Pritužba NVO D. i B. protiv nedelјnika E. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i etničkog porekla u oblasti javnog informisanja

  1. 07-00-241/2017-02 datum: 12.10.2017.

 

 

 

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbi udruženja „D.“ i „B.“ iz B, protiv P, nedelјnika E, direktora i glavnog i odgovornog urednika, povodom teksta „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“, objavlјenog 2. juna 2017. godine u nedelјniku E. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u kom je razmatrao navode iz pritužbe i izjašnjenja, tekst „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“, kao i poruke koje tekst šalјe, uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst. U toku postupka utvrđeno je da je autor teksta, između ostalog, naveo: „…Znači kod pedera nema nasilјa. Jedini rizik je da fasuješ sidu“. Pored toga, u tekstu je istaknuto: „Ali baš ko ne može da seksualno opšti sa istim polom, toplo preporučujem Mandovke, jer ko je Ciganku probo, sve posle je ladan oblog (…) I kad te Mandovka voli, onda te voli do koske, ti je biješ, a ako se neko sa strane umeša da je odbrani, ona nasrne na njega „šta se ti mešaš, pusti ga da me bije, on je moj čovek. To su prave žene, a ne ove nabeđene da im vređaš polno dostojanstvo“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da su u tekstu „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“, koji je objavlјen 2. juna 2017. godine izražene ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i koji predstavlјaju povredu dostojanstva pripadnika/ca LGBT populacije i pripadnica romske nacionalne manjine, čime je stvoreno ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za pripadnike/ce ovih društvenih grupa, i prekršene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je, nedelјniku E, glavnom i odgovornom uredniku, preporučeno da objavi izvinjenje zbog stavova izraženih u tekstu „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“ Romkinjama i pripadnicima/cama LGBT populacije u nedelјniku E, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom, kao i da ubuduće ne objavlјuje tekstove kojima se vređa dostojanstvo Romkinja i pripadnika/ca LGBT populacije i podržavaju predrasude prema marginalizovanim društvenim grupama, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovlјavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na ove društvene grupe. 

 

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbama su se obratila udruženja „D.“ i „B.“ iz B, protiv P, nedelјnika E, direktora i glavnog i odgovornog urednika, a povodom teksta koji je objavlјen 2. juna 2017. godine pod naslovom „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“.

1.2. U pritužbi udruženja „D.“ je, između ostalog, navedeno:

  • da sporni deo teksta glasi: „.Znači, kod pedera nema nasilјa. Jedini rizik je da fasuješ sidu.
  • da se u tekstu koristi pogrdan izraz peder, čime se izražava diskriminatoran stav prema LGBT populaciji;
  • da se ovakvim izjavama čitaoci dovode u zabludu da su pripadnici LGBT populacije posebno podložni obolјevanju od HIV virusa;
  • da takva izjava predstavlјa govor mržnje prema LGBT lјudima.

 

1.3. U pritužbi udruženja „B.“ je, između ostalog, navedeno:

  • da tekst sadrži niz uvreda na nacionalnoj, rasnoj i verskoj osnovi;
  • da ovakvi tekstovi ne doprinose unapređenju položaju Roma, posebno kada je u pitanju nasilјe prema ženama, a naročito prema Romkinjama;
  • da tekst predstavlјa iznošenje stereotipa, predrasuda i diskriminatornih uvreda.

 

1.4. Uz pritužbe je dostavlјen tekst „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“, objavlјen 2. juna 2017. godine, u nedelјniku E.

1.5. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje P, direktora i glavnog i odgovornog urednika nedelјnika E, preko punomoćnice N.V, advokatkinje iz B.

