del. br. 011-00-5\/2017-02 datum: 27. februar 2017.godine<\/p>\n
Postupaju\u0107i u okviru zakonom propisane nadle\u017enosti , Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, daje
\nMI\u0160LjENjE
\nna Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti<\/p>\n
Potpredsednica Vlade, dopisom 32 Broj: 011-12554\/2016-01 od 24. februara 2017. godine, dostavila je Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), novi Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: Nacrt zakona) usagla\u0161en sa primedbama i sugestijama nadle\u017enih ministarstava i drugih organa i organizacija, radi davanja mi\u0161ljenja. Postupaju\u0107i po ovom zahtevu, dajemo mi\u0161ljenje, sa aspekta delokruga rada Poverenika.
\n1. Novim tekstom Nacrta zakona nije usvojena klju\u010dna primedba Poverenika koja se odnosila na usagla\u0161avanje Nacrta zakona sa Zakonom o zabrani diskriminacije, kao krovnim zakonom u oblasti diskriminacije, odnosno nisu unete sve manifestacije roda uklju\u010duju\u0107i i rodni identitet, \u0161to je u prethodnom mi\u0161ljenju istaknuto. Imaju\u0107i u vidu navedeno, kao i odredbu \u010dlana 1. Nacrta zakona kojom je izme\u0111u ostalog propisano da se \u201eobezbe\u0111uje stvaranje jednakih mogu\u0107nosti za u\u010de\u0161\u0107e \u017eena i mu\u0161karaca u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota\u201d, postavlja se i pitanje predmeta Nacrta zakona. Poverenik smatra da je potrebno da se o uskla\u0111enosti naziva i predmeta ure\u0111ivanja Nacrta zakona pribavi mi\u0161ljenje Republi\u010dkog Sekretarijata za zakonodavstvo.
\nPoverenik posebno isti\u010de da je prihvatljivo da se Nacrtom zakona ne obuhvati rodni identitet, jedino pod uslovom da se diskriminacija na osnovu rodnog identiteta uredi posebnim zakonom.
\n2. Tako\u0111e, Poverenik ukazuje da u \u010dlanu 1. Nacrta zakona, odnosno predmetu njegovog ure\u0111ivanja, nije obuhva\u0107eno sve \u0161to Nacrt zakona ure\u0111uje (npr. spre\u010davanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema \u017eenama i druga pitanja). S tim u vezi, Poverenik smatra da ovu odredbu treba dopuniti i njom obuhvatiti sve ono \u0161to Nacrt zakona zaista ure\u0111uje, kako bi se dobila jasna i kompletna slika o predmetu ure\u0111ivanja Nacrta zakona.
\n3. Pored toga, Poverenik je mi\u0161ljenja da je definiciju pojma rodno zasnovanog nasilja navedenu u \u010dlanu 8. Nacrta zakona, potrebno usaglasiti u celom tekstu Nacrta zakona, imaju\u0107i u vidu da je uo\u010deno da su na vi\u0161e mesta date razli\u010dite definicije rodno zasnovanog nasilja (\u010dl. 43, 44. i 46. Nacrta zakona). Pojam nasilja vrlo \u010desto se navodi uop\u0161teno, \u010dime se rodno zasnovano nasilje, kao poseban oblik nasilja, relativizuje. Tako\u0111e, Poverenik ukazuje da terminologija koja se koristi u tekstu Nacrta zakona nije dosledna. Primera radi Nacrtom zakona uvodi se pojam op\u0161tih mera, dok su posebne mere na vi\u0161e mesta definisane, pri \u010demu definicija nije uskla\u0111ena sa definicijom posebnih mera propisanom u \u010dlanu 14. Zakona o zabrani diskriminacije, \u0161to mo\u017ee izazvati konfuziju. U nekim odredbama Nacrta zakona navode se samo \u201emere\u201d, pri \u010demu nije jasno o kojim merama je re\u010d. Ovakve nedoslednosti izazivaju nejasno\u0107e i mogu dovesti do problema u primeni zakona.
