Mišlјenje Sindikata protiv „R.“ a.d. zbog diskriminatornog postupanja prema zaposlenoj zbog ličnog svojstva člana porodice – članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama

  1. 07-00-499/2017-02 datum: 21.3.2018.

 

                                                 MIŠLjENјE

 

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe Sindikata r. g. i IGM S, podnete u ime i uz saglasnost D. S. protiv poslodavca kompanije „R.“ a.d. M. Z. i A. S. generalnog direktora, zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva člana porodice D. S. – članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i njenog ličnog svojstva – pola. Podnosilac je u pritužbi, između ostalog, naveo da je direktor preduzeća počeo sa diskriminatornim postupanjem prema D. S. od izbora njenog supruga za predsednika sindikalne organizacije, te da se diskriminatorno postupanje ogledalo najpre u nuđenju sporazumnog raskida radnog odnosa D. S. koji je ona odbila, da bi nakon toga bila upućena na rad kod drugog poslodavca, zatim na plaćeno odsustvo i na kraju raspoređena sa mesta laborantkinje sa srednjom stručnom spremom na mesto pomoćne radnice. Dalјe je navedeno da nakon što je direktor saznao da je suprug D. S. pokrenuo sudski postupak zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu, nastavio je sa diskriminacijom prema D. S., pa ju je tako uputio na rad u RJ Kamenolom gde sama ručno prenosi kamenje težine 2-3 kilograma sa jednog mesta na drugo, uz prethodno ručno čišćenje kamena od zemlјe, dok mašine stoje. U izjašnjenju na pritužbu direktor kompanije „R.“ a.d, između ostalog, naveo je da je pored D. S, na rad kod drugog poslodavca, upućeno još oko 20 zaposlenih, i da su obično bili upućivani oni zaposleni koji su bili na odsustvu zbog smanjenog obima proizvodnje. Zatim, u izjašnjenju je navedeno i da se D.S. po prestanku radnog odnosa kod drugog poslodavca vratila na radno mesto sa kojeg je i bila upućena, ali s obzirom da poslove laborantkinje obavlјa druga zaposlena, nije postojala potreba za dve laborantkinje, a kompanija „R“ se bavi proizvodnjom kamenih agregata, tako da se sva delatnost obavlјa u kamenolomu. U toku postupka je utvrđeno da su sve promene u radnopravnom statusu D. S. (ponuda za sporazumni raskid radnog odnosa, upućivanje na plaćeno odsustvo, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, premeštaj na niže radno mesto, sa težim uslovima rada), usledile nakon imenovanja njenog supruga za poverenika sindikalne organizacije „R.“. Stoga, a imajući u vidu da su opisani postupci rukovodstva kompanije usledili nakon imenovanja supruga D. S, M. S, za poverenika sindikalne organizacije R, a da kompanija nije ponudila dokaze kojima bi opovrgla tvrdnje navedene u pritužbi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, po sprovedenom postupku, u skladu sa pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije pravilom iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, utvrdio da je D. S. neopravdano stavlјeno u nejednak položaj na radu, na osnovu ličnog svojstva svog supruga – članstva u sindikalnoj organiztaciji. Stoga, Poverenik je dao mišlјenje da je kompanija „R.“ a.d. iz M. Z. prekršila odredbe člana 6. u vezi sa članovima 16. i 25. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je kompaniji „R.“ a.d. preporučeno da preduzme sve potrebne mere u cilјu otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema D. S, da donese Kodeks ravnopravnosti u cilјu sprečavanja diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti u radnom okruženju kolektiva kod poslodavca „R.“ a.d., kao i da ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Sindikata r. g. i IGM S., u ime i uz saglasnost D. S., protiv poslodavca kompanije „R.“ a.d. M. Z. i generalnog direktora A. S., zbog diskriminacije na osnovu ličnog svojstva člana porodice – članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i njenog ličnog svojstva – pola.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da su D. S. i njen suprug zaposleni u „R.“ a.d. M. Z, i da je direktor preduzeća počeo sa diskriminatornim postupanjem prema njima, od izbora M. S. za predsednika sindikalne organizacije;
  • da se diskriminatorno postupanje ogledalo najpre u nuđenju sporazumnog raskida radnog odnosa D. S. koji je ona odbila, da bi nakon toga bila upućena na rad kod drugog poslodavca, zatim na plaćeno odsustvo i na kraju raspoređena sa mesta laboranta sa srednjom stručnom spremom na mesto pomoćne radnice (čistačice);
