa po\u010dinjenim delom, niti objavl\u0458ivanje ove informacije doprinosi bol\u0458em razumevanju doga\u0111aja, zbog \u010dega nije bilo nikakvog razloga da se ona navodi. Poverenik je istakao da u potpunosti podr\u017eava slobodu medija i njihovu du\u017enost da izve\u0161tavaju javnost o svim doga\u0111ajima za koje javnost ima pravo da zna, odnosno, da pru\u017eaju informacije i odlu\u010duju o naslovima i sadr\u017eajima svojih tekstova u duhu svoje ure\u0111iva\u010dke politike. Me\u0111utim, ova sloboda nije neograni\u010dena, ve\u0107 se mora kretati u okvirima Ustava <\/em>i zakona<\/em>. Isticanjem nacionalne pripadnosti osumnji\u010denih, u konkretnom slu\u010daju, pa\u017enja se usmerava na pripadnike nacionalne manjine, oni se etiketiraju kao osobe sklone vr\u0161enju krivi\u010dnih dela, \u0161to za posledicu ima u\u010dvr\u0161\u0107ivanje stereotipa i diskriminatornog odnosa prema Romima. <\/em>Poverenik za za\u0161titu\u00a0 ravnopravnosti dao je mi\u0161l\u0458enje da su <\/em>isticanjem nacionalne pripadnosti osumnji\u010denih u tekstu, koji je objavl\u0458en 25.1.2021. godine, na vebsajtu <\/em>medija BB<\/em>, povre\u0111ene odredbe <\/em>\u010dl. 12. i 24. <\/em>Zakona o zabrani diskriminacije. <\/em>Poverenik je preporu\u010dio mediju BB<\/em>.<\/em> da <\/em>u okviru svojih programskih mogu\u0107nosti i ure\u0111iva\u010dke politike obradi temu koja se bavi pitanjima za\u0161tite i polo\u017eaja romske nacionalne manjine, kao i da <\/em>ubudu\u0107e ne objavl\u0458uje sadr\u017eaje kojima se povre\u0111uju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/em>
\n\u00a0<\/em><\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n3.12.<\/strong> Rezultati\u00a0 istra\u017eivanja javnog mnjenja[9]<\/strong><\/em><\/a> koje je sproveo Poverenik upu\u0107uju da su ispitanici i ispitanice na prvom mestu navodili da percipiraju Rome kao grupu koja je najvi\u0161e izlo\u017eena diskriminaciji. Ispitanici i ispitanice prepoznaju kao izuzetno va\u017enu ulogu medija. Naime oni su izjavili da sa jedne strane smatraju da mediji najvi\u0161e mogu doprineti diskriminaciji, kao i da s druge strane mogu najvi\u0161e doprineti i smanjenju diskriminacije kao negatine dru\u0161tvene pojave. Imaju\u0107i u vidu zna\u010daj medija u ovoj oblasti Poverenik je preporu\u010dio mediju BB da u okviru svojih programskih mogu\u0107nosti i ure\u0111iva\u010dke politike obradi temu koja se bavi pitanjima za\u0161tite i polo\u017eaja romske nacionalne manjine, kao i da ubudu\u0107e ne objavl\u0458uje sadr\u017eaje kojima se povre\u0111uju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n<\/h5>\n
\n
\n
\nPoverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje mediju BB da:
\n
\n– u okviru svojih programskih mogu\u0107nosti i ure\u0111iva\u010dke politike obradi temu koja se bavi pitanjima za\u0161tite i polo\u017eaja romske nacionalne manjine, kao i da ubudu\u0107e ne objavl\u0458uje sadr\u017eaje kojima se povre\u0111uju odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
\nPotrebno je da medij BB obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o planiranim merama u cil\u0458u sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161l\u0458enja sa preporukom.<\/p>\n
\n<\/a>[9]<\/a> Odnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji u Srbiji<\/em>, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, Beograd, 2019. godine, dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji-i-publikacije\/istrazivanja\/<\/a>
\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
68-21 Mi\u0161ljenje povodom pritu\u017ebe udru\u017eenja AA, protiv medija BB<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n