\n4. \u010clanom 8. stav 1. ta\u010dka 8. Nacrta zakona propisano je da \u201epodsticanje na rodnu diskriminaciju obuhvata davanje uputstava o na\u010dinu preduzimanja diskriminatornih postupaka i navo\u0111enja na rodnu diskriminaciju na drugi sli\u010dan na\u010din\u201d. Poverenik smatra da bi termin podsticanje na diskriminaciju trebalo zameniti terminom navo\u0111enje na diskriminaciju, \u0161to je u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, odnosno, Direktivom Saveta 2000\/43\/ES o jednakom tretmanu osoba bez obzira na njihovo rasno ili etni\u010dko poreklo i Direktivom Saveta 2000\/78\/ES o ravnopravnom tretmanu u zapo\u0161ljavanju i profesiji.<\/p>\n
5. Poverenik konstatuje da je nejasna odredba \u010dlana 27. stav 2. Nacrta zakona kojom je propisano da \u201eukoliko u organu upravljanja, rukovo\u0111enja i nadzora nisu ravnopravno zastupljene \u017eene i mu\u0161karci, Ministarstvo je du\u017eno da odredi i sprovede posebne mere kojima se uspostavlja ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena i mu\u0161karaca u navedenim organima\u201c. Naime, nije jasno na koji na\u010din \u0107e Ministarstvo odre\u0111ivati i sprovoditi posebne mere kojima se uspostavlja ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena i mu\u0161karaca u organima upravljanja, rukovo\u0111enja i nadzora poslodavca, a naro\u010dito imaju\u0107i u vidu odredbu \u010dlana 8. stav 1. ta\u010dka 12) Nacrta zakona kojom je propisano \u0161ta se podrazumeva pod izrazom poslodavac u smislu ovog zakona.
\n6. Odredbama \u010dlana 30. Nacrta zakona propisano je da je odsustvovanje sa posla zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ne mo\u017ee biti prepreka za vra\u0107anje na radno mesto na kome je radio pre odsustvovanja ili na odgovaraju\u0107e radno mesto pod nepovoljnijim uslovima, osim ako zbog organizacionih promena iz stava 1. ovog \u010dlana takvo radno mesto ne postoji, pa u tom slu\u010daju zaposleni mo\u017ee biti raspore\u0111en u skladu sa zakonom. Mi\u0161ljenja smo da je ovu odredbu potrebno jo\u0161 jednom razmotriti i uasaglasiti sa stavom 1. navedenog \u010dlana. Tako\u0111e praksa Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuju na to da poslodavci \u010desto koriste organizacione promene kao alibi za preme\u0161taj trudnica, porodilja, kao i lica koja odsustvuju sa rada radi nege deteta na neodgovaraju\u0107e radno mesto.
\n7. U \u010dlanu 32. Nacrta zakona, pored ta\u010dke 5) koja obavezuje sindikate i udru\u017eenja poslodavaca da obezbede rodnu ravnopravnost u pogledu uskla\u0111ivanja profesionalnog i privatnog \u017eivota, Poverenik smatra da treba dodati i obavezu sindikata i udru\u017eenja poslodavaca da preduzimaju mere kojim \u0107e podsticati zaposlene o\u010deve da koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, jer je to jedan od zna\u010dajnijih na\u010dina na koji se posti\u017ee balans izme\u0111u posla i porodi\u010dnog \u017eivota.
\n8. Tako\u0111e, Poverenik je mi\u0161ljenja da odredbu \u010dlana 38. stav 3. Nacrta zakona treba usaglasiti sa drugim odredbama Nacrta zakona, imaju\u0107i u vidu da je jedino u oblasti sporta propisano preduzimanje posebnih mera radi obezbe\u0111ivanja uslova za napredovanje i potpunije u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u organima upravljanja organizacija u oblasti sporta, dok je u drugim oblastima kori\u0161\u0107en termin: ravnopravna zastupljenost polova.
