Inicijativu za izmenu standarda u postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova, dostavlјenu Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.

del. br.  110-00-10/2018-02        datum: 1. novembar 2018. godine

 

 

NACIONALNI SAVET ZA VISOKO OBRAZOVANјE

 

11000 Beograd

Nemanjina 22-26

 

 

Predmet: Inicijativa za izmenu standarda u postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova

 

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se narodna poslanica Ljupka Mihajlovska kao koordinatorka Radnog paketa 3 u okviru TEMPUS projekta „Jednak pristup za sve – osnaživanje socijalne dimenzije u cilјu jačanja Evropskog prostora visokog obrazovanja”, EQUIED, koji je realizovan u periodu 2012-2015. godine. U okviru ovog projekta je, polazeći od toga da je kvalitetno i dostupno visoko obrazovanje klјučni element u razvoju i napretku jedne zemlјe, odnosno društva u celini, a oslanjajući se na međunarodni i domaći pravni okvir, sagledana pristupačnost visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji. U cilјu obezbeđivanja pristupačnosti i ravnopravnih uslova za sticanje visokog obrazovanja za studente iz osetlјivih društvenih grupa, prvenstveno za studente sa invaliditetom Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta je upućena inicijativa za izmenu tada važećih pravilnika o standardima za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa. U međuvremenu je donet Zakon o visokom obrazovanju[1] i novi pravilnici ali postojeći standardi još uvek ne obuhvataju poštovanje principa univerzalnog dizajna, što studentima sa invaliditetom i drugim osobama smanjene pokretlјivosti praktično onemogućava pohađanje nastave, a samim tim i visoko obrazovanje.

 

Imajući u vidu navedeno Poverenik je izvršio analizu Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa[2], Pravilnika o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa[3], Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju studijskih programa[4], Pravilnika o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova[5] i Pravilnika o standardima i postupku za spolјašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova[6].

 

Članom 21. stav 3. Ustava Republike Srbije[7] propisana je zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Stavom 4. ovog člana propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Ustav takođe, u odredbi člana 71. stav 3. propisuje da svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju, a u odredbi člana 69. stav 4, utvrđeno je da sve osobe sa invaliditetom uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

 

Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[8] koja, polazeći od potrebe obezbeđivanja i unapređenja ostvarivanja svih lјudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez diskriminacije bilo koje vrste, pored ostalog obuhvata: jednakost i zabranu diskriminacije; pristupačnost; slobodu kretanja, mišlјenja i izražavanja; samostalan život; obrazovanje; rad i zapošlјavanje; uslove života i socijalnu zaštitu; učešće u političkom, javnom, kulturnom životu i dr. Članom 24. Konvencije uređeno je pravo na obrazovanje i navedene mere koje je potrebno da države preduzmu u cilјu ostvarivanja ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, te obezbeđenja inkluzivnog sistema obrazovanja na svim nivoima i doživotnog učenja. Države strane ugovornice treba da obezbede da osobe sa invaliditetom imaju pristup opštem tercijernom obrazovanju, stručnoj obuci, školovanju odraslih i doživotnom učenju bez diskriminacije i ravnopravno sa drugima. Konvencijom je propisano da će, u cilјu omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države strane ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti. Komitet UN za prava osoba sa invaliditetom usvojio je u aprilu 2014. godine dve opšte preporuke od kojih se Opšta preporuka broj 2, koja je u vazi sa članom  9. Konvencije, odnosi na pristupačnost. U ovoj preporuci je, već u uvodnom delu navedeno da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu. Bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Pravo svakog građanina da ima pristup, pod opštim uslovima jednakosti, javnim servisima i uslugama u svojoj zemlјi, kao i pristup fizičkom okruženju deo su Univerzalne deklaracije o lјudskim pravima i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Poseban značaj, kada je u pitanju međunarodni okvir u ovoj oblasti ima i nova globalna razvojna agenda – Agenda održivog razvoja UN do 2030. godine, kojom je, između ostalog, predviđeno podsticanje ekonomskog rasta, iskorenjivanje siromaštva i diskriminacije žena, podsticaj sveukupnom obrazovanju i dr. Invaliditet se navodi u brojnim delovima Agende održivog razvoja UN do 2030. godine a posebno u delovima koji se odnose na obrazovanje, rast i zapošlјavanje, jednakost, dostupnost odgovarajućeg smeštaja, kao i redovno praćenje primene ovog dokumenta. Na primer, cilј 4. odnosi se na obezbeđivanje jednakog pristupa svim nivoima obrazovanja i stručnog osposoblјavanja za ugrožene, uklјučujući i osobe sa invaliditetom, cilј 10. nastoji da smanji nejednakost unutar EU i između pojedinih zemalјa jačanjem i promovisanjem društvene, ekonomske i političke inkluzije svih, uklјučujući i osobe sa invaliditetom, itd.

