MINISTARSTVO POLjOPRIVREDE, <\/strong><\/p>\n \u0160UMARSTVA I VODOPRIVREDE<\/strong><\/p>\n Beograd,<\/p>\n Nemanjina 22-26<\/p>\n <\/p>\n Predmet: Inicijativa za dopunu Zakona o podsticajima u pol\u0458oprivredi i ruralnom razvoju<\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Nedimovi\u0107u,<\/p>\n U skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/a> kojim je, pored ostalog, propisano da Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa radi sprovo\u0111enja i unapre\u0111ivanja za\u0161tite od diskriminacije, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podnosi inicijativu za dopunu Zakona o podsticajima u pol\u0458oprivredi i ruralnom razvoju[2]<\/a> regulisanjem mogu\u0107nosti utvr\u0111ivanja podsticaja u pol\u0458oprivredi pod povol\u0458nijim uslovima i\/ili u razli\u010ditom obimu za mlade, \u017eene i druge osetl\u0458ive grupe stanovni\u0161tva ukoliko su nosioci ili \u010dlanovi pol\u0458oprivrednog gazdinstva.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 3. Zakona o podsticajima u pol\u0458oprivredi i ruralnom razvoju propisane su vrste podsticaja u pol\u0458oprivredi i ruralnom razvoju, kao i mogu\u0107nost da se odre\u0111eni podsticaji utvrde pod razli\u010ditim uslovima i u razli\u010ditom obimu ukoliko se radi o podru\u010djima sa ote\u017eanim uslovima rada u pol\u0458oprivredi. Ovom odredbom omogu\u0107eno je da se u podru\u010djima kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograni\u010denja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj pol\u0458oprivredne proizvodnje, utvrde podsticaji pod razli\u010ditim uslovima i u razli\u010ditom obimu kako bi se posebno podstakla pol\u0458oprivreda u ovim oblastima i tim posebnim podsticajima omogu\u0107ile jednake \u0161anse za korisnike podsticaja koji posluju u ovim oblastima sa korisnicima podsticaja iz drugih podru\u010dja.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161l\u0458enja da je u oblasti pol\u0458oprivrede, na isti na\u010din kako je regulisana mogu\u0107nost utvr\u0111ivanja podsticaja pod razli\u010ditim uslovima i u razli\u010ditom obimu ukoliko se radi o podru\u010djima sa ote\u017eanim uslovima rada, potrebno omogu\u0107iti podsticajne mere pod povol\u0458nijim uslovima i\/ili u razli\u010ditom obimu i za pripadnike odre\u0111enih osetl\u0458ivih grupa stanovni\u0161tva, poput mladih i \u017eena na ruralnom tr\u017ei\u0161tu rada, kao i drugih osetl\u0458ivih grupa, ukoliko su nosioci ili \u010dlanovi pol\u0458oprivrednog gazdinstva koje se bavi pol\u0458oprivrednom proizvodnjom. Osnovni cil\u0458 ovakvog regulisanja jeste pobol\u0458\u0161anje ekonomskog polo\u017eaja mladih, \u017eena i drugih osetl\u0458ivih grupa stanovni\u0161tva na selu i omogu\u0107avanja jednakih \u0161ansi korisnicima podsticaja iz ovih kategorija stanovni\u0161tva, \u010dime bi se moglo uticati i na smanjenje dal\u0458eg pogor\u0161anja demografskih trendova, ve\u0107e zadr\u017eavanje i ekonomska aktivnost na selu, podsticanje rodne ravnopravnosti i jednakosti pojedinih osetl\u0458ivih kategorija pol\u0458oprivrednika.<\/p>\n <\/p>\n Osnov za podno\u0161enje ove inicijative se nalazi u odredbama \u010dlana 21. Ustava Republike Srbije[3]<\/a> kojim je propisna zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Stavom 4. istog \u010dlana Ustava ure\u0111eno je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, a odredbom \u010dlana 14. ovog zakona propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju.<\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 2. Zakona o ravnopravnosti polova[4]<\/sup><\/a> ure\u0111eno je da ravnopravnost polova, koju su svi du\u017eni da po\u0161tuju, podrazumeva ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena i mu\u0161karaca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije i zakonima. \u010clanom 7. ovog zakona ure\u0111eno je da se ne smatra diskriminacijom ni povredom na\u010dela jednakih prava i obaveza dono\u0161enje posebnih mera radi otklanjanja i spre\u010davanja nejednakog polo\u017eaja \u017eena i mu\u0161karaca i ostvarivanja jednakih mogu\u0107nosti polova.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o mladima[5]<\/a> regulisano je da omladinska politika obuhvata i podrazumeva sve mere i aktivnosti dr\u017eavnih organa, ustanova, udru\u017eenja i drugih subjekata koje su usmerene na pobol\u0458\u0161anje i unapre\u0111ivanje polo\u017eaja mladih (\u010dlan 2), te da svi, a posebno subjekti omladinske politike, u okviru svojih poslova i delokruga podr\u017eavaju dru\u0161tveno osna\u017eivanje mladih na na\u010din utvr\u0111en zakonom, Strategijom i drugim instrumentima omladinske politike (\u010dlan 4).<\/p>\n Pored navedenog, ukazujemo i na obaveze iz dokumenata me\u0111unarodnog karaktera koje je Republika Srbija usvojila. Me\u0111u tim dokumentima izdvajaju se dokumenti Ujedinjenih nacija (Op\u0161ta deklaracija o pravima \u010doveka, Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena \u2014 CEDAW), Saveta Evrope (Evropska konvencija za za\u0161titu l\u0458udskih prava i osnovnih sloboda, Evropska socijalna povel\u0458a i Konvencija Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv nasil\u0458a nad \u017eenama i nasil\u0458a u porodici) i Evropske unije (Povel\u0458a Evropske unije o osnovnim pravima).<\/p>\n <\/p>\n Tako je Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena[6]<\/sup><\/a>, \u010dlanom 14. propisano da \u0107e dr\u017eave \u010dlanice uzeti u obzir posebne probleme s kojima se suo\u010dava \u017eena na selu, kao i zna\u010dajnu ulogu koju ona ima u ekonomskom opstanku svoje porodice, ukl\u0458u\u010duju\u0107i njen rad u sektorima privrede u kojima se ne ostvaruje dohodak i preduze\u0107e sve odgovaraju\u0107e mere radi eliminisanja diskriminacije \u017eena u seoskim podru\u010djima kako bi obezbedile da one, na osnovi ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena, u\u010destvuju u razvoju sela i da od toga imaju koristi, posebno da bi obezbedile njihovo pravo na: (a) u\u010de\u0161\u0107e u izradi i sprovo\u0111enju planova razvoja na svim nivoima; (d) sticanje svih vrsta obuke i obrazovanja, formalnog i neformalnog, ukl\u0458u\u010duju\u0107i opismenjavanje, kao i pristup svim uslugama u okviru mesne zajednice, kao i savetodavnim uslugama,\u00a0radi pro\u0161irenja njihovih op\u0161tih tehni\u010dkih znanja; (e) organizovanje grupa za samopomo\u0107 i zadruga kako bi ostvarile jednak pristup privrednim delatnostima putem zapo\u0161l\u0458avanja ili obavl\u0458anja samostalne delatnosti; (g) dostupnost pol\u0458oprivrednih kredita i zajmova, olak\u0161ica za prodaju proizvoda, odgovaraju\u0107e tehnologije i jednakog tretmana u zeml\u0458i\u0161noj i agrarnoj reformi, kao i programa za ponovno nasel\u0458avanje.