br. 07-00-611/2021-02 datum: 28.6.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe AA protiv BBa, vlasnika kluba „MB“ u Smederevskoj Palanci zbog diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Ovim povodom Povereniku se obratio i Nacionalni savet Romske nacionalne manjine. U pritužbi i dopuni pritužbe je navedeno da je podnositeljka pritužbe pokušala da uđe u klub „MB“, zajedno sa sinom VV, ali da im to vlasnik kluba BB nije dozvolio, kao i da ju je tom prilikom vređao, upućivao psovke i pogrdne reči u vezi sa njihovom nacionalnom pripadnošću vičući: „Zabranjujem svim crnim ljudima Ciganima da mi priđu lokalu“, „Ciganima zabranjujem da uđu u moj lokal ne dozvoljavam nikom da priđe lokalu, marš napolje smrdljivi Cigani, zgaziću Vas sve..“. U pritužbi je dalje navedeno da je jedan od mladića ukazao da je takvo ponašnje diskriminatorno, na šta je BB burno regovao. Povodom ovog događaja podnositeljka pritužbe se obratila policiji, te je kao dokaz uz pritužbu podnela izjave, odnosno službene beleške o obaveštenju primljenom od građana koje su dali ona i VV pred Policijskom upravom Smederevo. BB se nije izjasnio na navode iz pritužbe, iako mu je pritužba uredno dostavljena. Imajući u vidu navedeno, prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu, važna je primena pravila o teretu dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza, Poverenik je dao mišljenje da je BB povredio odredbe člana 6. i 12, a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije. BB je preporučeno da uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe, kao i da ubuduće ne postupa diskriminatorno i ne zabranjuje ulazak u klub pripadnicima romske nacionalne manjine.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA protiv BBa vlasnika kluba „GG“ u Smederevskoj Palanci zbog diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Ovim povodom Povereniku se obratio i Nacionalni savet Romske nacionalne manjine. U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:

• da se u noći između 13. i 14. novembra 2021. godine dogodio incident oko 00:45 časova, odnosno da je podnositeljki pritužbe i njenom sinu zabranjen ulaz u navedeni klub, zato što su Romi;
• da ju je nakon pokušaja da kupi ulaznicu na vratima kluba i pokaže kovid „pasoš“, obezbeđenje kluba izbacilo, zato što je zabranjen ulaz „Ciganima crnima“;
• da su se obratili obezbeđenju kako bi ono pozvalo vlasnika kluba, koji je izašao, nakon čega mu se podnositeljka pritužbe predstavila i objasnila da „je vršnjacima potrebno da budu zajedno i da se druže“;
• da je na to BB odgovorio: „Zabranjujem svim crnim ljudima Ciganima da mi priđu lokalu“, nakon čega je nastavio da viče i omalovažava je pred nekolicinom ljudi ispred lokala;
• da je BB vikao: „Ciganima zabranjujem da uđu u moj lokal ne dozvoljavam nikom da priđe lokalu, marš napolje smrdljivi Cigani, zgaziću Vas sve..“
• da je jedan od mladića ukazao da je takvo ponašnje diskriminatorno, na šta je BB burno regovao i zgrabio mladića za glavu obema rukama i stiskao;
• da je podnositeljka pritužbe pokušala da razdvoji mladića i BBa i da se mladić tresao od straha;
• da je podnositeljka pritužbe ukazala da mladić ima zdravstvenih problema i da je dijabetičar, kada ju je BB odgurnuo više puta i zapretio da će ih „sve zgaziti“;
• da mu je potom objasnila da je takvo ponašanje zabranjeno zakonom, na šta je BB odgovorio da ga „boli uvo“ za zakon i opsovao državu, zakon itd;
• da niko od prisutnih mladića nije reagovao, već su „navijali“ za vlasnika lokala i stajali na njegovoj strani i dobacivali „šta će nam brate Cigani“;
• da se od takve mase podnositeljka pritužbe uplašila i pozvala policiju kojoj su dali izjave o događaju;
• da je uplašena za svoju decu i Rome i Romkinje koji žele da se druže sa svojim vršnjacima;
• da je vakcinisana i da je posedovala kovid „pasoš“ da drugi koji su ulazili u lokal nisu imali ništa od toga, a ipak im je pristup klubu bio dozvoljen;
• da su se tim povodom obratili i Nacionalnom savetu romske nacionalne manjine i opštini;
• da nema saznanja da li je pokrenut krivični postupak, da ona lično nije pokrenula postupak po privatnoj tužbi zbog nedostatka sredstava, ali da se nada da ovaj događaj neće ostati nekažnjen.

Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: 1) Službena beleška o obaveštenju primljenom od građana VV PS Smederevska Palanka od 14. novembra 2021. godine; 2) Službena beleška o obaveštenju primljenom od građana/ke AA PS Smederevska Palanka od 14. novembra 2021. godine.

• U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatražio je izjašnjenje od vlasnika kluba BBa, koji je primio pritužbu sa prilozima. Međutim, do dana sastavljanja ovog mišljenja BB se nije izjasnio na navode iz pritužbe.
• Poverenik se u više navrata obratio Višem javnom tužilaštvu u Smederevu, radi dobijanja obaveštenja da li je Više javno tužilaštvo postupalo po krivičnoj prijavi podnositeljke pritužbe u vezi sa spornim događajem od 14. novembra 2021. godine, odnosno da li je podnelo optužni akt, imajući u vidu odredbe čl. 36. st. 1. i 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije.
• Više javno tužilaštvo u Smederevu je dopisom KTR br. 377/22 od 20. maja 2022. godine, koji dopis je Poverenik primio 7. juna 2022. godine, obavestilo Poverenika da je tužilaštvo dana 25. marta 2022. godine donelo odluku da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka u ovoj pravnoj stvari.

1. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u Službenu belešku o obaveštenju primljenom od građana br. edd 594082/2021 od 14. novembra 2021. godine utvrđeno je sledeće: da je AA 14. novembra oko 00:45 nalazila u Smederevskoj Palanci, kada ju je pozvao sin VV, i rekao joj da odmah dođe do kluba „GG“ jer ne može da uđe u klub. Nakon poziva uputila se do kluba „GG“ i po dolasku pitala radnika obezbeđenja koji je stajao na vratima da pozove vlasnika kluba da izađe, na šta joj je odgovorio da mu je „gazda kluba“ rekao da je zabranjen ulaz za Rome i da izađe napolje. Takođe je iz obaveštenja utvrđeno da je nakon nekog vremena izašao BB , vlasnik kluba, da mu se AA predstavila, i pitala ga zbog čega je Romima zabranjen ulaz, na šta je on odgovorio da je to njegov lokal i da ne može da uđe ni jedan „Ciganin“ da je on to zabranio. Na te njegove reči, VV, koji je takođe bio prisutan, rekao je da je takvo ponašnje diskriminatorno, da je on volonter Ujedinjenih nacija, pokazao mu volontersku karticu, a vlasnik kluba je istu bacio na pod, počeo da gura AA, kako bi se fizički suprotstavio VV , a svo vreme je vređao rečima: „meni Cigani ne trebaju u kafiću, sve ću vas zgaziti“. Takođe je u obaveštenju navedeno da je VV rekao da će ga prijaviti inspekciji, nakon čega je BB odgovorio: „Je l hoćete da vas sve zgazim sad ovde, majku vam jebem cigansku“. Nakon toga je AA pozvala policiju.

