Mišljenje po pritužbi T.T. protiv informativnog portala e.v. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti javnog informisanja

  1. 07-00-364/2017-02 datum: 30.1.2018.

 

 

MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto povodom pritužbe T.T, potpredsednice D.s, podnete u ime i uz saglasnost D.R. iz V, protiv informativnog portala e.v, a povodom tekstova objavlјenih na ovom portalu, pod nazivom: „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac, Vrščane, Grožđebal…?“ i „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v“. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je elektronski portal e.v, u svojim tekstovima „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac, Vrščane, Grožđebal…?“ i „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v“, vređao i diskriminisao D.R. na osnovu više ličnih svojstava – političkog ubeđenja, imovnog stanja, rođenja i zdravstvenog stanja, te da je komentar u tekstu: „Nisi ti Sremice, još uvek pravog srela“, D.R. doživela kao krajnje seksistički i mizogen. U izjašnjenju glavnog i odgovornog urednika informativnog portala e.v, između ostalog, navedeno je da navodi u tekstu e.v. o odnosu D.R. i Vrščana predstavlјaju odgovor na tekst D.R. i njeno obrušavanje na Grožđebal i Banaćane, da je u pitanju polemika sa jakim emocijama i ništa više, te da cela pritužba teži ka tome da se onemogući iznošenje činjenica i stavova o aktivnoj političarki koja može sve, te se pisanje o njoj predstavlјa kao diskriminacija. Istaknuto je da delovi pritužbe o seksističkom i mizogenom komentaru: „Nisti ti Sremice, još uvek pravog srela je sagledavanje podnosioca pritužba koji pri tome izbegava namerno da spomene sadržinu teksta D.R, tumačenje kako je dato je neodgovarajuće i smešteno u dvosmislenost posustalog Banaćanina. Pri tome realno „pravi“ nije nužno seksistički, može da bude i svakog drugog kvaliteta koji može da bude pozitivan za D.R“. Analizirajući poruke koje su poslate ovim tekstovima, a polazeći od prakse Evropskog suda za lјudska prava i antidiskriminacionih propisa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je informativni portal e.v. izneo ideje i stavove koji su uznemiravajući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo D.R. samo zbog toga što je žena. Na ovaj način je stvoreno ponižavajuće i uvredlјivo okruženje, zbog čega je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišlјenje da je informatvni portal e.v. prekršio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je glavnom i odgovornom uredniku informativnog portala e.v. preporučeno da objavi izvinjenje D.R. na informativnom portalu e.v. u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom, kao i da ubuduće ne objavlјuje priloge kojima se omalovažavaju žene i podržavaju predrasude i društveni obrasci zasnovani na stereotipnim ulogama polova, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovalјavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na žene.    

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se T.T, potpredsednice D.s, pritužbom podnetom u ime i uz saglasnost D.R. iz V, protiv informativnog portala e.v, a povodom tekstova objavlјenih na ovom portalu, pod nazivom: „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac, Vrščane, Grožđebal…?“ i „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v“.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