  • da je sve anekse ugovora o radu morala da prihvati, kako bi ostala na poslu;
  • da joj je u periodu od marta do septembra 2017. bila uplaćivana zarada koja je ispod minimalne zarade, zbog čega je 7. septembra 2017. godine otišla na razgovor sa direktorom preduzeća, kojem su prisustvovala i dva njegova bliska saradnika;
  • da se tokom tog razgovora ozbilјno uznemirila zbog pretećeg i lјutitog stava direktora, zbog čega joj je pozlilo i morala je da se obrati lekaru;
  • da je nakon toga njen suprug, M. S., razgovarao sa direktorom u kojem je izneo nezadovolјstvo ponašanjem prema njegovoj supruzi, nakon čega je usledio njegov otkaz i podnošenje tužbe protiv poslodavca;
  • da je nakon što je saznao za pokrenuti sudski postupak, direktor nastavio sa nepopularnim merama prema D. S., pa je tako naredio upravniku kamenoloma N. S., da je uputi na rad u RJ Kamenolom gde sama ručno prenosi kamenje težine 2-3 kilograma sa jednog mesta na drugo, uz prethodno ručno čišćenje kamena od zemlјe, dok mašine stoje;
  • da se ovaj posao do tada nikada nije obavlјao ručno, nisu ga radile žene i niti ga je obavlјao samo jedan izvršilac;
  • da je D. S. obavlјala ovaj posao 22, 23. i 24. novembra 2017. godine ali se ubrzo zbog rada na otvorenom i hladnoće, razbolela i obratila lekaru, te je u međuvremenu list „D.“ pisao o ovom slučaju nakon čega je vraćena u Upravnu zgradu;
  • da je 8. decembra 2017. godine ponovo, usmenim nalogom N. S, upućena na rad u kamenolom radi prikuplјanja grubog otpadnog materijala (guma, gvožđa, otpadnog drveta i drugo), bez prava da uđe u zatvoren prostor da se ugreje;
  • da D. S. smatra da je osnovni razlog za pogoršanje njene radne pozicije i diskriminatornog postupanja poslodavca prema njoj, okolnost da je njen suprug organizovao štrajk zaposlenih zbog neisplaćenih zarada i neplaćenih doprinosa, odnosno činjenice da je predsednik sindikata.
    • Uz pritužbu su dostavlјeni sledeći dokazi: 1) ugovor o radu br. 047 od decembra 2014. godine; 2) rešenje o upućivanju na plaćeno odsustvo br. M-047 od 31. decembra 2014. godine; 3) ponuda za zaklјučivanje Aneksa Ugovora o radu br. 047 od 21. septembra 2015. godine; 4) aneks Ugovora o radu u slučaju upućivanja zaposlenog kod drugog poslodavca u isto mesto rada bez saglasnosti zaposlenog br. 047 od 29. septembra 2015. godine; 5) rešenje „MBA R. M.“ o prestanku radnog odnosa na određeno br. 1855/17 od 24. februara 2017. godine; 6) izveštaji o privremenoj sprečenosti za rad od 6. i 19. oktobra, 17. novembra i 6. decembra 2017. godine; 7) aneks Ugovora o radu br. 047 od 1. juna 2012. godine; 8) zapisnik sa izbornog sastanka sindikalne organizacije R. br. 2-8 od 1. decembra 2014. godine; 9) potvrda o licu ovlašćenom za predstavlјanje i zastupanje Sindikalne organizacije br. 155 od 21. novembra 2017. godine, 10) potvrda da je D. S. članica sindikalne organizacije R. br. 237 i 11) članci iz dnevnog lista „D.“, pod naslovima „Dobio otkaz jer je štitio suprugu i radnike“, „Žena prebacuje kamenje ručno, mašine stoje“, „Posle bolovanja laborantkinja vraćena u kamenolom“.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, pa je u skladu sa članom stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], u toku postupka zatraženo izjašnjenje A. S., direktora „R.“ a.d. M. Z.
    • U izjašnjenju S, između ostalog, navedeno je:
  • da su navodi izneti u pritužbi lažni, neistiniti, i netačni u delu koji se odnosi na D. i M. S.;
  • da nije tačno da je D. S. upućena na rad kod drugog poslodavca jer je njen suprug predsednik sindikalne organizacije, iz razloga što je upućivana u skladu sa članom 174. Zakona o radu na period od godinu dana;
  • da je D. S. pre isteka roka od godinu dana dostavila izjavu da je saglasna da radi kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za upućivanje;
  • da je pored nje, u tom periodu, na rad kod drugog poslodavca upućeno još oko 20 zaposlenih, i da su obično bili upućivani oni zaposleni koji su bili na odsustvu zbog smanjenog obima proizvodnje;
  • da se D. S. po prestanku radnog odnosa kod drugog poslodavca vratila na radno mesto sa kojeg je i bila upućena, ali s obzirom da poslove laboranta obavlјa druga zaposlena, nije postojala potreba za dve laborantkinje;
  • da je zbog potrebe procesa rada i organizacije D. S. ponuđen aneks ugovora o radu za poslove pomoćnog radnika, ne spremačice, uz opis posla koji je propisan u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta;
