<\/p>\n
MI\u0160LjEN\u0458E<\/strong><\/p>\n na <\/strong>Predlog Nacionalne strategije za prevenciju i kontrolu <\/strong>HIV infekcije i <\/strong>\u00a0<\/strong>\u00a0AIDS<\/strong>-a u Republici Srbiji (2018-2025) sa Akcionim planom za sprovo\u0111enje Nacionalne strategije u periodu 2018. – 2021. godine<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Ministarstvo zdravl\u0458a je dopisom broj 500-01-00391\/2018-08 od 23.3.2018. godine, dostavilo Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti Predlog Nacionalne strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji (2018-2025) sa Akcionim planom za sprovo\u0111enje Nacionalne strategije u periodu 2018. – 2021. godine (u dal\u0458em tekstu: Predlog strategije sa AP), radi davanja mi\u0161l\u0458enja.<\/p>\n Pre ulaska u ocenu konkretnih re\u0161enja, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti pru\u017ea podr\u0161ku izradi ovog strate\u0161kog dokumenta \u00a0i nastojanju da se kroz ostvarivanje strate\u0161kih cil\u0458eva postigne vi\u0161i nivo prevencije i kontrole HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, pri \u010demu su u izradi Predloga strategije sa AP, kori\u0161\u0107eni i podaci iz\u00a0 istra\u017eivanja koje je sproveo i objavio Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n S tim u vezi napominjemo da je u Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti za 2017. godinu, Poverenik dao odre\u0111ene preporuke za suzbijanje diskriminacije i unapre\u0111enje ravnopravnosti, me\u0111u kojima su i preporuke koje se odnose na potrebu izrade strate\u0161kih dokumenata i akcionih planova \u010dije je va\u017eenje isteklo u prethodnom periodu ili isti\u010de u 2018. godini. Poverenik je u svom izve\u0161taju naveo da se to prvenstveno odnosi na dono\u0161enje strategije unapre\u0111enja polo\u017eaja osoba sa invaliditetom, osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om, strategije o starenju, strategije razvoja obrazovanja odraslih i strategije koja \u0107e unaprediti za\u0161titu mentalnog zdravl\u0458a. Novi strate\u0161ki dokumenti bi trebalo da budu bazirani na evaluaciji prethodno va\u017ee\u0107ih strategija i uz uva\u017eavanje trenutnog stanja i potreba dru\u0161tvenih grupa na koje se odnose.<\/p>\n Poverenik ukazuje da je prilikom pripreme svih strate\u0161kih dokumenata potrebno realno definisati cil\u0458eve i aktivnosti, obezbediti izvore finansiranja i sprovesti \u0161irok konsultativni proces sa svim relevantnim akterima.<\/p>\n Pored ove preporuke Poverenik je dao i preporuku da je potrebno sagledati mogu\u0107nosti za obezbe\u0111ivanje efikasnijih terapija i lekova novije generacije na teret Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje za osobe koje \u017eive sa HIV-om, uz obezbe\u0111ivanje ve\u0107e dostupnosti psiholo\u0161ke podr\u0161ke, promociju savetovanja i testiranja na HIV i druge polno prenosive bolesti tokom cele godine na \u010ditavoj teritoriji Republike Srbije.<\/p>\n S tim u vezi ukazujemo da je u ovom strate\u0161kom dokumentu potrebno implementirati preporuke Poverenika u pogledu obezbe\u0111ivanja efikasnijih terapija i lekova nove generacije kao i obezbe\u0111ivanju stabilnih izvora finansiranja za ove namene.<\/p>\n Tako\u0111e u navedenom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika dat je opis stanja u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti izme\u0111u ostalog i po osnovu zdravstvenog stanja kao li\u010dnog svojstva. S tim u vezi, navedeni su i izve\u0161taji koji se odnose na ovu oblast, a koji se izme\u0111u ostalog odnose i na polo\u017eaj osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om.<\/p>\n Izve\u0161taji me\u0111unarodnih organizacija i organizacija koje se bave za\u0161titom l\u0458udskih prava ukazuju na potrebu za unapre\u0111enjem u ovoj oblasti, naro\u010dito kada je re\u010d o suzbijanju stigmatizacije osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om.