\nZa\u0161tita se tra\u017ei od suda<\/strong>. Sud, kad utvrdi da su ispunjeni zakonski uslovi za za\u0161titu, du\u017ean je da diskriminisanom pru\u017ei za\u0161titu. Za\u0161tita se prvo tra\u017ei od vi\u0161eg suda, koji je stvarno nadle\u017ean za su\u0111enje u sporovima za za\u0161titu od diskriminacije. Ako diskriminisani smatra da je vi\u0161i sud neopravdano uskratio za\u0161titu, \u017ealbu podnosi apelacionom sudu na \u010dijem podru\u010dju se nalazi vi\u0161i sud koji je doneo prvostepenu presudu. Apelacioni sud presudom potvr\u0111uje presudu prvostepenog suda ili je preina\u010duje, a re\u0161enjem odbacuje \u017ealbu na presudu ili ukida presudu vi\u0161eg suda i predmet vra\u0107a vi\u0161em sudu da ga ponovno raspravi i presudi. Revizija je izuzetno dozvoljena protiv drugostepene presude, kad je po oceni apelacionog suda o dopu\u0161tenosti revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od op\u0161teg interesa, ujedna\u010di sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma\u010denje prava. O reviziji odlu\u010duje Vrhovni kasacioni sud.<\/p>\n
Za\u0161tita se tra\u017ei putem tu\u017ebe.<\/strong> Diskriminisani putem tu\u017ebe tra\u017ei za\u0161titu od vi\u0161eg suda. Kad je diskriminisan \u010dovek, on sam bira da li \u0107e tu\u017ebu podneti onom vi\u0161em sudu gde se nalazi njegovo prebivali\u0161te ili pak onom vi\u0161em sudu gde je prebivali\u0161te pojedinca koji je izvr\u0161io povredu, odnosno sedi\u0161te organizacije koja je izvr\u0161ila povredu. Diskriminisana organizacija bira da li \u0107e tu\u017ebu podneti vi\u0161em sudu gde se nalazi njeno sedi\u0161te ili pak vi\u0161em sudu gde je prebivali\u0161te pojedinca koji je izvr\u0161io povredu, odnosno sedi\u0161te organizacije koja je izvr\u0161ila povredu.<\/p>\n Za\u0161titu mo\u017ee da tra\u017ei diskriminisani i neka druga lica<\/strong>. Za\u0161titu od diskriminacije u\u017eiva diskriminisani. Ali, za\u0161titu diskriminisanog ne mora da tra\u017ei on sam. Tu\u017ebu mogu da podnesu i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, i organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava ili za\u0161titom prava grupe lica kojoj pripada povre\u0111eni (na primer, udru\u017eenje odnosno nevladina organizacija \u010diji program obuhvata za\u0161titu ljudskih prava odnosno prava odre\u0111enih grupa lica, recimo, Roma, homoseksualaca, osoba sa invaliditetom), kao i dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije.<\/p>\n Ako je u konkretnom slu\u010daju diskriminisan samo odre\u0111eni \u010dovek, odnosno samo odre\u0111ena organizacija, tada organizacija koja bi da podnese tu\u017ebu za za\u0161titu diskriminisanog mora prethodno da od njega dobije pristanak za podno\u0161enje tu\u017ebe. I to pisani pristanak, dakle, svojeru\u010dno potpisan.