br. 07-00-329/2021-02 datum: 10.9.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja AA, protiv Dragoljuba Petrovića, zbog diskriminacije na osnovu pola/roda. U pritužbi je navedeno da je 2.6.2021. godine, na sajtu iskra.co objavljen tekst pod nazivom „Molba da opozovete zakon: Pismo čuvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovića predsedniku Srbije“ od 1.6.2021. godine. U pritužbi se dalje navodi da je u ovom tekstu Dragoljub Petrović izneo niz diskriminatornih stavova prema ženama. Na zahtev Poverenika da se izjasni na navode pritužbe, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Dragoljub Petrović je dostavio elektronskim putem, 6.9.2021. godine, dva teksta, čiji su naslovi: 1. Zaštita od iščašene pameti i 2. Nasilje nad srpskim jezikom i narodom. Iako se eksplicitno ne navodi, iz analize teksata proizlazi, da se obraćanje Dragoljuba Petrovića odnosi na novousvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti i to u delu koji se odnosi na upotrebu rodno osetljivog jezika. Utvrđeno je da je u tekstu, između ostalog, navedeno:  „žena daje, rađa, (iz)nosi život i njoj nije „dato“  da život ubija i samo zdrava, normalna žena može biti pesnikinja, a samo nedovršena – vojnikinja; samo zdrava, normalna žena može „rodit šesnes komada“, a samo nesrećna i nedovršena – izvršiti šesnaest abortusa; ona prva može biti akademik, a onoj drugoj mnogo je i akademkinja; ona prva sasvim se ugodno oseća kao oftalmolog, sociolog, filolog dok onima drugim mnogo više pristaje namiguša i/li pobegulja; prvoj sasvim lepo pristaje zvanje professor emeritus, a ona koja hoće da je prof. emerita samo potvrđuje da nije zaslužila ni ono prvo zvanje a kamoli ovo drugo. Zakon koji sve to propisuje pripremile su neke nedovršene žene i onaj naš ženski soj (da se dalje samo na njemu zadržimo) koji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se nađe među feministkinjama, trilateralkama, bilderbergušama i sličnim trofrtaljkama nego među ženama i da, sa tih novih pozicija, podupiru razaranje svih onih vrednosti na kojima su zasnovani srpska istorija, tradicija, kultura, etos.“  Imajući u vidu ove navode, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je istakao da je Dragoljub Petrović u ovom tekstu izražavao mišljenja, stavove i ideje koji su ponižavajući, uvredljivi i degradirajući i kojima se podstiče diskriminacija i mržnja prema ženama. Takođe, njegovi stavovi i izjave „i to se uvek znalo i to nikad nikome nije trebalo objašnjavati: žena je držala tri stuba kuće (rađala, odgajala decu i „(o)drža(va)la kuću“ i otud narodna izreka da „kuća ne stoji na zemlji nego na ženi“), a muškarcu je „bilo dato da kuću hrani i brani… „I nikad nikom nije palo na um da u tome nešto menja i „popravlja“ su suprotni odredbi člana 20. Zakona o zabrani diskriiminacije. Naime, ovim izjavama Dragoljub Petrović je svoj stav prema ženama iskazao kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge, prema kojima se žena prikazuje kao neko ko „rađa, odgaja decu i održava kuću“, čime se ističe stereotipan obrazac o ženama i njihovom položaju u društvu. Poverenik je istakao da  Dragoljuba Petrovića  ima pravo da iznosi svoje stavove i mišljenja, u konkretnom slučaju pravo da kritikuje i komentariše zakon (za koji predlaže da se povuče iz procedure usvajanja), ali ne na način kojim se podstiče diskriminacija prema ženama ili javno zagovaraju stereotipne uloge polova. Pri tome, Poverenik je  imao u vidu da je Dragoljub Petrović profesor, te da svojim stavovima i autoritetom može da utiče na javnost, zbog čega ima dodatnu odgovornost da svojim izjavama i stavovima ne podstiče diskriminaciju i vređa dostojanstvo lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Zbog toga je Poverenik doneo mišljenje da su u tekstu koji je objavljen na sajtu iskra.co. 2.6.2021. godine, pod nazivom: Molba da opozovete zakon: Pismo čuvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovića predsedniku Srbije, povređene odrede člana 11. u vezi člana 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je izdata preporuka da Dragoljub Petrović, povodom stavova i izjava iznetih u ovom tekstu objavi javno izvinjenje svim ženama, u elektronskom ili štampanom mediju, kao i da ubuduće vodi račina da u izjavama, stavovima i sadržajima koje iznosi ne podstiče diskriminaciju prema ženama, kao ni stereotipe i predrasude o društvenim ulogama polova.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo Udruženje AA, protiv Dragoljuba Petrovića, zbog diskriminacije na osnovu pola/roda.

