Analiza propisa od značaja za pravni položaj transpolnih osoba

Pregled strukture Preporuka:

  • Uvod – društveni, istorijski i međunarodni pravni okvir (stavovi međunarodnih vladinih i međunarodnih nevladinih organizacija)
  • Preporuke Komesara za ljudska prava Saveta Evrope
  • Preporuke radne grupe za izmene i dopune važećih propisa

Uvod

Društveni položaj

Transrodne osobe, često od najranijeg detinjstva, izražavaju „rodno netipično” ponašanje, što ih izlaže vršnjačkom zlostavljanju, odbacivanju, izolaciji, a neretko se suočavaju i sa nerazumevanjem u primarnoj porodici, što značajno utiče na celokupan proces razvoja, te konsekventno, na školovanje, kasnije mogućnosti zaposlenja, na tretman na radnom mestu, kao i u svim ostalim sferama života. Kako su promene, naročito u fazama „tranzicije”, vidljive, mnoge transrodne osobe se u pogledu pojavnosti i drugih dimenzija identiteta ne uklapaju u binarni rodni obrazac, nesumnjivo da ih to neprestano izlaže višeslojnoj diskriminaciji i nasilju u sredini u kojoj žive. Istovremeno postoji veoma mali broj službenih osoba koje su upoznate sa složenom problematikom sa kojom se transrodne osobe svakodnevno suočavaju, a koje u okviru servisa i institucija u kojima rade mogu pružati adekvatnu podršku.

Iako se transrodne osobe suočavaju sa mnoštvom problema od najranijih faza svog života, upravo su administrativno-birokratske procedure ono što najčešće prijavljuju kao najveću prepreku u ostvarivanju svojih prava. U Srbiji se tek postepeno formira svest o potrebi priznavanja transpolnim osobama njihovog novostečenog pola i novog imena radi pravnog kontinuiteta promena započetih hormonalno-operativnim putem. Zbog toga je krucijalni problem vezan za nepostojanje zakonskih rešenja koja bi štitila prava transrodnih osoba i omogućila jasnu i brzu promenu ličnih dokumenata. Dosadašnja haotična, neujednačena praksa po ovom pitanju je transrodne osobe izuzetno iscrpljivala, uskraćujući im pravo na rad, direktno ili indirektno, usled dužine trajanja, kao i usled neadekvatnog tretmana od strane zaposlenih u nadležnim organima uprave.

Shvatanja o transseksualnosti su se dinamično menjala u drugoj polovini dvadesetog i na početku dvadeset i prvog veka, i još uvek se intenzivno menjaju. Nije potrebno da u Srbiji prođu decenije u vođenju diskusija koje su u svetu već zaključene, već treba poći odmah od logičnog i prihvatljivog shvatanja našeg vremena o položaju transpolnih osoba zasnovanog na njihovim neotuđivim ljudskim pravima. Opšti interes je da svi građani, pa i nepopularne manjine, budu podjednako efikasno pravno i faktički zaštićeni od nasilja i diskriminacije. Da to za sada nije slučaj, potvrđuju kako domaći, tako i redovni izveštaji međunarodnih organizacija o ljudskim pravima u Srbiji po kojima se za sve grupe obuhvaćene akronimom LGBT konstatuje da pripadaju diskriminisanim manjinama, i da su izloženi visokom nivou javno i privatno izražene fobičnosti i netrpeljivosti.

Povrh toga, u 2012. se pojavio retrogradni trend u Srbiji u pogledu položaja transpolnih osoba koji umesto da se poboljša posle zakonskog regulisanja pokrivanja troškova hormonalno-operativnog prilagođavanja pola iz 2011. godine, dolazi u opasnost da bude vraćen decenijama unazad u odnosu na međunarodne standarde. Predlaže se naime, uvođenje zabrane hormonalno-operativnog zahvata prilagođavanja („promene”) pola Radnom verzijom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, osim u slučajevima postojanja sudske dozvole. U dodatku, potrebno je pomenuti i činjenicu da se hormonalno-operativni procesi promene pola praktično i ne dešavaju usled nedostatnih procedura. Uočljiv je i nedostatak zakonskog regulisanja pitanja – koji se lekari/ke, sa kojom obukom, licencom, u kojim ustanovama i pod kojim uslovima mogu baviti pitanjima transrodnosti.

