\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVAN\u0458E RAVNOPRAVNOSTI<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Ministarstvu finansija:<\/p>\n <\/p>\n Ministarstvo finansija obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o planiranim merama u cil\u0458u sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n <\/p>\n Obrazlo\u017eenje <\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Dopisom od 20. decembra 2017. godine, Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratilo se Preduze\u0107e za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom \u201eGo\u0161a Solko\u02ee d.o.o. Dopisom je zatra\u017eeno da se razmotri primena \u010dlana 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana, imaju\u0107i u vidu da navedena zakonska odredba u prakti\u010dnoj primeni dovodi do nejednakog tretmana: 1) lica koja su zaposlena u preduze\u0107ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom, u zavisnosti od toga da li su osobe sa invaliditetom ili ne; 2) osoba sa invaliditetom koje su zaposlene u razli\u010ditim preduze\u0107ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom i 3) lica sa invaliditetom koja nisu zaposlena u preduze\u0107ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom u odnosu na lica sa invaliditetom koja su zaposlena u ovim preduze\u0107ima.<\/p>\n <\/p>\n Naime, prema navodima iz dopisa, nejednakost tretmana se odnosi kako na obra\u010dunavanje visine zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduze\u0107ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom, a koja se primenom ove zakonske odredbe prakti\u010dno uve\u0107ava za iznos poreza na zarade, tako i na iznos minimalne zarade, naknade zarade, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i druga prava zaposlenih koja proizlaze po osnovu ostvarivanja prava na zaradu. Dal\u0458e je istaknuto da u prakti\u010dnoj primeni odredbe \u010dlana 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana nastaju problemi, s obzirom da prilikom obra\u010dunavanja zarada dolazi do povrede principa ustanovl\u0458enog Zakonom o radu da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca (\u010dlan 104. stav 2. Zakona o radu). Naime, prema navodima ovog preduze\u0107a, navedena zakonska odredba je u primeni proizvela da osobe bez invaliditeta zaposlene u ovakvim preduze\u0107ima imaju neto minimalnu zaradu u visini propisanoj odlukom Socijalno-ekonomski saveta, dok osobe sa invaliditetom imaju minimalnu zaradu uve\u0107anu za vrednost poreza na dohodak. Kako je dal\u0458e navedeno \u201eako koeficijent za brutiranje zarade osobe sa invaliditetom ne sadr\u017ei porez na zarade, onda su i doprinosi manji, a osobe sa invaliditetom o\u0161te\u0107ene za doprinos PIO\u02ee. Posebno je istaknuto da navedena odredba dovodi i do nejednakog polo\u017eaja osoba sa invaliditetom koje nisu zaposlene u preduze\u0107ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom u odnosu na osobe koje su zaposlene u ovim preduze\u0107ima, kao i da im se za isti rad ili rad iste vrednosti obra\u010dunavaju razli\u010diti iznosi zarade.<\/p>\n <\/p>\n Iz dopisa preduze\u0107a proizlazi i pitanje da li sva preduze\u0107a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom na isti na\u010din primenjuju ovu odredbu, pogotovo imaju\u0107i u vidu da su, po navodima preduze\u0107a, i sudovi razli\u010dito postupali, pa su u pojedinim slu\u010dajevima donete presude da se porez na zarade u skladu sa \u010dlanom 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana ispla\u0107uje zaposlenima, dok je u drugim slu\u010dajevima presu\u0111ivano da iznos poreza na zarade pripada samim preduze\u0107ima, kao specifi\u010dna mera usmerena na \u010ditavo preduze\u0107e koje ve\u0107inski zapo\u0161l\u0458ava osobe sa invaliditetom. Preduze\u0107e navodi da se ovim povodom ve\u0107 vodi vi\u0161e desetina radnih sporova, zatim, da su radne sporove najavili i zaposleni koji nemaju invaliditet, kao i da je u toku postupak pred Ustavnim sudom.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je u cil\u0458u pravilne i potpune analize navedene odredbe \u010dlana 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana, zatra\u017eio mi\u0161l\u0458enja od Ministarstva finansija dopisom broj: 011-00-68\/2017-02 od 15. januara 2018. godine i od Ministarstva za rad, zapo\u0161l\u0458avanje, bora\u010dka i socijalna pitanja dopisom broj: 011-00-68\/2\/2017-02 od 21. februara 2018. godine, kao i urgencijom broj: 011-00-68\/2017-02 od 23. aprila 2018. godine.