<\/p>\n <\/p>\n Komitet UN za eliminisanje diskriminacije \u017eena je Republici Srbiji uputio ukupno 24 preporuke u svojim Zakl\u0458u\u010dnim zapa\u017eanjima u vezi sa Drugim i Tre\u0107im periodi\u010dnim izve\u0161tajem o primeni Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW\/C\/SRB\/2\u22123). Komitet, izme\u0111u ostalog, podr\u017eava otklanjanje patrijarhalnih rodnih stereotipa, preduzimanje posebnih mera za pobol\u0458\u0161anje polo\u017eaja ranjivih grupa \u017eena, posebno \u017eena na selu, te konstatuje da Republika Srbija treba da unapredi pravni i institucionalni okvir za zabranu diskriminacije i unapre\u0111ivanje ravnopravnosti i da obezbedi odgovaraju\u0107e i odr\u017eive bud\u017eetske i l\u0458udske resurse za primenu strategija, politika i mera koje se odnose na eliminaciju diskriminacije \u017eena, posebno pripadnica ranjivih grupa[7]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n O potrebi unapre\u0111enja polo\u017eaja pojedinih kategorija stanovni\u0161tva na selu ukazuju i strate\u0161ka dokumenta poput Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine[8]<\/sup><\/a>, koja predstavl\u0458a osnovni strate\u0161ki dokument Republike Srbije koji se odnosi na unapre\u0111enje rodne ravnopravnosti. Ovom strategijom se, izme\u0111u ostalog, predvi\u0111a pobol\u0458\u0161anje ekonomskog polo\u017eaja \u017eena i \u017eenskog preduzetni\u0161tva, kao i unapre\u0111enje polo\u017eaja vi\u0161estruko diskriminisanih i ranjivih grupa \u017eena me\u0111u kojima su, izme\u0111u ostalog, prepoznate i \u017eene sa sela[9]<\/sup><\/a>. U ovoj strategiji se navodi da \u017eene koje \u017eive u seoskim podru\u010djima \u010dine jednu od najranjivijih grupa u pogledu jednakih mogu\u0107nosti ostvarivanja l\u0458udskih prava u svim oblastima javnog i privatnog \u017eivota, od mogu\u0107nosti da ravnopravno u\u010destvuju na pozicijama mo\u0107i i odlu\u010divanja u dr\u017eavi, zajednici i porodici, do pristupa zdravstvenim, obrazovnim, socijalnim i drugim uslugama, finansijama i drugim resursima i nasle\u0111ivanja gazdinstava i druge imovine. Stil \u017eivota \u017eena na selu je prete\u017eno tradicionalan i patrijarhalan i time su one dvostruko marginalizovane: zato \u0161to su pripadnice ruralnih pol\u0458oprivrednih doma\u0107instava i zato \u0161to unutar ekonomske i porodi\u010dne organizacije doma\u0107instva imaju ograni\u010den pristup prihodima, imovini i odlu\u010divanju. \u017dene \u010dine 55% nezaposlenog ruralnog stanovni\u0161tva i 74% nepla\u0107enih poma\u017eu\u0107ih \u010dlanova\/\u010dlanica pol\u0458oprivrednih gazdinstava. Postoje zna\u010dajne razlike u neformalnoj zaposlenosti izme\u0111u mu\u0161karaca (28,8%) i \u017eena (43,4%), a \u017eene iz seoskih podru\u010dja su osam puta zastupl\u0458enije u neformalnoj zaposlenosti od \u017eena iz gradskih podru\u010dja (5,5%)[10]<\/sup><\/a>. Op\u0161ti strate\u0161ki cil\u0458 2. ove strategije – Pove\u0107ana ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca primenom politika i mera jednakih mogu\u0107nosti, ukazuje da su u narednom periodu prioritetne oblasti dr\u017eavne intervencije odnose i na pobol\u0458\u0161anje ekonomskog polo\u017eaja \u017eena i posebno pobol\u0458\u0161anje polo\u017eaja \u017eena na selu[11]<\/sup><\/a>. Kroz poseban cil\u0458 2.5 ove strategije utvr\u0111eno je da je pobol\u0458\u0161anje evidentno lo\u0161eg polo\u017eaja \u017eena u ruralnim podru\u010djima povezano sa razvojem sela, te da inkluzivan i br\u017ei ruralni razvoj zahteva da se u selima obnovi