Pritužba M.Z.P.N. protiv privrednog društva K . d. o. o. zbog diskriminacije po osnovu više ličnih svojstava u oblasti rada i zapošljavanja

br. 07-00-134/2016-02 datum: 21.4.2016.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela M.Ž.P.N. iz B. protiv privrednog društva „K.” d.o.o. N., zbog onlajn formulara za zaposlenje koji je postavljen na sajtu ovog privrednog društva. Pojedina pitanja u formularu za zaposlenje odnose se na osetljive podatke i lična svojstva lica koja konkurišu za posao, i to: bračno stanje, imovno stanje i osuđivanost. Utvrđeno je da postavljanje ovih pitanja u formularu za zaposlenje predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije i da lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje ovom poslodavcu nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, imajući u vidu prirodu i osobenost posla i delatnost koju obavlja ovo privredno društvo. Utvrđeno je, takođe, da je privredno društvo „K.” d.o.o. N., nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, sa svoje internet prezentacije uklonilo formular za zaposlenje koje je bilo predmet ove pritužbe. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti dala je mišljenje da je postavljanjem onlajn formulara za zaposlenje na svojoj internet prezentaciji, u kojem se od lica koja konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, privredno društvo „K.” d.o.o. N. izvršilo akt diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada na osnovu bračnog i porodičnog statusa, imovnog stanja i osuđivanosti. Imajući u vidu da je navedeni formular tokom postupka uklonjen sa internet prezentacije ovog privrednog društva, Poverenica je preporučila privrednom društvu „K.” d.o.o. N. da ubuduće poštuje propise o zabrani diskriminacije i prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao ne postavlja nedopuštena pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava, a koja nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla.

.

1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenici za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila M.Ž.P.N. iz B., protiv privrednog društva „K.” d.o.o. N..
1.2. U pritužbi je navedeno:
– da se u onlajn formularu za zaposlenje na sajtu privrednog društva „K.” d.o.o. N. pojedina pitanja odnose na osetljive podatke i lična svojstva kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao kod ovog poslodavca;

– da su posebno osetljiva pitanja: datum i mesto rođenja, bračno stanje, imovno stanje i osuđivanost.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena fotokopija obrasca za zapošljavanje, postavljena na sajtu (…)
1.4. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje privrednog društva „K.” d.o.o. N, u kojem je navedeno:
– da je sajt ovog privrednog društva izrađen pre više od 10 godina, kada je kao uzorak za obrazac za zapošljavanje bio obrazac koji su koristile banke;
– da je obrazac postavljen pre više od 10 godina, ali nikada nije bio korišćen kod zasnivanja radnog odnosa, po bilo kom objavljenom oglasu;
– da ni u jednom oglasu nije bilo sugerirano da je potrebno popuniti obrazac za zapošljavanje koji je postavljen na sajtu ovog privrednog društva;
– da je za poslednji oglas koji je bio objavljen na sajtu infostud, za prijem u radni odnos elektrotehničara, bilo potrebno dostaviti samo biografiju kandidata bez ikakvog uslovljavanja da se popuni i obrazac za zapošljavanje koji se nalazi na sajtu;
– da je privredno društvo „K.” d.o.o. N., po prijemu zahteva za izjašnjenje uklonilo formular za zaposlenje koji je bio postavljen na internet prezentaciji ovog privrednog društva;
– da su u ovom privrednom društvu zaposlene i žene i muškarci, da se pri izboru kandidata procenjuje stručnost, ranije radno iskustvo, a u zavisnosti od poslova koji se obavljaju i vozačka dozvola, i da nikada pri izboru kandidata i zasnivanju radnog odnosa nije pravljena razlika po bilo kom ličnom svojstvu kandidata.

1.5. Uz izjašnjenje je dostavljen oglas privrednog društva „K.” za radno mesto elektrotehničar, objavljen na sajtu poslovi.infostud.com.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe, izjašnjenja i onlajn formulara za zaposlenje privrednog društva „K.” d.o.o. N., utvrđeno je da su u formularu, između ostalih, postavljena i sledeća pitanja: a) datum i mesto rođenja, b) podaci o bračnom drugu i deci, c) da li imate bilo kakvih dugovanja i d) da li ste ikada bili uhapšeni, osumnjičeni ili osuđeni.

