Mišljenje nа Nаcrt zаkоnа о rоdnој rаvnоprаvnоsti

del. br. 011-00-5/2017-02 datum: 27. februar 2017.godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti , Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, daje
MIŠLjENjE
na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti

Potpredsednica Vlade, dopisom 32 Broj: 011-12554/2016-01 od 24. februara 2017. godine, dostavila je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu: Poverenik), novi Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: Nacrt zakona) usaglašen sa primedbama i sugestijama nadležnih ministarstava i drugih organa i organizacija, radi davanja mišljenja. Postupajući po ovom zahtevu, dajemo mišljenje, sa aspekta delokruga rada Poverenika.
1. Novim tekstom Nacrta zakona nije usvojena ključna primedba Poverenika koja se odnosila na usaglašavanje Nacrta zakona sa Zakonom o zabrani diskriminacije, kao krovnim zakonom u oblasti diskriminacije, odnosno nisu unete sve manifestacije roda uključujući i rodni identitet, što je u prethodnom mišljenju istaknuto. Imajući u vidu navedeno, kao i odredbu člana 1. Nacrta zakona kojom je između ostalog propisano da se „obezbeđuje stvaranje jednakih mogućnosti za učešće žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života”, postavlja se i pitanje predmeta Nacrta zakona. Poverenik smatra da je potrebno da se o usklađenosti naziva i predmeta uređivanja Nacrta zakona pribavi mišljenje Republičkog Sekretarijata za zakonodavstvo.
Poverenik posebno ističe da je prihvatljivo da se Nacrtom zakona ne obuhvati rodni identitet, jedino pod uslovom da se diskriminacija na osnovu rodnog identiteta uredi posebnim zakonom.
2. Takođe, Poverenik ukazuje da u članu 1. Nacrta zakona, odnosno predmetu njegovog uređivanja, nije obuhvaćeno sve što Nacrt zakona uređuje (npr. sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama i druga pitanja). S tim u vezi, Poverenik smatra da ovu odredbu treba dopuniti i njom obuhvatiti sve ono što Nacrt zakona zaista uređuje, kako bi se dobila jasna i kompletna slika o predmetu uređivanja Nacrta zakona.
3. Pored toga, Poverenik je mišljenja da je definiciju pojma rodno zasnovanog nasilja navedenu u članu 8. Nacrta zakona, potrebno usaglasiti u celom tekstu Nacrta zakona, imajući u vidu da je uočeno da su na više mesta date različite definicije rodno zasnovanog nasilja (čl. 43, 44. i 46. Nacrta zakona). Pojam nasilja vrlo često se navodi uopšteno, čime se rodno zasnovano nasilje, kao poseban oblik nasilja, relativizuje. Takođe, Poverenik ukazuje da terminologija koja se koristi u tekstu Nacrta zakona nije dosledna. Primera radi Nacrtom zakona uvodi se pojam opštih mera, dok su posebne mere na više mesta definisane, pri čemu definicija nije usklađena sa definicijom posebnih mera propisanom u članu 14. Zakona o zabrani diskriminacije, što može izazvati konfuziju. U nekim odredbama Nacrta zakona navode se samo „mere”, pri čemu nije jasno o kojim merama je reč. Ovakve nedoslednosti izazivaju nejasnoće i mogu dovesti do problema u primeni zakona.
4. Članom 8. stav 1. tačka 8. Nacrta zakona propisano je da „podsticanje na rodnu diskriminaciju obuhvata davanje uputstava o načinu preduzimanja diskriminatornih postupaka i navođenja na rodnu diskriminaciju na drugi sličan način”. Poverenik smatra da bi termin podsticanje na diskriminaciju trebalo zameniti terminom navođenje na diskriminaciju, što je u skladu sa međunarodnim standardima, odnosno, Direktivom Saveta 2000/43/ES o jednakom tretmanu osoba bez obzira na njihovo rasno ili etničko poreklo i Direktivom Saveta 2000/78/ES o ravnopravnom tretmanu u zapošljavanju i profesiji.