Istorijski aspekt
Pojava transrodnosti u Srbiji nikako nije “uvoz” sa strane, savremeno pomodarstvo ili rezultat slabljenja porodičnog i ličnog morala. Tradicija balkanskih naroda (i mnogih drugih naroda, pa i onih sa drugih kontinenata) poznaje razne društvene mehanizme prihvatanja individualnih slučajeva odstupanja od patrijarhalne imperativnosti rodne binarnosti. Nema sistematskih antropoloških istraživanja tih pojava na području Balkana u današnjem smislu reči, ali podaci koji postoje ukazuju da su u drugoj polovini devetnaestog i početkom dvadesetog veka zabeleženi pojedinačni slučajeve transrodnih osoba prihvaćenih od svojih sredina. Iako je relativna prihvaćenost individualnog odstupanja od rodne binarnosti asimetrična jer se odnosi uglavnom na žene koje pod određenim uslovima dobijaju mogućnost da žive u ulozi muškarca, dok suprotan pravac, muškaraca koji bi živeli u društvenoj ulozi žena, gotovo da nije ostao zabeležen, ipak je svako individualno dozvoljeno odstupanje zaista jedno veliko i važno otvaranje vrata ka „normalizovanju neobičnog”. Ta vrata ipak, nikada nisu bila potpuno otvorena, tj. nije bilo mogućnosti širokog uvažavanja sklonosti/odluke pojedinaca ka životu u ulozi pola suprotnog od biološkog pola rođenja. Neprihvatanje pola svoga rođenja moglo je da se realizuje samo pod određenim uslovima i u određenim okolnostima, i nikada nije postojalo kao samostalni razlog društvene prihvatljivosti transrodnosti. Te druge okolnosti bile su pre svega ono što se percipiralo kao korist porodice i zajednice, verifikovana odlukom porodičnog i plemenskih starešina, u slučajevima npr. odsustva muškog potomstva, pretnji krvnom osvetom muškarcima jedne porodice, neprihvatanje ugovorenog braka ili na drugi način kršenja bračnog realizovanja veridbe od strane ženske osobe, njihova neudatost, smrt, dugotrajna bolesti ili invalidnosti muškog potomstva i sl. Patrijarhalni ambijent visokog uvažavanja muškarca i istaknutost muških uloga, uz slabo vrednovanje žene i negiranje njene individualnosti, slobodne volje i autonomnog mesta u porodici i široj zajednici, otvaralo je prostor i za prisilnu transrodnost u nedostatku muškog potomstva. Sa druge strane, davalo je dovoljno snažne motive pojedinim ženama svih uzrasta da prihvate izazove „postizanja” muške društvene uloge a zajednici dovoljno motiva da takva „dostignuća” pozitivno validira. I danas postoji u društvenom ambijentu srpskog društva nešto više tolerancije prema transrodnosti (kao i interseksualnosti) nego npr. prema homoseksualnost, pa treba pomenuti da su u današnje vreme zabeleženi primeri sveštenika Srpske pravoslavne crkve koji odobravaju „promenu pola”. Ipak, treba upozoriti da su takvi stavovi često bazirani na nepoznavanju ili neuvažavanju činjenica, npr. da transrodne osobe mogu biti i istopolno i raznopolno orijentisane, i posebno da „promena pola” nije ni „lek” protiv, niti način prevazilaženja homoseksualnosti a još manje put eliminisanja homoseksualnosti iz društva. Nesumnjiva je činjenica da se transrodne/polne osobe suočavaju sa velikim brojem problema i u Srbiji kao i svuda u svetu, a iskustva dokumentovana od strane trans aktivizma jasno ukazuju na visok stepen njihove traumatizacije, često od najranijih faza odrastanja, u izrazito patrijarhalnom, rodno binarnom kontekstu ovdašnjeg društva.