• U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
• da je 2.6.2021. godine, na sajtu iskra.co objavljen tekst pod nazivom: Molba da opozovete zakon: Pismo čuvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovića predsedniku Srbije, od dana 1.6.2021. godine;
• da se nakon uvodnog obraćanja predsedniku i potpisa Dragoljuba Petrovića nalazi podnaslov Zakon za zaštitu nedovršenih žena u kome je naveden niz diskriminatornih stavova usmeren prema ženama. Iako se eksplicitno ne navodi, iz samog teksta proizlazi da se obraćanje odnosi na novousvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti i to u delu koji se odnosi na upotrebu rodno senzitivnog jezika;
• da iako priznaje da ne zna šta je rodna ravnopravnost, u tekstu, kao relevantne činjenice, navodi niz diskriminatornih sesksističkih stereotipa prema ženama i njihovom položaju u društvu;
• da, između ostalog, navodi da su zakoni koji sve to propisuju pripremile neke nedovršene žene… kao i …onaj naš ženski soj (da se dalje samo na njemu zadržimo) koji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se nađe među feministkinjama, trilateralkama, bilderbergušama i sličnim trofrtaljkama nego među ženama i da, sa tih novih pozicija, podupiru razaranje svih onih vrednosti na kojima su zasnovani srpska istorija, tradicija, kultura, etos.
• da, za Hrvate navodi da su bivši frustrirani Srbi i bivše frustrirane Srpkinje, za koje ujedno navodi da su se dosetili upotrebe rodno osetljivog jezika;
• da zbog načina na koji piše o ministarkama u Vladi Republike Srbije, dodatno ponižava i uznemirava žene u Srbiji;
• da u pismu, nadalje navodi „žena daje, rađa, (iz)nosi život i njoj nije ,,dato“ da život ubija i samo zdrava, normalna žena može biti pesnikinja, a samo nedovršena – vojnikinja; samo zdrava, normalna žena može „rodit šesnes komada“, a samo nesrećna i nedovršena – izvršiti šesnaest abortusa; ona prva može biti akademik, a onoj drugoj mnogo je i akademkinja; ona prva sasvim se ugodno oseća kao oftalmolog, sociolog, filolog dok onima drugim mnogo više pristaje namiguša i/li pobegulja; prvoj sasvim lepo pristaje zvanje professor emeritus, a ona koja hoće da je prof. emerita samo potvrđuje da nije zaslužila ni ono prvo zvanje a kamoli ovo drugo.
• da je ovom izjavom Dragoljub Petrović prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Uz pritužbu je, kao dokaz, naveden link na kome je objavljen tekst Dragoljuba Petrovića.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] pa je u toku postupka zatražio izjašnjenje Dragoljuba Petrovića.
  • Dragoljub Petrović je kao odgovor na zahtev za izjašnjenje Poverenika, elektrnskim dopisom od 6.9.2021. godine dostavio dva teksta, i to: 1. Zaštita od iščašene pameti i 2. Nasilje nad srpskim jezikom i narodom – Saopštenje Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je Dragoljub Petrović autor teksta čiji je naslov: Zakon za zaštitu nedovršenih žena, a koji je objavljen 2.6.2021. godine na sajtu iskra.co pod nazivom: Molba da opozovete zakon: Pismo čuvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovića predsedniku Srbije. Poverenik konstatuje da je Dragoljub Petrović na zahteva ovog organa od 20.8.2021. godine, da se izjasni na navode pritužbe, u skladu sa članom 37.stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, dostavio dva teksta, u prilogu ektronskog dopisa od  6.9.2021. godine, i to: 1. Zaštita od iščašene pameti i 2. Nasilje nad srpskim jezikom i narodom. Takođe, Poverenik konstatuje da u dopisu od 6.9.2021. godine, Dragoljub Petrović nije sporio da je autor navedenog teksta, koji je predmet pritužbe, kao i da se nije izjasnio na navode pritužbe i sporni tekst koji je objavljen na sajtu iskra.co.