5. Poverenik konstatuje da je nejasna odredba člana 27. stav 2. Nacrta zakona kojom je propisano da „ukoliko u organu upravljanja, rukovođenja i nadzora nisu ravnopravno zastupljene žene i muškarci, Ministarstvo je dužno da odredi i sprovede posebne mere kojima se uspostavlja ravnopravno učešće žena i muškaraca u navedenim organima“. Naime, nije jasno na koji način će Ministarstvo određivati i sprovoditi posebne mere kojima se uspostavlja ravnopravno učešće žena i muškaraca u organima upravljanja, rukovođenja i nadzora poslodavca, a naročito imajući u vidu odredbu člana 8. stav 1. tačka 12) Nacrta zakona kojom je propisano šta se podrazumeva pod izrazom poslodavac u smislu ovog zakona.
6. Odredbama člana 30. Nacrta zakona propisano je da je odsustvovanje sa posla zbog trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta ne može biti prepreka za vraćanje na radno mesto na kome je radio pre odsustvovanja ili na odgovarajuće radno mesto pod nepovoljnijim uslovima, osim ako zbog organizacionih promena iz stava 1. ovog člana takvo radno mesto ne postoji, pa u tom slučaju zaposleni može biti raspoređen u skladu sa zakonom. Mišljenja smo da je ovu odredbu potrebno još jednom razmotriti i uasaglasiti sa stavom 1. navedenog člana. Takođe praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ukazuju na to da poslodavci često koriste organizacione promene kao alibi za premeštaj trudnica, porodilja, kao i lica koja odsustvuju sa rada radi nege deteta na neodgovarajuće radno mesto.
7. U članu 32. Nacrta zakona, pored tačke 5) koja obavezuje sindikate i udruženja poslodavaca da obezbede rodnu ravnopravnost u pogledu usklađivanja profesionalnog i privatnog života, Poverenik smatra da treba dodati i obavezu sindikata i udruženja poslodavaca da preduzimaju mere kojim će podsticati zaposlene očeve da koriste odsustvo sa rada radi nege deteta, jer je to jedan od značajnijih načina na koji se postiže balans između posla i porodičnog života.
8. Takođe, Poverenik je mišljenja da odredbu člana 38. stav 3. Nacrta zakona treba usaglasiti sa drugim odredbama Nacrta zakona, imajući u vidu da je jedino u oblasti sporta propisano preduzimanje posebnih mera radi obezbeđivanja uslova za napredovanje i potpunije učešće žena u organima upravljanja organizacija u oblasti sporta, dok je u drugim oblastima korišćen termin: ravnopravna zastupljenost polova.
9. Odredbom člana 42. stav 1. Nacrta zakona, propisano je da su nadležni državni organi dužni da obezbede da sve žene i muškarci pod jednakim uslovima imaju pravo na pristup lako dostupnim informacijama, obrazovanju i uslugama koje se odnose na seksualno obrazovanje, kontracepciju i planiranje rađanja. Poverenik smatra ovu odredbu veoma značajnom, ali smatra da pored žena i muškaraca treba dodati i devojčice i dečake, jer o reproduktivnom zdravlju treba učiti od najranijeg detinjstva, kako bi se sprečile rane trudnoće i mladi ljudi stekli potrebno znanje vezano za reproduktivno zdravlje.
10. Podnaslov nakon glave VI Nacrta zakona glasi: „Diskriminacija po osnovu rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama”. Poverenik ukazuje da ovaj podnaslov nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije, jer se diskriminacija zasniva isključivo na ličnim svojstvima, a nasilje, bez obzira na njegov oblik, nije lično svojstvo u smislu odredbi Zakona o zabrani diskriminacije. Stoga, Poverenik smatra da ovaj podnaslov, kao i odredbe Nacrta zakona koje na ovaj način definišu diskriminaciju treba izmeniti i uskladiti sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije.
11. Poverenik ponovo kao i u prethodno datom mišljenju, ukazuje da je odredbama člana 48. važećeg Zakona o ravnopravnosti polova propisano oslobođenje tužioca prethodnog plaćanja troškova postupka u parnicama za ostvarivanje građanskopravne zaštite od diskriminacije koji se isplaćuju iz sredstava suda, što je u Nacrtu zakona izostavljeno. Imajući u vidu da će stupanjem na snagu novog zakona prestati da važi Zakon o ravnopravnosti polova postavlja se pitanje da li se na ovaj način smanjuje obim prava utvrđen Zakonom o ravnopravnosti polova. Poverenik je mišljenja da ovo pitanje treba urediti ili ovim ili posebnim zakonom.