 

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, a odredbom člana 4. propisano je da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 14. ovog zakona propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Odredbom člana 17. stav 2. ovog zakona propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva,socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim površinama (parkovi, trgovi, ulice, pešački prelazi i druge javne saobraćajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Zakonom o zabrani diskriminacije se, odredbom člana 19. propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposoblјavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva,otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklјučiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavlјati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.

 

Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[9] odredbom člana 4. propisano je da su organi javne vlasti dužni da osobama sa invaliditetom obezbede uživanje prava i sloboda bez diskriminacije. Članom 13. ovog zakona propisana je  zabrana diskriminacije na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, a pod objektima u javnoj upotrebi se smatraju objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva i sl. Takođe i u odredbi člana 16. stav 1. ovog zakona je propisano da su vlasnik objekta u javnoj upotrebi, kao i javno preduzeće nadležno za održavanje javnih površina, dužni da obezbede pristup objektu u javnoj upotrebi, odnosno javnoj površini svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihove invalidnosti a članom 18. zakona regulisana je zabrana diskriminacija zbog invalidnosti na svim nivoima vaspitanja i obrazovanja.

 

Članom 9. Zakona o visokom obrazovanju propisano je da pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa položenom opštom, stručnom ili umetničkom maturom, dok je članom 69. propisano da osnivač obezbeđuje sredstva visokoškolskoj ustanovi za, između ostalog, finansiranje opreme i uslova za studiranje studenata sa invaliditetom. Članom 95. stav 4. ovog zakona propisano je da visokoškolska ustanova može za studente sa invaliditetom organizovati i izvoditi studije, odnosno pojedine delove studija, na znakovnom jeziku. Članom 96. istog zakona regulisano je da se obaveze visokoškolske ustanove u pogledu načina organizovanja i vremena održavanja oblika studija uređuju opštim aktom visokoškolske ustanove, kao i obaveza da u skladu sa svojim mogućnostima visokoškolska ustanova obezbedi uslove za studente sa invaliditetom. Dalјe, članom 105. ovog zakona regulisano je da student sa invaliditetom ima pravo da polaže ispit na mestu i na način prilagođen njegovim mogućnostima, u skladu sa opštim aktom visokoškolske ustanove.

 

Članom 5. Zakona o planiranju i izgradnji[10] propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

 

Zakonom o upotrebi znakovnog jezika[11] regulisano je pravo na učenje znakovnog jezika i pravo na upotrebu usluge tumača za znakovni jezik, a članom 9. ovog zakona uređeno je da se obrazovno-vaspitni rad u ustanovama obrazovanja i vaspitanja i studije na visokoškolskoj ustanovi mogu izvoditi na znakovnom jeziku za gluve osobe,  u skladu sa njihovim potrebama, sposobnostima i mogućnostima. Ovim zakonom se obezbeđuje ostvarivanje ustavom zajemčenih osnovnih načela koja se odnose na uživanje lјudskih prava i postizanje pune ravnopravnosti i uklјučenosti gluvih osoba u sve društvene odnose a time i obrazovne procese.