2.2. U postupku je utvrđeno da je na sajtu iskra.co[2], dana 2.6.2021. godin, objavljen tekst pod naslovom: Molba da opozovete zakon: Pismo čuvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovića predsedniku Srbije od 1.6.2021. godine. U uvodnom delu teksta, navedeno je: „Poštovani gopodine predsedniče, šaljem Vam ovaj tekst sa molbom da opozovete Zakon o kome ovde govorim. Njega je pripremila (i izglasala) ona pamet koju su Srbi, dok ih je bilo, vodili na kratkoj uzici jer im je to bilo lakše nego ići da je traže kad je izgube. Dragoljub Petrović, prof (u penziji). Novi Sad/Pranjani(Leušići) 1. jun 2021. godine. Nakon uvodnog dela, tekst počinje naslovom: „Zakon za zaštitu nedovršenih žena“. U tekstu je, između ostalog, nevedeno: „ I to se uvek znalo i to nikad nikome nije trebalo objašnjavati: žena je držala tri stuba kuće (rađala, odgajala decu i „(o)drža(va)la kuću“ i otud narodna izreka da „kuća ne stoji na zemlji nego na ženi“), a muškarcu je „bilo dato da kuću hrani i brani“. Danas je teško reći kolika je takva „podela nadležnosti bila pravična“, ali je nesporno da je na takvim osnovama uobličen i nominacioni odnos između „muških“ i „ženskih“ nosilaca svojstava i zanimanja:dok je žena bila „trudnica“ i „porodilja“, muž je bio „lovac“ i „vojnik“ i te se „nadležnosti“ nisu mogle mešati ni u realnost ni u jeziku. I zato u srpskom jeziku još nema ni ženskog vojnika i lovca niti muške trudnice i porodilje; ti su odnosi uspostavljeni davno, kad se počeo uspostavljati srpski jezik, i brušeni milenijima, zajedno sa brušenjem jezika koji ih je nosio. I nikad nikom nije palo na um da u tome nešto menja i „popravlja“.  

Prvi su se toga „dosetili“ bivši frustrirani Srbi i bivše frustrirane Srpkinje: oni prvi bili su Hrvati-koji više nisu hteli da budu Srbi (pa su počeli „kovati“ reči po kojima bi se od Srba razlikovali), a one druge bile su Srpkinje-koje više nisu htele da budu žene (pa krenule u „iste kovačnice“ – da otud među nogama iznesu ono što im je „na početnoj deobi“ bilo uskraćeno).

One prve predvodile su Vilson, Čerčil, Broz, Pavelić (i neki drugi koji se od njih nisu razlikovali) i oni su Srbe skratili za, makar, tri i po miliona (boljih) glava; ove druge isturili su naslednici oni prethodnih s ciljem da dovrše ono što su sami propustili. I ovlastili Čomićku i Zoranu da (uz pomoć Trilaterale i Bilderberškog kluba)  definitivno osramote i srpski jezik i njegove nosioce. I njihovu Skupštinu. Koja je, po munjevitoj proceduri, 20. maja 2021. godine, donela zakon koji propisuje da mora postojati i ženski vojnik i muška trudnica i, ako se to ne bude poštovalo, Gordana i Zorana ovlašćene su da od svakog neposlušnika naplaćuju kaznu od 50 hiljada do dva miliona dinara. (I pri tom će njihovi „favoriti i štićenici“ imati i popust i privilegiju: kad počnu da rađaju i da Srbima popravljaju natalitet, oni će steći i pravo na ordene, ali i na raspodelu zarade od onoga što su One Dve od neposlušnika naplatile, tj. „zaradile”).