2.2. Uvidom u internet prezentaciju privrednog društva „K.” d.o.o. N, (…) , utvrđeno je da je formular za zaposlenje uklonjena sa sajta ovog privrednog društva.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Ustav Republike Srbije u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
Odredbom člana 4. propisano je načelo jednakosti, tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl.15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Odredbama člana 16. zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno, narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Članom 26. stav 2. Zakona o radu , propisano je da poslodavac ne može od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodičnom, tj. bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza s aspekta antidiskriminacionih propisa
3.4. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je formular za zaposlenje, postavljen na sajtu privrednog društva „K.” d.o.o. N., između ostalih, sadržao i pitanja: a) datum i mesto rođenja, b) podaci o bračnom drugu i deci, c) da li imate bilo kakvih dugovanja i d) da li ste ikada bili uhapšeni, osumnjičeni ili osuđeni.

3.5. Utvrđeno je, takođe, da se u međuvremenu, u periodu nakon dostavljanja izjašnjenja na pritužbu, na internet prezentaciji ovog društva više ne nalazi formular za zaposlenje, koji je bio povod za podnošenje pritužbe.
3.6. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da su nedozvoljena pitanja u formularu za zaposlenje koja su se nalazila na sajtu ovog privrednog društva, a koja su se odnosila na bračno stanje i decu, zatim imovno stanje i osuđivanost, jer se odnose na lična svojstava kandidata/kinja i nemaju neposrednog značaja za obavljanje posla, s obzirom na delatnost ovog privrednog društva. Iako nema dokaza da je bilo koji kandidat/kandidatkinja za posao diskriminisan na osnovu ličnih svojstava o kojima se izjasnio odgovarajući na pitanja iz formulara, samim formulisanjem pitanja koja se odnose na lična svojstava, u formularu za zaposlenje koji je javno objavljen na zvaničnoj internet prezentaciji privrednog društva „K.” d.o.o. N., utvrđeno je da je ovo privredno društvo izvršilo diskriminaciju u oblasti zapošljavanja i rada, i to na osnovu bračnog i porodičnog statusa, imovnog stanja i osuđivanosti.
3.7. Zahtev poslodavca da se kandidati, prilikom konkurisanja za posao, izjasne o svom bračnom statusu izričito je zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Naime, poslodavac je dužan da prilikom javnog oglašavanja poslova i izbora kandidata utvrđuje i uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da zahteva podatke o njihovom bračnom i porodičnom statusu ili planiranju porodice. Pitanja postavljena na ovaj način u suprotnosti su sa odredbom član 26. stav 2. Zakona o radu i predstavljaju akt diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa, zabranjen članom 16. Zakona o zabrani diskriminacije.
3.8. U vezi pitanja kojim se od kandidata i kandidatkinja zahteva da se izjasne o svojim dugovima, odnosno imovnom stanju i da li su osuđivani, Poverenica ističe da Zakon o zabrani diskriminacije izričito zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa, po bilo kom ličnom svojstvu lica koje traži posao, kao što je i imovno stanje i osuđivanost. Pored toga, Zakon o radu u čl. 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koje traže zaposlenje po bilo kom ličnom svojstvu. Ova lična svojstva lica koja podnose prijavu za zaposlenje, popunjavanjem formulara, ne mogu biti od neposrednog značaja za bilo koje radno mesto kod ovog poslodavca i nemaju objektivno i razumno opravdanje, zbog čega su navedena pitanja nedozvoljena i predstavljaju povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije.
Pored toga, potrebno je ukazati i na odredbu člana 102. Krivičnog zakonika RS , kojom je propisano u kojim slučajevima i koji pravni subjekti mogu tražiti podatke o osuđivanosti, odnosno, lične podatke iz kaznene evidencije. Ovu mogućnost, u skladu sa navedenom odredbom, ima i „preduzeće, druga organizacija, ili preduzetnik, ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu”. Prema tome, zahtevati od kandidata i kandidatkinja da se prilikom konkurisanja za posao izjasne „da li su osuđivani” je nedozvoljeno, imajući u vidu da je ove podatke u mogućnosti da traži sam poslodavac, ukoliko je osuđivanost prepreka za obavljanje konkretnog posla. Takođe, prema odredbi člana 102. stav 4. Krivičnog zakonika RS niko nema pravo da traži od građanina da podnese dokaz o svojoj osuđivanosti ili neosuđivanosti, čiji je cilj upravo da se spreči veoma ustaljena praksa da se od građana i građanki traži da podnose dokaz o neosuđivanosti ili osuđivanosti, naročito u slučaju zasnivanja radnog odnosa.