<\/p>\n Diskriminisani ima pravo na svaku potrebnu sudsku za\u0161titu<\/strong>. Diskriminisani, odnosno drugo lice koje mo\u017ee da tra\u017ei za\u0161titu diskriminisanog, bira vrstu za\u0161tite koju tra\u017ei od suda. Na raspolaganju je vi\u0161e tu\u017ebi povodom diskriminacije. Osim kona\u010dne za\u0161tite koja se tra\u017ei putem tu\u017ebe, mo\u017ee da se tra\u017ei i privremena za\u0161tita koja se pru\u017ea privremenom merom i pre nego \u0161to je spor okon\u010dan, pa i pre nego \u0161to je tu\u017eba podneta. Osim za\u0161tite koja bi se sastojala u tome da se spre\u010di da se ostvari diskriminacija od koje preti opasnost (preventivna za\u0161tita), a koja se tra\u017ei tu\u017ebom za propu\u0161tanje, postoji i za\u0161tita od ve\u0107 ostvarene diskriminacije (reaktivna za\u0161tita) koja se tra\u017ei putem tu\u017ebe za uklanjanje, tu\u017ebe za utvr\u0111ivanje, i tu\u017ebe za naknadu \u0161tete. Postoje i oblici dodatne za\u0161itite \u2013 izricanje sudskog penala i objavljivanje presude.<\/p>\n Tu\u017eba za spre\u010davanje diskriminacije<\/strong>. Ova tu\u017eba se podnosi kad ho\u0107e da se spre\u010di, predupredi diskriminacija. Za\u0161tita mo\u017ee da se tra\u017ei sve dok postoji opasnost da \u0107e se diskriminatorska radnja izvr\u0161iti, nastaviti da vr\u0161i ili ponoviti. Ako se tu\u017eba podnosi da bi se spre\u010dilo da diskriminator izvr\u0161i radnju koja tek predstoji a kojom bi nastupila diskriminacija, tada se tra\u017ei da sud diskriminatoru zabrani, na primer, da postavi najavljeni natpis kojim ljude diskrimini\u0161e zbog nekog li\u010dnog svojstva (zabranjen pristup Romima), ili, na primer, da diskriminatoru zabrani da sprovede konkurs za zapo\u0161ljavanje koji je diskriminatoran (primerice, koji sadr\u017ei uslov da kandidat nije homoseksualne orijentacije). Ako se tu\u017eba podnosi da bi se spre\u010dilo da diskriminator nastavi da vr\u0161i radnju diskriminacije koju ve\u0107 vr\u0161i i koja jo\u0161 traje, u tom slu\u010daju se tra\u017ei da sud diskriminatoru zabrani, recimo, da nastavi da objavljuje diskriminatorski konkurs koji danima izlazi u dnevnom listu, da nastavi da spre\u010dava mu\u0161terije da kupuju u prodavnici koju dr\u017ei albanska porodica. Ako se tu\u017eba za propu\u0161tanje podnosi da bi se spre\u010dilo da diskriminator ponovi ve\u0107 zavr\u0161enu radnju diskriminacije, onda se tra\u017ei da sud diskriminatoru zabrani, primera radi, da ubudu\u0107e ponovo odbije pru\u017eanje lekarske usluge osobi sa invaliditetom, da ubudu\u0107e ponovo Romima uskrati pristup diskoteci.<\/p>\n Tu\u017eba za uklanjanje stanja diskriminacije<\/strong>. Ako je diskriminator radnjom koju je ve\u0107 izvr\u0161io stvorio stanje diskriminacije koje jo\u0161 uvek traje, diskriminisani mo\u017ee, sve dok stanje diskriminacije traje, da tra\u017ei da diskriminator izvr\u0161i jednu drugu i druga\u010diju radnju od one ve\u0107 izvr\u0161ene, kojom \u0107e odstraniti izazvano stanje koje i dalje traje. Recimo, da ukloni nalepljene oglase kojima poziva na bojkot odre\u0111enog prodavca zbog njegove nacionalne pripadnosti, da ukloni arhitektonsku prepreku kojom se onemogu\u0107uje pristup licima sa invaliditetom, da iz uslova konkursa ukloni diskriminatorsku klauzulu. Dok se tu\u017ebom za propu\u0161tanje tra\u017ei da se diskiminator uzdr\u017ei od vr\u0161enja (od izr\u0161enja, nastavljanja, ili ponavljanja) neke radnje, ovom tu\u017ebom se uvek tra\u017ei da diskriminisani ba\u0161 izvr\u0161i jednu novu radnju koja je u stanju da odstrani proizvedeno stanje diskriminacije. Stanje diskriminacije nije uklonjeno samim tim \u0161to je diskriminatoru (po tu\u017ebi za propu\u0161tanje) zabranjeno da nastavi ili ponovi diskriminatorsku radnju. Na primer, zabrana da ubudu\u0107e objavljuje konkurs sa diskriminatorskom klauzulom, nije isto \u0161to i naredba da opozove takav konkurs, zabrana da ubudu\u0107e uskra\u0107uje pristup Romima, nije isto \u0161to i naredba da ukloni postavljeni napis sa zabranom pristupa.