One su, dalje, naredile da se i u vojničkoj terminologiji uspostave „ženske tvorbene mustre“ pa smo dobili vojnikinju, ali i desetarku, i majorku, i generalku, i admiralku, i artiljerku, i topovnjaču, i mnoge varijacije – višecevki.. One naređuju da ženski režiser treba da bude režiserka, a ne objašnjavaju zašto ne bi mogla biti i režiserulja; zadovoljne su što je model i „muško“ i „žensko” zvanje, a šereti dodaju da bi taj „ženski” možda bio elegantniji kao modla. One izjednačuju akademca i akademika pa se ne zna da li to čine po statusu u vojnoj školi ili u najvišoj naučnoj instituciji, ali po logici da je akademkinja ‘žena akademik’ treba razumeti da akademika treba preimenovati u akademka (ili makar u akademca). Njima se mnogo dopadaa “tvorbeni obrazac” – škinja (politikološkinja, astrološkinja), a ne objašnjavaju zašto neće da budu, recimo, politikologulje ili astrologuše ako im se dopada da budu pobegulje ili namiguše. One tvrde da je i latinski jezik homofobičan jer u njemu nema ,,professor-a ženskog roda” pa ne znaju da li da se raduju kad dobiju („muško”) zvanje professor emeritus ili da plaču što to nije “profestrix emerita pa se jednako uspešno rugaju i latinskom jeziku potpisujući se skraćeno (i sa skraćenom pameću) kao „prof. emerita”. I tako dalje – do apsurda.

Zakon koji sve to propisuje pripremile su neke nedovršene žene, a za njega glasali – nedovršeni poslanici. Ni jedni ni drugi nisu znali ni šta rade ni da je sve što su činili bilo upereno protiv srpskoga jezika.

I protiv pameti. Koja je, recimo, formulisala „izmudricu“ da jezik može biti „homofobičan i diskriminatoran“. Tako nešto može reći samo neko ko o jeziku ne zna ništa i kome jezik služi jedino za brbljanje. Da je drukčije, takvi njegovi nosioci znali bi da jezik neće da bude ni hrabar ni strašljiv, on jedino hoće da imenuje svojstvo, pojam, da to uradi po svojim pravilima i svojim mehanizmima ne osvrćući se na to kako će gordane i zorane na njegovu tvorevinu reagovati…

Recimo: žena daje, rađa, (iz)nosi život i njoj nije „dato“ da život ubija i samo zdrava, normalna žena može biti pesnikinja, a samo nedovršena – vojnikinja; samo zdrava, normalna žena može „rodit šesnes komada“, a samo nesrećna i nedovršena – izvršiti šesnaest abortusa; ona prva može biti akademik, a onoj drugoj mnogo je i akademkinja; ona prva sasvim se ugodno oseća kao oftalmolog, sociolog, filolog dok onima drugim mnogo više pristaje namiguša i/li pobegulja; prvoj sasvim lepo pristaje zvanje professor emeritus, a ona koja hoće da je prof. emerita samo potvrđuje da nije zaslužila ni ono prvo zvanje a kamoli ovo drugo.

I tako smo stigli do suštine problema o kome govorimo i ja moram priznati da ne znam šta je to rodna ravnopravnost (tj. kako se mogu izjednačiti šaronja i šarulja), niti kako ona može biti ugrožena, niti kako se od takve opasnosti mogu spasavati oni koji se pred njom osećaju ugroženima. Znam, međutim, da je u rečnicima srpskoga jezika zapisano da su pol i rod sinonimi, a da neka nova pamet „propisuje“ da se ono prvo nosi „među nogama“, a ono drugo „u glavi“ i da se takva shvatanja „razrađuju“ tamo gde je, polovinom prošlog veka, najavljeno da će omladina biti uništavana i da će to prethoditi uništenju moderne civilizacije, da su u tim projektima najviša mesta rezervisana za svakoruko nedovršene primerke ljudske vrste (kakvi su, recimo, nosioci Bajdenove »LGBTNZ-demokratije«, ali i onaj naš ženski soj (da se dalje samo na njemu zadržimo) koji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se nađe među feministkinjama, trilateralkama, bilderbergušama i sličnim trofrtaljkama nego među ženama i da, sa tih novih pozicija, podupiru razaranje svih onih vrednosti na kojima su zasnovani srpska istorija, tradicija, kultura, etos. 