3.9. Jednake mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje svih prava u oblasti rada pod jednakim uslovima, ne sme biti narušeno, kako bi sva lica koja traže posao ili učestvuju u radu po bilo kom osnovu, imala jednake uslove, bez ikakve diskriminacije po osnovu bilo kog ličnog svojstva. Prema odredbama člana 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 22. stav 1. Zakona o radu, isključivanje ili davanje prvenstva za obavljanje određenog posla može biti opravdano, odnosno, neće predstavljati diskriminaciju samo u onom slučaju kada neko lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu prirodu i osobenost konkretnog posla, a svrha koja se time želi postići je opravdana. U konkretnom slučaju, lična svojstva lica koja konkurišu kod ovog poslodavca, a tiču se bračnog stanja, imovnog stanje i osuđivanosti, nikako ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, imajući u vidu delatnost koju obavlja ovo privredno društvo (proizvodnja komunikacione opreme). Naime, privredno društvo „K.” d.o.o. N., prilikom javnog oglašavanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, može da utvrđuje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne može da traži i prikuplja podatke o bračnom stanju, imovnom stanju ili osuđivanosti.
3.10. U vezi pitanja iz formulara za zaposlenje koji se odnose na datum i mesto rođenja, ukazujemo da ovi podaci, takođe, ne predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, ali samo postavljanje ovih pitanja u formularu za zaposlenje nije izričito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Poverenica je pri tome imala u vidu da za ostvarivanje određenih povlastica prilikom zapošljavanja novih radnika, poslodavcu može biti bitno starosno doba osoba koje konkurišu, ali samo u smislu posebnih mera koje se primenjuju na određene, teže zapošljive kategorije stanovN.tva.
3.11. Nesporno je da poslodavci mogu da propisuju uslove koji kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za rad na određenim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, čija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, takođe, da poslodavac ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Međutim, ostvarivanje ovakvog legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono što poslodavac ne sme da čini jeste da prilikom javnog oglašavanja poslova zahteva podatke koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Postavljanjem onlajn formulara za zaposlenje, u kojem se od kandidata i kandidatkinja koji konkurišu za posao zahteva da se izjasne o podacima koji se tiču njihovih ličnih svojstava, i to: bračnog stanja, imovnog stanja i osuđivanosti, privredno društvo „K.” d.o.o. N. prekršilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Imajući u vidu da je privredno društvo „K.” d.o.o. N., nakon podnošenja pritužbe i dostavljanja zahteva za izjašnjenje, sa interner prezentacije uklonilo formular za zaposlenje koji je bio postavljen na internet prezentaciji ovog društva, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, daje sledeću preporuku:

5. PREPORUKA
Prilikom oglašavanja radnih mesta i razgovora sa licima koja konkurišu za posao, privredno društvo „K.” d.o.o. N. ubuduće poštuje propise o zabrani diskriminacije i ne postavlja nedopuštena pitanja koja se tiču njihovih ličnih svojstava, a koja nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. U skladu sa tim, nije ni propisana mogućnost izjavljivanja žalbe ili prigovora protiv mišljenja i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-icon Pritužba M.Z.P.N. protiv privrednog društva K . d. o. o. zbog diskriminacije po osnovu više ličnih svojstava u oblasti rada i zapošljavanja Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top