  • da je D. S. prihvatala da potpiše anekse ugovora o radu i nikada nije osporavala njihovu zakonitost;
  • da navodi da su joj isplaćivane zarade ispod propisanog minimalnog propisa netačni, jer Inspektorat za rad nije našao nepravilnosti prilikom obračuna zarade;
  • da su navodi iz pritužbe o događaju koji se desio 7. septembra 2017. godine neistiniti, te je tačno da su tog dana imali razgovor ali da se nije ponašao neprimereno i da se tokom razgovora požalila da joj nije dobro i mora kod lekara, što je on i prihvatio;
  • da je netačna tvrdnja da je D. S. premeštena na rad u RJ Kamenolom zbog toga što je njen suprug pokrenuo sudski spor, jer se kompanija „R.“ bavi proizvodnjom kamenih agregata, tako da se sva delatnost obavlјa u kamenolomu;
  • da smatraju da se ovom pritužbom, M. S. preko supruge koristi kako bi javnost dalјe dovodio u zabludu;
  • da prema D. S. ne postoji ni jedan vid diskriminacije.
    • Na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da izjašnjenje dopuni u pogledu dostavlјanja dokaza i činjenica koje se odnose na radno pravni status D. S.,   S. je dopunio izjašnjenje dopisom u kojem je, između ostalog, navedeno:
      • da je D. S. zaposlena u „R.“ a.d. od 12. maja 1983. godine i da je od tada bila raspoređivana na ona radna mesta koja su bila potrebna radi obavlјanja procesa rada i organizacije posla, a to su bili poslovi manipulanta, poslovođe, referenta za komisionu opremu, laboranta i pomoćnog radnika;
    • da u odnosu na spornu sliku koja je objavlјena u dnevnom listu „D.“ na kojoj se nalazi D. S., izjavlјuje da je ista namerno iskonstruisana i zloupotreblјena kako bi se privukla medijska pažnja, a da je D. S. dana kada je napravlјena slika zajedno sa još jednim radnikom J.D. bila zadužena da ručno sklanja sitno kamenje kako mašine ne bi isekle gume, pritom je u sistematizaciji ta radnja propisana;
    • da je D. S. ponuđen aneks ugovora za premeštaj na poziciju pomoćne radnice, zato što nije postojala potreba za dve laborantkinje. U momentu upućivanja D. S. na rad kod drugog poslodavca druga zaposlena, D.C, se takođe nalazila na poziciji laboranta, na kojoj se nalazi od 1989. godine, i nije premeštana na drugu poziciju. Da D.C. ima završenu hemijsku školu i svoje zadatke obavlјa stručno, savesno, na vreme i odgovorno, te je iz tih kriterijuma izabrana da ostane na poziciji laboranta u momentu kada je postoji potreba za jednim radnim mestom umesto dotadašnja dva;
    • da u Službi proizvodnje kamena radi oko 30 muškaraca i dve žene – D. S. i D.C.
    • da je u okviru kompanije registrovan jedan sindikat, i to: sindikalna organizacija R.;
    • da pretpostavlјa da je do sada bilo dosta organizovanih štrajkova u preduzeću, kao i da im naplata potraživanja predstavlјa problem što može dovesti do nezadovolјstva zaposlenih;
    • da je tokom 2015. i 2016. godine bilo oko 20 zaposlenih koji su zbog smanjenog obima proizvodnje upućivani na rad kod drugog poslodavca, kao i dosta zaposlenih koji su upućeni na plaćeno odsustvo zbog smanjenog posla;
      • U prilogu izjašnjenja dostavlјeni su: 1) ponuda za zaklјučivanje Aneksa Ugovora o radu br. 047 od 21. septembra 2015. godine, 2) aneks Ugovora o radu br. 047 od 29. septembra 2015. godine, 3) saglasnost D. S. M-047 od 16. septembra 2016. godine, 4) ponuda za zaklјučivanje Aneksa Ugovora o radu br. 047 od 7. marta 2017. godine, 5) aneks Ugovora o radu br. 047 od 7. marta 2017. godine, 6) Izjava br. 01-248/1 od 8. septembra 2017. godine, 7) izjava br. 01-248/2 od 8. septembra 2017. godine, 8) rešenje Inspektorata rada br. 389-117-263/2017-02 od 8. novembra 2017. godine, 9) lista radnika iz R. a.d. koji su upućeni na rad kod drugog poslodavca u 2015. i 2016. godini, 10) rešenje o stupanju na rad br. 516 od 15. novembra 1982. godine, 11) rešenje br. 516 od 31. marta 1983. godine, 12) rešenje br. 516 od 6. jula 1983. godine, 13) privremeno rešenje br. 516 od 2. avgusta 1983. godine, 14) rešenje br. 516 od 21. juna 1985. godine, 15) rešenje o privremenom rasporedu radnika br. 516 od 24. marta 1986. godine, 16) rešenje o br. 516 od 18. juna 1986. godine, 17) rešenje br. 516 od 21. oktobra 1986. godine, 18) rešenje br. 516 od 30. marta 1987. godine, 19) rešenje br. 196 od 1. septembra 1992. godine i 20) Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 01-758/1 od 10. oktobra 2014. godine.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