1.6. U izjašnjenju na pritužbe, između ostalog, navedeno je:

  • da je predmetna pritužba neosnovana i da navodi u tekstu „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“ ne predstavlјaju akt diskriminacije u smislu Zakona o zabrani diskriminacije;

 

  • da nije bilo propagiranja diskriminacije putem javnih glasila i da posledično nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza;

 

  • da je rubrika „Dnevnik robijaša“ izrazito autorska i komentatorska, te u toj kolumni preovlađuje satirični novinarski stil, kome je svojstven i kolokvijalni rečnik, kakav koristi veliki broj lјudi u svakodnevnom govoru;

 

  • da tim stilom ovakvi tekstovi dobijaju na autentičnosti, atraktivnosti i uspostavlјaju blizak odnos sa čitaocima;

 

  • da je rečnik koji se koristi u ovoj kolumni prisutan i drugim formama koje su slične ovom žanru i imaju sličan cilј – da se o stvarnosti govori jezikom svakodnevnice, ne prelazeći granicu pristojnosti i diskriminacije;

 

  • da je reč o autorskom tekstu koji predstavlјa fikciju, gde se kao „autor“ pojavlјuje osuđenik pod određenim brojem, te kao takav nema diskriminatorsku sposobnost, i nije u saglasnosti sa pojmom diskriminacije;

 

  • da uz dostavlјene pritužbe nisu dostavlјeni nikakvi dokazi kojima se potvrđuje da je do diskriminacije došlo;

 

  • da namera nedelјnika E. nije bila da diskriminiše bilo koju društvenu grupu, već da kroz formu kratkog proznog dela fikcije, sačini autorski tekst u satiričnoj formi o pojavama koje su prisutne u društvu;

 

  • da se ovaj nedelјnik bavi problemima seksualnih manjina na odgovoran način, jer je u broju 57. objavlјen tekst koji profesionalno istražuje problem nasilјa nad LGBT populacijom i izražava kritički stav prema takvim postupcima, kao i da cela redakcija nedelјnika E. podržava unapređenje položaja Roma i snažno je protiv svake vrste diskriminacije.

 

  1. 2. ČINјENIČNO STANјE

 

  • U toku postupka utvrđeno je da je 2. juna 2017. godine, u nedelјniku E, objavlјen tekst „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“.

 

  • Uvidom u ovaj tekst, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da se sadržina teksta sastoji od mišlјenja i stavova nepoznate osobe, koja se predstavila pod pseudonimom „Osuđenik 512/12“. Na početku teksta autor ističe: „Što si dobacivao do 31. maja 2017, dobacivao si, što si se do tog datuma udvarao, udvarao si se. Ende, zadnje nam je vreme došlo. Hvala državi, hvala vladavini zakona i prava u Srbiji na novom zakonu prema kome se za kompliment, naopako shvaćen, ide u mardelј. Znači, ako sretneš neku zgodnu devojku i krenešda joj se nabacuješ, kažeš joj da lepo izgleda, a desi se da je isfrustrirana dileja, pa shvati da joj vređaš polno dostojanstvo i prijavi te, ima da platiš ili da odeš šest meseci na robiju“. U nastavku teksta, autor nastavlјa da komentariše „novi zakon“, te ističe: „E sad, pratim refleksiju tog zakona u Zabeli. Jebote, robijaši se sjebali načisto. Shvataju da je ovim zakonom konačno ubijena bračna zajednica, jer ko će sad da rizikuje da se venča, a onda ubrzo posle mesec dana, on čovek u punoj snazi kaže joj da mu da, a nju mrzi, već je počeo da joj ide na onu stvar, i onda brže-bolјe dohvati mobilni, okrene dežurnog drota i usplahireno prijavi da joj bračni sapatnik vređa polno dostojanstvo“.Nakon čega, autor ističe sledeće: „Što se nas u Zabeli tiče, razmišlјamo racionalno, najbolјe da se okrenemo homoseksualnosti. Telo je telo, j. ga. Ovu opciju podržava i zvanična statistika, prema kojoj je prošle godine bilo na hilјade slučajeva nasilјa među supružnicima različitih polova, a nula prijava među parovima istog pola. Znači kod pedera nema nasilјa. Jedini rizik je da fasuješ sidu“. Autor teksta, dalјe, navodi: „Ali ko baš ne može da seksualno opšti sa istim polom, toplo preporučujem Mandovke, jer ko je Ciganku probo, sve posle je ladan oblog. To je vulkan! Mokra do kolena, moraš sa sobom peškir da nosiš i to onaj za plažu. I kad te Mandovka voli, onda te voli do koske, ti je biješ, a ako se neko sa strane umeša da je odbrani, ona nasrne na njega „šta se ti mešaš, pusti ga da me bije, on je moj čovek“. To su prave žene, a ne ove nabeđene da im vređaš polno dostojanstvo. Nema lјubavi dok te Ciganka ne voli.“