• Uvidom u Službenu belešku o obaveštenju primljenom od građana br. edd 594082/2021 od 14. novembra 2021. godine utvrđeno je: da je VV 14. novembra 2021. godine oko 00:45 časova bio u blizini kluba „GG“ da je hteo da uđe, ali da mu je prišao vlasnik kluba BB i obratio se rečima: „Jebem ti mater cigansku i smrdljivu“ na šta mu je odgovorio da je to diskriminacija i da će dovesti inspekciju da mu zatvori klub. Zatim mu je pokazao „volontersku karticu za Rome“, koju je on uzeo i bacio na zemlju, i počeo da ga stiska za vrat i nastavio da vređa rečima: „Smrdljivi cigani, neću da Vas gledam ovde, sve ću da vas razbijem, zgaziću vas“.

• Uvidom u dopis Višeg javnog tužilaštva u Smederevu KTR br. 377/22 od 20. maja 2022. godine utvrđeno je da je PS u Smederevu dana 13. decembra 2021. godine, dostavila Višem javnom tužilaštvu u Smederevu izveštaj br. 230-43589/21 od 16. novembra 2021. godine, a povodom događaja od 14. novembra 2021. godine, kada je AA iz Smederevske Palanke nadležnim policijskim službenicima prijavila da je njenom sinu VV vlasnik diskoteke „MB“ u Smederevskoj Palanci BB zabranio da uđe u navedeni objekat jer je pripadnik romske nacionalne manjine, kao i da ih je kritičnom prilikom vređao, njenog sina hvatao za glavu i upućivao im uvredljive reči. U dopisu je navedeno da je povodom sačinjenog izveštaja formiran predmet KTR br. 747/21, da je postupajući zamenik javnog tužioca, radi vršenja provera, uputio zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, kako bi se utvrdilo da li je te večeri u klubu bilo još pripadnika/ca romske nacionalne manjine i kako bi se sa njima obavili razgovori, a naročito na okolnosti da li su ranijem periodu imali problema sa prijavljenim licem, zatim da li im je poznato da je tog dana BB vređao VV . U dopisu je dalje navedeno da je nakon izvršenih provera i dostavljanja izveštaja PS Smederevska Palanka PO 2/22, od 9. februara 2022. godine, analizom prikupljenih podataka, posebno izjava drugih lica pripadnika romske nacionalne manjine koji su naveli da su u ranijem periodu, kao i kritične večeri bez ikakvih problema dolazili i boravili u navedenom ugostiteljskom objektu, tužilaštvo dana 25. marta 2022. godine donelo odluku da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbi, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

• Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije^[4], koja u članu 1. propisuje da se pojam rasna diskriminacija odnosi na svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva koji se zasniva na rasi, boji, precima, nacionalnom ili etničkom poreklu i koje ima za cilj ili za rezultat da naruši ili da ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, privrednoj, socijalnoj, kulturnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti javnog života.

• Komitet Ujedinjenih nacija za eliminisanje rasne diskriminacije usvojio je 2000. godine Opštu preporuku XXVII pod nazivom „Diskriminacija Roma“^[5]. Komitet je preporučio da države ugovornice Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije usvoje mere i da nastoje da ohrabre kroz jedinstven dijalog, konsultacije i druge adekvatne mere, unapređenje odnosa između romskih i neromskih zajednica, naročito na lokalnom nivou, promovisanjem tolerancije i prevazilaženja predrasuda i stereotipa na obe strane, da promovišu napore za prilagođavanje i adaptiranje i isključivanje diskriminacije, omogućavajući da sve osobe u punom obimu ostvaruju ljudska prava i slobode.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorsko postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva). Članom 6. propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 12. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Članom 24. stav 1. propisano je da je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

• Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina^[6] koji postavlja standarde u zaštiti manjina, u članu 3. propisano je da je zabranjen je svaki oblik diskriminacije, na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi, prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno ispitati da li je BB bilo kojom radnjom ili propuštanjem povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije povodom događaja ispred kluba „GG“ čiji je on vlasnik, koji se odigrao u noći između 13. i 14. novembra 2021. godine.