Međunarodnopravni aspekt: Stavovi međunarodnih vladinih organizacija UN, EU, CoE
Princip br. 3. UN Džogdžakarta principa podvlači samodefinisanu seksualnu orijentaciju i rodni identitet kao integralni deo ličnosti i jedan je od najosnovnijih suštinskih aspekata samoodređenja, dostojanstva i slobode.

Pravo EU sadrži osnovne principe ravnopravnosti i nediskriminativnosti, koji doprinose razvijanju EU kao nediskriminativnog ambijenta, što se odnosi i na kategoriju transrodnih osoba. Presudama Evropskog suda pravde u slučajevima diskriminacije transpolnih osoba utvrđeno je da diskriminacija osoba koje nameravaju da se podvrgnu operativnom prilagođavanju pola, ili su u procesu tog prilagođavanja, ili su pak prošle taj proces, predstavlja diskriminaciju na osnovu pola. Zabrana diskriminacije se primenjuje na svaku diskriminaciju do koje dolazi na osnovu pola, pa i kada je do diskriminacije došlo na osnovu operacijom prilagođenog pola. U dodatku, Evropska komisija je 16. jula 2012. izdala saopštenje da zemlje koje se kandiduju za članstvo u EU neće biti primljene ako postoje dokumentovani slučajevi postojanja lošeg tretmana LGBT ljudi u njima.

Preporuke Komesara za ljudska prava Saveta Evrope

Preporuke Komesara za ljudska prava Saveta Evrope za zemlje članice „Ljudska prava i rodni identitet” sadrže premise u pogledu unapređenja najznačajnijih sfera bitnih za kvalitet života transrodnih osoba. One mogu poslužiti za dalje programe i aktivnosti, u skladu sa specifičnim potrebama koje transrodne osobe imaju u našem društvu:

1) Implementacija međunarodnih standarda za ljudska prava bez diskriminacije i eksplicitna zabrana diskriminacije na osnovu rodnog identiteta.
2) Usvajanje zakona o zločinima iz mržnje, koji omogućuju specifičnu zaštitu trans osoba u odnosu na zločine i incidente motivisane transfobijom.
3) Razvoj brzih i transparentnih procedura u vezi sa promenom imena i pola trans osoba (izvod iz matične knjige rođenih, lične karte, putne isprave, diplome i drugi slični dokumenti).
4) Ukidanje sterilizacije i drugih obaveznih medicinskih zahvata kao zakonskog preduslova za prepoznavanje rodnog identiteta u zakonu, te legalnu promenu imena i pola.
5) Mogućnost pristupa tretmanima promene pola (kao što su hormonski, hirurški i psihološki), dostupnost svim transrodnim osobama, kao i njihovo finansiranje iz državnih fondova.
6) Ukidanje bilo kakvih ograničenja prava transpolnih osoba da ostanu u već postojećim bračnim zajednicama i nakon priznate promene pola.
7) Priprema i implementacija politika koje sprečavaju diskriminaciju i isključivanje transrodnih/polnih osoba sa tržišta rada, edukativnih i zdravstvenih sistema.
8) Uključivanje i konsultacija transrodnih/polnih osoba pri kreiranju i implementaciji politike i zakonodavstva koja se odnose direktno na njih.
9) Organizovanje edukativnih programa, treninga i kampanja podizanja svesti o postojanju diskriminacije i kršenju ljudskih prava na osnovu rodnog identiteta.
10) Obezbediti trening zdravstvenim radnicima, uključujući psihologe/škinje, psihijatre/ice i lekare/ke opšte prakse, o potrebama i pravima transrodnih/polnih osoba, te upoznati sa kriterijumima punog poštovanja transrodnih/polnih osoba.
11) Uključiti pitanja ljudskih prava transrodnih/polnih osoba u aktivnosti nacionalnih tela i struktura u nacionalnim sistemima koje se bave ravnopravnošću i ljudskim pravima.
12) Razvoj istraživanja koja bi prikupila i analizirala podatke o stanju ljudskih prava transrodnih/polnih osoba, uključujući diskriminaciju i netoleranciju u vezi sa zaštitom prava na privatnost.