  • Uvidom u dostavlјenu dokumentaciju, utvrđeno je da je D. S. zaposlena u kompaniji „R.“ a.d. od 15. novembra 1982. godine, najpre kao poslovođa u RJ Kamenolom, zatim na radnom mestu manipulant, nakon čega se opet raspoređuje na poslove poslovođe, referenta za kamionsku opremu, da bi se na poslovima laboranta nalazila od 1. septembra 1992. godine. Aneksom ugovora o radu, br. 047 od 1. decembra 2014. godine, raspoređena je na radno mesto laboranta. Rešenjem o upućivanju na plaćeno odsustvo br. M-047 od 31. decembra 2014. godine, D. S. je upućena na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 radnih dana. Dalјim uvidom u dokumentaciju utvrđeno je da je privremeno upućena na rad kod drugog poslodavca „MBA – R. M. N.“ d.o.o. B, na poziciju rukovodioca laboratorije, u periodu od 29. septembra 2015. godine do 28. februara 2017. godine. Nakon toga, po povratku na rad kod poslodavca R. a.d, aneksom ugovora o radu br. 047 od 7. marta 2017. godine, D. S. je premeštena na radno mesto pomoćni radnik.
  • Uvidom u Zapisnik sa izbornog sastanka sindikalne organizacije R. br. 2-8 od 1. decembra 2014. godine, utvrđeno da je M. S, suprug D. S., odlukom predsedništva sindikata imenovan za poverenika sindikalne organizacije sindikalne organizacije R. u kompaniji „R.“ a.d. M. Z, kao i da je D. S. članica sindikalne organizacije R.
  • Uvidom u listu radnika iz R. a.d. koji su upućeni na rad kod drugog poslodavca u 2015. i 2016. godini, a koja je dostavlјena uz izjašnjenje, utvrđeno je da je u navedenom periodu dvadeset radnika upućeno na rad u kompaniju „MBA – R. M. N.“ d.o.o. B. Sagledavajući pozicije na kojima su se nalazili ti radnici, konstatuje se da je njih 9 bilo na poziciji pomoćni radnik, 2 portira, 2 radnika na krečani, 2 rukovalaca radnih mašina, i po jedan vozač, poslovođa, rukovalac postrojenja prerade, laborant i pomoćnik rukovaoca postrojenja prerade.
  • Uvidom u Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 01-758/1 od 10. oktobra 2014. godine u Službi proizvodnje kamena pod tačkom 9. opisan je posao pomoćnog radnika u kamenolomu. U opisu posla stoji sledeće: čisti postrojenje od prosutog materijala, prenosi delove do mašine za vreme popravki, čisti sita, rešetke, silose kreča, vagone, kolosek po potrebi, uklanja sitnije komade kamena ispred radnih mašina, raščišćava teren, prenosi delove postrojenja prilikom montiranja, pomaže radnicima održavanja prilikom intervencija, obavlјa i druge pomoćne poslove (u radionici, na krečani, kamenolomu…), obavezan je poštovati propisana pravila za bezbednost i zdravlјe na radu i PPZ, dužan je da svoje poslove i radne zadatke obavlјa u skladu sa propisanim postupcima i ostalim dokumentima, obavlјa i druge poslove iz delokruga svog rada, po nalogu poslovođa, kojem je raspoređen i odgovoran. Uslovi za obavlјanje posla NK/SSS.
  • U člancima koji su objavlјeni u dnevnom listu „D.“ pod naslovima: „Dobio otkaz jer je štitio suprugu i radnike“, „Žena prebacuje kamenje ručno, mašine stoje“, „Posle bolovanja laborantkinja vraćena u kamenolom“, objavlјene su izjave M. i D. S. u vezi njihove radne pozicije i diskriminacije zbog sindikalnih aktivnosti.
  • Uvidom u izveštaje o privremenoj sprečenosti za rad od 6. i 19. oktobra, 17. novembra i 6. decembra 2017. godine, utvrđeno je da je D. S. nekoliko puta bila da radi zbog bolesti, i to u periodu od 30, 22, odnosno 4 dana.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavlјene priloge, kao i antidiskriminacione i druge propise.