<\/p>\n Ministarstvo finansija je svojim dopisom, broj 011-00-66\/2018-04 od 2.februara 2018. godine, navelo da zarada koja se ispla\u0107uje osobi sa invaliditetom \u2013 zaposlenom (koji je poreski obveznik po osnovu prihoda iz radnog odnosa) u preduze\u0107u za radno osposobl\u0458avanje i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom, u sebi sadr\u017ei pripadaju\u0107i porez na zarade, s tim da poslodavac nije du\u017ean da obra\u010dunava, obustavl\u0458a i pla\u0107a porez na dohodak gra\u0111ana na zarade s obzirom da se, prema odredbi \u010dlana 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana, ne pla\u0107a porez na zarade tih lica. Ministarstvo je dal\u0458e navelo da zarada koja se ispla\u0107uje zaposlenima koji ostvaruju pravo iz \u010dlana 21. navedenog zakona, u sebi sadr\u017ei iznos poreza za koji je propisano oslobo\u0111enje (iznos poreza koji ostaje zaposlenom \u2013 osobi sa invaliditetom). Tako\u0111e, predmetno poresko oslobo\u0111enje odnosi se na poreski tretman zarade i sa stanovi\u0161ta Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje nije od zna\u010daja za osnovicu doprinosa na koju se obra\u010dunavaju i pla\u0107aju doprinosi po osnovu zarade zaposlenih. Tako\u0111e, Ministarstvo finansija je ukazalo da Zakon o porezu na dohodak gra\u0111ana ne ure\u0111uje prava zaposlenih u pogledu visine zarade koju je poslodavac du\u017ean da isplati zaposlenom, pa dakle ne ure\u0111uje ni pitanje visine zarade koja pripada osobama sa invaliditetom koje su zaposlene u preduze\u0107ima za profesinalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom, te da je davanje mi\u0161l\u0458enja u vezi sa tim pitanjima u nadle\u017enosti Ministarstva za rad, zapo\u0161l\u0458avanje, bora\u010dka i socijalna pitanja.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je nakon urgencije dobio mi\u0161l\u0458enje Ministarstva za rad, zapo\u0161l\u0458avanje, bora\u010dka i socijalna pitanja broj 011-00-00355\/2018-05 od 31. maja 2018. godine, kojim su citirane odredbe \u010dl. 22, 104. i 105. Zakona o radu, te je navedeno da se to ministarstvo ne mo\u017ee izjasniti koja je svrha i sa kojim cil\u0458em je utvr\u0111ena odredba \u010dlana 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana, nego je u vezi sa tim potrebno izja\u0161njenje Ministarstva finansija.<\/p>\n Tako\u0111e, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je 29. maja 2018. godine odr\u017eao sastanak sa temom sprovo\u0111enja antidiskriminacione politike u praksi za predstavnike \u010dlanova Udru\u017eenja preduze\u0107a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije (UIPS). Na sastanku su prisutni, izme\u0111u ostalog, istakli da se sa problemom u primeni \u010dlana 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana, pored Preduze\u0107a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom \u201eGo\u0161a Solko\u02ee d.o.o., susre\u0107u i druga preduze\u0107a.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti prvenstveno ukazuje da je Republika Srbija\u00a0 potvrdila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[7]<\/sup><\/a>, \u010diji je cil\u0458 da unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih l\u0458udskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva[8]<\/sup><\/a>. Navedena konvencija posebnu pa\u017enju posve\u0107uje pravu na rad i zapo\u0161l\u0458avanje (\u010dlan 27) i propisuje da dr\u017eave strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na rad, ravnopravno sa drugima, a to ukl\u0458u\u010duje pravo na mogu\u0107nost sticanja sredstava za \u017eivot radom koji je slobodno izabran ili prihva\u0107en na tr\u017ei\u0161tu rada i u radnoj sredini koja je otvorena, ukl\u0458u\u010diva i pristupa\u010dna za osobe sa invaliditetom. Dr\u017eave strane ugovornice \u0107e garantovati i unapre\u0111ivati ostvarivanje prava na rad, ukl\u0458u\u010duju\u0107i i one osobe koje postanu invalidi tokom rada, tako \u0161to \u0107e, pored ostalog, preduzeti odgovaraju\u0107e korake, ukl\u0458u\u010duju\u0107i putem zakonodavstva, izme\u0111u ostalog, u cil\u0458u: zabrane diskriminacije na osnovu invalidnosti u vezi