Sa sudske strane, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu razvija principe i metode koji doprinose slici o Sudu kao propagatoru efikasne primene odredaba evropske Konvencije o ljudskim pravima. Presude ESLjP u korist transpolnih osoba odnose se uglavnom na obavezu države da snosi troškove hormonalno operativnog procesa prilagođavanja/menjanja pola (presude u slučajevima Van Kuk protiv Nemačke i Šlumpf protv Švajcarske). Sud takođe nalaže obavezu državi da omogući kontinuitet tranzicije pravnim priznavanjem novostečenog pola i omogućavanje promene imena (slučajevi B. protiv Francuske, Gudvin protiv UK, Grant protiv UK, L.protiv Litvanije), pravo na sklapanje braka sa osobom pola suprotnog od novostečenog (L. protiv UK), ali i ograničenje kontakata između transpolne osobe sa detetom zbog najboljeg interesa deteta (P.V. protiv Španije).

Stavovi međunarodnih nevladinih organizacija u oblasti medicine i sporta, APU, SPUTZ, MOK, NSKS
Više se ne smatraju etičkim medicinski tretmani averzije, bezuspešno pokušavani u prošlosti, radi promene rodnog identiteta neke osobe i njenog rodnog izražavanje sa ciljem da se takva osoba „normalizuje” tj. prihvati svoj biološki pol stečen prilikom rođenja.

Potrebno je prihvatiti trend depatologizacije rodne neusklađenosti jer je to fenomen ljudske različitosti koji ne sme da bude osuđen kao nešto što je samo po sebi patološkog karaktera ili negativno. U skladu sa tim trendom, pojam „rodni poremećaj” treba da bude zamenjen neutralnijim terminom „rodna disforija” . Rodna neusklađenost je razlikovanje nečijeg rodnog identiteta, rodne uloge, ili izražavanja rodne pripadnosti od kulturnih normi koje su propisane za ljude određenog pola a kada se javi psihička uznemirenost, najčešće izazvana društvenom stigmatizacijom i diskriminacijom rodne neusaglašenosti, postoji rodna disforija.

Potrebno je uzeti u obzir kriterijume profesionalne kompetencije Svetskog profesionalnog udruženje za transrodno zdravlje za profesionalno osoblje koje daje ocenu psihičkog zdravlja transrodnih osoba radi donošenja odluke koja vrsta daljeg tretmana u kom obimu je potrebna u svakom individualnom slučaju transrodnosti. Neophodna komponenta je upoznatost sa rodnom neusklađenošću identiteta i izražavanja prilikom ocenjivanja i tretiranja rodne disforije, kao i kontinuirano obrazovanje u oblasti opcija tretmana rodne disforije. Preporučuje se posebno sticanje znanja o egzistenciji, potrebama i zajednicama transrodnih osoba, o zahtevima u pogledu ostvarivanja njihovih ljudskih prava i pitanjima javnih politika koje su relevantne za transrodne klijente i porodice klijenata.

Profesionalno osoblje iz oblasti metalnog zdravlja ne sme da odaje ili izražava negativno držanje prema osobama različitih identiteta i indicijama koje ukazuju na postojanje rodne disforije, posebno kada su u pitanju deca i adolescenti. Oni ne smeju da nameću binarnu rodnu podelu i treba da omoguće svojim klijentima da ispitaju razne opcije u pogledu njihovog rodnog izražavanja.

Profesionalne osobe iz oblasti mentalnog zdravlja treba da pomognu porodicama da razviju prihvatajuće i podržavajuće ponašanje prema problemima svoje transrodne dece i adolescenata. Psihoterapija treba da se fokusira na smanjenje detetovih ili adolescentovih psihičkih teškoća koje proizlaze iz rodne neprilagođenosti i na umanjenje osećaja nelagodnost i anksioznosti. Za mlade u procesu promene (prilagođavanja) pola psihoterapija može da se usmeri na davanje podrške pre, za vreme i po završetku tog procesa.

