Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe M.R, koju je podneo u ime i uz saglasnost svog sina N.R, protiv Op\u0161tine Ra\u0161ka i Op\u0161tinskog ve\u0107a op\u0161tine Ra\u0161ka, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritu\u017ebi je navedeno da je N.R. dete sa invaliditetom, da kao srednjo\u0161kolac putuje na relaciji Ra\u0161ka \u2013 Donje Jarinje i da mu Op\u0161tina Ra\u0161ka nije obezbedila pravo na besplatan prevoz do \u0161kole. U izja\u0161njenju je navedeno da N.R. nije dobio besplatnu mese\u010dnu kartu koja se po konkursu dodeljuje u\u010denicima i studentima, zato \u0161to nije ispunio uslove propisane Pravilnikom o dodeli besplatnih mese\u010dnih karata na teret sredstava bud\u017eeta op\u0161tine Ra\u0161ka. Dalje je navedeno da posebno re\u0161enje Op\u0161tinskog ve\u0107a op\u0161tine Ra\u0161ka kojim je ranijih godina regulisan prevoz dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije doneto jer se \u201eu\u0161lo u izborni proces pa op\u0161tinske komisije nisu zasedale”. U toku postupka je utvr\u0111eno da je odredbama \u010dlana 159. stav 2. ta\u010dka 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano da se iz bud\u017eeta jedinice lokalne samouprave obezbe\u0111uje prevoz, sme\u0161taj i ishrana dece i u\u010denika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od \u0161kole. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je propu\u0161tanjem da obezbedi pravo na besplatan prevoz do \u0161kole u\u010deniku sa invaliditetom, Op\u0161tina Ra\u0161ka ote\u017eala N.R. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uklju\u010divanje u obrazovni sistem, \u010dime je prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i preporu\u010dila Op\u0161tini Ra\u0161ka, da preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadle\u017enosti kako bi omogu\u0107ila N.R. i svim u\u010denicima i u\u010denicama sa smetnjama u razvoju nesmetano ostvarivanje prava na besplatan prevoz do \u0161kole; da preduzme sve neophodne radnje i mere iz svoje nadle\u017enosti radi otklanjanja posledica diskriminacije N.R. koje su nastale propu\u0161tanjem Op\u0161tine Ra\u0161ka da ovom u\u010deniku u \u0161kolskoj 2015\/2016. godini obezbedi besplatan prevoz do \u0161kole; da uputi pisano izvinjenje N.R. zbog diskriminacije izvr\u0161ene propu\u0161tanjem da mu obezbedi pravo na besplatan prevoz do \u0161kole u \u0161kolskoj 2015\/2016. godini, u roku od 15 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom; da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru obavljanju poslova iz svoje nadle\u017enosti, ne kr\u0161i propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1. Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 12. aprila 2016. godine i dopunom pritu\u017ebe 9. maja 2016. godine obratio M.R, u ime i uz saglasnost sina N.R, protiv Op\u0161tinskog ve\u0107a op\u0161tine Ra\u0161ka, zbog diskriminacije N.R. na osnovu invaliditeta. 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1. Uvidom u nalaz lekara specijaliste Vojnomedicinske akademije broj potokola 8118\/013 od 17. oktobra 2013. godine utvr\u0111eno je da je N.R. pri ro\u0111enju dijagnostikovana cerebralna paraliza, da je od strane oftamologa utvr\u0111eno postojanje atrofije o\u010dnog \u017eivca na desnom oku, da je prisutna slabost donjih ekstremiteta gde je izra\u017een i spazam muskulature, valgus deformiteta kolena i stopala. Dalje je navedeno da u oba kuka postoji ograni\u010den pokret abdukcije, kao i da postoji usporeno izvr\u0161avanje naloga, da je hod mogu\u0107 na \u0161iroj osnovi, uz pratnju i pridr\u017eavanje. 