  • da je elektronski portal e. u svojim tekstovima „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac, Vrščane, Grožđebal…?“ i „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v“, vređao i diskriminisao D.R. na osnovu više ličnih svojstava – političkog ubeđenja, imovnog stanja, rođenja i zdravstvenog stanja;
  • da je tekst „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac, Vrščane, Grožđebal…?“ nastao 26. avgusta 2017. godine, kao reakcija na autorski tekst D.R. pod nazivom „Premijerka protiv Lukasa“, objavlјen dan ranije u listu „D“;
  • da je u tekstu „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac, Vrščane, Grožđebal…?“ D.R. optužena da mrzi Vršac i Vrščane jer nije rođena Vrščanka, pa ne može da se privikne na sugrađane i tradicionalne događaje, te da je u tekstu postavlјeno pitanje da li D.R, odbornici iz Sremske Mitrovice „priliči da vređa Vršac i naše tradicionalne manifestacije?“, te da je naglašeno i kako „R. iz Sremske Mitrovice podseća nas Vrščane (…)“. Podnositelјka pritužbe smatra da je na ovaj način izvršena diskriminacija po mestu rođenja D.R, iako ona živi i radi u Vršcu već punih 18 godina;
  • da je u tekstu navedeno da je razlog za patološku mržnju D.R. prema Vršcu i Vrščanima to što je ona deo „žute kamarile“, te da je na ovaj način izvršena i diskriminacija na osnovu političkog ubeđenja, imajući u vidu da je D.R. članica Glavnog odbora D. i odbornica u Skupštini Grada Vršca;
  • da je komentar u tekstu: „Nisi ti Sremice, još uvek pravog srela“, D.R. doživela kao krajnje seksistički i mizogen;
  • da se u tekstu D.R. optužuje i da je „mentalno bolesna“, jer je navedeno da će „redakcija portala e.v. zamoliti direktorku SPBP „Dr Slavolјub Bakalović“ da analizira ovakvo ponašanje i preporuči tretman – dok ne bude kasno“, čime portal v. ne vređa samo nju, nego stigmatizuje i „duševne bolesnike“, etiketirajući ih kao opasnost za čitavo društvo;
  • da je 27. avgusta 2017. godine, na istom internet portalu, objavlјen tekst „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v“, u kojem je porodica R. označena kao veoma bogata, te se sugeriše mogućnost da su baš oni finansijeri opozicionih pokreta i stranaka, čime je D.R. diskriminisana na osnovu imovnog stanja. Podnositelјka pritužbe je istakla da se nakon ovih neistinih tvrdnji porodica R. oseća nebezbedno i strahuje za svoju ličnu bezbednost;
  • da su i u tekstu „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v“ iznete tvrdnje kojim se D.R. diskriminiše na osnovu zdravstvenog stanja, jer se zaklјučuje da „ima neprirodne frustracije koje su prisutne na svakom zasedanju lokalnog parlamenta“, kao i seksističke i mačo tvrdnje da joj žele da umesto posustalih sretne prave Banaćane, pa će možda promeniti mišlјenje o Vršcu i sugrađanima. Navedeno je da se tekst završava pozivom da Vrščani oteraju D.R. „u tri lepe“, jer bi upravo to uradili pisac Jovan Sterija Popović, slikar Paja Jovanović, arhitekta Dragiša Brašovan i pesnik Vasko Popa, da su živi;
  • da se ispod ova dva teksta na Fejsbuk stranici e.v. mogu pročitati komentari kojima se nastavlјa sa uvredama na račun D.R, a da administator ne briše te komentare, već uklanja samo komentare lјudi koji su ustali u njenu odbranu i koji su se pobunili protiv ovakvog neprofesionalnog novinarstva;
  • da je ovo samo jedan u nizu tekstova koji se o D.R. i njenoj porodici objavlјuju na ovom portalu, sa cilјem da je diskredituju kao ženu, političarku i profesionalca koji časno i odgovorno radi svoj posao u G.b. u Vršcu.

1.3. Uz pritužbu je dostavlјen sajt informativnog portala e.v. na kome su objavlјeni tekstovi i saglasnost D.R. za pokretanje postupka za zaštitu od diskriminacije.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje A.Č, glavnog i odgovornog urednika informativnog portala e.v.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

  • da se u pritužbi izbegava navođenje stvarnog sadržaja teksta R. „Premijerka protiv Lukasa“ povodom Grožđebala i „potrebe“ premijerke Ane Brnabić da osokoli posustale Banaćane, te da su određene činjenice u tekstu portala e.v. nastale kao odgovor na tekst D.R;

 

  • da u tekstu nema nikakve diskriminacije po osnovu mesta rođenja R, jer joj se po tom osnovu ništa ne onemogućava niti zabranjuje, već se polemiše sa tezom D.R, iznetom u njenom tekstu „Premijerka protiv Lukasa“, o posustalim Banaćanima, o niskom nivou manifestacije, smradu kobasica i drugim opisima;

 

  • da je distanca od Vršca koja diskriminiše Banaćane, a koju je D.R. iznela u svom tekstu, proizvela to da je urednik upotrebio Sremsku Mitrovicu;

 

  • da je navođenje diskriminacije na osnovu političkog ubeđenja R. takođe bez osnova i smisla, jer je namera podnosioca pritužbe da onemogući negativan stav prema politici D.s, dok tekst objavlјen na portalu e.v. ne onemogućava D.R. ni u čemu, sem da kao odbornica i političarka bude podvrgnuta kritici;

 