I u svemu tome mogao bi se osmotriti još pokoji aspekt problema o kojima govorimo, a ja biram jedan koji mi je, moram priznati, najmanje jasan: ako onih „Bajdenovih demokrata“ ima tek 1-3 procenta ljudske populacije, ne znam koliko se naših „feministkinja i onih drugih“ zaverilo protiv srpskoga jezika i krenulo u njegovo ruženje, ali i bez uvida u te odnose, ja sam ipak sklon da verujem da ni njih nema (mnogo) više nego onih prvih i sad zaključujem da su Zakon o kome govorimo pripremile takve žene, a usvojila ga parlamentarna većina koja se od njih ne razlikuje. Govorim tako isključivo sa stanovišta sopstvenog iskustva: tokom mnogo decenija svoga dugog života nikad nisam sreo ženu koja bi se osećala „ugroženom“ zbog toga što se uz njeno ime nije našao „ženski identifikator“ zanimanja ili profesionalne pozicije, sretao sam mnoge koje su takve „identifikatore“ energično odbijale, a sasvim su retke bile one za koje sam naknadno saznavao da bez takve oznake nisu mogle ni spavati. Ta me pojedinost navodi na zaključak da su se i pomenute ministarke i Skupština narugale i normalnim Srpkinjama, i srpskom jeziku, i elementarnoj pameti, a to potvrdila i jedna ozbiljna advokatska kancelarija zahtevom da najviša sudska instanca potvrdi da je zakon „neprimenljiv i neustavan“ i da se obustavi njegova primena ili u celini ili makar u nekim delovima. 

Ja mislim da taj zakon treba povući u celini jer obavezuje Srbe i na nasilje nad jezikom. I na udar na Najviši Prirodni Poredak. I na to da će morati imati i treću nogu. Po uzoru, verovatno, na onu moju davnašnju – trocevku.“

2.3. U tekstu, čiji je naslov: Zaštita od iščašene pameti, a koji je Dragoljub Petrović dostavio ovom organu elektronskim putem, 6.9.2021. godine, između ostalog, navedeno  je: „Pa će te naše „ AA građanke“ u svemu što ih okružuje videti „diskriminaciju“, ali neće primetiti koliko je njihova pamet beznadežno osmuđena i koliko su same hendikepirane time što ništa ne razumeju od onoga o čemu govore, niti znaju šta prepisuju niti za šta se zalažu. One će optužiti grešnika za „diskriminaciju po osnovu »pola/roda«“, ali kad im se kaže da su u srpskom jeziku ti pojmovi sinonimni, one to „ne čuju“ i dalje „guslaju svoju muziku“ ne shvatajući da sve što tvrde govori upravo protiv onoga što žele dokazati. Ako im se, recimo, kaže da pripadaju onom ženskom soju „koji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se nađe među feministkinjama, trilateralkama, bilderbergušama i sličnim trofrtaljkama nego među ženama“, one neće shvatiti da se upravo na tome lomi sva njihova pamet, tj. one priznaju da nisu žene: žena po prirodi ne može biti feministkinja po profesiji budući da su u tom slučaju oštećeni i žena i feministkinja, a u procepu između ta dva oštećenja pol/rod neće im poslužiti kao osnova da ona oštećenja učine makar manje vidljivim…“

2.4. U tekstu pod naslovom: Nasilje nad srpskim jezikom i narodom – Saopštenje matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji je Draguljub Petrović, dostavio ovom organu elektronskim putem, 6.9.2021. godine, između ostalog, navedeno  je: Povodom usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, kojim su ugrožene ustavne slobode građana, gramatička struktura, rečnik i pojmovni sistem srpskoga jezika (ili drugih jezika, zavisno od tumačenja Zakona, odnosno namere predlagača Zakona), kao i dostignuća dva stoleća razvoja nauke o srpskom jeziku i brige o srpskom književnom, odnosno standardnom jeziku, Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika organizovali su 3. jula 2021. godine, skup istaknutih stručnjaka iz oblasti srpskog jezika i društveno humanitarnih nauka. Na skupu su razmatrani različiti problemi i rizici koje nosi upotreba „rodno osetljivog jezika“, ali i druge nepovoljne i izrazito zabrinjavajuće odredbe sadržane u Zakonu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.