<\/p>\n Tu\u017eba za utvr\u0111ivanje da postoji diskriminacija<\/strong>. Naro\u010dito onda kad diskriminator smatra da ima pravo da vr\u0161i diskriminatorsku radnju ili da stvara ili odr\u017eava stanje diskriminacije, diskriminisani mo\u017ee da tra\u017ei da sud utvrdi da ga je diskriminator nedopu\u0161teno diskriminisao, tj. da je povredio njegovo pravo da ne bude diskriminisan. Primerice, mo\u017ee da zahteva da sud utvrdi da je nedopu\u0161teno njemu kao Romu uskratio pristup usluzi, da je nedopu\u0161teno postavio versku pripadnost kao uslov za zapo\u0161ljavanje, da nije dopu\u0161teno da bojkotuje zbog verske pripadnosti. Ako je diskriminacija izvr\u0161ena op\u0161tim aktom organizacije (npr. statutom, pravilnikom), za\u0161tita se ne tra\u017ei ovom tu\u017ebom u parni\u010dnom postupku, nego se tra\u017ei ispitivanje ustavnosti op\u0161teg akta od strane Ustavnog suda.<\/p>\n Tu\u017eba za naknadu \u0161tete zbog diskriminacije<\/strong>. Sama diskriminacija ne predstavlja jo\u0161 \u0161tetu, niti je za postojanje diskriminacije neophodno da nastupi \u0161teta, niti da je diskriminator kriv. Ali ako \u0161teta postoji, kao i ako postoji krivica diskriminatora, pravo je diskriminisanog da mu diskriminator nadoknadi svu pretrpljenu \u0161tetu, kako materijalnu (imovinsku), tako i nematerijalnu (neimovinsku). Diskriminisani trpi materijalnu \u0161tetu ako se zbog radnje diskriminatora smanji broj ili vrednost imovinskih (tj. u novcu izrazivih) prava diskriminisanog (tzv. stvarna \u0161teta), ili se ne pove\u0107a broj ili vrednost takvih prava (tzv. izmakla dobit). Na primer, zbog diskriminatorne radnje bojkotovanja kome je bio izlo\u017een, smanjio mu se promet robe ili mu nije mu isporu\u010dena roba, zbog \u010dega je morao da je nabavlja po vi\u0161oj ceni na drugoj strani, ili zbog \u010dega je odgovarao za \u0161tetu svojim poveriocima po\u0161to nije mogao da je nabavi na drugoj strani; zbog diskriminatorne radnje nije stekao zaradu jer nije dobio zaposlenje; zbog diskriminatorne radnje morao je anga\u017eovati advokata i imati tro\u0161kove da bi ostvario svoje pravo na slobodu od diskriminacije; zbog diskriminatorne radnje uskra\u0107ivanja lekarske pomo\u0107i te\u017ee se razboleo, \u0161to mu je prouzrokovalo dalje tro\u0161kove; zbog diskriminatorne radnje imao je tro\u0161kove preseljenja. Nematerijalna \u0161teta se sastoji u du\u0161evnim bolovima koje trpi, fizi\u010dkim bolovima ili strahu, a koji su izazvani aktom diskriminacije. Diskriminisani mo\u017ee da tra\u017ei izvinjenje, povla\u010denje diskriminatorne izjave, odre\u0111eni iznos novca.