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vid u navode iz pritu\u017ebe i antidiskriminacione i druge propise.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong> Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/p>\n 3.10. Imaju\u0107i u vidu okolnosti konkretnog slu\u010daja, zadatak Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti je da utvrdi da li je Op\u0161tina Ra\u0161ka diskriminisala N.R, u\u010denika sa invaliditetom, u pogledu ostvarivanja prava na besplatan prevoz do \u0161kole. 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Propu\u0161tanjem da obezbedi pravo na besplatan prevoz do \u0161kole u\u010deniku sa invaliditetom, Op\u0161tina Ra\u0161ka ote\u017eala je N.R. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uklju\u010divanje u obrazovni sistem, \u010dime je prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
\n1.2. U pritu\u017ebi je navedeno:
\n\u2013 da je N.R. dete sa invaliditetom i da kao srednjo\u0161kolac putuje na relaciji Ra\u0161ka \u2013 Donje Jarinje;
\n\u2013 da je N.R. 1. oktobra 2015. godine podneo zahtev za ostvarivanje prava na besplatan prevoz;
\n\u2013 da Re\u0161enjem o kupovini mese\u010dnih karti \u0111acima i studentima do kraja \u0161kolske 2015\/2016 godine III broj: 06-III-58\/2015-03 od 3. decembra 2015. godine N.R. nije dodeljena besplatna mese\u010dna karta po Konkursu za kupovinu mese\u010dnih karata u\u010denicima i studentima na teret sredstava bud\u017eeta op\u0161tine Ra\u0161ka za \u0161kolsku 2015\/2016 godinu;
\n\u2013 da je M.R. izjavio prigovor na Re\u0161enje o kupovini mese\u010dnih karti \u0111acima i studentima do kraja \u0161kolske 2015\/2016 godine III broj: 06-III-58\/2015-03 od 3. decembra 2015. godine koji je odbijen, jer N. ima nedovoljan broj bodova za dodelu mese\u010dne karte po\u0161to porodica ima primanja, a on ima nizak prosek ocena;
\n\u2013 da je M.R. podneo i tre\u0107i zahtev za dodelu besplatne mese\u010dne karte u januaru 2016. godine na koji do momenta podno\u0161enja pritu\u017ebe nije dobio odgovor;
\n\u2013 da je prethodne dve godine N. dobijao godi\u0161nju kartu za prevoz jer su u Op\u0161tinskom ve\u0107u Ra\u0161ka bile osobe koje su se zalagale za decu iz osetljivih grupa.
\n1.3. U prilogu pritu\u017ebe, izme\u0111u ostalog, dostavljena su i slede\u0107a dokumenta: 1) saglasnost N.R. da u njegovo ime M.R. podnese pritu\u017ebu Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti; 2) Re\u0161enje Op\u0161tinskog ve\u0107a op\u0161tine Ra\u0161ka III broj: 06-III-61\/2015-9 od 25. decembra 2015. godine; 3) Re\u0161enje Op\u0161tinske uprave Ra\u0161ka, Odeljenje za privredu, dru\u0161tvene delatnosti i imovinsko pravne poslove V 02 broj 552-448\/07 od 28. oktobra 2017. godine o kategorizaciji N.R.; 4) zahtev M.R. Op\u0161tinskom ve\u0107u op\u0161tine Ra\u0161ka od 7. decembra 2015. godine; 5) zahtev N.R. za ostvarivanje prava na besplatan prevoz od 1. oktobra 2015. godine; 6) medicinska dokumentacija N.R.
\n1.4. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje Ignjata Rakiti\u0107a, predsednika op\u0161tine Ra\u0161ka i Vesne Kurandi\u0107, samostalne stru\u010dne saradnice za obrazovanje i sport u Op\u0161tinskoj upravi Ra\u0161ka i \u010dlanice Komisije za dodelu besplatnih mese\u010dnih karata za prevoz.