<\/p>\n Unija organizacija Srbije, koja se bavi za\u0161titom osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om (USOP) uspostavila je procedure i instrumente za pra\u0107enje pru\u017eanja usluga l\u0458udima koji \u017eive sa HIV infekcijom u okviru projekta \u201ePrema standardizaciji pru\u017eanja socijalnih usluga u zajednici za osobe koje \u017eive sa HIV-om u Srbiji\u201c[2]<\/sup><\/a>. U publikaciji Usluga podr\u0161ke osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om u zajednici: procena ishoda<\/em> sublimirani su rezultati sprovedenih istra\u017eivanja i navedeno da je jedan od osnovnih problema sa kojima se suo\u010dava ova ranjiva grupa stigma i diskriminacija, ne samo kod nas ve\u0107 i u svetu, uz navo\u0111enje podataka da samo 7,7% stanovnika Republike Srbije nema diskriminatoran stav prema osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om. Da su imali neki oblik stigme i\/ili diskriminacije gotovo u kontinuitetu prijavl\u0458uje oko 20% do 25% osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om. Naj\u010de\u0161\u0107e je re\u010d o ogovaranju, vre\u0111anju, odba\u010denosti od prijatel\u0458a, ali u zna\u010dajnoj meri i ostajanje bez neke od usluga u sistemu socijalne ili zdravstvene za\u0161tite ili obrazovanja. Me\u0111utim, ova iskustva uglavnom nisu nikome prijavl\u0458ena ili ako jesu, prijavl\u0458ena su nekom od udru\u017eenja koja se bave za\u0161titom prava osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om. Ote\u017eavaju\u0107u okolnost predstavl\u0458a to \u0161to \u017ertve diskriminacije \u010desto nisu vol\u0458ne da u\u0111u u procese pritu\u017ebi ili dokazivanja po\u010dinjene diskriminacije, posebno usled rizika da \u0107e njihov status postati poznat \u0161iroj zajednici, \u010dime \u0107e se pove\u0107ati rizik da ponovo budu izlo\u017eeni diskriminaciji.<\/p>\n U publikaciji Beogradskog centra za l\u0458udska prava Ljudska prava u Srbiji 2016<\/em>[3]<\/sup><\/a> koja je objavl\u0458ena u 2017. godini, ocenjeno je da dostupnost zdravstvene za\u0161tite predstavl\u0458a jedan od glavnih problema u Republici Srbiji. U ovoj publikaciji je navedeno da je: Nacionalna strategija za borbu protiv HIV\/AIDS istekla, da akcioni plan za njeno sprovo\u0111enje nije bio usvojen te da nije obezbe\u0111eno finansiranje za aktivnosti usmerene na prevenciju i suzbijanje epidemije, a nakon povla\u010denja Globanog fonda za HIV, malariju i tuberkulozu drasti\u010dno je smanjen broj programa koji je nudio civilni sektor[4]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Praksa Poverenika pokazuje da je prema broju pritu\u017ebi koje gra\u0111ani podnose Povereniku ovaj osnov diskriminacije u 2017. godini nalazi na \u010detvrtom mestu posle invaliditeta, starosnog doba i pola. \u0160to se ti\u010de diskriminacije osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om i dal\u0458e se Povereniku uglavnom obra\u0107aju samo organizacije civilnog dru\u0161tva a ne i pojedinci.<\/p>\n Usvajanje ove strategije sa akcionim planom, predstavl\u0458a preduslov za ostvarivanje punog pristupa l\u0458udskim pravima i unapre\u0111enje polo\u017eaja osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om, kao i ostvarivanje njihove za\u0161tite.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[5]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbama \u010dlana 20. stav 1. Ustava propisano je da se l\u0458udska i manjinska prava zajam\u010dena Ustavom mogu zakonom biti ograni\u010dena ako ograni\u010denje dopu\u0161ta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopu\u0161ta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograni\u010denja zadovol\u0458i u demokratskom dru\u0161tvu i bez zadiranja u su\u0161tinu zajam\u010denog prava, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da se dostignuti nivo l\u0458udskih i manjinskih prava ne mo\u017ee smanjivati.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravl\u0458enje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (iskl\u0458u\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavl\u0458anstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavl\u0458enim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dlana 4. propisano je na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama \u010dl. 5-14. definisani su razli\u010diti oblici povrede na\u010dela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. Odredbama \u010dlana 27. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja lica ili grupe lica, kao i \u010dlanova njihovih porodica. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da diskriminacija postoji naro\u010dito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih li\u010dnih svojstava neopravdano odbije pru\u017eanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pru\u017eanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavl\u0458anje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama le\u010denja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vre\u0111anje i omalova\u017eavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.<\/p>\n U skladu sa me\u0111unarodnim standardima, svaki pojedinac ima pravo na pristup zdravstvenim uslugama koje njegove zdravstvene potrebe zahtevaju, a zdravstvene usluge moraju garantovati ravnopravan pristup svakome, bez diskriminacije na osnovu finansijskih mogu\u0107nosti, prebivali\u0161ta, vrste bolesti ili vremena pristupanja uslugama.[6]<\/sup><\/a><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti povodom pojedinih re\u0161enja sadr\u017eanih u Predlogu strategije sa AP, daje slede\u0107e mi\u0161l\u0458enje:<\/p>\n <\/p>\n Pravilnik o sadr\u017eaju i obimu prava na zdravstvenu za\u0161titu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2017. godinu[9]<\/a> u \u010dlanu 11. ta\u010dka 9) propisuje da palijativno zbrinjavanje predstavl\u0458a sveobuhvatnu i kontinuiranu brigu o osiguranom licu obolelom od malignih tumora, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa, opstruktivnih bolesti plu\u0107a, bolesti HIV\/AIDS, posledica saobra\u0107ajnih nesre\u0107a i traumatizma u terminalnom stadijumu bolesti. Tako\u0111e, izme\u0111u ostalog, Zakonom o socijalnoj za\u0161titi[10]<\/a> u \u010dlanu 60. propisano da se za korisnike koji zbog svog specifi\u010dnog socijalnog i zdravstvenog statusa imaju potrebu i za socijalnim zbrinjavanjem i za stalnom zdravstvenom za\u0161titom ili nadzorom, mogu osnivati socijalno-zdravstvene ustanove. Stavom 2. ovog \u010dlana je propisano da se za korisnike iz stava 1. mogu osnivati i posebne socijalno-zdravstvene organizacione jedinice u okviru ustanova socijalne za\u0161tite odnosno u okviru zdravstvene ustanove. Dal\u0458e, u stavu 3. ovog \u010dlana propisano je da ministri nadle\u017eni za socijalnu za\u0161titu i zdravl\u0458e propisuju standarde za pru\u017eanje usluga u ustanovama iz st. 1. i 2. ovog \u010dlana. Navedeni standardi koji su neophodni za organizovanje i primenu ovakvih specifi\u010dnih usluga jo\u0161 uvek nisu propisani iako je rok za utvr\u0111ivanje ovih standarda koji je propisan \u010dlanom 229. Zakona o socijalnoj za\u0161titi, davno istekao. Postojanje standarda omogu\u0107ilo bi razvoj ovih usluga i osnivanje novih ustanova \u010dime bi se doprinelo unapre\u0111enju polo\u017eaja lica kojima je ova usluga potrebna. Imaju\u0107i u vidu navedeno mi\u0161l\u0458enja smo da je potrebno predvideti aktivnost koja \u0107e se odnositi na mere koje je potrebno preduzeti u cil\u0458u unapre\u0111enja palijativnog zbrinjavanja.<\/p>\n Tako\u0111e, isti\u010demo da je u Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2017. godinu, u citiranom istra\u017eivanju koje je sprovela Unija organizacija Srbije, koja se bavi za\u0161titom osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om (USOP), u publikaciji Usluga podr\u0161ke osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om u zajednici: procena ishoda<\/em> navedeno da je jedna od inovacija u ovoj oblasti usluga \u201eparnja\u010dkog savetovanja\u201c koja bi trebalo da pobol\u0458\u0161a polo\u017eaj ovih osoba, a koju sprovode obu\u010dene osobe koje i same \u017eive sa HIV\/AIDS-om.