<\/p>\n Kombinacija vi\u0161e tu\u017ebenih zahteva<\/strong>. Tu\u017ebom za utvr\u0111ivanje da je diskriminacija nedopu\u0161tena odnosno da tu\u017eeni nema pravo da vr\u0161i radnju zbog koje je tu\u017een ili da odr\u017eava stanje koje je radnjom proizveo, diskriminisani \u0107e se poslu\u017eiti onda kad iz bilo kog razloga nije zainteresovan da tra\u017ei druge vrste za\u0161tite drugim tu\u017ebama. Ali, kad mu nije dovoljno da sud samo utvrdi nedopu\u0161tenost diskriminacije, podne\u0107e neku od ostalih tu\u017ebi (za propu\u0161tanje, za uklanjanje, za naknadu \u0161tete). Ni sa jednom od tih tu\u017ebi ne mo\u017ee da kombinuje tu\u017ebu za utvr\u0111ivanje. Ako se podnese bilo koja od tih drugih tu\u017ebi, sud \u0107e, naime, tako i tako morati prethodno da utvrdi nedopu\u0161tenost diskriminacije, jer jedino ako je diskriminacija nedopu\u0161tena sme tu\u017eenom da zabrani vr\u0161enje radnje, da mu naredi neku radnju, odnosno da mu naredi da naknadi \u0161tetu diskriminisanom. Zahtevi tu\u017ebi za propu\u0161tanje, za uklanjanje i za naknadu \u0161tete mogu da se objedine u jednoj tu\u017ebi (na primer, da se tra\u017ei da diskriminator ukloni arhitektonsku prepreku osobama sa invaliditetom, da mu se zabrani da je ubudu\u0107e postavlja, i da nadoknadi \u0161tetu prouzrokovanu arhitektonskom preprekom). Diskriminisani bira da li \u0107e u tu\u017ebi ista\u0107i sve te zahteve ili samo neke, i koje.<\/p>\n Zahtev za izdavanje privremene mere<\/strong>. Kad postoji verovatno\u0107a da diskriminisani ima pravo da tra\u017ei da se diskriminator uzdr\u017ei od diskriminatorske radnje, da diskriminator ukloni stanje stvoreno diskriminatorskom radnjom ili da mu diskriminator nadoknadi \u0161tetu prouzrokovanu diskriminatorskom radnjom, ako je ujedno verovatno da bi kasnije ostvarenje njegovog prava bilo osuje\u0107eno ili znatno ote\u017eano \u2013 tada diskriminisani mo\u017ee od suda da tra\u017ei da sud diskriminatoru privremeno zabrani da izvr\u0161i, nastavi ili ponovi diskriminatornu radnju, privremeno mu naredi da izvr\u0161i radnju radi uklanjanja stanja diskriminacije, ili mu privremeno naredi odre\u0111eno pona\u0161anje radi obezbe\u0111enja zahteva diskriminisanog na naknadu \u0161tete. Zahtev za izdavanje privremene mere diskriminisani mo\u017ee sudu podneti zajedno sa podno\u0161enjem tu\u017ebe, kao i po\u0161to je ve\u0107 podneo tu\u017ebu, ali ne i pre njenog podno\u0161enja. Privremena mera koju sud izda va\u017ei najdu\u017ee dok se ne donese pravnosna\u017ena presuda. Po\u0161to ona nije trajna zabrana odnosno naredba, diskriminisani ostvaruje potpuno potrebu za za\u0161titom tek ako sud i pravnosna\u017eno istovetno presudi. Ako diskriminator ne postupi po presudi, diskriminisani mo\u017ee da tra\u017ei od izvr\u0161nog suda prinudno izvr\u0161enje. Ali, i posle pravnosna\u017enosti presude, sve dok izvr\u0161enje ne bude sprovedeno, mo\u017ee da zahtevaa privremenu meru, recimo, da se diskriminatoru zabrani da otu\u0111i imovinu, da ne bi otu\u0111enjem osujetio, ote\u017eao ili ugrozio ostvarenje prava diskriminisanog za naknadu \u0161tete. Privremenu meru sud \u0107e odrediti i kad se u\u010dini verovatnim da je ona potrebna da bi se spre\u010dila upotreba sile koja vodi diskriminaciji ili koja predstavlja diskriminaciju ili da se spre\u010di nastanak nenaknadive \u0161tete od diskriminatorne radnje.