 

U skladu sa odredbama Pravilnika o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[12] pristupačnost se odnosi na sve zgrade javne i poslovne namene, odnosno objekte za javno korišćenje među kojima su i poslovni objekti, škole i drugi objekti. Pristupačnost je, u skladu sa članom 3. stav 1. tačka 7) ovog pravilnika, definisana kao rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim lјudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad.

 

Pristupačnost se, kao opšti termin, koristi kako bi se opisao stepen do kojeg su pored fizičkog okruženja i prevoznih sredstava, najvećem broju lјudi pristupačne i informacije i komunikacije, odnosno objekti, robe i usluge. Pored omogućavanja pristupa fizičkom okruženju, odnosno arhitektonske pristupačnosti, radi ravnopravnog ostvarivanja svih zagarantovanih lјudskih prava, neophodno je obezbediti i informacionu pristupačnost koja podrazumeva ostvarivanje prava na informisanje i komunikaciju u skladu sa potrebama pojedinih kategorija osoba sa invaliditetom. Ova vrsta pristupačnosti odnosi se prvenstveno na osobe sa senzornim invaliditetom, odnosno slepe, gluve i nagluve osobe za koje je, radi sticanja odgovarajućih pravovremenih informacija i omogućavanja odgovarajuće komunikacije, potrebno obezbediti pristupačne izvore informisanja, poput pristupačnih veb prezentacija i obezbeđivanja potrebnih prilagođenih udžbenika, učila i pomoćnih nastavnih sredstava, odgovarajućih pomagala asistivne tehnologije, tumača za znakovni jezik i sl.

 

Sa druge strane, Pravilnikom o načinu prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika[13] propisani su bliži uslovi u pogledu načina prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika i udžbeničkog kompleta za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. U skladu sa član 3. ovog pravilnika, prilagođeni udžbenik može biti: 1) štampan Brajevim pismom, 2) štampan uvećano na odgovarajućem papiru, 3) prilagođen u elektronskom obliku, 4) prilagođen za korišćenje asistivne tehnologije. Članom 5. ovog pravilnika uređeno je da prilagođeni udžbenik, odnosno delovi njegovog sadržaja mogu biti izrađeni u tekstualnom ili  zvučnom obliku, kao i u obliku slika ili video zapisa.

 

Dalјe, način prezentovanja informacija na sajtovima uređen je Zaklјučkom Vlade 05 Broj 093-12777/2014 od 22. oktobra 2014. godine kojim su usvojene Smernice za izradu veb prezentacija organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave v.5.0. Primenom ovih smernica omogućava se veća transparentnost, pristupačnost i uniformisanost podataka na veb-prezentacijama, što je u skladu i sa preporukama Evropske komisije u smislu usmerenosti veb prezentacija ka potrebama korisnika[14] i međunarodnim praksama u ovoj oblasti.

 

Sagledavajući stanje u oblasti zaštite od diskriminacije u skladu sa zakonom utvrđenim nadležnostima, Poverenik je u svom Redovnom godišnjem izveštaju za 2017. godinu[15], na osnovu uvida stečenih u postupku po pritužbama tokom 2017. godine, kao i na osnovu drugih relevantnih dostupnih podataka o problemima u ostvarivanju ravnopravnosti, dao odgovarajuće preporuke organima javne vlasti za buduće delovanje. Tako su, kada je u pitanju unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, između ostalog, date i sledeće preporuke:

 

  • Intenzivirati rad na unapređivanju arhitektonske i informacione pristupačnosti i primenu univerzalnog dizajna u svim oblastima, sa cilјem omogućavanja pristupa osobama sa invaliditetom javnim objektima i površinama, prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama. Obezbediti da informacije o radu svih organa javne vlasti budu dostupne u odgovarajućim formatima, uklјučujući i sadržaje internet prezentacija, povećati broj medijskih sadržaja koji se prevode na znakovni jezik, kao i komunikaciju preko tumača za znakovni jezik. Potrebno je obezbediti osobama sa invaliditetom uslove za puno ostvarivanje svih zagarantovanih prava među kojima su pravo na obrazovanje, zapošlјavanje i sl;