socijalna kohezija i stvori podsticajno ekonomsko okru\u017eenje koje \u0107e omogu\u0107iti kvalitetniji \u017eivot \u017eena i mu\u0161karaca, \u0161to podrazumeva aktivno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena i kori\u0161\u0107enje njihovih potencijala u svim oblastima (ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj, zdravstvenoj) i na svim nivoima (dr\u017eava, lokalna samouprava, seoska zajednica)[12]<\/sup><\/a>. U tom smislu se predvi\u0111aju i mere, poput: obezbe\u0111ivanja prepoznavanja \u017eenskih resursa i preduzetni\u010dkih inicijativa u seoskim podru\u010djima; stvaranja uslova za rad savetovali\u0161ta i kreiranja obuka za razvijanje sopstvenih biznisa i usavr\u0161avanja iz oblasti pol\u0458oprivrede, zelene ekonomije, vo\u0111enja sopstvenog biznisa i dr; podsticanja donosioca odluka na svim nivoima odlu\u010divanja na kreiranje modela za razvijanje proizvodnje koja posebno pogoduje \u017eenama, kao \u0161to su organska pol\u0458oprivreda i proizvodnja na maloj povr\u0161ini zeml\u0458i\u0161ta; unapre\u0111enja proizvo\u0111a\u010dkih potencijala za razvoj seoskih gazdinstava koja vode \u017eene obezbe\u0111ivanjem podsticajnih mera, uvo\u0111enjem dodatnih kriterijuma za prednost u otkupu pol\u0458oprivrednih proizvoda sa gazdinstava koja vode \u017eene i na druge na\u010dine[13]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n Sa druge strane, u Nacionalnoj strategiji za mlade za period od 2015. do 2025. godine[14]<\/sup><\/a> navodi se da mlade \u017eene i mu\u0161karci koji razmi\u0161l\u0458aju o ostanku\/povratku ili \u017eivotu na selu nemaju adekvatne uslove i podr\u0161ku[15]<\/sup><\/a>. U ovoj strategiji se ukazuje i na potrebu podsticanja razvoja dodatnih mera podr\u0161ke za radnu mobilnost mladih ka manje razvijenim sredinama i ruralnim podru\u010djima, kao i stimulisanja programa motivisanja mladih na radnu mobilnost ka manje razvijenim sredinama i ruralnim podru\u010djima[16]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n U vezi sa drugim osetl\u0458ivim grupama stanovni\u0161tva, u Nacionalnoj strategiji za mlade za period od 2015. do 2025. godine navodi se da definicija osetl\u0458ivih grupa od strane Svetske banke podrazumeva \u201edeo stanovni\u0161tva koji ima neke posebne karakteristike zbog kojih je izlo\u017een vi\u0161em riziku od siroma\u0161tva od ostalih\u201d. Ove grupe mogu biti \u0161iroko definisane, kao na primer siroma\u0161ni u ruralnim podru\u010djima, a mogu biti i vrlo specifi\u010dno odre\u0111ene, kao deca bez roditel\u0458skog staranja, interno rasel\u0458ena lica, etni\u010dke manjine, itd. Evropska unija je utvrdila neke osetl\u0458ive dru\u0161tvene grupe u EU: mladi, migranti, nisko kvalifikovani, siroma\u0161ni radnici, besku\u0107nici, Romi, osobe sa invaliditetom. Vlada je Strategijom za smanjenje siroma\u0161tva u Srbiji 2003. godine prvi put utvrdila osetl\u0458ive dru\u0161tvene grupe stanovni\u0161tva u Republici Srbiji: osobe sa invaliditetom, deca, mladi, \u017eene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno rasel\u0458ena lica i stanovni\u0161tvo ruralnih sredina. Pored toga, Nacionalna strategija zapo\u0161l\u0458avanja za period 2011 – 2020. godine utvr\u0111uje slede\u0107e posebno osetl\u0458ive dru\u0161tvene grupe na tr\u017ei\u0161tu rada Republike Srbije: Romi, izbeglice i interno rasel\u0458ena lica, osobe sa invaliditetom, ruralno stanovni\u0161tvo (posebno ruralno stanovni\u0161tvo koje ne poseduje zeml\u0458u i ruralno stanovni\u0161tvo u jugoisto\u010dnoj Srbiji), neobrazovane osobe, kao i \u017eene, mladi (15\u201324) i starija lica (50\u201364), ali i dugoro\u010dno nezaposleni, samohrani roditel\u0458i, korisnici nov\u010dane socijalne pomo\u0107i, deca bez roditel\u0458skog staranja, \u017ertve trgovine l\u0458udima i sl[17]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e i Strategijom pol\u0458oprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014 \u2013 2024. godine[18]<\/sup><\/a> sagledane su demografske karakteristike seoskog stanovni\u0161tva, njegova starosna i obrazovna struktura, te navedeno: \u201eRodne nejednakosti u domenu ekonomske participacije su veoma izra\u017eene me\u0111u ruralnom populacijom. Me\u0111u \u017eenama je manje u\u010de\u0161\u0107e aktivnih lica, manje zaposlenih i manje onih koje rade van pol\u0458oprivrede, nego me\u0111u mu\u0161karcima. Iz perspektive regionalnih razlika, uo\u010dava se da je u AP Vojvodini neznatno manje u\u010de\u0161\u0107e nezaposlenih lica me\u0111u \u017eenama nego me\u0111u mu\u0161karcima, \u0161to ne zna\u010di i da je njihov ekonomski polo\u017eaj bol\u0458i, budu\u0107i da su manje od mu\u0161karaca zaposlene u nepol\u0458oprivrednom sektoru, manje anga\u017eovane u pol\u0458oprivredi i u izrazito ve\u0107em broju neaktivne. Znatno je nepovol\u0458niji polo\u017eaj \u017eena prema svim pokazatel\u0458ima u Ju\u017enoj i Isto\u010dnoj Srbiji, gde su rodne razlike posebno sna\u017eno ispol\u0458ene u svim segmentima tr\u017ei\u0161ta rada. Pored \u017eena, mladi na selu se tako\u0111e suo\u010davaju sa visokim rizicima od iskl\u0458u\u010denosti sa tr\u017ei\u0161ta rada. Mladi u uzrastu 15 \u2013 24 godine tek u 21% slu\u010dajeva su zaposleni u nepol\u0458oprivrednim sektorima. Iako u ovoj starosnoj grupi \u010dak polovinu \u010dine neaktivna lica, ono \u0161to ukazuje na te\u0161ko\u0107e u pristupu radnim mestima jeste zna\u010dajno ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e nezaposlenih, koje kod ove kategorije, kao i naredne starosne kategorije (25 \u2013 34 godine), iznosi samo 15,5 %\u201c[19]<\/sup><\/a>. Ovom strategijom je tako\u0111e odre\u0111ena Vizija razvoja pol\u0458oprivrede i ruralnih podru\u010dja Republike Srbije, radi \u010dije realizacije je predvi\u0111eno uva\u017eavanje nekoliko kl\u0458u\u010dnih principa, me\u0111u kojima je i dostizanje blagostanja ruralnog stanovni\u0161tva kojim bi se zaustavilo dal\u0458e pogor\u0161anje demografskih trendova i puno uva\u017eavanje osetl\u0458ivog polo\u017eaja mladih i \u017eena na ruralnom tr\u017ei\u0161tu rada, kao i socijalnog polo\u017eaja drugih osetl\u0458ivih grupa[20]<\/sup><\/a>. Dal\u0458e, ovom Strategijom je predvi\u0111eno, kao jedno od prioritetnih podru\u010dja – Unapre\u0111enje socijalne strukture i ja\u010danje socijalnog kapitala, gde je kao operativni cil\u0458 12.9. postavl\u0458ena afirmacija preduzetni\u0161tva \u017eena i mladih u ruralnim sredinama[21]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n Potreba unapre\u0111enja polo\u017eaja mladih na selu je ve\u0107 prepoznata imaju\u0107i u vidu da su \u010dlanom 39. Zakona o podsticajima u pol\u0458oprivredi i ruralnom razvoju ure\u0111eni podsticaji za podr\u0161ku programima koji se odnose na diversifikaciju dohotka i unapre\u0111enje kvaliteta \u017eivota u ruralnim podru\u010djima, koji, izme\u0111u