<\/p>\n Zahtev za izricanje sudskog penala diskriminatoru.<\/strong> Kad postoje pokazatelji da diskriminator ne\u0107e biti voljan da postupi po presudi ili po privremenoj meri zbog diskriminacije, dakle, da ne\u0107e po\u0161tovati zabranu da izvr\u0161i diskriminatorsku radnju odnosno naredbu da ukloni stanje diskriminacije, tada diskriminisani mo\u017ee u tu\u017ebi za propu\u0161tanje odnosno uklanjanje odnosno u predlogu za privremenu meru za propu\u0161tanje odnosno uklanjanje, da zahteva i to da sud diskriminatoru zapreti da \u0107e diskriminisanom imati da plati odre\u0111eni, primeren iznos novca, ako ne postupi po presudi odnosno privremenoj meri. Taj iznos nije naknada \u0161tete, i pla\u0107a se nezavisno od toga da li je radnjom diskriminacije prouzrokovao i \u0161tetu. Diskriminisani mo\u017ee da zahteva da sud sudski penal izrekne bilo presudom, bilo ve\u0107 ranije, privremenom merom, bilo po dono\u0161enju pravnosna\u017ene presude, sve dok ne zatra\u017ei njeno prinudno izvr\u0161enje. Sudskim penalom pove\u0107ava se efikasnost za\u0161tite po\u0161to se stavljanjem u izgled pla\u0107anja nov\u010dane svote diskriminator izla\u017ee dodatnom pritisku da izvr\u0161i glavnu obavezu (da se uzdr\u017ei od vr\u0161enja diskriminatorske radnje, odnosno da ukloni stanje diskriminacije), da ne bi morao da izvr\u0161i i dodatnu.<\/p>\n Zahtev za objavljivanje presude protiv diskriminatora<\/strong>. Ako je diskriminacija izvr\u0161ena u javnosti (putem novina televizije, radija, bilborda, na mitingu, na stadionu i dr.), diskriminisani mo\u017ee da tra\u017ei od suda da diskriminatoru nalo\u017ei da o svom tro\u0161ku, u celini ili delimi\u010dno, objavi presudu koja je zbog diskriminacije doneta protiv njega po tu\u017ebi za propu\u0161tanje, po tu\u017ebi za utvr\u0111enje, uklanjanje, ili za naknadu \u0161tete.<\/p>\n Dokazivanje na sudu<\/strong>. Koju god vrstu tu\u017ebe da podnese, na diskriminisanom (ili drugom ovla\u0161\u0107enom tu\u017eiocu) je da na sudu doka\u017ee da je tu\u017eeni izvr\u0161io radnju zbog koje je tu\u017een. U tu svrhu mo\u017ee da predlo\u017ei i da se saslu\u0161a tzv. dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije. Dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije je svako lice koje se li\u010dno i neposredno uklju\u010dilo u neku situaciju, ne bi li tako na licu mesta proverilo da li se u toj situaciji kr\u0161i zabrana diskriminacije (na primer, Rom ili onaj koji s njim po\u0111e u diskoteku za koju se tvrdi da ne prima Rome, osoba sa invaliditetom ili onaj ko s njom ode kod zubara koji je na glasu da ne \u017eeli da zbog du\u017eeg potrebnog vremena pru\u017ea uslugu osobama sa odre\u0111enim invaliditetom).<\/p>\n Koju god vrstu tu\u017ebe da je podneo, ako diskriminisani u\u010dini verovatnim da je zbog njegovog li\u010dnog svojstva na njegovu \u0161tetu na\u010dinjena razlika u odnosu na druge osobe, tada se pretpostavlja da je istovremeno prekr\u0161eno na\u010delo jednakosti odnosno jednakih prava i obaveza, pa je tada na diskriminatoru da doka\u017ee da ipak tom diskriminatorskom radnjom nije povre\u0111eno na\u010delo jednakosti odnosno jednakih prava i obaveza.