\u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVAN\u0458E RAVNOPRAVNOSTI<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje op\u0161tinskoj\/gradskoj upravi:<\/p>\n Rukovodilac\/tel\u0458ka op\u0161tinske\/gradske uprave obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cil\u0458u sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Postupaju\u0107i po vi\u0161e pritu\u017ebi gra\u0111ana i gra\u0111anki, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti uo\u010dio je da odre\u0111ene op\u0161tinske\/gradske uprave onemogu\u0107avaju o\u010devima dece, u slu\u010dajevima kada je majka strana dr\u017eavl\u0458anka, da ostvare pravo na roditel\u0458ski dodatak, iako otac deteta ispunjava uslove propisane Zakonom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom. Na ovaj na\u010din, gradske\/op\u0161tinske uprave neopravdano stavl\u0458aju porodice u kojima je majka strana dr\u017eavl\u0458anka u nepovol\u0458niji polo\u017eaj u odnosu na druge porodice sa decom u kojima je majka doma\u0107a dr\u017eavl\u0458anka, a otac doma\u0107i ili strani dr\u017eavl\u0458anin, \u0161to je u suprotnosti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije. Sa druge strane, onemogu\u0107avanje ocu deteta da ostvari pravo na roditel\u0458ski dodatak u slu\u010daju kada je majka deteta strana dr\u017eavl\u0458anka nije u skladu ni sa Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije broj: IUz-40\/2012 od 11. jula 2014. godine, kao ni sa Instrukcijom o postupanju op\u0161tinskih-gradskih uprava u primeni i sprovo\u0111enju Odluke Ustavnog suda Republike Srbije broj IUz-40\/2012, Ministarstva za rad, zapo\u0161l\u0458avanje, bora\u010dka i socijalna pitanja broj: 011-00-00554\/2015-13 od 21. septembra 2015. godine, kojom se ure\u0111uju obaveze op\u0161tinskih\/gradskih uprava u postupku ostvarivanja prava na roditel\u0458ski dodatak kada je majka strana dr\u017eavl\u0458anka.<\/p>\n Naime, iz vi\u0161e pritu\u017ebi podnetih Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti, proizilazi da su podnositel\u0458i pritu\u017ebi poku\u0161ali da ostvare pravo na roditel\u0458ski dodatak, a da su zaposleni u op\u0161tinskim\/gradskim upravama odbijali da prime njihove zahteve, uz usmeno obrazlo\u017eenje da ne mogu dobiti roditel\u0458ski dodatak jer je majka deteta strana dr\u017eavl\u0458anka. U jednom slu\u010daju, podnosilac pritu\u017ebe je naveo da su mu zaposleni u op\u0161tinskoj upravi, nakon \u0161to im je pokazao Odluku Ustavnog suda broj IUz-40\/2012 od 11. jula 2014. godine, rekli da nisu upoznati sa navedenom odlukom, nakon \u010dega su mu dozvolili da podnese zahtev za ostvarivanja prava na roditel\u0458ski dodatak, ali su mu obrazlo\u017eili da \u0107e zahtev biti odbijen jer je u me\u0111uvremenu protekao zakonski rok za podno\u0161enje zahteva. U jednom drugom slu\u010daju, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, imao je uvid u re\u0161enje kojim, nakon takve situacije, ocu deteta nije priznato pravo na roditel\u0458ski dodatak zbog podno\u0161enja zahteva nakon isteka zakonskog roka.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da Evropska konvencija za za\u0161titu l\u0458udskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[2]<\/sup><\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161l\u0458enje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[3]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta[4]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravl\u0458enje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (iskl\u0458u\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koja se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavl\u0458anstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavl\u0458enim li\u010dnim svojstvima[5]<\/sup><\/a>. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavl\u0458aju ili su stavl\u0458eni u nepovol\u0458niji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavl\u0458eni u nepovol\u0458niji polo\u017eaj.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 14. stav 1. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom[6]<\/sup><\/a> propisano je da roditel\u0458ski dodatak ostvaruje majka za\u00a0 prvo, drugo, tre\u0107e i \u010detvrto dete pod uslovom da je dr\u017eavl\u0458anka Republike Srbije, da ima prebivali\u0161te u Republici Srbiji i da ostvaruje pravo na zdravstvenu za\u0161titu preko Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje. Odredbama stava 7. istog \u010dlana propisano je da pravo na roditel\u0458ski dodatak, ako ispunjava uslove iz st.1-5. ovog \u010dlana, mo\u017ee ostvariti i otac deteta, ukoliko majka deteta nije \u017eiva, ukoliko je napustila dete ili je iz objektivnih razloga spre\u010dena da neposredno brine o detetu.<\/p>\n <\/p>\n Odredbama Zakona o Ustavnom sudu[7]<\/sup><\/a> propisano je da su odluke Ustavnog suda kona\u010dne, izvr\u0161ne i op\u0161teobavezuju\u0107e. Dr\u017eavni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, politi\u010dke stranke, sindikalne organizacije, udru\u017eenja gra\u0111ana ili verske zajednice du\u017eni su da u okviru svojih prava i du\u017enosti, izvr\u0161avaju odluke i re\u0161enja Ustavnog suda.<\/p>\n <\/p>\n S tim u vezi, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je Odlukom Ustavnog suda broj IUz-40\/2012 od 11. jula 2014. godine, koja je objavl\u0458ena 1. oktobra 2014. godine, utvr\u0111eno da pravo na roditel\u0458ski dodatak mo\u017ee ostvariti i otac deteta ukoliko majka nije dr\u017eavl\u0458anka Republike Srbije. U postupku ocene ustavnosti odredbi \u010dlana 14. st. 1, 4. i 7. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom Ustavni sud je utvrdio da propisivanje dr\u017eavl\u0458anstva Republike Srbije kao jednog od uslova za ostvarivanje prava na roditel\u0458ski dodatak, bilo na strani majke, bilo na strani oca, nije nesaglasno sa Ustavom Republike Srbije, pod uslovom da se odredba \u010dlana 14. stav 7. zakona tuma\u010di i primenjuje na na\u010din da pravo na roditel\u0458ski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1. do 5. ovog \u010dlana, mo\u017ee ostvariti i otac deteta ukoliko majka nije dr\u017eavl\u0458anka Republike Srbije. U obrazlo\u017eenju odluke, Ustavni sud je istakao da je roditel\u0458ski dodatak ovim zakonom ustanovl\u0458en kao mera populacione politike koja je u funkciji podsticanja ra\u0111anja dece, odnosno podizanja stope nataliteta. Dal\u0458e je navedeno da \u201efinansijska podr\u0161ka porodici sa decom obuhvata pobol\u0458\u0161anje uslova za zadovol\u0458avanje potreba dece i podr\u0161ku porodici sa decom, to nesumnjivo upu\u0107uje na zakl\u0458u\u010dak da je u krajnjoj liniji korisnik ove finansijske pomo\u0107i dete<\/em>\u201d. Ustavni sud je na\u0161ao da je predlogom za ocenu ustavnosti opravdano ukazano da propisani uslov dr\u017eavl\u0458anstva majke, kao primarnog titulara prava na roditel\u0458ski dodatak, na indirektan na\u010din mo\u017ee dovesti u nejednak polo\u017eaj decu kao korisnike prava, ukoliko poti\u010du iz me\u0161ovitih brakova. Naime, ukoliko su ispunjeni svi ostali uslovi, pravo na roditel\u0458ski dodatak bi imala porodica sa decom u kojoj je majka doma\u0107a dr\u017eavl\u0458anka a otac stranac, a ovo pravo ne bi mogla da ostvari porodica sa decom u kojoj je majka strana dr\u017eavl\u0458anaka a otac doma\u0107i dr\u017eavl\u0458anin. Iz tog razloga, Ustavni sud je na\u0161ao da \u201eodredbe \u010dlana 14. zakona treba posmatrati u celini i tuma\u010diti ih na sistemski na\u010din i cil\u0458no, a u najbol\u0458em interesu deteta<\/em>\u201d.