 

  • Potrebno je da nadležni državni organi preduzmu sve neophodne radnje i mere iz svoje nadležnosti kojima će obezbediti angažovanje pedagoškog asistenta za decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju i nastaviti rad na razvoju inkluzivnog obrazovanja, u skladu sa principima jednakosti i dostupnosti u obrazovanju na svim nivoima. U što kraćem roku propisati bliže uslove za rad pedagoških asistenata. Povećati broj prosvetnih savetnika u cilјu kvalitetnije podrške i unapređenja inkluzivnog obrazovanja i preduzeti mere na pravovremenom obezbeđivanju udžbenika u prilagođenim formatima;

 

  • Kontinuirano raditi na obezbeđivanju jednakih mogućnosti u pristupu visokom obrazovanju mladima iz marginalizovanih društvenih grupa, uvođenjem posebnih mera i dopunom standarda za akreditaciju visokoškolskih ustanova, a naročito u pogledu pristupačnosti prostora, obezbeđivanja asistivnih tehnologija i odgovarajućih servisa za podršku studentima.

 

Polazeći od navedenog međunarodnog i domaćeg pravnog okvira, kao i stanja u ostvarivanju ravnopravnosti osoba sa invaliditetom Poverenik je mišlјenja da je potrebno izvršiti izmenu i dopunu standarda koji se odnose na prostor i opremu, odnosno organizaciona i materijana sredstva visokoškolskih ustanova, u pravcu njihovog usklađivanja sa Ustavom i zakonom i ugrađivanja propisanih standarda pristupačnosti u standarde neophodne za kvalitetno izvođenje svih oblika nastave, odnosno studijskih programa visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji. Takođe, radi omogućavanja informacione i komunikacione pristupačnosti potrebno je izmeniti i standarde koji se odnose na javnost rada visokoškolskih ustanova kao i biblioteke, udžbenike i informatičku podršku primenom savremenih standarda koji se odnose na pristupačne veb prezentacije, prilagođene udžbenike, učila i pomoćna nastavna sredstva, odnosno odgovarajuća pomagala asistivne tehnologije.

 

U smislu navedenog, Poverenik predlaže izmenu, odnosno dopunu sledećih pravilnika:

 

  1. Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, dopunom:

– Standarda 9: Prostor i oprema, uvođenjem standarda pristupačnosti kojima bi se osiguralo nesmetano kretanje i pristup osoba sa invaliditetom;

– Standarada 10: Biblioteka, udžbenici i informatička podrška, uvođenjem standarda koji se odnose na prilagođavanje udžbenika, učila i pomoćnih nastavnih sredstava, odnosno odgovarajućih pomagala asistivnih tehnologija, u skladu sa Pravilnikom o načinu prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika;

– Standarda 13: Javnost u radu, uvođenjem standarda koji se odnose na svima dostupan način prezentovanja informacija na sajtovima visokoškolskih ustanova.

 

  1. Pravilnika o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, dopunom:

– Standarda 9: Prostor i oprema i Standarda 10: Biblioteka, udžbenici i informaciona podrška, na način kako je predložena i dopuna odgovarajućih standarda u prethodno navedenom pravilniku.

 

  1. Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju studijskih programa, dopunom Standarda za akreditaciju studijskih programa prvog i drugog nivoa visokog obrazovanja, i to:

– Standarda 10: Organizaciona i materijalna sredstva uvođenjem standarda pristupačnosti kao u prethodnim pravilnicima na koji način bi ovi standardi obezbedili lјudske, prostorne, tehničko-tehnološke, bibliotečke i druge resurse primerene karakteru studijskog programa i studentima sa invaliditetom.