 

  • Uvidom u Registar medija koji vodi Agencija za privredne registre utvrđeno je da je na osnovu registracione prijave podnete od strane P, dana 11. septembra 2017. godine doneto Rešenje BM 1319/2017 dana, te da je iz iz registra brisan I. C, a upisan S. O. kao odgovorni urednik.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

 

  • Imajući u vidu da su pritužbe udruženja „D.“ i „B.“, podnete povodom iste pravne stvari, postupci su spojeni, te je u skladu sa odredbom člana 95. Zakona o opštem upravnom postupku[2]  vođen jedan postupak.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbi i izjašnjenja, kao i tekst objavlјen 2. juna 2017. godine, u nedelјniku E, pod nazivom: „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].

 

  • Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih[5].

 

  • Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda[6] u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

 

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje.

 

  • Odredbom člana 75. Zakona o javnom informisanju i medijima[7], propisana je zabrana objavlјivanja ideja, informacija i mišlјenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilјe protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredelјenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavlјivanjem učinjeno krivično delo.

 

  • Odredbom člana 51. Zakona o elektronskim medijima[8] propisano je da se regulator stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilјe zbog rase, boje kože, predaka, državlјanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavlјenih ličnih svojstava.

 

 

 

 

 

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li tekst objavlјen 2. juna 2017. godine, u nedelјniku E, pod nazivom: „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“ predstavlјa uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno da li se njime stvara neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za pripadnike/ce LGBT populacije i pripadnice romske nacionalne manjine.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da, pre započinjanja analize teksta „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“ sa aspekta antidiskriminacionih propisa, treba da ukaže na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja i eventualnog ograničenja ovog veoma važnog lјudskog prava. Naime, Ustav Republike Srbije u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki; da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Takođe, Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja, da ovo pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, kao i da pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
  • Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu objavlјenog teksta, kao i prostorni i vremenski kontekst kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilјu.  Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u svakom konkretnom slučaju potrebno podrobno analizirati poruke koje tekst šalјe čitaocima, a naročito uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst u kom su date, kako bi se utvrdilo da li određeni tekst predstavlјa odraz slobode mišlјenja ili se njime, pak, vređaju i ponižavaju određene osobe na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Drugim rečima, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavlјivanja nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.

 