sa svim pitanjima koja se ti\u010du svih oblika zapo\u0161l\u0458avanja, ukl\u0458u\u010duju\u0107i uslove za stupanje u radni odnos, anga\u017eovanje i zapo\u0161l\u0458avanje, stalnost zapo\u0161l\u0458avanja, napredovanje na radnom mestu i bezbedne i zdrave radne uslove, za\u0161tite prava osoba sa invaliditetom da, ravnopravno sa drugima, u\u017eivaju pravedne i povol\u0458ne uslove za rad, ukl\u0458u\u010duju\u0107i jednake mogu\u0107nosti i nadoknadu za rad jednake vrednosti, bezbedne i zdrave radne uslove, ukl\u0458u\u010duju\u0107i za\u0161titu od uznemiravanja i ispravl\u0458anje nepravdi, podsticanja mogu\u0107nosti zapo\u0161l\u0458avanja i napredovanja u karijeri za osobe sa invaliditetom na tr\u017ei\u0161tu rada, kao i pru\u017eanje pomo\u0107i u pronala\u017eenju, sticanju, o\u010duvanju posla i vra\u0107anja na posao, \u00a0unapre\u0111ivanja mogu\u0107nosti za samozapo\u0161l\u0458avanje, preduzetni\u0161tvo, razvoj zadruga i otpo\u010dinjanje vlastitog posla, podsticanja zapo\u0161l\u0458avanja osoba sa invaliditetom u privatnom sektoru putem odgovaraju\u0107ih politika i mera, koje mogu obuhvatati i afirmativne akcione programe, podsticaje i druge mere, kao i podsticanja osoba sa invaliditetom da sti\u010du radno iskustvo na otvorenom tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[9]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravl\u0458enje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (iskl\u0458u\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva, izme\u0111u ostalog, i na\u00a0 invaliditetu, kao i drugim stvarnim, odnosno pretpostavl\u0458enim li\u010dnim svojstvima.[10]<\/sup><\/a> Odredbom \u010dlana 26. stav 1. navedenog zakona propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu, javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Odredbama Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[11]<\/sup><\/a>, posebno je ure\u0111eno pitanje zabrane diskriminacije u vezi sa zapo\u0161l\u0458avanjem i radnim odnosom, tako \u0161to je \u010dlanom 21. utvr\u0111eno da je zabranjeno vr\u0161iti diskriminaciju zbog invalidnosti u zapo\u0161l\u0458avanju i ostvarivanju prava iz radnog odnosa prema osobi sa invaliditetom koja tra\u017ei zaposlenje i zaposlenoj osobi sa invaliditetom, kao i pratiocu osobe sa invaliditetom koji tra\u017ei zaposlenje i zaposlenom pratiocu osobe sa invaliditetom (stav 1).<\/p>\n Pored navedenih propisa, u predmetnoj oblasti od zna\u010daja je i Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo\u0161l\u0458avanju osoba sa invaliditetom[12]<\/a> koji ure\u0111uje, pored ostalog, podsticanje za zapo\u0161l\u0458avanje radi stvaranja uslova za ravnopravno ukl\u0458u\u010divanje osoba sa invaliditetom na tr\u017ei\u0161te rada, profesionalnu rehabilitaciju, kao i uslove za osnivanje i obavl\u0458anje delatnosti preduze\u0107a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapo\u0161l\u0458avanja i radnog anga\u017eovanja osoba sa invaliditetom. Navedeni zakon posebnu pa\u017enju posve\u0107uje profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom i propisuje u \u010dlanu 14. da nosioci poslova profesionalne rehabilitacije, pored organizacije nadle\u017ene za poslove zapo\u0161l\u0458avanja, mogu biti i preduze\u0107a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom, obrazovne ustanove i drugi oblici organizovanja koji ispunjavaju uslove, kriterijume i standarde za sprovo\u0111enje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije. Zakon ure\u0111uje i posebne oblike zapo\u0161l\u0458avanja i radnog anga\u017eovanja osoba sa invaliditetom, me\u0111u koje ubraja i preduze\u0107a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom kao pravna lica koja zapo\u0161l\u0458avaju i vr\u0161e profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, u skladu sa ovim zakonom. Ovim zakonom ure\u0111ene su i odre\u0111ene pogodnosti za preduze\u0107a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom koja imaju pravo na mese\u010dnu subvenciju zarade za svaku zaposlenu osobu sa invaliditetom u visini do 75% ukupnih tro\u0161kova zarade sa pripadaju\u0107im doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne vi\u0161e od 50% prose\u010dne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavl\u0458enom podatku republi\u010dkog organa nadle\u017enog za poslove