Profesionalno osoblje zdravstvene struke osim sopstvene temeljne doedukacije o transrodnosti (što se na redovnim studijama u Srbiji još uvek ne proučava), treba da edukuju svoje klijenate u pogledu tretmanskih opcija transrodnosti. Takođe je potrebno i da podrže svoje klijente i njihove porodice kao edukatore i zagovornike ljudskih prava transrodnih osoba u njihovim zajednicama, konkretno prema npr. nastavnicima, školskim odborima, organima lokalne vlasti, policijskim upravama, i sl.

Potrebno je da Srpski olimpijski komitet bude upoznat sa odlukom Međunarodnog olimpijskog komiteta u pogledu inkluzije transpolnih sportistkinja/sportista u olimpijska takmičenja, kao i da prati dalje promene u toj oblasti radi usaglašavanja domaće prakse.

Preporuke radne grupe – izmene i dopune važećih propisa

1) Potrebno je ispitati koji je pravni osnov za formiranje Republičke komisije za lečenje transrodnih poremećaja i da li postoji sukob interesa u tome da su članovi navedene komisije lekari koji istovremeno neposredno učestvuju u procesu lečenja transpolnih osoba. Imajući u vidu da prilikom tog formiranja nisu poštovane Preporuke Saveta Evrope (br.8) i Preporuke Komiteta ministara iz 2009, koje predviđaju uključivanje i konsultaciju transrodnih/transpolnih osoba, njihovih organizacija i vođenje prethodnih istraživanja radi prikupljanja relevantnih podataka. Potrebno je preporučiti i promenu samog naziva tog tela jer „lečenje transrodnih poremećaja” nije u skladu sa svetskim trendom depatologizacije transrodnosti.

2) Ukinuti praksu obavezne sterilizacije transpolnih osoba. Transpolne osobi treba da, nakon potpunih i detaljnih informacija dobijenih od lekara (o tome šta su sve opasnosti i nedostaci činjenice da se ostavljaju ili otklanjaju reproduktivni organi), same odluče da li će njihovi reproduktivni organi biti uklonjeni ili ne.

3) Potrebno je uputiti dopis Ministarstvu pravde i državne uprave, kao i svim opštinskim i gradskim upravama u Srbiji, kao organima nadležnim za vođenje matičnih knjiga i upoznati ih da je Ustavni sud Republike Srbije doneo odluku broj Už – 3238/2011 od 8. marta 2012. godine, u kojoj je navedeno da su organi iz člana 6. st. 2. i 4. Zakona o matičnim knjigama stvarno nadležni da odlučuju o zahtevu za upis promene podataka o polu, te da je potrebno da se do donošenja posebnog zakona kojim će biti regulisana pitanja priznavanja pravnih posledica u slučajevima postoperativnih transpolnih osoba, pridržavaju smernica koje je dao Ustavni sud Republike Srbije u toj odluci.

4) Sve obrazovne ustanove u Republici Srbiji (osnovne, srednjoškolske i visokoobrazovne), treba da se, prilikom odlučivanja o zahtevima za promenu oznake imena i pola u svedočanstvima i diplomama, rukovode mišljenjem i preporukom Poverenice za zaštitu ravnopravnosti koja je u predmetu broj 297/2011 od 24. februara 2012. godine dala mišljenje da je odbijanje (tj. odbacivanje zahteva) da se izvrši promena imena u diploma, zbog promene pola, akt posredne diskriminacije transpolnih osoba i da obrazovne ustanove treba da obezbede transpolnim osobama promenu dokumenata, kojim se dokazuje stečeno obrazovanje. Iako se ovaj predmet i preporuka odnosi na visokoobrazovne institucije, smernice koje su tu date treba mutatis mutandis primenjivati u svim obrazovnim institucijama.

