MI\u0160LjEN\u0458E<\/strong><\/p>\n na <\/strong>Nacrt <\/strong>zakona o Centralnom registru stanovni\u0161tva<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Ministarstvo dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave je dopisom broj 011-00-412\/2017-26 od 29. oktobra 2018.godine, dostavilo Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti Nacrt zakona o Centralnom registru stanovni\u0161tva (u dal\u0458em tekstu: Nacrt zakona), radi davanja mi\u0161l\u0458enja.<\/p>\n Postupaju\u0107i po ovom dopisu, dajemo mi\u0161l\u0458enje na Nacrt zakona, sa aspekta delokruga rada Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbama \u010dlana 20. stav 1. Ustava propisano je da se l\u0458udska i manjinska prava zajam\u010dena Ustavom mogu zakonom biti ograni\u010dena ako ograni\u010denje dopu\u0161ta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopu\u0161ta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograni\u010denja zadovol\u0458i u demokratskom dru\u0161tvu i bez zadiranja u su\u0161tinu zajam\u010denog prava, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da se dostignuti nivo l\u0458udskih i manjinskih prava ne mo\u017ee smanjivati.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravl\u0458enje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (iskl\u0458u\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavl\u0458anstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavl\u0458enim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dlana 4. propisano je na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama \u010dl. 5-14. definisani su razli\u010diti oblici povrede na\u010dela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja.<\/p>\n S obzirom na to da se Nacrt zakona odnosi na obradu podataka o li\u010dnosti, kao i prikupl\u0458anje i razmenu ovih podataka, \u017eelimo da istaknemo da se ovi podaci uglavnom odnose i na li\u010dna svojstva koja Zakon o zabrani diskriminacije prepoznaje i kao osnove diskriminacije (pol, starosno doba, bra\u010dni i porodi\u010dni status, imovinski status i dr).<\/p>\n <\/p>\n S tim u vezi Poverenik ukazuje da je Nacrtom zakona potrebno precizirati na koju vrstu podataka prijemni organ ima pravo uvida, odnosno da li pre uvida u odre\u0111ene podatke prijemni organ mora obrazlo\u017eiti postojanje pravnog interesa za vr\u0161enje uvida u odre\u0111eni podatak. Primera radi u odre\u0111enim slu\u010dajevima saznanje \u010dinjenice o odre\u0111enom licu da li je u braku ili ne, da li ima decu ili ne, ili koliko godina ima i sl. mo\u017ee biti osnov diskriminacije i razlog neopravdanog pravl\u0458enja razlike ili nejednakog postupanja, odnosno propu\u0161tanja u odnosu na lica ili grupe lica, kao i na \u010dlanove njihovih porodica ili njima bliska lica. S tim u vezi smatramo da nije dovol\u0458no doneti re\u0161enje u kojem je predvi\u0111eno koji prijemni organi imaju pravo preuzimanja podataka iz Centralnog registra, ve\u0107 je nu\u017eno propisati i postupak ograni\u010denog pristupa samo u odnosu na podatak koji je nu\u017ean za vr\u0161enje poslova propisanih zakonom.<\/p>\n <\/p>\n Pored toga smatramo da je potrebno dodatno precizirati \u010dlan 14. Nacrta zakona iz razloga \u0161to iz navedene odredbe nije jasno da li je re\u0161enje Ministra upravni akt, te da li se na isto mo\u017ee ulo\u017eiti \u017ealba ili pokrenuti upravni spor.