\n9. Odredbom \u010dlana 42. stav 1. Nacrta zakona, propisano je da su nadle\u017eni dr\u017eavni organi du\u017eni da obezbede da sve \u017eene i mu\u0161karci pod jednakim uslovima imaju pravo na pristup lako dostupnim informacijama, obrazovanju i uslugama koje se odnose na seksualno obrazovanje, kontracepciju i planiranje ra\u0111anja. Poverenik smatra ovu odredbu veoma zna\u010dajnom, ali smatra da pored \u017eena i mu\u0161karaca treba dodati i devoj\u010dice i de\u010dake, jer o reproduktivnom zdravlju treba u\u010diti od najranijeg detinjstva, kako bi se spre\u010dile rane trudno\u0107e i mladi ljudi stekli potrebno znanje vezano za reproduktivno zdravlje.
\n10. Podnaslov nakon glave VI Nacrta zakona glasi: \u201eDiskriminacija po osnovu rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema \u017eenama\u201d. Poverenik ukazuje da ovaj podnaslov nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, jer se diskriminacija zasniva isklju\u010divo na li\u010dnim svojstvima, a nasilje, bez obzira na njegov oblik, nije li\u010dno svojstvo u smislu odredbi Zakona o zabrani diskriminacije. Stoga, Poverenik smatra da ovaj podnaslov, kao i odredbe Nacrta zakona koje na ovaj na\u010din defini\u0161u diskriminaciju treba izmeniti i uskladiti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije.
\n11. Poverenik ponovo kao i u prethodno datom mi\u0161ljenju, ukazuje da je odredbama \u010dlana 48. va\u017ee\u0107eg Zakona o ravnopravnosti polova propisano oslobo\u0111enje tu\u017eioca prethodnog pla\u0107anja tro\u0161kova postupka u parnicama za ostvarivanje gra\u0111anskopravne za\u0161tite od diskriminacije koji se ispla\u0107uju iz sredstava suda, \u0161to je u Nacrtu zakona izostavljeno. Imaju\u0107i u vidu da \u0107e stupanjem na snagu novog zakona prestati da va\u017ei Zakon o ravnopravnosti polova postavlja se pitanje da li se na ovaj na\u010din smanjuje obim prava utvr\u0111en Zakonom o ravnopravnosti polova. Poverenik je mi\u0161ljenja da ovo pitanje treba urediti ili ovim ili posebnim zakonom.
\n12. Imaju\u0107i u vidu upu\u0107uju\u0107u odredbu \u010dlana 52. Nacrta zakona koja se odnosi na primenu Zakon o zabrani diskriminacije u delu koji se odnosi na sudsku za\u0161titu,mi\u0161ljenja smo da je ovu odredbu potrebno pro\u0161iriti tako da obuhvati u potpunosti za\u0161titu od diskriminacije, a ne samo u pogledu jedne vrste za\u0161tite.
\n13. Tako\u0111e smo mi\u0161ljenja da je u \u010dlanu 53. Nacrta zakona u listu organa koji kreiraju, sprovode, prate i unapre\u0111uju politike za ostvarivanje rodne ravnopravnosti potrebno navesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti i izdvojiti ga od drugih organa javne vlasti, imaju\u0107i u vidu nadle\u017enosti i delokrug ovog organa koji je upravo i osnovan sa zadatkom da prati i unapre\u0111uje stanje u oblasti ravnopravnosti po svim osnovima, pa i po pitanju rodne ravnopravnosti.