3.2. Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[5] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[6]

3.3. Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena[7] obavezane su države potpisnice da preduzmu odgovarajuće mere na promeni kulturnih obrazaca rodnih nejednakosti, odnosno otklanjanju predrasuda i praksi zasnovanih na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.[8]

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom  člana 11. ovog zakona zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na druge načine. Odredbom člana 12. ovog Zakona zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Stavom 2. ovog člana propisano je da je polno uznemiravanje, svako verbalno, neverbalno ili fizičko neželjeno ponašanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili njihovog ličnog integriteta, a koje izaziva strah ili stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Odredbama člana 20. ovog Zakona propisano je da diskriminacija na osnovu pola, roda i rodnog identiteta postoji ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili pririveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanje pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje, s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.5.      Odredbama člana 4. stav 5. Zakona o rodnoj ravnopravnosti[9] propisano je da se diskriminacijom na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, smatra i uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, pretnje i uslovljavanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje, rodno zasnovan govor mržnje, nasilje zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu ili promeni pola, nasilje prema ženama, nejednako postupanje na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta, odsustva radi posebne nege deteta u svojstvu očinstva i materinstva (roditeljstva), usvojenja, hraniteljstva, starateljstva i podsticanje na diskriminaciju kao i svaki nepovoljniji tretman koji lice ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog ponašanja.

Analiza teksta autora Dragoljuba Petrovića sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da ispita da li je Dragoljub Petrović svojim izjavama i stavovima koje je izneo u tekstu objavljenom na sajtu iskra.co 2.6. 2021. godine pod nazivom: „Molba da opozovete zakon: Pismo čuvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovića predsedniku Srbije od 1.6.2021. godine, povredio antidiskriminacione propise.

3.7. Poverenik najpre konstatuje da Ustav Republike Srbije, u članu 46, jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Sa druge strane, Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno je izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na druge načine (čl.11). Takođe, važno je napomenuti da je odredbom člana 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno, između ostalog, javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.8. Poverenik ukazuje i da je Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda^[10], članom 10, regulisana sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.9. Dakle, pravo na slobodu izražavanja, odnosno iznošenje sopstvenog stava o određenom pitanju, nije neograničeno. Prema odredbama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je analizirao tekst koji je predmet ove pritužbe, ceneći da li su izjave i poruke koje je poslao Dragoljub Petrović, suprotne antidiskriminacionim propisima.

3.10. Poverenik najpre konstatuje da tekst počinje uvodnim obraćanjem Predsedniku Republike i potpisom Dragoljuba Petrovića, prof. (u penziji), nakon čega se nalazi podnaslov: Zakon za zaštitu nedovršenih žena. Na osnovu sadržine teksta, može se zaključiti da se obraćanje Dragoljuba Petrovića predsedniku odnosi na novousvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti i to u delu koji se odnosi na upotrebu rodno osetljivog  jezika. Takođe, može se zaključiti da je Dragoljub Petrović, protiv usvajanja ovog Zakona, kao i da od predsednika republike zahteva povlačenje ovog zakona u celini. Dalje, u tekstu on, između ostalog, navodi da „pesnikinja može biti samo zdrava, normalna žena, dok vojnikinja može biti samo nedovršena žena, da samo nesrećna i nedovršena žena može izvršiti šesnaest abortusa, ona prva može biti akademik, a onoj drugoj mnogo je i akademkinja, ona prva sasvim se ugodno oseća kao oftalmolog, sociolog, filolog dok onima drugim mnogo više pristaje namiguša i/li pobegulja“. U tekstu, takođe navodi „Zakon koji sve to propisuje pripremile su neke nedovršene žene i onaj naš ženski soj (da se dalje samo na njemu zadržimo) koji je shvatio da mu je mnogo isplativije da se nađe među feministkinjama, trilateralkama, bilderbergušama i sličnim trofrtaljkama nego među ženama i da, sa tih novih pozicija, podupiru razaranje svih onih vrednosti na kojima su zasnovani srpska istorija, tradicija, kultura, etos.“ Analizom ovih navoda može se zaključiti da Dragoljub Petrović svoje kritike i neslaganje povodom donošenja ovog zakona iznosi na degradirajući, ponižavajući, uvredljiv način kojim se podstiče diskriminacija prema ženama. Takođe, njegovi stavovi i izjave „i to se uvek znalo i to nikad nikome nije trebalo objašnjavati: žena je držala tri stuba kuće (rađala, odgajala decu i „(o)drža(va)la kuću“ i otud narodna izreka da „kuća ne stoji na zemlji nego na ženi“), a muškarcu je „bilo dato da kuću hrani i brani… „I nikad nikom nije palo na um da u tome nešto menja i „popravlja“.. su suprotne odredbi člana 20. Zakona o zabrani diskriiminacije, kojim je, između ostalog, zabranjeno javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Ovakvim izjavama Dragoljub  Petrović svoj stav prema ženama iskazao je kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge i prizmu pola, prema kojima se žena prikazuje kao neko ko „rađa, odgaja decu i održava kuću“, čime se ističe stereotipan obrazac o ženama i njihovom položaju u društvu.