  • da su navodi vezani za molbu direktorki SBPB „Dr Slavolјub Bakalović“ posledica „tretmana premijerke Ane Brnabić kao vašarske zvezde, a konfuzija kobasica, puta, pruge, posustalih Banaćana, u tekstu R, dovela je do pozivanja na analizu, ne radi opasnosti nje ili duševnih bolesnika, već kao ukazivanje na konfuziju teksta, izvesnu agresuju prema Vrščanima i gostima Grožđebala, kroz nipodašatavanje i potcenjivanje svih aktera manifestacije“;

 

  • da delovi pritužbe o seksističkom i mizogenom komentaru: „Nisti ti Sremice, još uvek pravog srela“ predstavlјaju sagledavanje podnosioca pritužbe koji namerno izbegava da spomene sadržaj teksta R;

 

  • da izraz „pravi“ nije nužno seksistički, već može da bude i svakog drugog kvaliteta koji može da bude pozitivan za R;

 

  • da navodi da je R. dobrostojeća i mogući finansijer raznih politika ne predstavlјa diskriminaciju na osnovu imovnog stanja, jer navođenje prihoda odbornika, odnosno člana predstavništva jedne stranke nije diskriminacija, te da navodi iz pritužbe da postoji strah za ličnu bezbednost predstavlјaju „izmišlјotinu“ koja nema veze sa tekstom;

 

  • da navodi u tekstu v. o odnosu D.R. i Vrščana predstavlјaju odgovor na tekst D.R. i njeno obrušavanje na Grožđebal i Banaćane, te da je u pitanju polemika sa jakim emocijama i ništa više;

 

  • da cela pritužba teži ka tome da se onemogući iznošenje činjenica i stavova o aktivnoj političarki koja može sve, te se pisanje o njoj predstavlјa kao diskriminacija.

 

 

  1. 2. ČINјENIČNO STANјE

 

  • U toku postupka utvrđeno je da je 2 avgusta 2017. godine u listu „D“ objavlјen autorski tekst D.R, „Premijerka protiv Lukasa”. Kao reakcija na ovaj tekst, na elektronskom portalu e.v, 26. avgusta 2017. godine, objavlјen je tekst pod nazivom „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?”, a zatim 27. avgusta 2017. godine i tekst „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v ”.

 

  • Uvidom u autorski tekst D.R. objavlјen u listu „D“ 2 avgusta 2017. godine, pod nazivom „Premijerka protiv Lukasa”, utvrđeno je da je tekst objavlјen povodom održavanja manifestacije „Dani berbe grožđa” koji se održava u Vršcu svakog trećeg vikenda u septembru, a u kome autorka teksta iznosi svoje viđenje organizacije predstojeće manifestacije i daje kritički osvrt na rad lokalne vlasti. Tako, u tekstu se navodi „da će premijerki pripasti čast da svečano otvori jedan vašar. Doduše nije to baš makar kakav vašar. Reč je o „Danima berbe grožđa ili kako mu Vrščani tepaju  Grožđebalu”. U tekstu se, dalјe, navodi da premijerka ima težak zadatak: „Osim što će se za pažnju publike morati da bori sa omamlјujućim mirisima pečenih kobasica i plјeskavica, neodolјivim prizorima jagnjića i prasića u centru grada, premijerka će imati  još jedan dodatni problem – kako da smisli  dobar motivacioni govor i osokoli posustale Banaćane. Biće zanimlјivo slušati Anu i njenu verziju brže, jače i bolјe Srbije. Premijerki će trebati mnogo mašte, talenta i šarma kako bi poslovično skeptične i oprezne stanovnike Sterijinog grada ubedila da im baš dobro ide iako je Vlada Srbije ove godine odustala od strateškog projekta značajnog za privredu južnog Banata, a to je izgradnja auto-puta Beograd-Pančevo-Vršac-Temišvar ili što JP „Srbija voz” ima dugovanja prema Rumuniji , pa su komšije Rumuni od 1. avgusta obustavili saobraćanje voza na liniji Vršac-Temišvar“. U nastavku teksta navedeno je da će premijerka morati da preskoči još jednu prepreku. „Mora da zaseni folk pevača Acu Lukasa, čije gostovanje na ovogodišnjem Grožđebalu gromoglasno najavlјuju  pojedini lokalni mediji (…) To ide dotle da se se „koncert organizuje pod velom tajne, jer je želјa organizatora da ceo spektakl bude iznenađenje“ (…) Jedino što malo baca senku na neviđenu sreću i ponos  lokalne vlasti što su uspeli da Acu, estradnu gromadu dovedu u grad pisca Jovana Sterija Popovića, slikara Paje Jovanovića, arhitekte Dragiše Brašovana i pesnika Vaska Pope, jeste činjenica da se „za razliku od prethodnih godina, nijedan privrednik nije javio lokalnoj samoupravi da finansijski popogne oko organizacije Grožđebala”. D.R, zatim, ističe da će premijerki Ani Brnabić biti „zaista teško da smisli ušećeren pi-ar tekst o svetloj budućnosti grada pod Kulom u situaciji kada je  aktuelnim gradskim čelnicima nemoguća misija da zakrpe rupe koje od zimus zjape na kolovozu, a kamoli da urade ono što je neka ranija lokalna vlast uradila: da potpuno rekonstruišu put Pančevo-Vršac kao što je to urađeno 2005. godine za potrebe Evropskog prvenstva u košarci”.