<\/p>\n <\/p>\n U \u010dlanu 3. Nacrta zakona propisano je da je svrha uspostavl\u0458anja Centralnog registra postojanje jedinstvene, centralizovane i pouzdane dr\u017eavne baze podataka koja sadr\u017ei ta\u010dne i a\u017eurne podatke o stanovni\u0161tvu Republike Srbije u elektronskom obliku, kojim se omogu\u0107ava svim dr\u017eavnim organima i organizacijama, organima i organizacijama autonomne pokrajne i lokalne samouprave, ustanovama, javnim preduze\u0107ima, posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnim i fizi\u010dkim licima kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja da poslove iz svoje nadle\u017enosti obavl\u0458aju na pouzdan, ekonomi\u010dan i efikasan na\u010din, zasnovan na centralizovano obra\u0111enim, ta\u010dnim, a\u017eurnim i pouzdanim podacima. \u010clanom \u00a04. Nacrta zakona propisana je da se u Centralnom registru vode i obra\u0111uju podaci o stanovni\u0161tvu sa namenom efikasnog vo\u0111enja upravnih i drugih postupaka; efikasnog upravl\u0458anja evidencijama u elektronskom obliku u kojima se, izme\u0111u ostalog, vode i podaci o stanovni\u0161tvu Republike Srbije; pra\u0107enje stanja i trendova stanovni\u0161tva i obavl\u0458anje statisti\u010dkih, socioekonomskih i drugih istra\u017eivanja i analiza iz delokruga izvornog ili prijemnog organa, kao i vr\u0161enje drugih zakonom ili drugim propisom utvr\u0111enih poslova organa. \u010clanom 15. stav 3. Nacrta zakona propisano je da se za potrebe kori\u0161\u0107enja u statisti\u010dke, nau\u010dne i istra\u017eiva\u010dke svrhe, u okviru Centralnog registra obrazuje posebna baza, sa anonimizovanim podacima. Iz navedenih odredaba nije jasno da li samo lica iz \u010dlana 3. Nacrta zakona imaju pristup i posebnom delu baze u kojem su navedeni anonimizovani podaci, ili \u0107e ovi podaci biti dostupnim svim zainteresovanim fizi\u010dkim\u00a0 i pravnim licima, kao i na koji na\u010din se pristupa ovim podacima (da li \u0107e npr. baza sa anonimizovanim podacima biti dostupna na sajtu Ministarstva).<\/p>\n <\/p>\n Odredbom \u010dlana 7. stav 2. i 3. odgovornost za uskla\u0111enost podataka izme\u0111u Centralnog registra i izvorne evidencije data je u nadle\u017enost ministarstvu nadle\u017enom za poslove uprave. Ministarstvo \u0107e po predlogu lica na koje se podaci odnose ili prijemnog organa koji je u vr\u0161enju poslova iz svoje nadle\u017enosti uo\u010dio neslaganje u podacima iz Centralnog registra, obavestiti izvorni organ o preduzimanju mera za proveru ta\u010dnosti podataka i eventualnog postupka za njegovu izmenu. Me\u0111utim, nije jasno da li se podaci koji su upisani u Centralni registar imaju smatrati ta\u010dnim dok se ne doka\u017ee suprotno i \u0161ta se de\u0161ava u slu\u010dajevima kada se podatak koji je primera radi upisan u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih razlikuje od podatka upisanog u Centralni registar, odnosno organ koji vodi postupak i koji vr\u0161i uvid u podatak u cil\u0458u vo\u0111enja postupka, koji podatak ima smatrati ta\u010dnim i na kojem podatku \u0107e zasnivati utvr\u0111ivanje odre\u0111enih \u010dinjenica u postupku. Tako\u0111e, odredbom \u010dlana 13. stav 2. Nacrta zakona, kojom je regulisan unos podataka u Centralni registar propisano je da podatak u odnosu na \u010diju ta\u010dnost postoji sumnja ozna\u010dava se statusom \u00a0\u201epodatak u proveri\u201c. Me\u0111utim, postavl\u0458a se pitanje na koji na\u010din \u0107e postupati organ koji vodi postupak u vremenskom periodu koji je potreban da se utvrdi da li je neophodno izvr\u0161iti ispravku podatka ili ne. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti posebno ukazuje na ova pitanja, imaju\u0107i u vidu da pojedini postupci pred organima javne vlasti se vode na na\u010din da je uslov za ostvarivanje prava odre\u0111eno li\u010dno svojstvo podnosioca zahteva (na primer, ostvarivanje prava na materijalna davanja, de\u010diji dodatak, roditel\u0458ski dodatak, invalidsku penziju i sl.). Naime, ukoliko se podaci iz Centralnog registra razlikuju u odnosu na podatke iz evidencija koje vode pojedini organi (ministarstva i sli\u010dno), nadle\u017eni organ, koji odlu\u010duje po konkretnom zahtevu, mo\u017ee do\u0107i u situaciju da ne zna kojem podatku da pokloni veru, ili da zbog statusa \u201epodatak u proveri\u201c nema potreban podatak, a od podatka zavisi da li \u0107e podnosilac zahteva ostvariti pravo, u kom obimu i u kojem roku. Ovakve pravne situacije mogu da uti\u010du i na efikasnost organa koji vode postupke i rokove u kojima su du\u017eani da postupaju.