  • Analizirajući prostorni i vremenski kontekst kada je sporni tekst objavlјen, potrebno je ukazati na položaj Romkinja i LGBT populacije, za čiji se način života često vezuju brojni stereotipi i predrasude, što dovodi do toga da su ove društvene grupe često izložene stigmatizaciji, socijalnoj izolaciji, pa i nasilјu. Poslednji izveštaj Evropske komisije navodi da su Romi i pripadnici LGBTI populacije najdiskriminisanija kategorija stanovništva[9]. Stoga, nesumnjivo je da tekstovi koji sadrže navode kojima se vređaju i ponižavaju pripadnici ovih društvenih grupa negativno utiču na njihov već loš položaj. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti posebno je analizirao deo teksta „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“, u kojem autor navodi: „(…) toplo preporučujem Mandovke, jer ko je Ciganku probo, sve posle je ladan oblog. To je vulkan! Mokra do kolena, moraš sa sobom peškir da nosiš i to onaj za plažu. I kad te Mandovka voli, onda te voli do koske, ti je biješ, a ako se neko sa strane umeša da je odbrani, ona nasrne na njega „šta se ti mešaš, pusti ga da me bije, on je moj čovek“. To su prave žene, a ne ove nabeđene da im vređaš polno dostojanstvo. Nema lјubavi dok te Ciganka ne voli.“ Iz navedenog proizlazi da autor Romkinje naziva pogrdnim i uvredlјivim terminima „Ciganka“ i „Mandovka“, te da ukazuje da one vole da ih partneri tuku. Ovakvi navodi su izrazito ponižavajući i uvredlјivi za Romkinje, kao žene i pripadnice romske nacionalne manjine. S tim u vezi treba napomenuti da se Romkinje, osim predrasuda i stereotipa sa kojima se suočavaju sve žene, suočavaju i sa onima koje su karakteristične za pripadnike romske nacionalne manjine, čime postaju žrtve višestruke diskriminacije. Prema podacima Romskog ženskog centra „Bibija“, grube brojke kažu da 75% žena izjavlјuju da su bile žrtve nasilјa u porodici u nekom periodu svog života. Međutim, Romkinjama se kada žele da prijave rodno zasnovano nasilјe često ne veruje, a nasilјe nad njima se pripisuje „romskoj tradiciji i načinu života“ kao i „privatnoj stvari porodice“[10]. Stoga, predstavlјanje Romkinja kao žena koje uživaju u fizičkom nasilјu još više doprinosi ovim predrasudama. Takođe, posebno zabrinjava tvrdnja izneta u tekstu da Romkinje vole kada ih njihovi partneri tuku. Naime, malobrojna istraživanja rađena na ovu temu pokazuju da Romkinje kao najčešće razloge zbog kojih žive u nasilnim zajednicama i trpe nasilјe, navode one koji se uklapaju u opšte društveno-prihvaćene predrasude o nasilјu, posebno imajući u vidu strogi patrijarhat u zajednici u kojoj žive, kao i patrijarhalna stroga pravila čije nepoštovanje biva strogo sankcionisano nepisanim sankcijama, koje pored žene trpe i članovi njene uže i šire porodice. Pored toga, istraživanje pokazuje da se mnoge Romkinje nerado odlučuju da prijave nasilјe, jer pojedine institucije pripisuju nasilјe njihovim običajima.[11] Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da navedena tvrdnja (da Romkinje vole fizičko nasilјe) može dovesti do širenja predrasuda koje kao posledicu mogu da proizvedu neprepoznavanje rodno zasnovanog nasilјa nad Romkinjama, njegovo opravdavanje, te nereagovanje društva na ovu najtežu povredu ženskih lјudskih prava onda kada su žrtve nasilјa Romkinje.