 

  •  Uvidom u tekst A.Č, koji je objavlјen na informativnom e.v. avgusta 2017. godine, pod nazivom „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?” „, utvrđeno je da je ovaj tekst nastao kao reakcija na autorski tekst D.R. Premijerka protiv Lukasa”, koji je dan ranije objavlјen u listu „D“. U tekstu se, između ostalog, navodi da „odbornica u skuštini Grada Vršca D.R, koja je u naš grad došla iz Sremske Mitrovice, ne samo da ne može da se privikne na sugrađane i naše tradicionalne događaje, nego javno i otvoreno iznosi uvrede na  račun  Vršca“. Zatim istaknuto je „da Grožđebal su za R. „omamlјujući mirisi pečenih kobasica i plјeskavica, neodolјivi prizori jagnjića i prasića nataknutih na ražanj i neverovatno glasno ozvučenje luna-parka montiranog u centru grada”, a Vrščani su  „poslovično skeptični” i „posustali Banaćani”. Nisi ti Sremice, još uvek pravog srela”.

 

  • U tekstu je, takođe, navedeno: „Redakcija portala v. zamoliće direktorku SBRB „DR Slavolјub Bakalović” da analizira ovakvo ponašanje i preporuči tretman – dok ne bude kasno”. Na kraju teksta autor navodi da „R. iz Sremske Mitrovice podseća nas Vrščane da je Vršac grad pisca Jovana Sterije Popovića, slikara Paje Jovanovića, arhitekte Dragiše Brašovana i pesnika Vaske Pope…pa da su živi i da čitaju njene balјezgariej o gradu koji su neizmerno voleli, oterali bi je u tri lepe. R, ako ti Vršac nije dobar, a lјude očigledno ne podnosiš jer ne možeš da ih prevariš, ti lepo put pod noge…tamo gde ti je lepše!”

2.5. Uvidom u tekst A.Č, koji je objavlјen  na na informativnom portalu e.v, 27. avgusta 2017. godine, pod nazivom:Sramotan napad žute kompanije na portal e.v.”, utvrđeno je da ovaj tekst predstavlјa nastavak reakcija na autorski tekst D.R. „Premijerka protiv Lukasa”, koji je 25. avgusta 2017. godine objavlјen u listu „D“.

2.6. U tekstu se, između ostalog, navodi: „R. je u autorskolm tekstu za niskotiražni list „D”, protkanom sujetom i zlobom, vređala Vrščane i Banaćane koji su prepoznali pravo lice žute kompanije i uklonili ih sa političke scene.” Zatim je istaknuto: „D.s. je optužio portal e.v. da je napisao kako  je R. potrebno psihijatrijsklo lečenje. Možda i jeste, neprirodne frustracije su prisutne na svakom zasedanju lokalnog parlamenta, ali mi to nismo napisali. Optužuju nas i za „seksističke tvrdnje”. Mi to nismo napisali Svako vidi ono što mu je u glavi. I dalјe joj želimo  da umesto posustalih sretne prave Banaćane, možda će promeniti mišlјenje o našem gradu i sugrađanima.” Na kraju teksta se navodi da stoje iza tvrdnji „da bi pisac Jovana Sterija Popović, slikar Paja Jovanović, arhitekta Dragiša Brašovan i pesnik Vasko Popa, da su živi, R. zbog ovakvih stavova oterali u tri lepe… jer su voleli Vršac u kojem su živeli i branili ga od ovakvih koji svuda vide „seksističke tvrdnje”. 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i autorski tekst D.R. „Premijerka protiv Lukasa”, koji je 2 avgusta 2017. godine objavlјen u listu „D“ i tekstove objavlјene 26. i 27. avgusta 2017. godine na informativnom portalu e.v. pod nazivom „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?”, i tekst „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v.”.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[2].