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavlјanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

 

  • Evropska konvencija za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda[3] u članu 11. propisuje da svako ima pravo na slobodu mirnog okuplјanja i slobodu udruživanja s drugima, uklјučujući i pravo da osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih interesa. Za vršenje ovog prava neće se postavlјati nikakva ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demoratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlјa ili morala ili zaštite prava i sloboda drugih.

 

  • Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava[4] propisano je da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju organizacije po svom izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isklјučivim uslovima koji se odnose na obavezu pridržavanja statuta organizacija.

 

  • Uredbom o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada broj 98 o primeni principa organizovanja i kolektivnog pregovaranja[5] propisano je da radnici treba da koriste odgovarajuću zaštitu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude štetna po sindikalne slobode. Dalјe je propisano da se takva zaštita može naročito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilј da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne učlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese šteta zbog toga što je član sindikata ili što učestvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih časova ili sa pristankom poslodavca za vreme radnih časova.

 

  • Ustav Republike Srbije[6] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 55. stav 1. Ustava Republike Srbije jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja.

 

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], kojim je propisano da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima.Takođe, odredbom člana 16. ovog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, među kojima je i stupanje u sindikat. Odredbom člana 25. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je zabrana diskriminacije zbog političkih ubeđenja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti političkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.

 

  • Zakon o radu[8], u članu 18, zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana 20. ovog zakona, diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Članom 206. Zakona o radu jemči se sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja, bez odobrenja, uz upis u registar.

 

 

 

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u radu ili postupanju za koje su nadležni drugi državni organi, nisu uzeti u razmatranje, uklјučujući navode koji se odnose na način obračuna zarade i bezbednost i zdravlјe na radu.

 

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je kompanija „R.“ a.d. diskriminisala D. S. zbog njenog i/ili ličnog svojstva člana njene porodice – članstva u sindikalnim organizacijama.

 

  • Stoga, da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje „R.“ a.d. bilo diskriminatorno, od klјučne važnosti je primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju podnosilac pritužbe, Sindikat, treba da učini verovatnim da je kompanija „R.“ a.d. izvršila akt diskriminacije zbog ličnog svojstva člana porodice D. S. – članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i njenog ličnog svojstva – pola, a ukoliko u tome uspe, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na kompaniji „R.“ a.d.