\n1.5. U izja\u0161njenju Ignjata Rakiti\u0107a, predsednika op\u0161tine Ra\u0161ka, izme\u0111u ostalog, navedeno je:
\n\u2013 da je jedini razlog za\u0161to N.R. nije dobio besplatnu mese\u010dnu kartu koja se po konkursu dodeljuje u\u010denicima i studentima, to \u0161to nije ispunio propisane uslove Pravilnikom o dodeli besplatnih mese\u010dnih karata na teret sredstava bud\u017eeta op\u0161tine Ra\u0161ka;
\n\u2013 da odredbe pravilnika ne tretiraju decu iz osetljivih kategorija;
\n\u2013 da je posebno re\u0161enje Op\u0161tinskog ve\u0107a Ra\u0161ka, kojim se u ranijim prilikama \u201eizlazilo u susret deci sa posebnim potrebama” ovog puta \u201eizostalo jer se u\u0161lo u izborni proces pa op\u0161tinske komisije nisu zasedale”;
\n\u2013 da \u0107e sva prava N.R. biti ispo\u0161tovana novim re\u0161enjem op\u0161tinskog ve\u0107a, kao i da \u0107e N. i njegovoj porodici biti upu\u0107eno izvinjenje zbog \u201eproceduralnog propusta”;
\n\u2013 da \u0107e uskoro biti pokrenut postupak za izmenu pojedinih odredbi Pravilnika o dodeli besplatnih mese\u010dnih karata.
\n1.6. U izja\u0161njenju Vesne Kurandi\u0107, samostalne stru\u010dne saradnice za obrazovanje i sport u Op\u0161tinskoj upravi Ra\u0161ka i \u010dlanice Komisije za dodelu besplatnih mese\u010dnih karata za prevoz, izme\u0111u ostalog, navedeno je:
\n\u2013 da je u vremenskom periodu kada je raspisan konkurs za besplatan prevoz dece, N.R. nije ostvario pravo na besplatan prevoz jer nije ispunio kriterijume Pravilnika kojim su se rukovodili \u010dlanovi komisije. Odbijen je jer u Pravilniku nisu navedena deca iz osetljivih dru\u0161tvenih grupa i deca sa smetnjama u razvoju;
\n\u2013 da je prethodne dve godine dete dobijalo besplatnu mese\u010dnu kartu po posebnom re\u0161enju op\u0161tinskog ve\u0107a, jer \u201eop\u0161tina brine” o ovoj kategoriji dru\u0161tveno osetljivih grupa;
\n\u2013 da na zahtev M.R. od 1. marta 2016. godine nije odgovoreno jer je podnet u vremenskom periodu raspisivanja izbora i komisije vi\u0161e nisu zasedale, kao i da \u0107e M.R. u \u0161to kra\u0107em roku dobiti pozitivan odgovor kao i prethodne dve godine, u skladu sa odredbama \u010dlana 159. stav 2. ta\u010dka 4) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.<\/p>\n
\n2.2. Uvidom u re\u0161enje Op\u0161tinske uprave Ra\u0161ka, Odeljenje za privredu, dru\u0161tvene delatnosti i imovinsko pravne poslove V 02 broj 552-448\/07 od 28. oktobra 2007. godine, utvr\u0111eno je da je Komisija za pregled dece ometene u razvoju SO Ra\u0161ka izvr\u0161ila pregled i prema nalazu i mi\u0161ljenju br. 552-448\/07 od 20. septembra 2007. godine, dete N.R. kategorisalo u kategoriju vi\u0161estruke ometenosti (slabovidost i grani\u010dna retardacija).
\n2.3. Uvidom u zahtev za ostvarivanje prava na besplatan prevoz N.R. od 1. oktobra 2015. godine, utvr\u0111eno je da je N.R. podneo zahtev za dodelu godi\u0161nje karte za prevoz u\u010denika na relaciji Ra\u0161ka \u2013 Donje Jarinje, kao i da je dostavio potvrdu o mestu prebivali\u0161ta, potvrdu da je u\u010denik tre\u0107eg razreda poljoprivredne \u0161kole Le\u0161ak, uverenje da mu je majka nezaposlena, kopiju svedo\u010danstva iz prethodne godine, uverenje o zajedni\u010dkom doma\u0107instvu i penzioni \u010dek o visini primanja oca.