ostalog, obuhvataju i podr\u0161ku mladima u ruralnim podru\u010djima. Podr\u0161ka mladima detal\u0458nije je ure\u0111ena Pravilnikom o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapre\u0111enje kvaliteta \u017eivota u ruralnim podru\u010djima kroz podr\u0161ku mladim pol\u0458oprivrednicima[22]<\/sup><\/a>. Ove mogu\u0107nosti se, dakle, odnose samo na jednu vrstu podsticaja i to podsticaja programima za diversifikaciju dohotka i unapre\u0111enje kvaliteta \u017eivota u ruralnim podru\u010djima, dok ostale vrste podsticaja nisu obuhva\u0107ene posebnim pogodnostima kada su u pitanju mladi. Ostale osetl\u0458ive grupe pol\u0458oprivrednika\/ca (poput izbeglih lica, migranata, socijalno ugro\u017eenih i sl.) i \u017eene uop\u0161te nisu prepoznati kao posebne kategorije kojima su potrebni odgovaraju\u0107i podsticaji radi unapre\u0111enja njihovog polo\u017eaja u pol\u0458oprivredi.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti predla\u017ee da Ministarstvo pol\u0458oprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede uva\u017ei ovu inicijativu i kao ovla\u0161\u0107eni predlaga\u010d predlo\u017ei Vladi dopunu \u010dlana 3. ili drugog odgovaraju\u0107eg \u010dlana Zakona o podsticajima u pol\u0458oprivredi i ruralnom razvoju regulisanjem mogu\u0107nosti utvr\u0111ivanja podsticaja pod razli\u010ditim uslovima i u razli\u010ditom obimu, ukoliko se radi o mladim, \u017eenama ili drugim osetl\u0458ivim grupama stanovni\u0161tva u ruralnim podru\u010djima. Na ovaj na\u010din bi se omogu\u0107io da navedene kategorije lica ostvare pravo na sve vrste podsticaja pod razli\u010ditim, specifi\u010dnim uslovima u zavisnosti od sagledanog stanja i potreba za unapre\u0111enjem njihovog polo\u017eaja, u cil\u0458u unapre\u0111enja ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca primenom politika i mera jednakih mogu\u0107nosti, te pobol\u0458\u0161anja ekonomskog polo\u017eaja mladih i drugih osetl\u0458ivih grupa stanovni\u0161tva na selu.<\/p>\n <\/p>\n Bli\u017ee uslove i na\u010din ostvarivanja prava na sve vrste podsticaja ve\u0107, u skladu sa zakonom, propisuje nadle\u017eni ministar (\u010dl. 15, 18, 19, 20, 31, 34, 42. itd.), te bi pravilnicima kojima se ure\u0111uju pojedini podsticaji mogao biti ure\u0111en i specifi\u010dan na\u010din ostvarivanja ovih podsticaja. Sa druge strane, ukoliko se smatra celishodnijim, mogu\u0107e je stvoriti i poseban pravni osnov za regulisanje bli\u017eih uslova i na\u010dina ostvarivanja prava na podsticaje ovih osetl\u0458ivih grupa pol\u0458oprivrednika, koje bi propisivao nadle\u017eni ministar.<\/p>\n <\/p>\n S po\u0161tovanjem,<\/p>\n [1]<\/a> \u201e\u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a \u0420\u0421\u201d, \u0431\u0440\u043e\u0458 22\/09<\/p>\n [2]<\/a> \u201e\u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a \u0420\u0421\u201d, \u0431\u0440. 10\/13, 142\/14, 103\/15 \u0438 101\/16<\/p>\n [3]<\/a> \u201e\u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a \u0420\u0421\u201d, \u0431\u0440\u043e\u0458 98\/06<\/p>\n [4]<\/a> \u201e\u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a \u0420\u0421\u201d, \u0431\u0440\u043e\u0458 104\/09<\/p>\n [5]<\/a> \u201e\u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a \u0420\u0421\u201d, \u0431\u0440\u043e\u0458 50\/11<\/p>\n [6]<\/a> \u0417\u0430\u043a\u043e\u043d \u043e \u0440\u0430\u0442\u0438\u0444\u0438\u043a\u0430\u0446\u0438\u0458\u0438 \u041a\u043e\u043d\u0432\u0435\u043d\u0446\u0438\u0458\u0435 \u043e \u0435\u043b\u0438\u043c\u0438\u043d\u0438\u0441\u0430\u045a\u0443 \u0441\u0432\u0438\u0445 \u043e\u0431\u043b\u0438\u043a\u0430 \u0434\u0438\u0441\u043a\u0440\u0438\u043c\u0438\u043d\u0430\u0446\u0438\u0458\u0435 \u0436\u0435\u043d\u0430,\u00a0 \u201e\u0421\u043b. \u043b\u0438\u0441\u0442 \u0421\u0424\u0420\u0408 – \u041c\u0435\u0452\u0443\u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u0438 \u0443\u0433\u043e\u0432\u043e\u0440\u0438\u201c, \u0431\u0440\u043e\u0458 11\/81<\/p>\n [7]<\/a> \u041d\u0430\u0446\u0438\u043e\u043d\u0430\u043b\u043d\u0430 \u0441\u0442\u0440\u0430\u0442\u0435\u0433\u0438\u0458\u0430 \u0437\u0430 \u0440\u043e\u0434\u043d\u0443 \u0440\u0430\u0432\u043d\u043e\u043f\u0440\u0430\u0432\u043d\u043e\u0441\u0442 \u0437\u0430 \u043f\u0435\u0440\u0438\u043e\u0434 \u043e\u0434 2016. \u0434\u043e 2020. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435, \u0441\u0442\u0440. 14<\/p>\n [8]<\/a> \u201e\u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a \u0420\u0421\u201d, \u0431\u0440\u043e\u0458 4\/16<\/p>\n [9]<\/a> \u041d\u0430\u0446\u0438\u043e\u043d\u0430\u043b\u043d\u0430 \u0441\u0442\u0440\u0430\u0442\u0435\u0433\u0438\u0458\u0430 \u0437\u0430 \u0440\u043e\u0434\u043d\u0443 \u0440\u0430\u0432\u043d\u043e\u043f\u0440\u0430\u0432\u043d\u043e\u0441\u0442 \u0437\u0430 \u043f\u0435\u0440\u0438\u043e\u0434 \u043e\u0434 2016. \u0434\u043e 2020. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435, \u0441\u0442\u0440. 30<\/p>\n [10]<\/a> \u0418\u0441\u0442\u043e, \u0441\u0442\u0440. 19-20<\/p>\n [11]<\/a> \u0418\u0441\u0442\u043e, \u0441\u0442\u0440. 45<\/p>\n [12]<\/a> \u0418\u0441\u0442\u043e, \u0441\u0442\u0440. 53<\/p>\n [13]<\/a> \u0418\u0441\u0442\u043e, \u0441\u0442\u0440. 54<\/p>\n [14]<\/a> \u201e\u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a \u0420\u0421\u201d, \u0431\u0440\u043e\u0458 22\/15<\/p>\n [15]<\/a> \u041d\u0430\u0446\u0438\u043e\u043d\u0430\u043b\u043d\u0430 \u0441\u0442\u0440\u0430\u0442\u0435\u0433\u0438\u0458\u0430 \u0437\u0430 \u043c\u043b\u0430\u0434\u0435 \u0437\u0430 \u043f\u0435\u0440\u0438\u043e\u0434 \u043e\u0434 2015. \u0434\u043e 2025. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435, \u0441\u0442\u0440. 44<\/p>\n [16]<\/a> \u0418\u0441\u0442\u043e, \u0441\u0442\u0440. 47<\/p>\n [17]<\/a> \u0418\u0441\u0442\u043e, \u0441\u0442\u0440. 67<\/p>\n [18]<\/a> \u201e\u0421\u043b\u0443\u0436\u0431\u0435\u043d\u0438 \u0433\u043b\u0430\u0441\u043d\u0438\u043a \u0420\u0421\u201d, \u0431\u0440\u043e\u0458 85\/14<\/p>\n [19]<\/a> \u0421\u0442\u0440\u0430\u0442\u0435\u0433\u0438\u0458\u0430 \u043f\u043e\u0459\u043e\u043f\u0440\u0438\u0432\u0440\u0435\u0434\u0435 \u0438 \u0440\u0443\u0440\u0430\u043b\u043do\u0433 \u0440\u0430\u0437\u0432\u043e\u0458\u0430 \u0420\u0435\u043f\u0443\u0431\u043b\u0438\u043a\u0435 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0435 \u0437\u0430 \u043f\u0435\u0440\u0438\u043e\u0434 2014 \u2013 2024. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435, \u0441\u0442\u0440. 40-41<\/p>\n [20]<\/a> \u0418\u0441\u0442\u043e, \u0441\u0442\u0440. 63<\/p>\n [21]<\/a> \u0418\u0441\u0442\u043e, \u0441\u0442\u0440. 78<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Inicijativa za dopunu Zakona o podsticajima u pol\u0458oprivredi i ruralnom razvoju<\/strong>![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n