 

  • S tim u vezi, prvi zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je podnosilac pritužbe učinio verovatnim da je kompanija „R.“ a.d. diskriminisala D. S.. Na početku, Poverenik ukazuje da među stranama nije sporno da je D. S. zaposlena u kompaniji „R.“ a.d. od 15. novembra 1982. godine, najpre kao poslovotkinja u RJ Kamenolom, zatim na radnom mestu manipulantkinje, te je opet bila poslovotkinja, a zatim je raspoređena na radno mesto referentkinje za kamionsku opremu. Na poslovima laborantkinje nalazila se od 1. septembra 1992. godine, sve do 31. decembra 2014. godine, kada je upućena na plaćeno odsustvo. Nakon toga, D. S. je upućena na rad kod drugog poslodavca i posle povratka na rad u „R.“ a.d. raspoređena je na poslove pomoćne radnice. Među stranama je takođe nesporno i da je M. S., suprug D. S., 1. decembra 2014. godine, odlukom predsedništva sindikata imenovan za poverenika sindikalne organizacije R. u kompaniji „R.“ a.d. M. Z., kao i da je dobio otkaz ugovora o radu zbog čega je pokrenuo sudski postupak.

 

  • Detalјnom analizom hronologije događaja, koji se mogu utvrditi iz priloga koji su dostavlјeni uz pritužbu, ali i uz izjašnjenje, utvrđeno je da je nakon imenovanja M. S., supruga D. S., za poverenika sindikalne organizacije R., usledio niz aktivnosti poslodavca koje su se negativno odrazile na radni položaj D. S.. Te aktivnosti pre svega podrazumevaju upućivanje D. S. na plaćeno odsustvo, zatim, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, a potom i premeštaj na drugo radno mesto, koje se po mestu obavlјanja rada i radnim zadacima može smatrati nižim radnim mestom sa značajno težim uslovima rada. Naime, D. S. je sa radnog mesta laborantkinje prebačena na radno mesto pomoćne radnice, gde obavlјa radne zadatke u RJ Kamenolom, što je podrazumeva rad na otvorenom, kao i fizički rad koji se sastoji u nošenju kamenja i njihovom čišćenju. D. S.  tvrdi da je jedina zaposlena koja obavlјa taj posao i da za obavlјanje zadataka njenog posla postoje mašine, ali da one stoje. Uvidom u dopise koji su u vidu priloga dostavlјeni uz pritužbu, može se konstatovati da je D. S. jedan period obavlјala poverene zadatke u RJ Kamenolom da bi nakon odsustva zbog bolesti bila premeštena u Upravnu zgradu, i dalјe na poziciji pomoćne radnice. Međutim, posle kratkog perioda, 8. decembra 2017. godine, ona je ponovo upućena na rad u kamenolom sa radnim zadacima prikuplјanja grubog otpadnog materijala, bez prava da uđe u zatvoren prostor da se ugreje.

 

  • Imajući u vidu prethodne navode iz pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim da je D. S. diskriminisana na osnovu ličnog svojstva njenog supruga – članstva u sindikalnoj organizaciji. Stoga, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, snosi kompanija „R.“ a.d. Saglasno tome, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je kompanija „R.“ a.d. ponudila u svojim izjašnjenjima, pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da postupanje poslodavca nije zasnovano na ličnom svojstvu D. S. i njenog supruga.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz izjašnjenja generalnog direktora kompanije „R.“ a.d, A. S, da nije došlo do diskriminatornog postupanja prema D. S., jer je upućena na rad kod drugog poslodavca u skladu sa Zakonom o radu, imajući u vidu da je dostavila izjavu da je saglasna sa upućivanjem na rad i pri povratku vraćena na radno mesto sa kojeg je otišla. Takođe, u izjašnjenju je navedeno da je D. S. prihvatala da potpiše anekse ugovora o radu i nije osporavala njihovu zakonitost. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da okolnost da je neka radnja poslodavca eventualno izvršena u skladu sa odredbama Zakona o radu ne znači sama po sebi da ta radnja nije diskriminatorna, odnosno, da nije u uzročno-posledičnoj vezi sa ličnim svojstvom zaposlenog, ili ličnim svojstvom njemu bliskog lica. Takođe, ocena zakonitosti postupka upućivanja zaposlenog na rad kod drugog poslodavca i sadržine aneksa ugovora o radu nije u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, već drugih drugih državnih organa, te se Poverenik nije upuštao u ocenjivanje ovih okolnosti, već se fokusirao samo na utvrđivanje eventualnog postojanja diskriminacije u konkretnom slučaju.