\n2.4. Uvidom u re\u0161enje Op\u0161tinskog ve\u0107a op\u0161tine Ra\u0161ka III broj: 06-III-61\/2015-9 od 25. decembra 2015. godine, utvr\u0111eno je da je odbijen prigovor M.R. izjavljen na Re\u0161enje o kupovini mese\u010dnih karti \u0111acima i studentima do kraja \u0161kolske 2015\/2016 godine III broj: 06-III-58\/2015-03 od 3. decembra 2015. godine kao neosnovan. U obrazlo\u017eenju re\u0161enja navedno je da N.R. ima nedovoljan broj bodova za dodelu mese\u010dne karte po\u0161to porodica ima primanja, a on ima nizak prosek ocena.<\/p>\n
\n3.2. Poverenik za za\u0161titu ravopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje usvoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
\n3.3. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u \u010dlanu 28. propisuje da dete ima pravo na obrazovanje i da je dr\u017eava du\u017ena da podsti\u010de razvoj razli\u010ditih oblika srednjeg obrazovanja, uklju\u010duju\u0107i op\u0161te i stru\u010dno obrazovanje, koje bi bilo na raspolaganju i dostupno svakom detetu, da omogu\u0107i da obrazovne i stru\u010dne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno poha\u0111anje \u0161kole i smanjenje stope napu\u0161tanja \u0161kole. Odrebama \u010dlana 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja, pa je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje po\u0161tovanja ljudskih prava, poja\u010dan ose\u0107aj identiteta i pripadnosti i njegovu\/njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okru\u017eenjem.
\nOve odredbe su poja\u0161njene Op\u0161tim komentarom br. 1. iz 2001. godine, u kojem je navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilago\u0111eno detetu i da omogu\u0107ava njegovo\/njeno osna\u017eivanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmi\u0161ljeno tako da razvije kod deteta \u017eivotne ve\u0161tine, da oja\u010da detetovu sposobnost da u\u017eiva \u010ditav niz ljudskih prava i da uti\u010de na stvaranje kulture pro\u017eete odgovaraju\u0107im vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode razli\u010ditim potrebama razli\u010dite dece. Obrazovanje treba da te\u017ei tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne \u017eivotne ve\u0161tine i da nijedno dete ne iza\u0111e iz \u0161kole, a da nije opremljeno za suo\u010davanje sa izazovima pred kojima se mo\u017ee na\u0107i u \u017eivotu. Komitet za prava deteta naveo je da diskriminacija, po bilo kom osnovu, bilo da je otvorena ili skrivena, vre\u0111a ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili \u010dak uni\u0161ti sposobnost deteta da ima koristi od mogu\u0107nosti koje mu pru\u017ea obrazovanje.
\n3.4. Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem posebnu pa\u017enju poklanja inkluzivnom obrazovanju, te navodi da ono treba da bude cilj obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju. Na\u010din i oblik uklju\u010divanja treba da budu diktirani individualnim obrazovnim potrebama deteta, jer obrazovanje neke dece sa smetnjama u razvoju zahteva vrstu podr\u0161ke koju nije lako prona\u0107i u redovnom \u0161kolskom sistemu. Propisano je da nemogu\u0107nost fizi\u010dkog pristupa javnom prevozu predstavlja bitan faktor marginalizacije i isklju\u010divanja dece sa smetnjama u razvoju i drasti\u010dno umanjuje njihove mogu\u0107nosti pristupa uslugama, uklju\u010duju\u0107i zdravstvo i obrazovanje. Komitet je pozvao sve dr\u017eave ugovornice da sprovedu politi\u010dke mere i procedure kako bi javni prevoz postao bezbedan, lako dostupan deci sa smetnjama u razvoju i besplatan, kad god je to mogu\u0107e, imaju\u0107i u vidu finansijska sredstva kojima raspola\u017eu roditelji ili drugi koji brinu o detetu.