 

  • Ustav Republike Srbije[3] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[4]  i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih[5].

 

  • Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[6], u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugih. Pored toga, članom 10. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uklјučuje slobodu posedovanja sopstvenog mišlјenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.6. Odredbama člana 4. Zakona o ravnopravnosti polova[7] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilј ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje lјudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, a odredbom člana 10. stav 1. tačka 6. propisano je da uznemiravanje predstavlјa svaki neželјeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijatelјskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredlјivog okruženja, zasnovan na polu. Takođe odredbama člana 41. stav 1. propisano je da informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju podržavati niti podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu.

3.7. Odredbom člana 51. Zakona o elektronskim medijima[8] propisano je da se regulator stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilјe zbog rase, boje kože, predaka, državlјanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavlјenih ličnih svojstava.

3.8. Odredbom člana 75. Zakona o javnom informisanju i medijima[9], propisana je zabrana objavlјivanja ideja, informacija i mišlјenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilјe protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredelјenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavlјivanjem učinjeno krivično delo.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je informativni portal e.v, objavlјivanjem tekstova pod nazivom „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?”, i „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v.”, prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da je odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se određeno ponašanje/izjava može kvalifikovati kao uznemiravanje i ponižavajuće postupanje kada predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva. Stoga, u toku postupka analizirani su samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije, dok procenjivanje da li je informativni portal e.v. eventualno prekršio druge propise, ne spada u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

 

  • Poverenik je analizom tesktova, objavlјenih na informativnom portalu e.v, pod nazivom „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?”, i „Sramotan napad žute kompanije na portal v.”, utvrdio da su ovi tekstovi objavlјeni kao reakcija na tekst D.R. objavlјen u listu „D“, pod nazivom „Premijerka protiv Lukasa“ .

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da, pre započinjanja analize navedenih tekstova sa aspekta antidiskriminacionih propisa, treba da ukaže na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja. Naime, Ustav Republike Srbije u članu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki; da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišlјenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[10], koji u članu stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј ili predstavlјa povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijatelјsko, ponižavajuće i uvredlјivo okruženje. Odredbom člana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

 

Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišlјenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za lјudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava, kao i prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilјu[11].

  • Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u svakom konkretnom slučaju potrebno podrobno analizirati poruke koje su poslate određenim tekstom, a naročito uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst u kom su date, kako bi se utvrdilo da li određene izjave predstavlјaju odraz slobode mišlјenja i iznošenja ličnih stavova, ili se njima, pak, vređaju i ponižavaju određene osobe na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Drugim rečima, izvesno je da svako ima pravo da iznosi svoje mišlјenje i stavove, što predstavlјa osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međutim, sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavlјivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju.

 

  • S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je detalјno analizirao tekstove objavlјene na informativnom portalu e.v, pod nazivom „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?”, i „Sramotan napad žute kompanije na portal v.”, posebno ceneći da li poruke koje ovi tekstovi šalјu predstavlјaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilј povredu dostojanstva D.R. na osnovu njenih ličnih svojstava.

 

  • Analiza teksta „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?” „pokazala je da je ovaj tekst objavlјen kao reakcija na tekst D.R. pod nazivom „Premijerka protiv Lukasa“, objavlјen dan ranije u listu „D“, a u kojem je R. iznela svoje viđenje organizacije predstojeće manifestacije „Dani berbe grožđa“ u Vršcu i dala kritički osvrt na rad lokalne vlasti u Vršcu.

 

Autor teksta „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?”, između ostalog, ističe: „Grožđebal su za R. „omamlјujući mirisi pečenih kobasica i plјeskavica, neodolјivi prizori jagnjića i prasića nataknutih na ražanj i neverovatno glasno ozvučenje luna-parka montiranog u centru grada“, a Vrščani su „poslovično skeptični“ i „posustali Banaćani“. Nisi ti Sremice, još uvek pravog srela“.