  • Zatim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je i sledeći autorov navod: „Što se nas u Zabeli tiče, razmišlјamo racionalno, najbolјe da se okrenemo homoseksualnosti. Telo je telo, j. ga. Ovu opciju podržava i zvanična statistika, prema kojoj je prošle godine bilo na hilјade slučajeva nasilјa među supružnicima različitih polova, a nula prijava među parovima istog pola. Znači kod pedera nema nasilјa. Jedini rizik je da fasuješ sidu“. Ovakav navod je u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima, jer zastupa ideju da su mnoge ili čak sve osobe homoseksualne orijentacije prenosioci HIV virusa, uz korišćenje pogrdnog termina „peder“, čime se povećava već postojeća distanca prema pripadnicima LGBT populacije. Treba imati na umu činjenicu da obolјevanje od HIV-a nije isklјučivo vezano za LGBT populaciju, čemu u prilog govori i podatak da biološka istraživanja ukazuju na to da je 3,9% ispitanih muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima u Beogradu inficirano HIV-om, odnosno 2% u Novom Sadu[12], te ovakvi senzacionalistički tekstovi, uz iznošenje netačnih i paušalnih tvrdnji, dodatno otežavaju položaj pripadnika LGBT populacije. Takođe, prema Istraživanju javnog mnjenja, „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, se kao jedna od grupa prema kojima postoji socijalna distanca izdvaja upravo LGBT populacija. Naime, čak četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege, trećina njih ne želi da se sa njima druži (34%), polovina ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu vaspitači dece (47%), dok čak 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBT osobom[13]. Predrasude prema LGBT populaciji su široko rasprostranjene, a o tome konkretno govori istraživanje koje navodi da čak 80% ukupne populacije u Srbiji ne bi želelo da im komšija bude LGBT osoba, dok petina tvrdi da zna i komunicira sa nekom LGBT osobom. Ukupno 26% ispitanika veruje da bi prestali da komuniciraju sa osobom iz bliskog okruženja ukoliko bi otkrili da je osoba drugačije seksualne orijentacije. U istom istraživanju, 23% anketiranih LGBT osoba je navelo da je doživelo fizičko nasilјe[14].
  • Presudom Evropskog suda za lјudska prava u predmetu Vejdeland i drugi protiv Švedske[15] sud je ukazao na opasnost od diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, rase, porekla i boje kože, te je ukazao da „napadi“ na određene osobe počinjeni vređanjem, ismevanjem ili klevetanjem određenih grupa stanovništva mogu biti dovolјni kako bi se vlasti opredelile da suzbijaju ovakav govor i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilјa ili druga krivična dela. Naglašeno je da je diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije jednako ozbilјna kao i diskriminacija koja je zasnovana na „rasi, poreklu ili boji kože“. Takođe, sud je ustanovio da navođenje homoseksualnosti kao jednog od glavnih razloga širenja HIV virusa predstavlјa ozbilјne i tendeciozne tvrdnje, te se u najvećoj meri moraju izbegavati izjave koje neopravdano vređaju druge i predstavlјaju napad na njihova prava.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da tekstovi kojima se šire stereotipi i predrasude prema Romkinjama i LGBT populaciji, povećavaju već postojeću distancu prema ovim osobama, otežavaju im ostvarivanje pune ravnopravnosti i predstavlјaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј povredu dostojanstva pripadnika/ca ove društvene grupe. Pored toga, podržavanjem ovakvih stavova stvara se netolerancija koja dalјe stvara nepoverenje, strah, pa i mržnju, a u najgorim slučajevima do može dovesti do nasilјa, što nema samo posledice za žrtvu nasilјa već i za državu čiji su građani i građanke iz multikulturalnih sredina.