\n3.5. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom u \u010dlanu 7. propisuje da \u0107e dr\u017eave preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, u\u017eivaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Odredbama \u010dlana 24. propisano je da dr\u017eave priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, te da im u ostvarivanju ovog prava, bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogu\u0107nosti, dr\u017eave obezbe\u0111uju inkluzivni sistem obrazovanja. Inkluzivni sistem obrazovanja i do\u017eivotno u\u010denje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i ose\u0107anja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i ja\u010danje po\u0161tovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i razli\u010ditosti me\u0111u ljudima, u cilju razvoja li\u010dnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizi\u010dkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogu\u0107avanja osobama sa invaliditetom da efikasno u\u010destvuju u slobodnom dru\u0161tvu. Istim \u010dlanom je propisano da \u0107e dr\u017eave, u ostvarivanju prava na obrazovanje, obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isklju\u010dene iz sistema op\u0161teg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isklju\u010dena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj \u017eive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podr\u0161ku u okviru sistema op\u0161teg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja. \u010clan 9. Konvencije odnosi se na pristupa\u010dnost, te je izme\u0111u ostalog, propisano da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere, koje uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnosi\u0107e se, izme\u0111u ostalog, i na zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uklju\u010duju\u0107i \u0161kole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta.
\n3.6. Ustav Republike Srbije , u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.
\n3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dlana 19. st. 1. i 2. propisano je da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Zabranjeno je licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eavati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili ih isklju\u010diti iz ovih ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili ih isklju\u010diti iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.
\n3.8. Odredbama \u010dlana 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je, kao op\u0161ti princip sistema obrazovanja i vaspitanja, jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja dece bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etni\u010dke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivali\u0161ta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, te\u0161ko\u0107a i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. Odredbama \u010dlana 6. ovog zakona propisano je da svako ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, a u stavu 3. ovog \u010dlana propisano je da lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uva\u017eava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedina\u010dnu, odnosno grupnu dodatnu podr\u0161ku ili u posebnoj pred\u0161kolskoj grupi ili \u0161koli, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Ovaj zakon zabranjuje diskriminaciju, odnosno aktivnosti kojima se ugro\u017eavaju, omalova\u017eavaju, diskrimini\u0161u ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etni\u010dke, jezi\u010dke, verske ili polne pripadnosti, fizi\u010dkih i psihi\u010dkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politi\u010dkog opredeljenja i podsticanje ili nespre\u010davanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvr\u0111enim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacija. Odredbama \u010dlana 159. stav 2. ta\u010dka 4. ovog zakona propisano je da se u bud\u017eetu jedinice lokalne samouprave obezbe\u0111uju sredstva za prevoz: dece i njihovih pratilaca radi poha\u0111anja pripremnog pred\u0161kolskog programa na udaljenosti ve\u0107oj od dva kilometra, u\u010denika osnovne \u0161kole na udaljenosti ve\u0107oj od \u010detiri kilometra od sedi\u0161ta \u0161kole; prevoz, sme\u0161taj i ishrana dece i u\u010denika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od \u0161kole, kao i prevoz u\u010denika na republi\u010dka i me\u0111unarodna takmi\u010denja.