5) Ukoliko transpolna osoba ima decu, nadležni državni organi, a pre svega centri za socijalni rad, treba da preduzmu sve potrebne mere da bi se transpolnim roditeljima omogućilo da održavaju kontakt sa svojom decom, pri tom vodeći računa o najboljem interesu dece, a po potrebi da se deci ukaže psihološka pomoć i pruži mogućnost da se prilagode novonastaloj situaciji. Takođe, centri za socijalni rad treba da pruže svu pomoć porodicama u kojima je jedan član porodice transpolan da bi porodice u toku i nakon što transpolni član porodice prođe kroz proces promene pola mogle da nastave da funkcionišu, uvažavajući potrebe svih članova porodice. Centri za socijalni rad ne smeju da prilikom razvoda u pogledu davanja mišljenja o starateljstvu nad decom, da apriori transpolnog roditelja, samo na osnovu činjenice transpolnosti, smatraju nepodobnim roditeljem.

6) U slučaju prijave nasilja nad transpolnim/transrodnim osobama, nadležni državni organi treba da brzo i efikasno istraže zločine protiv njih i preduzmu sve mere da se počinioci nasilja nad tim osobama procesuiraju i kazne po zakonu. Takođe, nadležne institucije treba da pruže osnovne informacije žrtvama o njihovim pravima i da ih upute na grupe samopomoći i specijalizovane organizacije u kojima mogu dobiti psihološku i pravnu pomoć (kao što je npr. Gejten LGBT).

7) Kad je reč o krivičnim delima sa elementima nasilja, u kojima je osnovni motiv za izvršenje dela činjenica da je žrtva transpolna/transrodna osoba, tu okolnost treba ceniti kao otežavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne.

8) Imajući u vidu da se prema Zakonu o zabrani dikriminacije, diskriminacija transpolnih osoba ima tretirati kao diskriminacija na osnovu pola, te da pravni sistem valja posmatrati kao celinu, to odredbe Zakona o ravnopravnosti polova valja tumačiti u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije i diskriminaciju koju osoba trpi u odnosu na lično svojstvo pol/rod, nakon prilagođavanja tela željenom rodu, tretirati kao diskriminaciju po osnovu pola.

9) Položaj transpolnih osoba je moguće urediti izmenama i dopunama većeg broja zakona (Zakona o matičnim knjigama, Porodičnog zakona, Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakona o visokom obrazovanju, Zakona o radu i Pravilnika o radnoj knjižici itd.). Međutim, to nije preporučljivo, jer je to mnogo duži i skuplji put, nije efikasan, a pri tom ne garantuje da će se regulisati sva značajna pitanja za položaj transpolnih osoba. To nije sistemsko rešenje problema.

10) Potrebno je da, uz konsultacije i uz angažovanje trans osoba, njihovih organizacija, stručnjakinja i stručnjaka za pitanja transrodnosti, kao i na osnovu relevantnih istraživanja, izraditi tekst zakona o transpolnim osobama i uputiti ga u zakonodavnu proceduru. Donošenje posebnog zakona je naglašeno preporučljivo, jer će se njime na sistemski način urediti položaj transpolnih osoba. Treba imati u vidu i da je Ustavni sud Republike Srbije u svojoj odluci broj Už – 3238/2011 od 8. marta 2012. godine naložio da se ta odluka dostavi i Zaštitniku građana, ne samo iz razloga što je on nadležan da kontroliše rad organa državne uprave, već i iz razloga što je on ovlašćeni predlagač zakona iz svoje nadležnosti.

11) Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana treba da u skladu sa svojim ovlašćenjima a u smislu Analize pravnih propisa od značaja za pravni položaj transpolnih osoba i Preporuka Zajedničke radne grupe, javno reaguju protiv svih retrogradnih javnih politika kojima se umanjuju postojeća prava transrodnih osoba i onemogućava njihovo usaglašavanje sa međunarodnim standardima ljudskih prava, posebno kada se takve politike predlažu u zakonskoj formi.

12) Neophodno je javno reagovati protiv mogućeg zakonskog uvođenja sudske dozvole za prilagođavanje pola (Radna verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku čl. 55a – 55đ), slično mišljenju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o pojedinim odredbama Radne verzije Zakona o izmenama i dopunama zakona o vanparničnom postupku, br. 495/2012 od 5. novembra 2012. jer se time ozakonjuje zabrana promene pola u svim slučajevima, osim u onim u kojima postoji sudska dozvola.