<\/p>\n Dal\u0458e, Poverenik ukazuje da je kod ove mere u tekstu Strategije (str.32), potrebno da se u prikazu aktuelne situacije umesto Ministarstva rada, zapo\u0161l\u0458avanja i socijalne politike, navede Ministarstvo za rad, zapo\u0161l\u0458avanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, u skladu sa \u010dlanom 2. ta\u010dka 14) Zakona o ministarstvima (\u201eSlu\u017ebeni\u00a0 glasnik RS\u201c, br. 44\/14, 14\/15, 54\/15, 96\/15 i 62\/17).<\/p>\n Povodom pojedinih re\u0161enja sadr\u017eanih u Predlogu akcionog plana, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161l\u0458enja da je neophodno izvr\u0161iti dopunu nedostaju\u0107ih podataka (npr. navesti u\u010desnike u aktivnostima 3.1.4., 4.1.2. i \u00a05.2.2.).<\/p>\n <\/p>\n Povodom aktivnosti 5.2.6. \u201eSprovoditi periodi\u010dnu (<\/em>outcome\/inpact) <\/em>evaluaciju uspe\u0161nosti odgovora na HIV infekciju\u201c<\/em>, gde je Poverenik ozna\u010den kao u\u010desnik ove aktivnosti, obave\u0161tavamo vas da u skladu sa svojim nadle\u017enostima Poverenik svake godine izra\u0111uje Redovan godi\u0161nji izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti i da u tom smislu daje pregled stanja u ovoj oblasti i po osnovu zdravstvenog stanja kao osnova diskriminacije koji obuhvata i polo\u017eaj osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om.<\/p>\n <\/p>\n Na kraju, ukazujemo da Poverenik u okviru svoje nadle\u017enosti, a u cil\u0458u unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije sprovodi obuke razli\u010ditih dru\u0161tvenih aktera u pogledu prepoznavanja diskriminacije kao i za\u0161tite od diskriminacije. S tim u vezi predla\u017eemo da se u tom pogledu u aktivnosti 3.3.2. \u201eSprovoditi programe edukacije predstavnika medija\u201c<\/em>, 3.3.4. \u201eSprovoditi programa edukacije mladih u cil\u0458u smanjenja stigme i predrasuda povezanih sa HIV-om\u201c<\/em> kao u\u010desnik doda Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti. S tim \u0161to napominjemo da prilikom sprovo\u0111enja navedenih obuka, obuke koje organizuje Poverenik obuhvataju kako diskriminaciju na osnovu zdravstvenog stanja tako i diskriminaciju po svim drugim osnovima.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da znanja i iskustva ste\u010dena kako u postupanju Poverenika po pritu\u017ebama, tako i kroz realizaciju aktivnosti, programa i projekata, sprovo\u0111enje analiza i izrade izve\u0161taja, mogu biti od zna\u010daja za dostizanje cil\u0458eva postavl\u0458enih u Predlogu akcionog plana.<\/p>\n <\/a>[1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj \u00a022\/09, \u010dlan 1. i \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7)<\/p>\n <\/a>[2]<\/a> Usluga podr\u0161ke osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om u zajednici: procena ishoda<\/em>, Unija organizacija Srbije, koja se bavi za\u0161titom osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om (USOP) – Dostupno na internet adresi: http:\/\/unijaplhiv.rs\/parnjacko-savetovanje-standard\/<\/p>\n <\/a>[3]<\/a> Ljudska prava u Srbiji 2016 \u2013 pravo, praksa i me\u0111unarodni standardi l\u0458udskih prava,<\/em> Beogradski centar za l\u0458udska prava, Beograd 2017 – Dostupno na internet adresi: http:\/\/www.bgcentar.org.rs\/bgcentar\/wp-content\/uploads\/2013\/04\/Ljudska-prava-u-Srbiji-2016.pdf<\/p>\n <\/a>[4]<\/a> Isto, str. 337<\/p>\n <\/a>[5]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 98\/06), \u010dlan 21.<\/p>\n <\/a>[6]<\/a> Evropska povel\u0458a o pravima pacijenata, \u010dlan 2.<\/p>\n <\/a>[7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broja 17\/09<\/p>\n <\/a>[8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 43\/06, 112\/09, 50\/10, 79\/11, 10\/12 \u2013 dr. pravilnik, 119\/12 – dr. pravilnik i 22\/13<\/p>\n <\/a>[9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 8\/17 i 61\/17, \u010dlan 11.<\/p>\n <\/a>[10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/11<\/p>\n\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Mi\u0161ljenje na Predlog Nacionalne strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji (2018-2025) sa Akcionim planom za sprovo\u0111enje Nacionalne strategije u periodu 2018. – 2021. godine<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n