3.9. Imajući u vidu da je pritužbu podnela AA u svoje ime i da nije dostavljena saglasnost drugih lica, Poverenik u postupku nije utvrđivao da li je eventualno akt diskriminacije učinjen prema drugim licima. Takođe, s obzirom da se podnositeljka pritužbe povodom navedenog događaja već obratila policiji Poverenik u vezi sa navedenim događajem nije podnosio krivičnu prijavu ali se u cilju utvrđivanja da li je u konkretnom slučaju pokrenut sudski postupak obraćao nadležnom tužilaštvu. Više javno tužilaštvo u Smederevu je u svom dopisu navelo da je nakon preduzimanja neophodnih radnji u postupku, zaključilo da u konkretnom slučaju nema elementa krivičnog dela iz člana 317. Krivičnog zakonika: Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Kako u konkretnom slučaju nije pokrenut sudski postupak, nije bilo smetnji da se postupak pred Poverenikom sprovede.

3.10. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je u konkretnom slučaju postupanje BBa bilo diskriminatorno od značaja je i primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe treba da učini verovatnim da je pretrpela akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na BB.

3.11. Podnositeljka pritužbe je detaljno opisala događaj navodeći da je po pozivu sina VV , došla ispred kluba „GG“, zbog problema na ulazu u klub. Naime, tom prilikom VV je, kada je tražila da uđe u klub, to bilo onemogućeno. Nakon toga, od radnika na ulazu je tražila da pozove i  razgovara sa vlasnikom BB, koji je po pozivu izašao ispred kluba. Prema navodima iz pritužbe, ona mu se predstavila i obratila pitanjem zbog čega Romi ne mogu da uđu u lokal. Na navedeno pitanje, dobila je odgovor da „cigani“ ne mogu da uđu u lokal. Prema daljim navodima pritužbe, vlasnik lokala se obratio sinu podnosteljke pritužbe a kada mu je on ukazao da je takvo postupanje diskriminacija, ušao je sa njim u raspravu i u fizički kontakt. Tom prilikom je BB vređao rečima: „Meni cigani ne trebaju u kafiću, sve ću vas zgaziti“, „Jel hoćete da vas sve zgazim sad ovde, majku vam jebem cigansku“, „Smrdljivi cigani, ciganšturo, sve ću vas zgaziti, uništiti“, „jebem vam cigansko poreklo, zgaziću vam celu naciju, vi ne treba da postojite“.

3.12. VV, koji je prisustvovao događaju potvrdio je u svom iskazu u MUP PU Smederevo, da je 14. novembra 2022. oko 00:30 časova, došlo do rasprave između njega i AA, sa jedne strane i BBa sa druge strane, da ih je vređao na nacionalnoj osnovi i da im nije bio dozvoljen ulazak u klub.

3.13. Imajući u vidu sve navedeno, može se konstatovati je da je AA učinila verovatnim akt diskriminacije, da joj nije dopušten ulazak u klub kao i da je te večeri doživela neprijatnosti zbog toga što je pripadnica romske nacionalne manjine, da su joj upućene pogrdne reči, kojima je povređeno njeno dostojanstvo, i čime je stvoreno neprijateljsko i uznemiravajuće okruženje. Takođe, sama činjenica da je AA navedeni događaj prijavila policiji, ukazuje na to da se povodom incidenta koji je prijavila osećala zastrašeno, uznemireno i povređeno.

3.14. Sa druge strane, BB, na kome je obaveza da dokaže da usled navedenog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, nije dostavio izjašnjenje na navode iz pritužbe, iako je uredno primio zahtev za izjašnjenje, a samim tim ni dokaze kojima bi osporio navode iz pritužbe.