statistike, u skladu sa propisima o dr\u017eavnoj pomo\u0107i za zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o dr\u017eavnoj pomo\u0107i koji su potrebni za primenu propisa o dr\u017eavnoj pomo\u0107i za zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom (\u010dlan 40). Tako\u0111e, propisano je da se navedenim preduze\u0107ima mogu iz bud\u017eeta Republike Srbije, odnosno bud\u017eetskog fonda obezbediti i sredstva za pobol\u0458\u0161anje uslova rada, unapre\u0111enje proizvodnih programa, uvo\u0111enje standarda, pobol\u0458\u0161anje kvaliteta proizvoda i pru\u017eenih usluga, prilago\u0111avanje radnih mesta ili u druge svrhe, u skladu sa propisima o dr\u017eavnoj pomo\u0107i za naknadu dodatnih tro\u0161kova zapo\u0161l\u0458avanja osoba sa invaliditetom i drugim propisima o dr\u017eavnoj pomo\u0107i koji su potrebni za primenu propisa o dr\u017eavnoj pomo\u0107i za naknadu dodatnih tro\u0161kova zapo\u0161l\u0458avanja osoba sa invaliditetom (\u010dlan 41).<\/p>\n Navedeni zakoni doneti su u nastojanju da Republika Srbija unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih l\u0458udskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva, kao i sa cil\u0458em ispunjavanja obaveza preuzetih me\u0111unarodnim ugovorima. U tom smislu je \u010dlanom 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana propisano da se ne pla\u0107a porez na zarade osoba sa invaliditetom koje su zaposlene u preduze\u0107u za radno osposobl\u0458avanje i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom. Me\u0111utim, navedeno zakonsko re\u0161enje je u konkretnoj primeni, a u vezi sa primenom i drugih relevantnih propisa, izazvalo razli\u010dite nedoumice, koje se odnose na: razlike u visini zarada osoba sa invaliditetom koje su zaposlene u razli\u010ditim preduze\u0107ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom; razlike u zaradama osoba sa invaliditetom i lica koja nemaju invaliditet, a zaposlena su u preduze\u0107ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom, kao i na razliku u visini zarada osoba sa invaliditetom koje su zaposlene u preduze\u0107ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom i osoba sa invaliditetom koje su zaposlene u otvorenoj privredi. Neusagla\u0161enost odredaba pojedinih zakona koji neposredno ili posredno ure\u0111uju prava osoba sa invaliditetom u oblasti rada i zapo\u0161l\u0458avanja dovelo je do vo\u0111enja zna\u010dajnog broja sudskih postupaka.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da Ministarstvo finansija, kao nadle\u017eno za obavl\u0458anje poslova dr\u017eavne uprave koji se odnose na sistem i politiku poreza, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapo\u0161l\u0458avanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, kao nadle\u017enim za obavl\u0458anje poslova dr\u017eavne uprave koji se odnose na sistem u oblasti radnih odnosa i prava iz rada u svim oblicima rada, antidiskriminacionu politiku, zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom i razvoj i obezbe\u0111ivanje socijalnog zapo\u0161l\u0458avanja i socijalnog preduzetni\u0161tva, kao i u saradnji sa predstavnicima preduze\u0107a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom kao neposredno zainteresovanim subjektima, treba da sveobuhvatno sagleda usagla\u0161enost odredaba propisa koji se neposredno ili posredno odnose na prava osoba sa invaliditetom u oblasti rada i zapo\u0161l\u0458avanja i razre\u0161i nedoumice koje su se javile u preduze\u0107ima za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba sa invaliditetom, tokom prakti\u010dne primene \u010dlana 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana. Tako\u0111e, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je potrebno da Ministarstvo finansija, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapo\u0161l\u0458avanje, bora\u010dka i socijalna pitanja i preduze\u0107ima za profesionalnu rehbilitaciju i zapo\u0161l\u0458avanje osoba s invaliditetom, nakon sveobuhvatnog sagledavanja posledica primene pomenute odredbe, preciznim i nedvosmislenim mi\u0161l\u0458enjem otkloni sve nedoumice u vezi primene \u010dlana 21. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana. Tako\u0111e, potrebno je da u saradnji sa navedenim subjektima i u konsultaciji sa njima, obezbedi uslove za jednoobraznu primenu ove zakonske odredbe ili da pristupi njenoj izmeni, sa cil\u0458em spre\u010davanja eventualno nejednakog tretmana osoba sa invaliditetom u oblasti rada i zapo\u0161l\u0458avanja, a u skladu sa odredbama Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n Na kraju, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da dru\u0161tveni polo\u017eaj osoba sa invaliditetom, a posebno njihov ekonomski i socijalni status, polo\u017eaj na tr\u017ei\u0161tu rada i u obrazovnom sistemu, te ograni\u010den pristup ostvarivanju prava iz oblasti zdravstva, nije zadovol\u0458avaju\u0107i i ne pru\u017ea jednake mogu\u0107nosti za ostvarivanje prava[13]<\/sup><\/a>. Tako\u0111e, u istra\u017eivanju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u201eOdnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji u Srbiji\u201c[14]<\/sup><\/a>, osobe sa telesnim i senzornim invaliditetom su prepoznate kao naj\u010de\u0161\u0107e diskriminisana grupa, a \u010dak 66% gra\u0111ana smatra da dru\u0161tvo u predstoje\u0107em periodu mnogo pa\u017enje treba da posveti unapre\u0111enju ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Prema Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2017. godinu najve\u0107i broj pritu\u017ebi, u kojima je navedeno li\u010dno svojstvo, odnosi se na invaliditet, a oblast dru\u0161tvenih odnosa na koju se odnosi najve\u0107i broj pritu\u017ebi je upravo vezan za oblast rada i zapo\u0161l\u0458avanja. Navedeni podaci nedvosmisleno ukazuju na prepreke sa kojima se suo\u010davaju osobe sa invaliditetom u svakodnevnom \u017eivotu i neophodnost njihovog re\u0161avanja, pored ostalog i na normativnom nivou, u cil\u0458u obezbe\u0111ivanja dostojanstvenog \u017eivota, na ravnopravnoj osnovi.<\/p>\n Stoga, sagledavaju\u0107i sve navedene okolnosti, a polaze\u0107i od zna\u010daja i uloge zapo\u0161l\u0458avanja, rada i stru\u010dnog usavr\u0161avanja u \u017eivotu svakog gra\u0111anina i gra\u0111anke, ukl\u0458u\u010duju\u0107i pravo na odgovaraju\u0107u zaradu, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je, postupaju\u0107i u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, uputio ovu preporuku mera Ministarstvu \u00a0finansija, uz obavezu ministarstva da ga obavesti o preduzetim merama u cil\u0458u sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n <\/a>[1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. \u00a09.<\/p>\n <\/a>[2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 24\/01, 80\/02, 80\/02 – dr. zakon, 135\/04, 62\/06, 65\/06 – ispravka, 31\/09, 44\/09, 18\/10, 50\/11, 91\/11 – US, 93\/12, 114\/12 – US, 47\/13, 48\/13 – ispravka, 108\/13, 57\/14, 68\/14 – dr. zakon, 112\/15 i 113\/17<\/p>\n <\/a>[3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09, 32\/13, 75\/14, 13\/17 – US i 113\/17<\/p>\n <\/a>[4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 36\/09 i 32\/13<\/p>\n <\/a>[5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 84\/04, 61\/05, 62\/06, 5\/09, 52\/11, 101\/11, 47\/13, 108\/13, 57\/14,\u00a068\/14 – dr. zakon, 112\/15 i 113\/17<\/p>\n <\/a>[6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 34\/03, 64\/04 \u2013 odluka USRS, 84\/04 \u2013 dr.zakon, 85\/05, 101\/05 \u2013 dr.zakon, 63\/06 \u2013 odluka USRS, 5\/09, 107\/09, 101\/10, 93\/12, 62\/13, 108\/13, 75\/14 i 142\/14<\/p>\n <\/a>[7]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/09)<\/p>\n <\/a>[8]<\/a> \u010clan 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom<\/p>\n <\/a>[9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n <\/a>[10]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09), \u010dlan 2. stav 2.<\/p>\n <\/a>[11]<\/a> Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ( \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 33\/06 i 13\/16)<\/p>\n <\/a>[12]<\/a> \u201cSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 36\/09 i 32\/13<\/p>\n <\/a>[13]<\/a> Redovan godi\u0161nji izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2016. godinu, Beograd, mart 2017. godine<\/p>\n <\/a>[14]<\/a> Izve\u0161taj o istra\u017eivanju javnog mnjenja \u201eOdnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji u Srbiji\u201c, Beograd, decembar 2016. godine<\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti Ministarstvu finansija<\/strong>![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n