 

Sutradan, informativni portal e.v. objavio je i tekst „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v.”, povodom, kako je navedeno, reakcije D.s. na tekst „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?” U ovom tekstu, autor, između ostalog navodi i sledeće: „Optužuju nas i za „seksističke tvrdnje“. Mi to nismo napisali. Svako vidi ono što mu je u glavi. I dalјe joj želimo da umesto posustalih sretne prave Banaćane, možda će promeniti mišlјenje o našem Gradu i sugrađanima“.

 

  • Analizirajući poruke koje su poslate ovim tekstovima, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je nesalaganje sa stavovima, političkim uverenjem i radom D.R. iskazano kroz ukazivanje da ona još uvek nije pronašla pravog muškarca, kao i da se implicira da bi pronalazak „pravog“ promenio njeno ponašanje i uverenja. Na ovaj način se stav o D.R. iskazuje kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge i prizmu pola, prema kojima pronalazak pravog muškarca utiče na „smirivanje i kontrolu“ ponašanja žene. Ovakvi stavovi prema političarkama u javnom diskursu su česti, jer se prema uvreženim patrijarhalnim obrascima, žene u politici i njihove aktivnosti percipiraju kao društveno neprihvatlјive, te se smatra da žene na takvim pozicijama imaju uticaj i moć koji po tradicionalnim uverenjima treba da pripada muškarcima.

 

Stoga, ovakvim medijskim izjavama promovišu se seksizam i rodni stereotipi i predrasude prema ženama u javnom i profesionalnom životu, što u konkretnom slučaju predstavlјa uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema D.R. samo zbog toga što je žena. Ovakve poruke negativno utiču i na druge žene i obeshrabruju ih u ambicijama da se aktivno uklјuče u politički život, ali i u druge sfere javnog života, jer rizikuju da budu izložene seksističkim uvredama u medijima, ali i u zajednici, onda kada se njihovi stavovi ne poklapaju sa stavovima drugih pojedinaca ili grupa.

3.16. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dalјe konstatuje da informativni portal e.v, kao i drugi mediji, imaju pravo i slobodu da komentarišu izjave i rad političara, i da se sa njihovim uverenjima ne slažu, odnosno, da ih kritikuju. Stoga je legitimno što je informativni portal e.v. iskazao svoje neslaganje sa stavovima koje je D.R. iznela u tekstu „Premijerka protiv Lukasa“. Međutim, ovaj medij je svoju kritiku stavova D.R. poentirao kvalifikacijom da ona razmišlјa na određeni način jer „još uvek nije srela pravog“, i time svoje neslaganje sa stavovima D.R. iskazao kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge i prizmu pola. Navod iz izjašnjenja da je u pitanju „polemika sa jakim emocijama i ništa više“ nije prihvatlјiv, jer emocije, ma kako jake bile, ne mogu i ne smeju da budu izgovor za vređanje i ponižavanje druge osobe na osnovu njenog ličnog svojstva, pogotovo ne u javnom diskursu gde su takve poruke dostupne velikom broju lјudi i utiču na oblikovanje svesti javnog mnjenja o različitim društvenim pitanjima, uklјučujući i svest o rodnim ulogama muškaraca i žena.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Evropski sud za lјudska prava u svojoj bogatoj praksi, postupajući po predstavkama koje se odnose na medijske objave, naglasio važnost i značaj novinarske profesije i objektivnog izveštavanja, navodeći pri tom da novinari ne mogu preći određene granice, koje se pre svega tiču prava drugih, ugleda, te zaštite izvora informacije[12]. U slučajevima kada takvo izveštavanje podstiče nasilјe, stigmatizaciju druge strane ili širenje predrasuda[13], ograničenja koja postoje u pogledu širenja takvih informacija su opravdana. Uloga novinara i medija, koji utiču na formiranje javnog mišlјenja, je da svojim izveštavanjem ne doprinose dalјem razvoju konflikata, podela i tenzija u društvu, a time se ne dira u slobodu izražavanja, kao i obavezu koju novinari imaju da objektivno doprinose dijalogu u društvu i podstiču debate od javnog interesa. Sloboda medija i novinara omogućava javnosti da formira svoje mišlјenje[14] o društvenim događajima i njegovim akterima. Ali, mediji moraju da deluju u dobroj veri i da pružaju tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom[15]. To, faktički, znači da novinari uživaju slobodu izražavanja garantovanu članom 10. Konvencije, sve dok postupaju u skladu sa profesionalnim standardima. U vezi sa tim, i Kodeksom novinara Srbije definisani su profesionalni i etički standardi kojima se doprinosi podizanju ugleda novinarske profesije, promoviše zalaganje za slobodu mišlјenja, govora i izražavanja, kao i nezavisnost medija. U delu Kodeksa pod nazivom Odgovornost novinara, navedeno je da se novinar mora suprotstaviti svima koji krše lјudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilјa. U delu pod nazivom Novinarska pažnja, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, političkom i drugom mišlјenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.