13) Prilikom izrade teksta zakona o transpolnim osobama posebno treba obratiti pažnju na sledeće:

  • Prilikom propisivanja konkretnih pitanja, treba se rukovoditi principom pravnog kontinuiteta identiteta, prava i dužnosti transpolne osobe, pre i posle njenog hormonalno-oprativnog procesa prilagođavanja pola, kao i principom relevantnosti novostečenog pola transpolnih osoba.
  • Propisati zabranu diskriminacije transpolnih osoba i garantovati im pravo na poštovanje njihovog dostojanstva i pravo na slobodan razvitak sopstvene ličnosti.
  • Jamčiti transpolnim osobama pravo na privatnost i propisati da podaci o promeni pola u službenim evidencijama predstavljaju naročito osetljive podatke i da uživaju posebnu zaštitu i strožije uslove za obradu od podataka koji nisu naročito osetljivi.
  • Propisati brze i transparentne procedure u vezi sa promenom imena i pola transpolnih osoba (izvod iz matične knjige rođenih, lične karte, putne isprave, diplome i svi dokumenti u kojima je vidljivo ime, pol i JMBG osobe).
  • Dozvoliti osobama da, na osnovu odgovarajuće lekarske dokumentacije, mogu promeniti dokumenta kada se ustanovi rodna disforija i kada se započne sa hormonskom terapijom.
  • Osobama koje su završile operativne zahvate, na osnovu odgovarajuće lekarske dokumentacije, u najkraćem mogućem roku promeniti dokumenta (ukoliko to već nisu učinili u fazi uzimanja hormonske terapije, tj. pre hirurških zahvata).
  • Regulisati da su za promenu oznake pola u matičnim knjigama, na osnovu odgovarajuće medicinske (psihijatrijske i endokrinološke) dokumentacije, nadležne opštinske i gradske uprave koje poslove vođenja matičnih knjiga obavljaju kao povereni posao.
  • Propisati pravo osobe da izvrši promenu imena čim započne sa hormonskom terapijom. Zabraniti organima nadležnim za promenu imena da rešenje o dozvoli promene imena uslovljavaju izborom da se uzme rodno neutralno ime ili ime koje nije u skladu sa rodnim identitetom transpolne osobe.
  • Garantovati transpolnim osobama, koje su u braku i imaju decu, pravo na poštovanje njihovog bračnog i porodičnog života tako da transpolne osobe zadržavaju prava i obaveze koje su imale prema detetu pre započinjanja procesa prilagođavanja pola. To konkretno uključuje pravo transpolnih roditelja na kontakt sa decom, kao i mogućnost prevođenja bračne zajednice transpolnih osoba u registrovanu istopolnu zajednicu na osnovu saglasnosti supružnika a u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija istopolnih zajednica.
  • Propisati da transpolna osoba stiče pravo na penziju pod uslovima koji su propisani za njen novostečeni pol.

14) Ukoliko se odluči za opciju da se položaj transpolnih osoba uredi izmenama i dopunama pojedinačnih zakona, onda je potrebno izmeniti i dopuniti sledeće zakone:

  • U Zakonu o matičnim knjigama, u članu 45. kojim je regulisano koji podaci se upisuju u matičnu knjigu rođenih, treba dodati drugi stav: „Ukoliko lice u toku života promeni pol, ta činjenica se upisuje u matičnu knjigu rođenih”. Potom dodati član 54a, koji glasi:

„Činjenica promene pola upisuje se u matičnu knjigu rođenih u mestu u kom je lice koje je promenilo pol upisano u matičnu knjigu rođenih.

Prijavu promene pola podnosi lice koje je promenilo pol.