12. Imajući u vidu upućujuću odredbu člana 52. Nacrta zakona koja se odnosi na primenu Zakon o zabrani diskriminacije u delu koji se odnosi na sudsku zaštitu,mišljenja smo da je ovu odredbu potrebno proširiti tako da obuhvati u potpunosti zaštitu od diskriminacije, a ne samo u pogledu jedne vrste zaštite.
13. Takođe smo mišljenja da je u članu 53. Nacrta zakona u listu organa koji kreiraju, sprovode, prate i unapređuju politike za ostvarivanje rodne ravnopravnosti potrebno navesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i izdvojiti ga od drugih organa javne vlasti, imajući u vidu nadležnosti i delokrug ovog organa koji je upravo i osnovan sa zadatkom da prati i unapređuje stanje u oblasti ravnopravnosti po svim osnovima, pa i po pitanju rodne ravnopravnosti.
14. Odredbama novog teksta Nacrta zakona, koje se odnose na ulogu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, koje je definisano kao telo koje obrazuje Vlada, imenuje njegove članove, određuje njegove zadatake, uređuje i druga pitanja u vezi sa radom ovog tela, ovom telu se daju i druga ovlašćenja koja se ne odnose na tela koja obrazuje Vlada. Stoga, Poverenik ukazuje da ukoliko je u pitanju stalno radno telo Vlade, ono se u skladu sa članom 33. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-US, 72/12, 74/12-ispravka US, 7/14-US i 44/14) osniva Poslovnikom, a ukoliko se radi o povremenom telu Vlade, onda se ono u skladu sa navedenim zakonom osniva odlukom Vlade a ne zakonom, jer se zakonom osnivaju samo državni organi.
S tim u vezi, Poverenik smatra da je nejasno i propisivanje obaveze da se Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost dostavljaju izveštaji o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti, imajući u vidu da, saglasno članu 13. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10 i 99/14) stanje u određenoj oblasti može da prati samo državni organ. Poverenik podseća da je Zakonom o zabrani diskriminacije već ustanovljen državni organ – Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji između ostalog, ima zadatak da prati i izveštava o stanju u oblasti zaštite od diskriminacije, uključujući i diskriminaciju na osnovu pola i rodnog identiteta. Stoga, Poverenik ostaje pri stavu, izraženom u mišljenju od 20. januara 2017. godine, da nadležno ministarstvo i Koordinaciono telo treba da Povereniku dostavljaju izveštaj o stanju u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti, s obzirom na propisanu nadležnost ovog organa. U prilog ovome je i činjenica da je članom 33. stav 1. tačka 5. Zakona o zabrani diskriminacije propisana obaveza Poverenika da podnosi Narodnoj skupštini godišnji i poseban izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti. Takođe, Poverenik smatra da treba razmotriti i datum dostavljanja zbirnog izveštaja o stanju u oblasti ravnopravnosti, jer kako je propisan članom 59. stav 6. Nacrta zakona (najkasnije do 30. juna tekuće godine za prethodnu), predstavlja rok koji nije u saglasnosti sa terminima predaje svih drugih izveštaja kojima se izveštava o prethodnoj godini, pri čemu treba imati u vidu da je Poverenik, kao i druga nezavisna tela, dužan da podnese Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti najkasnije do 15. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Na kraju, Poverenik konstatuje da Nacrt zakona predstavlja nesporno unapređenje u oblasti rodne ravnopravnosti, ali smatra i da je zakon postavio veoma visoke standarde koje želi da postigne. Naime, Poverenik smatra da se može postaviti pitanje koliko je realno očekivati da svi organi i organizacije na koje se zakon odnosi, u tako kratko propisanom roku od šest meseci, postupe u skladu sa propisanim obavezama i zadacima, odnosno da primera radi imenuju koordinatore, izmene sistematizacije, koriste rodno osetljiv jezik u svim svojim aktima, prilagode udžbenike i slično, te u tom smislu predlaže da se za pojedine aktivnosti propiše duži rok.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-iconMišljenje nа Nаcrt zаkоnа о rоdnој rаvnоprаvnоsti
Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top