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je analizirao deo teksta „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“ u kojem se navodi: „Što si dobacivao do 31. maja 2017, dobacivao si, što si se do tog datuma udvarao, udvarao si se. Ende, zadnje nam je vreme došlo. Hvala državi, hvala vladavini zakona i prava u Srbiji na novom zakonu prema kome se za kompliment, naopako shvaćen, ide u mardelј. Znači, ako sretneš neku zgodnu devojku i krenešda joj se nabacuješ, kažeš joj da lepo izgleda, a desi se da je isfrustrirana dileja, pa shvati da joj vređaš polno dostojanstvo i prijavi te, ima da platiš ili da odeš šest meseci na robiju“. U nastavku teksta, autor nastavlјa da komentariše „novi zakon“, te ističe: „E sad, pratim refleksiju tog zakona u Zabeli. Jebote, robijaši se sjebali načisto. Shvataju da je ovim zakonom konačno ubijena bračna zajednica, jer ko će sad da rizikuje da se venča, a onda ubrzo posle mesec dana, on čovek u punoj snazi kaže joj da mu da, a nju mrzi, već je počeo da joj ide na onu stvar, i onda brže-bolјe dohvati mobilni, okrene dežurnog drota i usplahireno prijavi da joj bračni sapatnik vređa polno dostojanstvo“. Tako, autor teksta navodi: „Znači, ako sretneš neku zgodnu devojku i kreneš da joj se nabacuješ, kažeš joj da lepo izgleda, a desi se da je isfrustrirana dileja, pa shvati da joj vređaš polno dostojanstvo i prijavi te, ima da platiš ili da odeš šest meseci na robiju“. Autor, dalјe, zaklјučuje da je „ovim zakonom konačno ubijena bračna zajednica, jer ko će sad da rizikuje da se venča (…)“ te dalјe konstatuje: „Nećemo se ženiti, nećemo decu. Neka vam decu prave ovi što vam pišu zakone“. Iz navedenog proizlazi da je autor teksta verovatno mislio na Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika[16], kojim je, između ostalog, propisano novo krivično delo – polno uznemiravanje. S tim u vezi Poverenik podseća da je nacionalni zakonski okvir usklađen sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilјa nad ženama i nasilјa u porodici.[17] Odredbom člana 40. Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilјa nad ženama i nasilјa u porodici propisano je da se strane obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da svaki oblik neželјenog verbalnog, neverbalnog ili fizičkog ponašanja seksualne prirode u svrhu ili uz ishod povrede dostojanstva lica, posebno kada se stvara zastrašujuća, neprijatelјska, degradirajuća, ponižavajuća, odnosno uvredlјiva atmosfera, bude predmet krivične ili druge pravne sankcije. Imajući u vidu obavezu Republike Srbije da zabrani seksualno uznemiravanje, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, propisano je novo krivično delo – polno uznemiravanje, koje je definisano kao svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijatelјsko, ponižavajuće ili uvredlјivo okruženje. Procenjuje se da je između 45 i 55% žena u Evropskoj Uniji doživelo seksualno uznemiravanje, a skoro polovina žena navodi da su ih barem jednom u životu neželјeno dodirivali, grlili ili lјubili, da su bile predmet komentara ili šala seksualne konotacije koji su ih uvredili, da su im poslate ili pokazane fotografije sa seksualno eksplicitnim sadržajem koje su ih uvredile, da im je neko nepristojno izložio svoje golo telo, da su naterane da gledaju pornografski materijal, te da su primile neželјene mejlove ili SMS poruke sa seksualno eksplicitnim sadržajem[18].
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navod iz izjašnjenja da namera nedelјnika E. nije bila da diskriminiše bilo koju društvenu grupu. U vezi sa tim, napominjemo da sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije nije bitno da li postoji namera da se izvrši akt diskriminacije ili ne, odnosno namera izvršioca diskriminatornog akta je pravno irelevantna. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, zakonodavac zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje ne samo kada je cilј takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica. Prema tome, u konkretnom slučaju nije pravno relevantno da li je namera nedelјnika E. bila da povredi dostojanstvo ovih društvenih grupa.
  • Što se tiče navoda iz izjašnjenja da je rubrika „Dnevnik robijaša“ izrazito autorska i komentatorska, Poverenik ukazuje da je odredbama člana stav 3. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano da za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara odgovorni urednik za sadržaj koji uređuje. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je i navod iz izjašnjenja da rečnik koji se koristi u ovoj kolumni ima za cilј da se o stvarnosti govori jezikom svakodnevnice, kao i da je autorski tekst sačinjen u satiričnoj formi. Međutim, Poverenik konstatuje da je  uvredlјivo da se pripadnici LGBT populacije nazivaju „pederi“, zatim, da se Romkinje nazivaju „Ciganke“ i „Mandovke“, a žene koje prijavlјuju seksualno uznemiravanje „isfrustrirane dileje“. Činjenica da se određeni nazivi koriste u društvu, ne znači da su oni prihvatlјivi i opravdani i da nisu u suprotnosti sa antidiskriminacionim propisima. Takođe, navodi iz izjašnjenja da u kolumni preovlađuje satirični novinarski stil, te da je reč o autorskom tekstu koji predstavlјa fikciju, nisu relevantni u konkretnom slučaju, jer navodi iz teksta „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“ bez sumnje predstavlјaju povredu dostojanstva dve društvene grupe – Romkinja i pripadnika/ca LGBT populacije, čime je prekršen član 12. Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je prilikom postupanja u ovom predmetu imao u vidu doprinos medija u formiranju mišlјenja javnog mnjenja i podseća da su Kodeksom novinara Srbije[19] definisani profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišlјenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše lјudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilјa. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, političkom i drugom mišlјenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.
  • Imajući u vidu sve navedeno Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da se tekstom „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“ vređa dostojanstvo Romkinja i pripadnika/ca LGBT populacije i podržavaju predrasude prema ovim društvenim grupama.