<\/p>\n Koju god tu\u017ebu da je podneo, diskriminisani nikad ne mora da doka\u017ee da ima pravni interes za za\u0161titu, niti da navede za\u0161to tra\u017ei za\u0161titu.<\/p>\n \u0410k\u043e \u0458\u0435 sud utvrdi\u043e d\u0430 \u0458\u0435 izvr\u0161\u0435n\u0430 r\u0430dnj\u0430 n\u0435p\u043esr\u0435dn\u0435 diskrimin\u0430ci\u0458\u0435 ili \u0458\u0435 t\u043e m\u0435\u0111u str\u0430nk\u0430m\u0430 n\u0435sp\u043ern\u043e, tu\u017e\u0435ni s\u0435 n\u0435 m\u043e\u017e\u0435 \u043esl\u043eb\u043editi \u043ed \u043edg\u043ev\u043ern\u043esti d\u043ek\u0430ziv\u0430nj\u0435m d\u0430 ni\u0458\u0435 kriv.<\/p>\n Uk\u043elik\u043e tu\u017eil\u0430c u\u010dini ver\u043ev\u0430tnim d\u0430 \u0458\u0435 tu\u017e\u0435ni izvr\u0161i\u043e \u0430kt diskrimin\u0430ci\u0458\u0435, t\u0435r\u0435t d\u043ek\u0430ziv\u0430nj\u0430 d\u0430 usl\u0435d t\u043eg \u0430kt\u0430 ni\u0458\u0435 d\u043e\u0161l\u043e d\u043e p\u043evr\u0435d\u0435 n\u0430\u010d\u0435l\u0430 \u0458\u0435dn\u0430k\u043esti, \u043edn\u043esn\u043e n\u0430\u010d\u0435l\u0430 \u0458\u0435dn\u0430kih pr\u0430v\u0430 i \u043eb\u0430v\u0435z\u0430 sn\u043esi tu\u017e\u0435ni.<\/p>\n Sv\u0430k\u0430 str\u0430nk\u0430 m\u043e\u017e\u0435 k\u043eristiti p\u043ed\u0430tk\u0435 m\u0430ti\u010dnih \u0435vid\u0435nci\u0458\u0430 i \u0430dministr\u0430tivnih r\u0435gist\u0430r\u0430 r\u0430di d\u043ek\u0430ziv\u0430nj\u0430 \u010dinj\u0435nic\u0430 u p\u043egl\u0435du k\u043e\u0458ih sn\u043esi t\u0435r\u0435t d\u043ek\u0430ziv\u0430nj\u0430.<\/p>\n Samo je za tu\u017ebu za nakadnu \u0161tete va\u017eno da je diskriminator kriv i da je diskriminisani pretrpeo \u0161tetu zbog diskriminacije. Ali ni u tom slu\u010daju diskriminisani ne dokazuje krivicu diskriminatora. Naime, za svakog diskriminatora za koga se doka\u017ee da je svojom diskriminatorskom radnjom prouzrokovao \u0161tetu, zakon smatra i da je kriv, pa je na njemu da doka\u017ee da nije. Ali, diskriminator ne mo\u017ee da dokazuje da nije kriv ako je \u0161tetu prouzrokovao radnjom neposredne diskriminacije (jer zakon tad neoborivo uzima da postoji diskriminacija). Kad tra\u017ei naknadu \u0161tete, diskriminisani dokazuje da je pretrpeo \u0161tetu i u \u010demu se ona sastoji, da je tu\u017eeni izvr\u0161io diskriminatorsku radnju, kao i da mu je \u0161teta prouzrokovana tom diskriminatorskom radnjom, a \u0161to zna\u010di da \u0161teta kakvu je on pretrpeo i uobi\u010dajeno nastupa kad se izvr\u0161i takva diskriminatorska radnja.<\/p>\n Po tu\u017ebi za propu\u0161tanje diskriminatorske radnje sud \u0107e pru\u017eiti za\u0161titu samo ako u vreme podno\u0161enja tu\u017ebe postoji opipljiva i ozbiljna opasnost da \u0107e se diskriminatorska radnja izvr\u0161iti, nastaviti ili ponoviti. Da li je opasnost takva, sud prosu\u0111uje u svakom pojedinom slu\u010daju, s obzirom na konkretne okolnosti. Recimo, ako se doka\u017ee da je tu\u017eeni ve\u0107 vr\u0161io takvu diskriminatorsku radnju, ili ako je ona ve\u0107 zapo\u010deta i traje, smatra\u0107e se da postoji opasnost od ponavljanja odnosno od nastavljanja, pa tu\u017eeni mora da doka\u017ee konkretne \u010dinjenice da bi se uzelo da vi\u0161e nema opasnosti od diskriminisanja.