\n14. Odredbama novog teksta Nacrta zakona, koje se odnose na ulogu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koje je definisano kao telo koje obrazuje Vlada, imenuje njegove \u010dlanove, odre\u0111uje njegove zadatake, ure\u0111uje i druga pitanja u vezi sa radom ovog tela, ovom telu se daju i druga ovla\u0161\u0107enja koja se ne odnose na tela koja obrazuje Vlada. Stoga, Poverenik ukazuje da ukoliko je u pitanju stalno radno telo Vlade, ono se u skladu sa \u010dlanom 33. Zakona o Vladi (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 55\/05, 71\/05-ispravka, 101\/07, 65\/08, 16\/11, 68\/12-US, 72\/12, 74\/12-ispravka US, 7\/14-US i 44\/14) osniva Poslovnikom, a ukoliko se radi o povremenom telu Vlade, onda se ono u skladu sa navedenim zakonom osniva odlukom Vlade a ne zakonom, jer se zakonom osnivaju samo dr\u017eavni organi.
\nS tim u vezi, Poverenik smatra da je nejasno i propisivanje obaveze da se Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost dostavljaju izve\u0161taji o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti, imaju\u0107i u vidu da, saglasno \u010dlanu 13. Zakona o dr\u017eavnoj upravi (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 79\/05, 101\/07, 95\/10 i 99\/14) stanje u odre\u0111enoj oblasti mo\u017ee da prati samo dr\u017eavni organ. Poverenik podse\u0107a da je Zakonom o zabrani diskriminacije ve\u0107 ustanovljen dr\u017eavni organ \u2013 Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, koji izme\u0111u ostalog, ima zadatak da prati i izve\u0161tava o stanju u oblasti za\u0161tite od diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i diskriminaciju na osnovu pola i rodnog identiteta. Stoga, Poverenik ostaje pri stavu, izra\u017eenom u mi\u0161ljenju od 20. januara 2017. godine, da nadle\u017eno ministarstvo i Koordinaciono telo treba da Povereniku dostavljaju izve\u0161taj o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti, s obzirom na propisanu nadle\u017enost ovog organa. U prilog ovome je i \u010dinjenica da je \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 5. Zakona o zabrani diskriminacije propisana obaveza Poverenika da podnosi Narodnoj skup\u0161tini godi\u0161nji i poseban izve\u0161taj o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti. Tako\u0111e, Poverenik smatra da treba razmotriti i datum dostavljanja zbirnog izve\u0161taja o stanju u oblasti ravnopravnosti, jer kako je propisan \u010dlanom 59. stav 6. Nacrta zakona (najkasnije do 30. juna teku\u0107e godine za prethodnu), predstavlja rok koji nije u saglasnosti sa terminima predaje svih drugih izve\u0161taja kojima se izve\u0161tava o prethodnoj godini, pri \u010demu treba imati u vidu da je Poverenik, kao i druga nezavisna tela, du\u017ean da podnese Narodnoj skup\u0161tini godi\u0161nji izve\u0161taj o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti najkasnije do 15. marta teku\u0107e godine za prethodnu godinu.
\nNa kraju, Poverenik konstatuje da Nacrt zakona predstavlja nesporno unapre\u0111enje u oblasti rodne ravnopravnosti, ali smatra i da je zakon postavio veoma visoke standarde koje \u017eeli da postigne. Naime, Poverenik smatra da se mo\u017ee postaviti pitanje koliko je realno o\u010dekivati da svi organi i organizacije na koje se zakon odnosi, u tako kratko propisanom roku od \u0161est meseci, postupe u skladu sa propisanim obavezama i zadacima, odnosno da primera radi imenuju koordinatore, izmene sistematizacije, koriste rodno osetljiv jezik u svim svojim aktima, prilagode ud\u017ebenike i sli\u010dno, te u tom smislu predla\u017ee da se za pojedine aktivnosti propi\u0161e du\u017ei rok.<\/p>\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Mi\u0161ljenje n\u0430 N\u0430crt z\u0430k\u043en\u0430 \u043e r\u043edn\u043e\u0458 r\u0430vn\u043epr\u0430vn\u043esti<\/strong>![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n