 

  1. Pravilnika o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova, i to:

– Standarda 8: Kvalitet studenata, Uputstva za primenu 8.3. Uputstvo za primenu ovog standarda sada obuhvata postojanje senzornog ili motornog hendikepa, kao i mogućnost studiranja za studente sa posebnim potrebama. Međutim, opšte prihvaćena terminologija, kako u domaćim tako i u međunarodnim dokumentima (Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom) podrazumeva korišćenje jedinstvenog termina – osobe sa invaliditetom. Takođe, kao  jedan od ne malih izazova u oblasti unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, kako je navedeno u Informaciji o sprovođenju Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji[16], navedeno je i usklađivanje terminologije koja se koristi kako u okviru pojedinih propisa tako i u praksi, pa se negde pominju mentalno nedovolјno razvijena lica ili se osobe sa invaliditetom nazivaju po vrsti dijagnoze, nazivaju se licima sa posebnim potrebama i sl. U smislu navedenog, postojeće neadekvatne termine potrebno je zameniti koristeći jedinstveni termin osobe sa invaliditetom.

– Standard 9: Kvalitet udžbenika, literature, bibliotečkih i informatičkih resursa i

– Standard 11: Kvalitet prostora i opreme u odnosu na napred navedenu arhitektonsku i informacionu pristupačnost, kako je to navedeno za prethodno pomenute pravilnike.

 

  1. Pravilnika o standardima i postupku za spolјašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova u pogledu dopune člana 8. tako što bi se predvidelo da u sastavu potkomisije može biti angažovano i lice stručno za oblast pristupačnosti. U ovom pravilniku je, radi doslednog sprovođenja pravilnika koji se odnose na akreditaciju uopšte, potrebno dopuniti i Standard 3: Oblasti spolјašnje provere kvaliteta, navođenjem da se spolјašnja provera kvaliteta, pored navedenih, obavlјa i u oblastima pristupačnosti.

 

  1. Takođe, a imajući u vidu prepreke sa kojima se osobe sa različitim vrstama invaliditeta susreću u pristupu visokom obrazovanju, informacijama o nastavnim programima, u usvajanju i reprodukovanju znanja, kao i u učešću u nastavnim aktivnostima, Poverenik je mišlјenja da je potrebno razmotriti da se Pravilnik o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa dopuni dodavanjem odgovarajućih standarda koji bi obuhvatali standarde koji se odnose na dodatnu podršku studentima radi ispunjavanja akademskih obaveza pod ravnopravnim uslovima. Primera radi, obezbeđivanje tumača za znakovni jezik u slučaju potrebe, prilagođavanje udžbenika, organizovanje nastave u skladu sa vremenskim i drugim ograničenjima studenta, obezbeđivanje neophodne asistivne tehnologije za potrebe ispunjavanja akademskih obaveza i sl.

 

Članom 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije[17], propisano je da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite od diskriminacije. S tim u vezi, a imajući u vidu da, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Nacionalni savet za visoko obrazovanje utvrđuje standarde i postupak za akreditaciju visokoškolskih ustanova na predlog Nacionalnog akreditacionog tela, predlažemo da ovaj savet uvaži inicijativu za izmene i dopune Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, Pravilnika o standardima za početnu akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, Pravilnika o standardima i postupku za akreditaciju studijskih programa, Pravilnika o standardima za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova i Pravilnika o standardima i postupku za spolјašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova.

 

Ova inicijativa poslata je i Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju.

 

S poštovanjem,

[1] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17, 27/18-dr.zakon i 73/18

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 88/17

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 88/17

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 88/17

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 88/17

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 88/17

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06, član 21.

[8] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, br. 42/09)

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US i 50/13 – odluka US, 132/14 i 145/14

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 38/15

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 22/15

[13] „Službeni glasnik RS“, broj 55/17

[14] Dostupno na: http://ec.europa.eu/ipg/quality_control/checklist/index_en.htm

[15] Dostupno  na: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[16] Dostupno na: https://www.minrzs.gov.rs/strategije.html

[17] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-iconInicijativu za izmenu standarda u postupku za akreditaciju visokoškolskih ustanova, dostavlјenu Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju. Preuzmi


 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top