 

  • Stoga, potrebno je napomenuti da su svi koji oblikuju javni život u Srbiji, među kojima važno mesto imaju mediji, dužni da poštuju propise i da se uzdrže od uvredlјivih, seksističkih i diskriminatorskih sadržaja, a da svoje stavove izražavaju na primeren način, poštujući dostostojanstvo svih marginalizovanih društvenih grupa, kao i propise o zabrani diskriminacije.
  • Polazeći od prakse Evropskog suda za lјudska prava Poverenik ukazuje na prostorni i vremenski kontekst u kojem su objavlјeni tekstovi „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?”, i „Sramotan napad žute kompanije na portal v.”. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u Posebnom izveštaju o diskriminaciji žena[16] ukazao da je pojava većeg broja žena na najznačajnijim političkim poslovima uzdrmala patrijarhalne stavove da ženama „nije mesto u politici“ i da ne treba da se nalaze na najznačajnijim političkim pozicijama. Stoga, Poverenik je u nekoliko navrata upozoravao na učestale omalovažavajuće, uvredlјive i neprimerene medijske priloge o pojedinim političkarkama i funkcionerkama i ukazao da se njima šire i osnažuju stereotipi i predrasude o ženama, koje se prikazuju kroz prizmu fizičkog izgleda i privatnog života, čime se krši lјudsko dostojanstvo žene. Ukazano je da, bez obzira na informacije koje se navode u tekstovima,  kroz naslove, fotografije, neprimerene insinuacije o njihovom privatnom životu i citate izvučene iz konteksta, političarke se, gotovo po pravilu, prikazuju na omalovažavajući i uvredlјiv način. U tim tekstovima samo se u tragovima mogu naći informacije o njihovom radu, stručnosti ili profesionalnim rezultatima. Takođe, rezultati istraživanja „Žene u parlamentu – samo kvota ili stvarni uticaj, pokazuju da čak 22% poslanica navodi da su bile predmet diskriminatornih komentara, šala i ponuda[17].
  • Stoga, imajuću u vidu ovakve pokazatelјe u društvu, a naročito i dalјe visok procenat političarki koje navode da su tokom svog političkog angažmana bile izložene diskriminaciji, kao i činjenicu da su mediji moćno sredstvo u širenju tolerancije i ravnopravnosti, te da pomažu razbijanju predrasuda i stereotipa u društvu, Poverenik za zaštu ravnopravnosti očekuje da će informativni portal e.v. nastojati da kroz tekstove koje objavlјuje razvija svest od jednakosti i ravnopravnosti polova, kao i da će uticati na izmenu uvreženih obrazaca i prakse koja uslovlјava stereotipe i predrasude o rodnim ulogama muškaraca i žena.
  • Što se tiče navoda iz pritužbe da je D.R. diskriminisana i na osnovu rođenja, političkog ubeđenja, te imovnog i zdravstvenog stanja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ponovo ukazuje na praksu Evropskog suda za lјudska prava koji je zauzeo stav da iako političari imaju pravo da štite svoju reputaciju, granice dozvolјene kritike, kada su u pitanju političari, znatno su šire nego kada su u pitanju oni koji se ne bave politikom. Naime, političari neminovno i svesno izlažu svoje stavove i svoj rad detalјnom preispitivanju šire javnosti, tako da moraju pokazati veći stepen tolerancije na kritike koje im se upućuju. Tako, u presudi Evropskog suda u predmetu Oberschlick protiv Austrije iz 1991. godine[18] posebno je apostrofirano da političar koji iznosi svoje stavove može da očekuje snažnu reakciju javnosti. Neophodno je napomenuti da Evropski sud za lјudska prava teži tumačenju člana 10. Evropske Konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda na način koji pruža najveću zaštitu političkom govoru, odnosno, onom govoru koji se odnosi na institucije države, politiku i političare, bilo lokalne, nacionalne ili međunarodne[19]. Govor u javnom interesu takođe uživa visok stepen zaštite. Stoga državne vlasti moraju imati vrlo ubedlјive razloge da bi opravdali gušenje kritike na račun države ili političara.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz pritužbe da je u tekstu  informativnog portala e.v. „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?”, D.R. diskriminisana i na osnovu mesta rođenja time što je u tekstu ukazano da ona nije rođena Vrščanka, te da zbog toga mrzi Vršac i nema pravo da komentariše situaciju u ovom gradu. Zatim, u pritužbi je navedeno da je D.R diskriminisana na osnovu političkog uverenja, jer se u ovom tekstu napominje da ona oseća mržnju prema Vršcu i Vrščanima, jer je deo „žute kamarile“. Dalјe, u pritužbi je navedeno da je D.R. diskriminsana i na osnovu zdravstvenog stanja time što autor teksta napominje da će pozvati direktorku SPBP „Slavolјub Bakalović“ da analizira njeno ponašanje i preporuči tretman, dok ne bude kasno, kao i da D.R. ima „neprirodne frustracije koje su prisutne na svakom zasedanju lokalnog parlamenta“. Na kraju, u pritužbi je istaknuto da je D.R. diskriminisana i na osnovu imovnog stanja time što je u tekstu „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v.” porodica R. označena kao veoma bogata i sugerisano je da je finansijer opozicionih pokreta i stranaka. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je nadležnost Poverenika da utvrđuje povredu atidiskriminacionih propisa, te nedostatak kulture dijaloga u političkom životu koji se ogleda u neprimerenim kvalifikacijama koje su motivisane obračunavanjem sa političkim neistomišlјenicima, iako predstavlјa ozbilјan društveni problem, nije u nadležnosti Poverenika. Ovakav stav Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bazira se na praksi Evropskog suda za lјudska prava i antidiskrimiunacionim propisima, prema kojima se za postojanje disriminacije traži postojanje uzročno-posledične veze između određenog ponašanja/izjave i ličnog svojstva lica za koga se tvrdi da je pretrpelo diskriminaciju.