Upis promene pola se vrši na osnovu rešenja republičke komisije za pitanja promene pola, koju osniva Ministarstvo zdravlja, koje sadrži sledeće podatke: lično ime lica koje menja pol, raniji pol lica, novostečeni pol lica, jedinstveni matični broj građanina, dan, mesec, godinu i čas rođenja, mesto i opštinu rođenja lica koje menja pol. Uz rešenje se dostavlja kopija kompletne medicinske dokumentacije koja je nastala u procesu promene pola.”

Potom dodati član 84a, koji treba da glasi: „Prilikom izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih za lice koje je promenilo pol zabranjeno je u napomeni stavljati podatak da je lice promenilo pol”. Takođe, u članu 41. treba dodati 4. stav, koji glasi: „Posle promene pola, pravo uvida u spise na osnovu kojih je izvršena promena pola, ima samo lice koje je promenilo pol. Izuzetno, ti spisi se mogu dati na uvid nadležnim organima za potrebe otkrivanja učinilaca krivičnih dela, radi krivičnog gonjenja i vođenja sudskih postupaka.”.

  • Porodični zakon treba dopuniti članom 350a, koji treba da glasi: „Ukoliko lice traži promenu imena iz razloga što je promenilo pol, opštinska uprava koja odlučuje o zahtevu ne sme to lice uslovljavati time da izabere rodno neutralno ime”.
  • Zakon o osnovnoj školi i Zakon o srednjoj školi treba dopuniti tako što će se izričito propisati da su osnovne i srednje škole u obavezi da na zahtev lica koje je promenilo pol izdaju nova svedočanstva o završenoj osnovnoj školi, odnosno srednjoj školi, kao i diplome o stečenom obrazovanju, u koje će biti upisani novi podaci o promeni pola.
  • U Zakonu o visokom obrazovanju treba propisati da su visokobrazovne ustanove u obavezi da licu koje je promenilo pol izdaju diplomu o stečenom visokom obrazovanju i dodatak diplomi sa upisanim novim imenom i oznakom pola, o čemu se vodi posebna evidencija, kao i da je lice koje je promenilo pol dužno da prethodnu diplomu (sa starim podacima) vrati visokoobrazovnoj ustanovi koja ju je izdala.
  • Iako se podatak o oznaci pola ne upisuje u radnu knjižicu, on je vidljiv iz jedinstvenog matičnog broja građanina i imena osobe na koju se radna knjižica odnosi. Pravilnik o radnoj knjižici, predviđa način postupanja nadležnog organa opštinske uprave u slučajevima poništavanja, zamenjivanja i izdavanje duplikata radne knjižice (članovi 28 – 32), međutim nijedna odredba se ne može čak ni analogno primeniti na situaciju kada je potrebno izmeniti radnu knjižicu radi promene oznake pola, tj. promene podataka o imenu i JMBG. Stoga je potrebno izričito propisati postupak promene oznake pola u radnoj knjižici.
  • U članu 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju treba dodati drugi stav, koji glasi: „Osoba koja je promenila pol stiče pravo na penziju pod uslovima koji su propisani za njen novostečeni pol”.

Naravno, ukoliko se izabere pristup promene pojedinačnih zakona, to neće na sistemski način rešiti sve probleme sa kojima se susreću trasnpolne osobe.

dr Zorica Mršević
Slavoljupka Pavlović
Milan Đurić
Predrag Šarčević


microsoft-word-icon Analiza propisa od značaja za pravni položaj transpolnih osoba Preuzmi


microsoft-word-icon Zorica Mršević – Međunarodnopravni standardi i iskustva u regulisanju položaja transseksualnih osoba Preuzmi


microsoft-word-icon Slavoljupka Pavlović – Analiza pozitivno pravnih propisa koji se tiču transpolnih osoba Preuzmi


microsoft-word-icon Milan Đurić – Analiza položaja transpolnih osoba u Srbiji u vezi sa ostvarivanjem ličnih i drugih prava Preuzmi


microsoft-word-icon Predrag Šarčević – Izveštaj o polnim i rodnim varijacijama kroz istoriju i u različitim kulturama Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/rs/analiza-propisa-od-znacaja-za-pravni-polozaj-transpolnih-osoba">
back to top