Mišlјenje na Nacrt zakona o graničnoj kontroli

  1. br. 011-00-62/2017-03  datum: 22. novembar 2017.

 

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti  daje

MIŠLjENјE

na Nacrt zakona o graničnoj kontroli

 

Ministarstvo unutrašnjih poslova, u prilogu dopisa 01 broj: 01-11266/17 od 14. novembra  2017. godine, dostavilo je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o graničnoj kontroli (u dalјem tekstu: Nacrt zakona), radi davanja mišlјenja. Postupajući po ovom zahtevu, dajemo mišlјenje na Nacrt zakona, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

 

Ustav Republike Srbije[2] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

 

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1) propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima.

 

Pored toga, Zakon o zabrani diskriminacije izričito zabranjuje diskriminaciju dece i propisuje da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelјa, staratelјa i članova porodice (član 22. stav 1). Zabranjeno je diskriminisati dete, odnosno maloletnika prema zdravstvenom stanju, bračnom, odnosno vanbračnom rođenju, javno pozivanje na davanje prednosti deci jednog pola u odnosu na decu drugog pola, kao i pravlјenje razlike prema zdravstvenom stanju, imovnom stanju, profesiji i drugim obeležjima društvenog položaja, aktivnostima, izraženom mišlјenju ili uverenju detetovih roditelјa, odnosno staratelјa i članova porodice (član 22. stav 2).

 

S tim u vezi ukazujemo na odredbu člana 53. stav 2. Nacrta zakona, kojom je propisano da za prelazak državne granice maloletno lice, državlјanin Republike Srbije do navršene 16. godine, kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelј ili zakonski staratelј, mora posedovati overenu saglasnost oba roditelјa ili zakonskog zastupnika. S obzirom da se u konkretnom slučaju traži saglasnost oba roditelјa, mišlјenja smo da je ovo rešenje potrebno još jednom razmotriti naročito imajući u vidu odredbe Porodičnog zakona[3] (član 75-79) kojima je uređeno pitanje vršenja roditelјskog prava, između ostalog u slučajevima kada je drugi roditelј nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditelјskog prava odnosno poslovne sposobnosti. Na taj način bi se izbegla moguća diskriminacija dece (maloletnih lica do navršene 16. godine) po osnovu bračnog i porodičnog statusa.

 

Takođe, Nacrt zakona ne sadrži odredbu o rodno diferenciranom jeziku, odnosno upotreblјene su reči u muškom rodu (npr. vlasnik, korisnik, policijski službenik, ministar), kao generički neutralni termini i za muški i ženski rod, čime se narušava princip ravnopravnosti polova. Upotreba jezika, u kojem se prisustvo, jednak status i uloge žena i muškaraca u društvu ravnopravno odražavaju i tretiraju sa jednakom vrednošću i dostojanstvom, suštinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od značaja je za postizanje faktičke ravnopravnosti polova. Ovaj stav je izražen u mnogim međunarodnim dokumentima koji se odnose na nediskriminatornu upotrebu jezika. Imajući u vidu navedeno, po našem mišlјenju, potrebno je da se u Nacrt zakona unese odredba prema kojoj svi pojmovi koji se koriste u tom zakonu u muškom rodu obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.

 

Na kraju, a u cilјu unapređenja predloženog zakonskog teksta, želimo da ukažemo da je članom 5. stav 2. Nacrta zakona  određeno, pored ostalog, da je za poslove premera na državnoj granici nadležna Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, dok je članom 10. stav 1. tačka 11) Zakona o državnom premeru i katastru[4] propisano da u delokrug Republičkog geodetskog zavoda spadaju geodetski radovi i poslovi državne uprave koji se odnose na premer državne granice i vođenje registra državne granice. Imajući u vidu navedeno, mišlјenja smo da je navedene odredbe potrebno usaglasiti i u slučaju izmene nadležnosti dopuniti prelazne i završne odredbe Nacrta zakona.

 

S poštovanjem,

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09, član 1. i član 33. stav 1. tačka 7)

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06, član 21)

[3] „Službeni glasnik RS”, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15

[4] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 – US, 96/15 i 47/17 – autentično tumačenje

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković


microsoft-word-icon Mišlјenje na Nacrt zakona o graničnoj kontroliDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top