 

 

  1. MIŠLjENјE

 

U tekstu „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“, koji je objavlјen 2. juna 2017. godine u nedelјniku E, izražene su ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i koji predstavlјaju povredu dostojanstva pripadnika/ca LGBT populacije i pripadnica romske nacionalne manjine, čime je stvoreno ponižavajuće i uvredlјivo okruženje za pripadnike/ce ovih društvenih grupa, i na taj način prekršene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje nedelјniku E, glavnom i odgovornom uredniku da:

 

5.1. Objavi izvinjenje zbog stavova izraženih u tekstu „Dnevnik robijaša – Polna uvreda i vrela Ciganka“ Romkinjama i pripadnicima/cama LGBT populacije u nedelјniku E, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom.

 

5.2. Ubuduće ne objavlјuje tekstove kojima se vređa dostojanstvo Romkinja i pripadnika/ca LGBT populacije i podržavaju predrasude prema marginalizovanim društvenim grupama, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovlјavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na ove društvene grupe.

Potrebno je da glavni i odgovorni urednik nedelјnika E. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko glavni i odgovorni urednik nedelјnika E. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16)

[3] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 33.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 46.

[6] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, broj  9/03

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16

[8] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14 i 6/16

[9]Evropska komisija, Izveštaj o napretku- Republika Srbija, Brisel: 2016. str. 19.dostupno na : http://civilnodrustvo.gov. rs/upload/documents/Razno/2016/godisnji_izvestaj_16_srp.pdf

[10]  http://www.bibija.org.rs/publikacije/71-monitoring-javnih-politika-efekti-dekade-roma-na-polozaj-romkinja-u-republici-srbiji

[11] http://care-balkan.org/dok/1417014823.pdf

[12] Strategija o HIV infekciji i AIDS-u Republike Srbije, http://www.batut.org.rs/download/publikacije/Strategija%20o%20HIV%20infekciji%20i%20AIDS-u%20-%20srpski%20jezik.pdf

[13] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja, „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, decembar 2016. godine, Beograd

[14] National Democratic Institute (NDI) et al. (2015.), LGBT Public Opinion Poll Western Balkans (June/July 2015.), http://www.slideshare.net/NDIdemocracy/ndi-public-opinion-pollin-the-balkans-on-lgbti-communities, 10.11.2016.

[15] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, predstavka broj 1813/07, presuda od 09.02.2012. godine

[16]  „Službeni glasnik RS“, broj 94/16

[17] Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilјa nad ženanama i nasilјa u porodici, „Službeni glasnik RS-Međunarodni ugovori, broj 12/13”

[18] „Nasilјe nad ženama: istraživanje sprovedeno širom Evropske Unije“, FRA – Agencija za fundamentalna prava, Kancelarija za publikacije EU, Luksemburg, 2014.

[19] Kodeks novinara Srbije – Uputstva i smernice, http://www.mc.rs/upload/documents/PDF/Kodeks_novinara_Srbije.pdf

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Pritužba NVO D. i B. protiv nedelјnika E. zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i etničkog porekla u oblasti javnog informisanjaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top