\n3.9. Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine konstatovano je da postoje brojni problemi sa uvo\u0111enjem inkluzivnog pristupa u \u0161kolama: lokalne samouprave se retko bave planiranjem i uklju\u010divanjem dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u osnovne \u0161kole; kapaciteti \u0161kola za prepoznavanje unutra\u0161njih prepreka i pravljenje inkluzivnog \u0161kolskog razvojnog plana su slabi; primetan je veliki otpor inkluziji. Konstatovano je da su korektivni mehanizmi mre\u017ee osnovnih \u0161kola slabo razvijeni: domovi za u\u010denike osnovne \u0161kole ne postoje (\u010dak i tamo gde bi bilo opravdano postojanje stalnih ili povremenih domova), prevoz u\u010denika nije adekvatno ure\u0111en, a nisu razvijeni mehanizmi i mere posebne podr\u0161ke deci iz osetljivih grupa da ne prekidaju \u0161kolovanje (stipendije, domovi, pla\u0107anje putnih tro\u0161kova do \u0161kole, obezbe\u0111ivanje uslova za ve\u017ebanje i rad u \u0161koli, npr. obezbe\u0111ivanje muzi\u010dkih instrumenata i sl.). Dalje, strategijom je konstatovano da su, izme\u0111u ostalog, osnovne slabosti srednjeg obrazovanja i mali, nedovoljan obuhvat u\u010denika, posebno u gimnazijama i zna\u010dajno manji obuhvat u\u010denika iz osetljivih kategorija i nerazvijen sistem podr\u0161ke i obezbe\u0111ivanja uslova za njihovo \u0161kolovanje. Zbog toga je obezbe\u0111ivanje ve\u0107eg obuhvata u\u010denika prioritetan zadatak u realizaciji misije srednjeg obrazovanja, kao i obezbe\u0111ivanje afirmativnih mera podr\u0161ke specifi\u010dnim grupama u\u010denika koji su sistemski izostavljeni iz ovog vida \u0161kolovanja pri upisu u srednje obrazovanje (npr. romska deca i neke kategorije dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju).<\/p>\n
\n3.11. Nesporno je da je N.R. u\u010denik sa invaliditetom i da je op\u0161tini Ra\u0161ka podneo zahtev za besplatnu kartu za prevoz do \u0161kole. Tako\u0111e, nesporno je i da je prethodne dve godine N. imao obezbe\u0111en besplatan prevoz. Analizom navoda iz izja\u0161njenja predsednika op\u0161tine Ra\u0161ka, utvr\u0111eno je da N.R. nije dobio besplatnu kartu za prevoz jer nije ispunio uslove propisane pravilnikom, odnosno da pravilnikom nisu propisane posebne mere za u\u010denike i u\u010denice iz osetljivih dru\u0161tvenih grupa. Poverenica ukazuje da je obaveza Op\u0161tina Ra\u0161ka da obezbedi prevoz za u\u010denike sa invaliditetom propisana odredbama \u010dlana 159. stav 2. ta\u010dka 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovom odredbom je propisano da se u bud\u017eutu jedinice lokalne samouprave obezbe\u0111uju sredstva, izme\u0111u ostalog, i za prevoz, sme\u0161taj i ishranu dece i u\u010denika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od \u0161kole. U skladu sa tim, u\u010denicima i u\u010denicama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pravo na besplatan prevoz do \u0161kole je zakonom zagarantovano pravo bez obzira na uslove koje postavlja jedinica lokalne samouprave za ostale u\u010denike i ovo pravo se ne mo\u017ee uskratiti podzakonskim aktom, odnosno aktom lokalne samouprave.
\n3.12. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti izra\u017eava zabrinutost zbog odgovora predsednika o\u0161tine i samostalne stru\u010dne saradnice za obrazovanje i sportu u Op\u0161tinskoj upravi Ra\u0161ka da je podr\u0161ka u\u010denicima i u\u010denicama sa smetnjama u razvoju i invaliditetom izostala jer \u201ese u\u0161lo u izborni proces pa op\u0161tinske komisije nisu zasedale”. Tako\u0111e, zabrinjavaju\u0107 je i stav predsednika op\u0161tine da ostvarivanje zakonskih prava dece u oblasti obrazovanja tretira kao \u201eizla\u017eenje u susret” u\u010denicima kojima je potrebna podr\u0161ka. Neophodno je naglasiti da je Republika Srbija na osnovu ratifikovanih me\u0111unarodnih konvencija o pravima deteta i pravima osoba sa invaliditetom, kao i doma\u0107im propisima, obavezna da deci, a posebno deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, omogu\u0107i nesmetano ostvarivanje prava na obrazovanje. U tom smislu, odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je obaveza jedinice lokalne samouprave da deci i u\u010denicima sa smetnjama u razvoju obezbedi prevoz od ku\u0107e do \u0161kole. Ostvarivanje ovog prava dece ne predstavlja \u201edobru volju” i \u201eizla\u017eenje u susret” lokalne samouprave, ve\u0107 njihovu obavezu i neostavrivanje ovog prava se ne mo\u017ee pravdati radnim neanga\u017eovanjem predstavnika lokalne vlasti.
\n3.13. U skladu sa navedenim, Povernica je mi\u0161ljenja da je Op\u0161tina Ra\u0161ka neopravdano uskratila N.R. pravo na besplatan prevoz do \u0161kole i na taj na\u010din izvr\u0161ila diskriminaciju N.R. na osnovu invaliditeta.