 

  • Dalјe, generalni direktor je u izjašnjenju naveo da je pored D. S., u istom periodu, ukupno dvadeset zaposlenih radnika upućeno na rad kod drugog poslodavca, o čemu je dostavio dokaze. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da iako je evidentno da nije samo D. S. upućena na rad kod drugog poslodavca, sagledavan je celokupan položaj D. S. kod poslodavca, od kada je njen suprug počeo da se bavi sindikalnim aktivnostima. Stoga, Poverenik ukazuje da je njeno upućivanje na rad kod drugog poslodavca samo jedna od promena koje su usledile u radnopravnom statusu D. S. od kada je njen suprug postao sindikalni aktivista, a u dalјem toku postupka posebno je analizirano da li su promene u njenom radnopravnom statusu u vezi sa sindikalnim delovanjem njenog supruga.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je, takođe, i navode iz izjašnjenja direktora kompanije „R.“ a.d. koji se odnose na okolnost da su na poziciji laboranta bile dve zaposlene, a kako je prestala potreba za radom jedne laborantkinje D. S. je premeštena na radno mesto pomoćne radnice. Na traženje Poverenika da navede na osnovu kojih kriterijuma je doneta odluka koja će od dve zaposlene laborantkinje ostati na tom radnom mestu, A. S. je naveo da je ta odluka doneta na osnovu toga što se koleginica D. S., D.C, nalazila na poslovima laborantkinje od 1989. godine, da ima završenu hemijsku školu i poslove obavlјa stručno, savesno, na vreme i odgovorno. Međutim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da kompanija „R.“ a.d. nije ponudila dokaze da je D. S. premeštena na drugo radno mesto na osnovu objektivnih kriterijuma propisanih bilo kojim internim aktom poslodavca, procenom ili evaluacijom njenog rada koji bi eventualno pokazali da je njen rad na nižem nivou od rada njene koleginice D.C. Naprotiv, analizirajući navode iz izjašnjenja poslodavca, može se zaklјučiti da su jedini argumenti poslodavca da na radnom mestu laborantkinje zadrži D.C. bili da ona radi od 1989. godine, da je završila hemijsku školu i da je njen rad kvalitetan. Međutim, ovi argumenti ne govore u prilog činjenici da D.C. bolјe i kvalitetnije obavlјa poslove i radne zadatke od D. S., posebno ako se ima u vidu činjenica da godine radnog iskustva nisu, odnosno, ne moraju da budu u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa kvalitetom nečijeg rada. Takođe treba imati u vidu da se S. nalazila na poslovima laborantkinje od 1. septembra 1992. godine, kao i da se na radu kod poslodavca kod koga je bila upućena, „MBA – R. M. N.“ d.o.o. B, nalazila na poziciji rukovoditelјke laboratorije. Pri tome, generalni direktor nije dostavio dokaze koji bi ukazali da D. S. nije ispunila kriterijume izbora u pogledu stručnosti, savesnosti, odgovornosti i poštovanja vremenskih rokova, te se ne može zaklјučiti da je ona obavlјala posao nestručno, nesavesno i neodgovorno, ili barem lošije od svoje koleginice D.C. Takođe, što se tiče navoda iz izjašnjenja da je D. S. premeštena u RJ Kamenolom zato što se sva delatnost kompanije obavlјa u kamenolomu, nije jasno zbog čega, u tom slučaju, ona pre sindikalnog angažovanja svog supruga nije radila u ovoj radnoj jedinici, već je više od dve decenije obavlјala poslove laborantkinje.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, takođe, ističe da je evidentno da je D. S., premeštajem na drugo radno mesto, stavlјena u lošiji položaj. Pored toga, generalni direktor nije ukazao da je postojala volјa da se D. S. premesti na neku drugu poziciju, koja bi po uslovima obavlјanja posla bila sličnija njenom prethodnom radnom mestu.

