1212-2018 Mišlјenje po pritužbi C.U.P.S. i organizacije „C.R.D.“ protiv Centra za socijalni rad u Leskovcu zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina

  1. 07-00-1404/2018-02 datum: 20.2.2018.

 

MIŠLjENјE

Mišlјenje je doneto u postupku povodom pritužbe C.U.P.S. i organizacije „C.R.D.“, podnete protiv Centra za socijalni rad u Leskovcu, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da objekat u kojem se nalazi Centar za socijalni rad u Leskovcu nije pristupačan za osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica. U izjašnjenju Centra za socijalni rad u Leskovcu navedeno je da je centar prepoznao problem nepristupačnosti zgrade, te da je aplicirao na više projekata kako bi prostor opremio rampama i sistemima za osobe sa invaliditetom. Tokom postupka, a na osnovu izvedenih dokaza, utvrđeno je da je, postupajući po zahtevu Centra za socijalni rad u Leskovcu, Gradska uprava grada Leskovca, 6. jula 2018. godine,  donela rešenje kojim je Centru za socijalni rad u Leskovcu odobrena energetska sanacija, uklanjanje prepreka i prilagođavanje prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu. Takođe, Poverenik je konstatovao da je pritužba zbog nepristupačnosti Centra za socijalni rad u Leskovcu podneta 16. novembra 2018. godine, odnosno 10 meseci nakon donošenja prvobitnog rešenja kojim je ovom centru za socijalni rad odobrena energetska sanacija, uklanjanje prepreka i prilagođavanje prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu, odnosno četiri meseca nakon donošenja (pravosnažnog) rešenja o izmeni prvobitnog rešenja Gradske uprave grada Leskovca, kojim je centru za socijalni rad ponovno odobreno izvođenje radova na, između ostalog, uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom. Stoga, iz svega navedenog proizlazi da su radovi na energetskoj sanaciji, uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom zgrade Centra za socijalni rad u Leskovcu u toku, odnosno, da još uvek nije okončan postupak rekonstrukcije objekta, te da je 30. april 2019. godine određen kao rok za okončanje radova na rekonstrukciji objekta Centra za socijalni rad u Leskovcu. Imajući u vidu navedeno, Poverenik je dao mišlјenje da je pritužba organizacija C.U.P.S. i organizacije „C.R.D.“, podneta povodom nepristupačnosti objekta Centra za socijalni rad u Leskovcu preuranjena, jer su radovi na rekonstrukciji objekta ovog centra za socijalni rad, uklјučujući uklanjanje prepreka i prilagođavanje prostora za osobe sa invaliditetom, još uvek u toku.

 

 

 

 

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se obratile organizacije U.P.S. i organizacije „C.R.D.“, podnetoj protiv Centra za socijalni rad u Leskovcu, zbog toga što zgrada centra nije pristupačna osobama sa invaliditetom.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da Centar za socijalni rad u Leskovcu nije obezbedio osobama sa invaliditetom, koje se kreću uz pomoć kolica, nesmetan pristup objektu;
  • da je na ovaj način izvršena povreda odredaba članova 1. i 21. Ustava Republike Srbije, zatim, povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, koje se odnose na zabranu diskriminacije na osnovu invaliditeta, a posebno na zabranu diskriminacije od javne vlasti i zabranu produžene diskriminacije, kao i povreda odredaba Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koje se odnose na zabranu diskriminacije na osnovu invaliditeta u pogledu pristupa objektima u javnoj upotrebi;
  • da je Centar za socijalni rad u Leskovcu, kao organ javne vlasti, dužan da obezbedi nesmetan i samostalan pristup objektu osobama sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica, na taj način što će ukloniti arhitektonske prepreke koje im onemogućavaju pristup.
    • Uz pritužbu je dostavlјena fotografija prilaza Centru za socijalni rad u Leskovcu.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilјu utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavlјeno izjašnjenje Centra za socijalni rad u Leskovcu.
    • U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja, P. M., direktor Centra za socijalni rad u Leskovcu, između ostalog, naveo je:
  • da je Centar za socijalni rad prepoznao problem nepristupačnosti zgrade centra osobama sa invaliditetom, te je aplicirao na više projekata kako bi prostor opremio rampama i sistemima za osobe sa invaliditetom;
  • da su 28. decembra 2018. godine započeti radovi na uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavlјena potvrda Gradske uprave grada Leskovca, Odelјenja za urbanizam, br. 351-21273/18-02 od 20.12.2018. godine, kojom se Centru za socijalni rad u Leskovcu potvrđuje prijava radova na energetskoj sanaciji, uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu, po pravosnažnom rešenju br. 351-18899/18-02 od 6. jula 2018. godine. U potvrdi je, takođe, navedeno da je početak izvođenja radova 28. decembar 2018. godine, a rok završetka radova 30. april 2019. godine.

1.7. Centar za socijalni rad u Leskovcu, 6. februara 2019. godine, uputio je Povereniku dopunu izjašnjenja, u čijem prilogu je dostavlјeno je rešenje Gradske uprave grada Leskovca, Odelјenja za urbanizam, br. 351-18899/18-02 od 6. jula 2018. godine, kojim se   Centru za socijalni rad u Leskovcu odobrava izvođenje radova na energetskoj sanaciji, uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu.

 

  1. ČINјENIČNO STANјE

 

  • Uvidom u fotografiju prilaza objektu Centra za socijalni rad u Leskovcu, utvrđeno je da je ulaz u zgradu nepristupačan, jer se nalazi na određenoj visini za čije savladavanje se koriste stepenice (šest stepenika), koje osobe sa invaliditetom koje koriste kolica ili se otežano kreću ne mogu samostalno da savladaju, kao i da nema rampe ili pokretne platforme koje bi omogućile pristup.