 

  1. MIŠLjENјE

 

Tekstovima „Zašto D.R. mrzi i vređa Vršac i Vrščane, Grožđebal…?”, i „Sramotan napad žute kompanije na portal e.v.”, objavlјenim 26. i 27. avgusta 2017. godine na informativnom portalu e.v, prekršene su odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje glavnom i odgovornom uredniku informativnog portala e.v. da:

5.1. Objavi izvinjenje D.R. na informativnom portalu e.v. zbog diskriminacije na osnovu pola, u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišlјenja sa preporukom.

 

5.2. Ubuduće ne objavlјuje priloge kojima se omalovažavaju žene i podržavaju predrasude i društveni obrasci zasnovani na stereotipnim ulogama polova, te da svojim prilozima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovalјavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na žene.

Potrebno je da glavni i odgovorni urednik informativnog portala e.v. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko glavni i odgovorni urednik informativnog portala e.v. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni  glasnik RS”, br. 98/06)

[4] Član 46. stav 1. Ustava Republike Srbije

[5] Član 46. stav 2. Ustava Republike Srbije

[6] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[7] „Službeni glasnik RS”, broj 104/09

[8] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14 i 6/16 – dr. zakon

[9] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[10] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br. 22/09)

[11] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[12] Bladet Tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[13] Surek v. Turkey, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[14] Animal defenders international v.The United Kingdom, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[15] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[16] Izveštaj dostupan na: http://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[17] Istraživanje „Žene u parlamentu – samo kvota ili stvarni uticaj “, Otvoreni parlament, Beograd, 2014.

[18] Presuda ESLjP br.15975/90 od 26. aprila 1995. godine

[19] Presude ESLjP: Castells protiv Španije (1992); Incal protiv Turske (1998) i Ceylan protiv Turske (1999)

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-iconMišljenje po pritužbi T.T. protiv informativnog portala e.v. zbog diskriminacije na osnovu pola u oblasti javnog informisanjaDownload


 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top