\n3.14. Pored toga, napominjemo da kori\u0161\u0107enje neprikladne terminologije tako\u0111e predstavlja vid diskriminacije osoba sa invaliditetom. Izraz \u201edeca sa posebnim potrebama” je nekorektan jer deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nemaju posebne potrebe. Osobe sa invaliditetom imaju iste potrebe kao i ve\u0107inska populacija (da idu u \u0161kolu, da \u010ditaju, da koriste gradski prevoz i dr.) samo je na\u010din zadovoljavanja tih potreba druga\u010diji. Zbog toga izraz \u201edeca sa posebnim potrebama” treba zameniti izrazom \u201edeca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom”. Tako\u0111e, i izraz \u201einvalid” je nekorektan jer celu osobu predstavlja iz ugla te\u0161ko\u0107e\/invaliditeta koji ima, a ne kao kompletno ljudsko bi\u0107e kome je invaliditet samo jedna od karakteristika.
\n3.15. Iako je normativni okvir u Republici Srbiji zadovoljavaju\u0107i, osobe sa invaliditetom su jedna od najugro\u017eenijih i najvi\u0161e diskriminisanih dru\u0161tvenih grupa u svim oblastima javnog i privatnog \u017eivota. Smetnje za ravnopravno uklju\u010divanje osoba sa invaliditetom u sve dru\u0161tvene odnose po\u010dinju od sfere obrazovanja i zapo\u0161ljavanja, \u0161to dodatno pogor\u0161ava njihov polo\u017eaj usled izostanka efikasne podr\u0161ke za samostalan \u017eivot. Pristup objektima i uslugama je zna\u010dajno ote\u017ean ili potpuno onemogu\u0107en, rizici od institucionalizacije su veliki, dok je njihova politi\u010dka zastupljenost gotovo zanemarljiva. Za osobe sa invaliditetom \u010desto se vezuju negativno stavovi i predrasude koji su posledica nedovoljne informisanosti i neznanja. Pogotovo su izra\u017eeni negativni stavovi prema deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kada je u pitanju njihovo uklju\u010divanje u redovno obrazovanje. Otpor inkluzivnom obrazovanju i dalje postoji, odre\u0111ene podr\u0161ke neophodne za adekvatno uklju\u010divanje dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, kao \u0161to su prevoz dece do \u0161kola i anga\u017eovanje li\u010dnih pratilaca, finansiraju iz sredstava lokalnih samouprava, \u0161to dovodi do velike regionalne neujedna\u010denosti u pristupu ovim pravima i obrazovanju. Predrasude o mogu\u0107nostima dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i nedovoljno znanje o pravima osoba sa invaliditetom, imaju za posledicu netoleranciju, ignorisanje i socijalnu isklju\u010denosti, kao i sa\u017ealjenje, strah i potcenjivanje. Jedna od naj\u010de\u0161\u0107ih predrasuda prema deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom jeste da su manje sposobna i da zbog svog invaliditeta ne mogu da se obrazuju u redovnim \u0161kolama. Pored toga, zbog nedovoljne informisanosti i neznanja, zagarantovana prava osoba sa invaliditetom se plasiraju kao dobro\u010dinstvo i sa\u017ealjenje dru\u0161tva. Ovome posebno doprinose i zaostali tragovi medicinskog modela invaliditeta, koji se jo\u0161 uvek prisutan u Srbiji. Najbolji na\u010din da se promene negativni stavovi o osobama sa invaliditetom i njihova puna socijalna inkluzija je pove\u0107anje kontakta sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, uz informisanje i edukaciju \u0161ire javnosti o njihovim pravima, potrebama i mogu\u0107nostima. Uloga jedinica lokalne samouprave, a samim tim i njihova odgovornost, u ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom i njihovom sveobuhvatnom uklju\u010divanju u zajednicu je od izuzetnog zna\u010daja.
\n3.16. S obzirom na sve navedeno, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da je Op\u0161tina Ra\u0161ka, propu\u0161taj\u0107i da obezbedi prevoz do \u0161kole u\u010deniku sa invaliditetom, ote\u017eala N.R. ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uklju\u010divanje u obrazovni sistem, \u010dime je izvr\u0161ila akt diskriminacije na osnovu invaliditeta.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba M.R. protiv op\u0161tine Ra\u0161ka zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta u postupku pred organima javne vlasti<\/b><\/strong>![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n