<\/p>\n U Instrukciji o postupanju op\u0161tinskih-gradskih uprava u primeni i sprovo\u0111enju Odluke Ustavnog suda Republike Srbije broj IUz-40\/2012 Ministarstva za rad, zapo\u0161l\u0458avanje, bora\u010dka i socijalna pitanja broj: 011-00-00554\/2015-13 od 21. septembra 2015. godine, kojom se ure\u0111uju obaveze op\u0161tinskih-gradskih uprava u postupku ostvarivanja prava na roditel\u0458ski dodatak kada je majka strana dr\u017eavl\u0458anka, navodi se da je u postupku sprovo\u0111enja Odluke Ustavnog suda, potrebno da gradske-op\u0161tinske uprave obezbede mogu\u0107nost podno\u0161enja zahteva za ostvarivanje prava na roditel\u0458ski dodatak ocu deteta i u situaciji kada je majka deteta strani dr\u017eavl\u0458anka, uz navo\u0111enje dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za ostvarivanje prava na roditel\u0458ski dodatak.<\/p>\n Sa druge strane, imaju\u0107i u vidu antidiskrimnacione propise, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da onemogu\u0107avanje o\u010devima dece, u slu\u010dajevima kada je majka strana dr\u017eavl\u0458anka, da ostvare pravo na roditel\u0458ski dodatak, iako otac deteta ispunjava uslove propisane Zakonom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, ima posledice za ove porodice, s obzirom da se na ovaj na\u010din dovode u nepovol\u0458niji polo\u017eaj u odnosu na druge porodice sa decom u kojima je majka dr\u017eavl\u0458anka Republike Srbije. Poseban problem predstavl\u0458a i situacija u kojoj zaposleni u gradskim\/op\u0161tinskim upravama daju porodicama pogre\u0161ne informacije da otac nema pravo na roditel\u0458ski dodatak kada je majka strana dr\u017eavl\u0458anka, \u010dime ih dovode u situaciju da propuste rok za podno\u0161enje zahteva.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i sve navedeno u vidu, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da ovakvim postupanjem, zaposleni u op\u0161tinskim\/gradskim upravama stavl\u0458aju porodice u kojima je majka strana dr\u017eavl\u0458anka u nepovol\u0458niji polo\u017eaj u odnosu na druge porodice sa decom u kojima je majka doma\u0107a dr\u017eavl\u0458anka, a otac doma\u0107i ili strani dr\u017eavl\u0458anin, \u0161to je u suprotnosti sa odredbama Zakona o zabrani diskrimiminacije.<\/p>\n <\/p>\n Sagledavaju\u0107i sve ove okolnosti, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, postupaju\u0107i u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107uje preporuku mera op\u0161tinskim\/gradskim upravama da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predupredile navedene situacije i obezbedilo po\u0161tovanje antidiskriminacionih propisa u ostvarivanju prava na roditel\u0458ski dodatak.<\/p>\n [<\/a><\/a>1]<\/a>. Zakona o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 7. i 9.<\/a><\/p>\n <\/a>[2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG- Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 9\/03<\/a><\/p>\n <\/a>[3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 98\/06<\/a><\/p>\n <\/a>[4]<\/a> Ustav Republike Srbije, \u010dlan 21.<\/a><\/p>\n <\/a>[5]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 2.<\/a><\/p>\n <\/a>[6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 16\/02, 115\/05 i 107\/09<\/a><\/p>\n <\/a>[7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 109\/07, 99\/11, 18\/13 – Odluka US, \u010dl. 7. i 104.<\/p>\n <\/p>\n POVERENICA ZA ZA\u0160TITU RAVNOPRAVNOSTI<\/strong><\/p>\n Brankica Jankovi\u0107<\/strong><\/p>\n <\/p>\n\n
\n![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera op\u0161tinskim\/gradskim upravama<\/strong>![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n
\n