 

  • U odnosu na tvrdnju iz pritužbe da je nakon izbora M. S. za sindikalnog poverenika, D. S. ponuđen sporazumni raskid ugovora o radu koji je ona odbila, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da ova tvrdnja nije negirana u izjašnjenju.

 

  • Zatim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti naročito je cenio činjenicu da su sve promene u radnopravnom statusu D. S. (ponuda za sporazumni raskid radnog odnosa, upućivanje na plaćeno odsustvo 31. decembra 2014. godine, upućivanje na rad kod drugog poslodavca od 29. septembra 2015. godine do 28. februara 2017. godine, premeštaj na drugo radno mesto sa znatno težim uslovima rada od 7. marta 2017. godine), usledile nakon imenovanja njenog supruga za poverenika sindikalne organizacije „R.“, 1. decembra 2014. godine. Takođe, Poverenik je imao u vidu da je suprug D. S. nedugo nakon svojih sindikalnih aktivnosti dobio otkaz ugovora o radu, a njoj je ponuđen sporazumni prekid radnog odnosa koji je odbila. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da ovakvo postupanje rukovodstva prema D. S., navodi na zaklјučak da je na ovaj način i ostalim zaposlenima poslata poruka da će biti izloženi istom tretmanu ukoliko odluče da pristupe sindikatu.

 

  • Imajući u vidu da je teret dokazivanja da diskriminacija nije izvršena prebačen na kompaniju „R.“ a.d, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da činjenice i dokazi koje su ponudili, ne pružaju dovolјno osnova za zaklјučak da su promene u radnopravnom statusu D. S. zasnovane na objektivnim i opravdanim razlozima koji nisu u vezi sa činjenicom da je njen suprug bio predsednik sindikalne organizacije. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je stava da je kompanija „R.“ a.d. diskriminisala D. S. na osnovu ličnog svojstva člana porodice – članstva u sindikalnoj organizaciji.

 

  • Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti naglašava da biznis i lјudska prava nisu na različitim, već na istoj strani. Naime, u slučajevima diskriminacije na radu, pored kršenja lјudskih prava zaposlenih, neminovno dolazi i do socijalnih tenzija koje mogu rezultirati poremećajem radnog okruženja i smanjenjem produktivnosti zaposlenih, što se svakako odražava i na poziciju poslodavca na tržištu. Nasuprot tome, društveno odgovorno poslovanje i prihvatanje načela ravnopravnosti, tolerancije i nediskriminacije kao standarda poslovanja, ne predstavlјaju poslodavcima teret, već priliku da višestruko prosperiraju, što bi trebalo da bude krajnji cilј svake racionalne i održive poslovne politike.

 

  1. MIŠLjENјE

 

Kompanija „R.“ a.d. iz M. Z. prekršila je odredbe člana 6. u vezi sa članovima 16. i 25. Zakona o zabrani diskriminacije.

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, na osnovu člana 33. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje kompaniji „R.“ a.d. M. Z. da:

5.1.  Preduzme sve potrebne mere u cilјu otklanjanja posledica diskriminatornog postupanja prema D. S.;

5.2. Donese Kodeks ravnopravnosti u cilјu sprečavanja diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti u radnom okruženju kolektiva kod poslodavca „R.“ a.d.

5.3. Ubuduće, u okviru obavlјanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krše antidiskriminacione propise.

Potrebno je da kompanija „R.“ a.d, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišlјenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko „R.“ a.d. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišlјenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Zakon o ratifikacije Evropske konvencije za zaštitu lјudskih prava i osnovnih sloboda („Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05 i „ Sl. glasnik RS-Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15)

[4] Uredba o ratifikaciji konvencije MOR-a broj 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava („Sl. list FNRJ – međunarodni ugovori i drugi sporazumi“, br. 8/58)

[5] Uredba o ratifikaciji konvencije MOR-a br. 98 o primeni principa organizovanja i kolektivnog pregovaranja („Sl. list FNRJ – međunarodni ugovori i drugi sporazumi“, br. 11/58)

[6] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj  98/06)

[7] Član 2. stav 1. tačka. 1. Zakona o zabrani diskriminacije

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 i 13/17

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-iconMišlјenje Sindikata protiv „R.“ a.d. zbog diskriminatornog postupanja prema zaposlenoj zbog ličnog svojstva člana porodice – članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijamaDownload


 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top