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik smatra da je neophodno usaglasiti \u010dlan 5. Nacrta zakona koji propisuje sadr\u017einu Centralnog registra sa \u010dlanom 11. Nacrta zakona koji se odnosi na podatke iz Centralnog registra.<\/p>\n Tako\u0111e, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je u Nacrtu zakona, radi preglednosti i ujedna\u010denosti potrebno i terminolo\u0161ki uskladiti koji se podatak obra\u0111uje i evidentira u Centralnom registru (primera radi u \u010dl.10. i 11. u istom stavu, a u razli\u010ditim ta\u010dkama navedeno je: li\u010dno ime roditel\u0458a, ime oca i ime majke, ili samo ime roditel\u0458a). Poverenik tako\u0111e ukazuje da su u \u010dlanu 10. Nacrta zakona navedene izvorne slu\u017ebene evidencije uz navo\u0111enje svih podataka koje te evidencije sadr\u017ee. Me\u0111utim u \u010dlanu 11. Nacrta zakona kojim se propisuju podaci iz Centralnog registra postoje odre\u0111ena odstupanja u pogledu obima podataka koji se nalaze u izvornim registrima. S tim u vezi predla\u017eemo da se ovi \u010dlanovi jo\u0161 jednom razmotre.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu \u010dlan 4. Nacrta zakona kojim je utvr\u0111ena namena Centralnog registra, zatim \u010dlan 5. Nacrta zakona kojim je utvr\u0111ena sadr\u017eina Centralnog registra, kao i \u010dlan 15. Nacrta zakona kojim je utvr\u0111eno da pravo uvida u podatke koji se vode Centralnom registru ima fizi\u010dko lice na koje se podaci odnose, Poverenik ukazuje da nije jasno na koji na\u010din lice za koje je propisano da ima pravo da izvr\u0161i uvid, ovaj uvid zaista i vr\u0161i. Ukazujemo na odredbu \u010dlana 199. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije kojom je propisano da svako ima pravo da koristi svoj jezik pred sudom, drugim dr\u017eavnim organom ili organizacijom koja vr\u0161i javna ovla\u0161\u0107enja, kao i da neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za ostvarivanje i za\u0161titu l\u0458udskih i manjinskih prava. Pored toga ukazujemo i na odredbe Zakona o slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisma (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 45\/91, 53\/93, 67\/93, 48\/94, 101\/2005 – dr. zakon, 30\/2010, 47\/2018 i 48\/2018 – ispr.).<\/p>\n Analizom teksta Nacrta zakona, uo\u010deno je da su navedene re\u010di u mu\u0161kom rodu (primera radi administrator, zamenik administratora\u2026), kao generi\u010dki neutralni termini i za mu\u0161ki i \u017eenski rod, \u010dime se naru\u0161ava princip ravnopravnosti polova. Poverenik predla\u017ee da se u Nacrt zakona unese i odredba prema kojoj svi pojmovi koji se koriste u tom zakonu u mu\u0161kom rodu obuhvataju iste pojmove u \u017eenskom rodu. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge \u017eena i mu\u0161karaca u dru\u0161tvu ravnopravno odra\u017eavaju i tretiraju sa jednakom vredno\u0161\u0107u i dostojanstvom, su\u0161tinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od zna\u010daja je za postizanje fakti\u010dke ravnopravnosti polova, \u0161to je propisano i u me\u0111unarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika, kao \u0161to su Plan za korigovanje sada\u0161nje neravnote\u017ee izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena u politi\u010dkom \u017eivotu Me\u0111uparlamentarne unije i Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R (90)4.<\/p>\n <\/a>[1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj \u00a022\/09, \u010dlan 1. i \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7)<\/p>\n <\/a>[2]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 98\/06) \u010dlan 21.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Mi\u0161l\u0458enje na Nacrt zakona o Centralnom registru stanovni\u0161tva<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n