3.11. Pored Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena obavezane su države potpisnice da preduzmu odgovarajuće mere na promeni kulturnih obrazaca rodnih nejednakosti, odnosno otklanjanju predrasuda i praksi zasnovanih na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena. Opštom preporukom br. 3, CEDAW Komitet je pozvao sve države ugovornice da usvoje delotvorne programe obrazovanja i informisanja javnosti koji će pomoći da se iskoreni sadašnja ustaljena praksa koja sprečava potpuno delovanje principa društvene ravnopravnosti žena.

3.12. Praksa Poverenika potvrđuje da je diskriminacija na osnovu pola jedan od najraširenijih vidova diskriminacije u Srbiji, uprkos tome što je ravnopravnost polova zajamčena Ustavom i zakonom. Jedan od ključnih uzroka diskriminacije na osnovu pola jesu čvsto ukorenjeni, tradicionalni, patrijahalni stereotipi o rodnim ulogama žena i muškaraca u porodici i široj zajednici. Izneti stavovi kojima se ponižavaju i vređaju žene i kojima se podržavaju stereotipi i predrasude i podstiče diskriminacija mogu samo negativno da se odraze na stanje u društvu u kojem je, već godinama unazad, veliki broj slučajeva prijavljenog rodnozasnovanog nasilja, i femicida kao njegovog najtežeg oblika.

3.13. Dalje, Povodom teksta koji je Dragoljub Petrović dostavio ovom organu elektronskim putem, 6.9.2021. godine, čiji je naslov: “Zaštita od iščašene pameti“, Poverenik ukazuje da je Dragoljub Petrović u ovom tekstu izneo svoje mišljenje i stavove zbog pritužbe koju je protiv njega podnelo Udruženje AA. S tim u vezi, Poverenik najpre konstatuje da povodom ovog teksta nije podneta pritužba, već je on dostavljen povodom zahteva za izjašnjenje koji je Poverenik uputio dr Dragoljubu Petroviću, međutim, imajući u vidu sadržinu ovog teksta, Poverenik ističe da je Dragoljub Petrović i u ovom tekstu izneo niz neprimerenih, uvredljivih i diskriminatornih izjava prema Udruženju AA.