<\/p>\n Kad tra\u017ei da sud izda privremenu meru, predlaga\u010d mora da u\u010dini verovatnim osnovanost svog zahteva, kao i opasnost da bi bez privremene mere kasnije ostvarenje njegovog zahteva bilo osuje\u0107eno ili znatno ote\u017eano. To ne mora ako protivniku ne preti znatnija \u0161teta od izdavanja privremene mere. Kad tra\u017ei izdavanje privremene mere povodom zahteva za naknadu \u0161tete, diskriminisani mora u\u010diniti verovatnim i to da kasnije, tj. u izvr\u0161nom postupku koji bi pokrenuo, ako se sada ne izda privremena mera ne\u0107e mo\u0107i da naplati naknadu \u0161tete zato \u0161to postoji konkretna opasnost da \u0107e diskriminator u me\u0111uvremenu otu\u0111iti imovinu koja bi u izvr\u0161nom postupku slu\u017eila namirenju njegovog prava na naknadu \u0161tete, da \u0107e umanjiti njenu vrednosti, da \u0107e imovinu opteretiti pravima tre\u0107ih koja onemogu\u0107avaju izvr\u0161enje, ili da \u0107e imovinu skriti, i sl.<\/p>\n Da bi sud izrekao sudski penal diskriminatoru, diskriminisani mora da u\u010dini verovatnim da diskriminator ne\u0107e postupiti po presudi odnosno privremenoj meri. Da li postoji takva opasnost, sud \u0107e prosuditi u svakom pojedinom slu\u010daju, s obzirom na konkretne okolnosti. Uze\u0107e u obzir, naro\u010dito, da li na to upu\u0107uje dosada\u0161nje pona\u0161anje diskriminatora.<\/p>\n Hitno postupanje suda.<\/strong> Sud o izdavanju privremene mere ima da odlu\u010di bez odlaganja, a najdocnije u roku od tri dana od prijema predloga. Ali i po tu\u017ebi zbog diskriminacije sud mora da postupa hitno. To zna\u010di da mora da preduzme radnje bez odlaganja, tj. da postupanju u ovoj stvari d\u00e2 prednost u odnosu na predmete za koje ne va\u017ei hitnost postupanja, i da preduzme potrebne radnje utro\u0161iv\u0161i onoliko vremena koliko je dovoljno da bi ih \u0161to pre preduzeo. Ako sudija zanemari zakonsku obavezu hitnog postupanja, diskriminisani mo\u017ee da se obrati predsedniku suda koji je du\u017ean da se stara o zakonitosti rada. Zanemarivanje obaveze hitnog postupanja predstavlja nesavesno postupanje sudije, zbog \u010dega mo\u017ee biti i razre\u0161en.<\/p>\n Prof. dr Vladimir Vodineli\u0107<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Sudska za\u0161tita zbog diskriminacije Sudska za\u0161tita zbog diskriminacije Svako ima pravo na sudsku za\u0161titu. Pravo na za\u0161titu ima svaki \u010dovek, i svaka organizacija koja je izlo\u017eena diskriminaciji. Uslov za za\u0161titu nije ni da je diskriminisani doma\u0107i dr\u017eavljanin, ni bilo kakvo drugo njegovo svojstvo (prebivali\u0161te ili sedi\u0161te u Srbiji, pravo glasa u Srbiji, pla\u0107anje poreza u Srbiji, obavljanje poslovne delatnosti…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"parent":9151,"menu_order":4,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"page-fullcontent.php","meta":{"footnotes":""},"class_list":["post-13973","page","type-page","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\n
\n![\"\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/05\/images_jdownloads_fileimages_pdf.png\")
<\/a>![\"DOCX\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\" "\\"Preuzmi"){kind=icon}
<\/a><\/strong><\/p>\n
\n ","protected":false},"excerpt":{"rendered":"