3.15. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, zabranjena je neposredna diskriminacija koja postoji ako se lica stavljaju u nepovoljniji položaj zbog svog ličnog svojstva. Poverenik ukazuje da je  za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari od značaja i član 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano da je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

3.16. S tim u vezi, Poverenik je uzeo u obzir dostavljene službene beleške o obaveštenju primljenom od građana iz kojih se utvrđuje da je podnositeljki pritužbe bio zabranjen ulazak u klub i da je ponašanje BBa izazvalo osećaj poniženja i degradiranosti, kao i strah kod podnositeljke pritužbe. Poverenik naročito ističe da je ograničavanje i onemogućavanje pružanja bilo koje usluge licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva Ustavom i zakonom zabranjeno. Pružalac usluge, ugostiteljske ili bilo koje druge, u obavezi je da poštuje propise Republike Srrbije, što uključuje i Zakon o zabrani diskriminacije. Takođe, korišćenje termina kao što su „cigani“, „ciganštura“, društveno je neprihvatljivo jer predstavlja pogrdan naziv za Rome i vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica čitave jedne etničke zajednice, koja je jedna od najmargilizovanijih društvenih grupa. Poverenik ukazuje na činjenicu da je na Prvom svetskom kongresu Roma, koji je održan 8. aprila 1971. godine, usvojen i međunarodni naziv Rom umesto reči „Ciganin“ za koji je navedeno da imajući u vidu istorijske činjenice, predstavlja pogrdan naziv za pripadnike romske nacionalne manjine, sa značenjem „prljave, gubave i nedodirljive osobe“.

3.17. Poverenik dalje ukazuje da je Republika Srbija donela Strategiju za socijalno uključivanja Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022-2030. godine u kojoj je navedeno da se većina Roma i Romkinja suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji. I praksa Poverenika pokazuje da su pripadnici romske nacionalne manjine najčešće izloženi diskriminaciji i stigmatizaciji u društvu. Naime, prema podacima koji su sadržani u Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. godinu, najveći broj pritužbi zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti podnet je zbog diskriminacije pripadnika/ca romske nacionalne manjine (77,1%). Pored toga, u istraživanju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“ svaki treći ispitanik (35%) smatra da odnos prema Romima nije isti kao prema drugim građanima, te da trećina anketiranih ima jasan stav o diskriminaciji Roma. U istraživanju Poverenika „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“ navedeno je da građani i građanke na prvom mestu percipiraju Rome kao najugroženiju grupu (50% ispitanika/ica), kao i da je prema ovoj kategoriji stanovništva izražena socijalna distanca. Takođe, rezultati Istraživanja socijalnih odnosa između etničkih zajednica u Srbiji, Instituta za društvene nauke pokazuju da najviši stepen socijalne distance pripadnici srpske nacionalnosti iskazuju prema pripadnicima romske nacionalne manjine. Stepen odbijanja je u većini modaliteta veći u odnosu na distancu prema ostalim nacionalnim manjinama. Odbijanje je manje prilikom ostvarivanja „opštih“ socijalnih kontakata (život u zajedničkoj zemlji, poznanstvo…), a veći je prilikom ostvarivanja ličnih odnosa. U Istraživanju je navedeno da je najveći stepen etničke distance ispoljen prema Romima jer čak 65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a 28,5% prihvatilo bi ih za supružnika.

3.18. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik je, primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, dao mišljenje da je u konkretnom slučaju došlo do povrede načela jednakosti.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi AA, utvrđeno je da je BB povredio odredbe člana 6. i 12. stav 1. u vezi sa odredbama člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB:

5.1. Da uputi pisano izvinjenje Zdravki Simić zbog diskriminatornog postupanja.

5.2. Da ubuduće ne postupa diskriminatorno i ne zabranjuje ulazak u klub pripadnicima romske nacionalne manjine.

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1]   Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21)

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06, 115/21 i 16/22

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[4]  Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije „Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, br. 31/67

[5] sadržaj preporuke dostupan na: https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/15/treatybodyexternal/Download.aspx?symbolno=INT%2fCERD%2fGEC%2f7499&Lang=en

[6] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni. list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, br. 72/09 – dr. zakon, 97/13 – odluka US i 47/18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

781-22 Utvrđena diskriminacija na osnovu pripadnosti romskoj nac.manjini u oblasti pružanja usluga