3.14.  U vezi teksta pod naslovom: Nasilje nad srpskim jezikom i narodom – Saopštenje matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji je Draguljub Petrović, dostavio ovom organu elektronskim putem, 6.9.2021. godine, Poverenik konstatuje, imajući u vidu sadržinu ovog teksta da su u njemu izneti argumenti i stavovi istaknutih stručnjaka iz oblasti srpskog jezika i društveno-humanitarnih nauka (među kojim potpisnicima je i prof. dr Dragoljub Petrović)  protiv pojedinih odredaba koje su sadržane u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti i upotrebe rodno osetljivog jezika. Tako je, u delu ovog teksta, pod nazivom „zaključak“, između ostalog, navedeno: „Gramatički rod kao lingvistički konstrukt, daleko složeniji nego kako se to u banalizovanoj interpretaciji Zakona predočava, zbog odsustva čvrste i dosledne korelacije s polom u vanjezičkoj stvarnosti, nije ni mogao biti predmetom pravne obrade, a naročito ne zakonskih propisa. Zbog svega rečenog, može se zaključiti da se Zakonom uvodi nejezik: to ne može biti ni srpski niti jedan do sada postojeći jezik u Republici Srbiji. Ukoliko se pak Zakon odnosi na srpski jezik – ne menja se samo njegova leksička struktura onim rečima koje uglavnom ne postoje u rečnicima, nego i njegovo imanentno gramatičko ustrojstvo. Pre svega, menja se priroda imeničkog gramatičkog roda, koji će (primenom Zakona) od inherentne kategorije preći u formalnu. Zatim, utiče se na radikalne izmene u kongruenciji – na planu pojedinačnih slaganja (širenje broja kombinacija s nesagledivim posledicama) i na planu kombinovanih slaganja ukoliko se gramatičkom muškom rodu “ukida” status neutralnog roda. Stvarna borba za prava žena podrazumeva delanje na planu društvenih odnosa i borbe protiv diskriminacije žena u svim sferama gde ona postoji. Jezik treba da se razvija prirodnim putem, bez prisile i pritiska ideologije, a svakom govorniku, uz krajnje uvažavanje stavova drugih, treba ostaviti slobodu izbora za lično deklarisanje u domenu javne upotrebe, tj. mogućnost odabira onih jezičkih formi koje su u skladu s normom standardnog jezika. Imajući sve navedeno u vidu, smatramo da ovaj zakon treba ukinuti i doneti nov – usmeren ka istinskom cilju zaštite ravnopravnosti, nezavisan od bilo koje ideologije, a uz saglasnost čitavog društva, jezičke struke i drugih pozvanih struka, celokupne kulturne javnosti, Srpske pravoslavne crkve i predstavnika ostalih tradicionalnih verskih zajednica“. Dakle, na osnovu sadržine ovog teksta, može se zaključiti da su autori/potpisnici teksta, uključujući i dr Dragoljuba Petrovića, izneli svoja zapažanja, primedbe i mišljenja u vezi pojedinih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti i upotrebe rodno osetljivog jezika, a koji pri tom nisu uvredljivi i ponižavajući prema ženama.

3.16. Na kraju, a imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenik konstatuje da rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu.[11] Poverenik ukazuje i da su odredbom člana 10. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisane posebne mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti  a koje predstavljaju aktivnosti, mere, kriterijume i prakse u skladu sa načelom jednakih mogućnosti kojima se obezbeđuje ravnopravno učešće i zastupljenost žena i muškaraca, posebno pripadnika osetljivih društvenih grupa, u svim sferama društvenog života i jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda. Ovim članom u stavu 3. tačka 6) je propisano da prilikom određivanja posebnih mera se moraju uvažiti različiti interesi, potrebe i prioriteti žena i muškaraca, a posebnim merama mora se obezbediti upotreba rodno senzitivnog jezika kako bi se uticalo na uklanjanje rodnih stereotipa pri ostvarivanju prava i obaveza žena i muškaraca.

4. MIŠLjENjE

U tekstu koji je objavljen na sajtu iskra.co. 2.6.2021. godine, pod nazivom: Molba da opozovete zakon: Pismo čuvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovića predsedniku Srbije, povređene su odredbe člana 11. u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Dragoljubu Petroviću:

5.1. Da  povodom izjava u tekstu pod nazivom: Molba da opozovete zakon: Pismo čuvenog srpskog lingviste profesora Dragoljuba Petrovića predsedniku Srbije, koji je objavljen na sajstu iskra.co 2.6.2021. godine, objavi javno izvinjenje svim ženama, u  elektronskom ili štampanom mediju.

5.2. Da ubuduće vodi račina da u izjavama, stavovima i sadržajima koje iznosi ne podstiče diskriminaciju prema ženama, kao ni stereotipe i predrasude o društvenim ulogama polova.

Potrebno je da Dragoljub Petrović obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Dragoljub Petrović ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] https://iskra.co/reagovanja/molba-da-opozovete-zakon-pismo-cuvenog-srpskog-lingviste-profesora-dragoljuba-petrovica-predsedniku-srbije/

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[5] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.

[6] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.

[7] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena („Službeni list SFRJ“, broj 11/81)

[8] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, član 5.

[9]  „Službeni glasnik RS“, broj 52/21

[10] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, – br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 12/10)

[11] Zakon o ravnopravnosti poova, čl.6.stav1. tačka 17.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

483-21 Mišljenje povodom pritužbe Udruženja AA, protiv Dragoljuba Petrovića, zbog diskriminacije na osnovu pola/roda