Starenje ne sme da znači manje prava, mogućnosti ili aktivnog života. Unapređenje položaja starijih podrazumeva stvaranje uslova za njihovo puno učešće u zajednici, ali i jačanje veza između generacija, rekao je poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević na otvaranju konferencije „Moja budućnost – čija je briga? Inkluzivno društvo za sve (III deo)“, održane povodom Međunarodnog dana starijih osoba, 1. oktobra u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

„Podaci iz prakse Poverenika pokazuju da je starosno doba kontinuirano među pet najčešće navođenih osnova diskriminacije. Zato moramo da se borimo protiv predrasude da su stariji ljudi samo oni kojima je potrebna podrška. Oni su i radnici, preduzetnici, potrošači, mentori, stvaraoci i aktivni članovi zajednice. Poverenik je u prethodnom periodu realizovao brojne aktivnosti usmerene na unapređenje položaja starijih, a jedna od poslednjih je saradnja na osnivanju Centara za međugeneracijsku solidarnost u Pirotu, Svilajncu i Trsteniku. Ovakvi prostori pokazuju da se stvaranjem prilika za susret, druženje i zajedničke aktivnosti mogu graditi zajednice u kojima godine nisu granica, već prilika za povezivanje i razmenu iskustava. Posebno je važno da starije osobe budu prepoznate kao aktivni učesnici u životu zajednice, a ne samo kao korisnici podrške“, rekao je Antonijević.

U uvodnom delu konferencije govorila je i Matilde Mordt, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, koja je istakla značaj dužeg životnog veka i potrebu da dodatne godine života budu zdrave, sigurne i ispunjene učešćem u zajednici. „Duži životni vek predstavlja jedno od najvećih dostignuća našeg doba. Pitanje koje se sada postavlja jeste kako da te dodatne godine učinimo zdravijim, sigurnijim i snažnije povezanim sa životom u zajednici. Srbija je kroz svoje politike aktivnog i zdravog starenja postavila jasne smernice, dok se na globalnom nivou istovremeno radi na jačanju prava starijih osoba. Ujedinjene nacije pružaju podršku Srbiji kroz prikupljanje dokaza koji služe kao osnova za kreiranje politika i lokalnih inicijativa usmerenih na podršku starijima. U tom procesu slušamo same starije osobe i radimo zajedno sa njima.“

„Demografske promene nisu prepreka, već prilika da društva učinimo jačim. Da bismo izgradili demografsku otpornost, moramo u potpunosti iskoristiti potencijal koji nosi svaki stanovnik jedne zemlje, uključujući i starije osobe, na koje treba da gledamo kao dragocen resurs znanja, životnog iskustva i stvaralačke snage. To zahteva sistemsku podršku i prilagođavanje socijalnih, ekonomskih i drugih politika. Novi programi, kao što je promocija digitalne pismenosti, mogu da unaprede pristup uslugama za starije osobe, dok ’srebrna ekonomija’ može da otvori brojne nove prilike za starije osobe i društvo u celini. Kada ulažemo u zdravo i aktivno starenje, mi ulažemo u stabilnost i napredak čitave zajednice“, istakla je Borka Jeremić, šefica Kancelarije Populacionog fonda UN u Srbiji.

Ambasador Republike Austrije Eno Drofenik naveo je da iskustvo iz Austrije pokazuje da politika prema starijima ne počinje tek kada im je potrebna nega, već stvaranjem uslova za njihovu samostalnost i aktivnu ulogu u društvu. „Iako deluju u različitim okolnostima, Srbija i Austrija se suočavaju sa sličnim demografskim izazovima, zbog čega je razmena praktičnih iskustava od neprocenjive važnosti. Činjenica da se ova konferencija održava već treću godinu zaredom potvrđuje da naša saradnja prerasta u trajan kontinuitet među institucijama koje se bave starenjem, demografijom i socijalnom zaštitom“ rekao je Drofenik.

Tokom konferencije predstavljeni su ključni rezultati dosadašnjih aktivnosti usmerenih na unapređenje položaja, dobrobiti i zaštite starijih osoba, a bilo je reči i o daljem unapređenju politika i praksi u oblasti starenja. Konferenciju su zajednički organizovali Kancelarija atašea za rad, socijalna pitanja, zdravlje i zaštitu potrošača Republike Austrije u Republici Srbiji, Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Crveni krst Srbije.