Mišlјenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona

br. 011-00-17/2016-01 datum: 27. septembar 2016. godine

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, daje

MIŠLjENјE

na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona

Ministarstvo finansija je elektronskom poštom od 5. septembra 2016. godine dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, radi davanja mišlјenja. Postupajući po ovom zahtevu, dajemo mišlјenje na Nacrt zakona, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ustav Republike Srbije[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. Odredbama člana 26. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Odredbama člana 3. stav 1. tačka 2. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS”, broj 33/06) diskriminacija je definisana kao svako pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koje se zasniva na invalidnosti ili na razlozima u vezi sa njom.

Ratifikacijom međunarodne Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik – Međunarodni ugovori“, broj 42/09), Republika Srbija se obavezala da će obezbediti i unaprediti puno ostvarivanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom, kao i da će preduzeti sve odgovarajuće mere, uklјučujući i zakonodavne, u cilјu menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavlјaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom.

Društveni i pravni položaj osoba sa invaliditetom je pitanje lјudskih prava, što podrazumeva obavezu organa javne vlasti i drugih društvenih aktera da obezbede poštovanje, ostvarivanje i zaštitu prava ove grupe građana, uklјučujući i pravo na ravnopravnost. U praksi su osobe sa invaliditetom, između ostalog i zbog nedostatka propisa kojima se određena materija reguliše, često bile onemogućene u korišćenju određenog prava ili su stavlјane u nepovolјniji položaj u odnosu na druga lica.

Imajući u vidu navedeno, povodom pojedinih rešenja sadržanih u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje sledeće primedbe:

 

  1. Članom 31. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, menja se i dopunjuje član 216. Carinskog zakona novom tačkom 11a) kojom je propisano da su oslobođeni od plaćanja uvoznih dažbina: „Osobe sa invaliditetom, odnosno organizacije osoba sa invaliditetom – na predmete posebno namenjene za obrazovanje, zapošlјavanje ili društveni napredak osoba sa invaliditetom, kao i na rezervne delove, komponente ili dodatke koji su posebno napravlјeni za te proizvode, koji se ne proizvode u Republici Srbiji“, i brišu se tač. 12-15. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da su predložene izmene neprecizne i da ovako formulisana tačka 11a) može izazvati probleme u primeni, kao i da razlog za brisanje tačke 13) nije dovolјno argumentovan i zamenjen adekvatnim zakonskim rešenjem. Uvođenjem odredbe sadržane u tački 11a) sa namerom da se na jedan uopšten način formuliše oslobađanje od plaćanja dažbina, kako je to navedeno u obrazloženju Nacrta zakona, dovodi do toga da je ova odredba neprecizna i da bi mogla izazvati probleme u primeni. Iz ovako date formulacije nije moguće zaklјučiti da li će osobe sa invaliditetom zadržati već postojeća prava koja imaju na osnovu važećeg zakona ili im se na ovaj način umanjuju ili proširuju prava, tj. propisane povlastice. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišlјenja da je potrebno preciznije definisati šta se smatra „društvenim napretkom osoba sa invaliditetom“, kako u praksi ne bi došlo do različite primene prava, odnosno, restriktivnijeg tumačenja ovog pojma na štetu osoba sa invaliditetom. Nepravilno i različito tumačenje sporne odredbe moglo bi dovesti i do nejednakog položaja osoba sa invaliditetom u postupku pred organima javne vlasti. Odredbom člana 4. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da su organi javne vlasti dužni da osobama sa invaliditetom obezbede uživanje prava i sloboda bez diskriminacije.

Takođe, imajući u vidu potrebu da se u praksi obezbedi ujednačeno postupanje carinskih organa, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti predlaže da se razmotri mogućnost propisivanja pravnog osnova za donošenje podzakonskog akta kojim bi se bliže razradila ova zakonska odredba.

  1. U istom članu Nacrta zakona predloženo je brisanje odredbe tačke 13) kojom je propisano da su oslobođeni od plaćanja uvoznih dažbina „osobe sa invaliditetom sa telesnim oštećenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije ili srodnih mišićnih i neuromišićnih obolјenja, od paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i dečije paralize i od multipleks skleroze, roditelјi višestruko ometene dece, koja su u otvorenoj zaštiti, odnosno o kojima roditelјi neposredno brinu na putničke automobile i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica (osim onih iz tar. broja 8702 Carinske tarife), uklјučujući „karavan” i „kombi” vozila, osim terenskih, koja unesu ili prime iz inostranstva za ličnu upotrebu“. U obrazloženju Nacrta zakona je navedeno da su novim zakonskim rešenjem putnički automobili i druga motorna vozila isklјučena iz oslobođenja, zbog pune liberalizacije trgovine u skladu sa postojećom mrežom sporazuma koje je Republika Srbija potpisala sa određenim brojem zemalјa.

S tim u vezi, mišlјenja smo da izostavlјanje u potpunosti iz Nacrta zakona oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za ove namene nije dobro i da ovaj vid oslobođenja treba da ostane regulisan zakonom na uopšten način bez obzira da li postoji potpisan sporazum ili ne, kako bi se sa sigurnošću obezbedio jednak pristup pravima za sve osobe sa invaliditetom bez obzira na postojanje zaklјučenog sporazuma, njegovu prirodu i način regulisanja ovih olakšica.

  1. Pored navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje i da ukoliko se spornim članom propisuju i oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za organizacije osoba sa invaliditetom, da se u rubrumu – Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina za fizička lica, u nazivu ovog rubruma pored fizičkih lica dodaju i pravna lica (organizacije osoba sa invaliditetom) ili da se oslobođenja za ova pravna lica definišu posebnim članom.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni državni organ nadležan za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, zainteresovan je da se pitanje carinskih povlastica, koje se odnose na osobe sa invaliditetom i organizacije osoba sa invaliditetom, uredi na način koji će ovim osobama i organizacijama omogućiti poštovanje načela ravnopravnosti, kako bi se svima obezbedila jednaka prava i sprečila svaka eventualna nejednakost i diskriminacija.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06, član 21)

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Mišlјenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakonaPreuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top