 

  • Uvidom u Centralnu evidenciju objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola[2] utvrđeno je da je Centar za socijalni rad u Leskovcu, 19. decembra 2018. godine, predao zahtev za prijavu radova na parceli KP 5410/3 u ulici Koste Stamenkovića br. 6 u Leskovcu.

 

  • Uvidom u rešenje Gradske uprave grada Leskovca, Odelјenja za urbanizam, br. 351-18899/18-02 od 6. jula 2018. godine, utvrđeno je da se menja pravnosnažno rešenje Gradske uprave grada Leskovca, Odelјenja za urbanizam, br. 351-15970/18-02 od 24. januara 2018. godine i odobrava se Centru za socijalni rad u Leskovcu, ul. Koste Stamenkovića br. 6, izvođenje radova na energetskoj sanaciji, uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu. Naime, u obrazloženju rešenja navedeno je da je rešenjem Gradske uprave grada Leskovca, Odelјenja za urbanizam, br. 351-15970/18-02 od 24. januara 2018. godine odobrena energetska sanacija, uklanjanje prepreka i prilagođavanje prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu, ali je Centar za socijalni rad u Leskovcu, 5. jula 2018. godine, podneo zahtev za izmenu tog rešenja, radi usaglašavanja investicione vrednosti sa donatorom, finansijerom Kancelarijom za javna ulaganja. Gradska uprava grada Leskovca, Odelјenje za urbanizam, rešavajući po podnetom zahtevu, utvrdila je da su ispunjeni uslovi iz člana 142. Zakona o planiranju i izgradnji, a u vezi sa članom 27. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, te je doneto rešenje kao u dispozitivu.

 

  • Uvidom u potvrdu Odelјenja za urbanizam Gradske uprave grada Leskovca br. 351-21273/18-02 od 20. decembra 2018. godine, utvrđeno je da je Centar za socijalni rad u Leskovcu prijavio radove na energentskoj sanaciji, uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu, po pravosnažnom rešenju br. 351-18899/18-02 od 6. jula 2018. godine, te da je planirani početak radova 28. decembar 2018. godine a rok završetka radova 30. april 2019. godine.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENјE MIŠLjENјA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dostavlјene priloge kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovlјen Zakonom o zabrani diskriminacije sa ovlašćenjem da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišlјenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[3]

 

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije[4] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[5].

3.3. Poverenik dalјe ukazuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[6], čiji je cilј da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih lјudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[7]. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklјučivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilј ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih lјudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uklјučujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilјu omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uklјučuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade.

3.4. U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u  društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklјučujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravlјenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalјe, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim lјudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima[8] (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[9] (član 5 f).

3.5. Takođe, Zaklјučna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[10] sa preporukama za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u narednom izveštajnom periodu (CRPD/C/SRB/CO/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavlјanja ovog izveštaja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadrže i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikuplјanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i drugih.[11] Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za uklanjanje postojećih prepreka i da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Opštom preporukom broj 2 na Pristupačnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da država članica između ostalog odredi dovolјno sredstava za nadziranje sprovođenja standarda pristupačnosti, uz podršku ažurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvraćanje koje se mogu nametnuti zbog nesprovođenja i uklјuči organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.

3.6. Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravlјenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isklјučivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državlјanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavlјenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedišta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, za zaštitu od elementarnih nepogoda i sl.), u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju lјudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[12], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Stavom 3. istog člana propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilјu zadovolјavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.

3.8. Zakonom o planiranju i izgradnji[13] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemlјišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.

3.9. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[14] detalјno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje. Odredbom člana 2. pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju i objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Osobe smanjene pokretlјivosti su prema odredbama člana 3. ovog pravilnika osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, dok je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Istim članom propisano je da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim lјudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad. Odredbama člana 5. pravilnika propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Pravilnikom je dalјe objašnjeno na koje načine prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge).

3.10. Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem[15] bliže se propisuje predmet i postupak sprovođenja objedinjene procedure kroz Centralni informacioni sistem (CIS) za elektronsko postupanje u okviru objedinjene procedure u postupcima za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekta. Odredbom člana 3. navedenog pravilnika propisano je da se objedinjena procedura pokreće pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje  kvalifikovanim elektronskim potpisom (stav 1.); kao i da sva akta koja donose, odnosno razmenjuju, nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i drugi dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavlјaju u objedinjenoj proceduri, dostavlјaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom (stav 2.).

Analiza dostavlјenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.11. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je Centar za socijalni rad u Leskovcu, povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno diskriminisao osobe sa invaliditetom, jer im, kako je to u pritužbi navedeno, nije obezbedio nesmetan pristup objektu u kojem su smeštene službe ovog organa javne vlasti.

3.12. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i dokaze dostavlјene tokom postupka. Naime, kao što je rečeno, podnosioci pritužbe tvrde da Centar za socijalni rad u Leskovcu nije obezbedio nesmetan pristup objektu osobama sa invaliditetom, dok je sa druge strane, u izjašnjenju Centra za socijalni rad navedeno da je centar prepoznao problem nepristupačnosti objekta osobama sa invaliditetom, te da je, u cilјu rešavanja ovog problema, aplicirao na više projekata, sa namerom da opremi prostor rampama i sistemima za osobe sa invaliditetom.

3.13. Tokom postupka, a iz izvedenih dokaza, utvrđeno je da je Centar za socijalni rad u Leskovcu, 5. jula 2018. godine, podneo zahtev za izmenu pravnosnažnog rešenja br. 351-15970/18-02 od 24. januara 2018. godine, zbog usaglašavanja investicione vrednosti sa donatorom, finansijerom Kancelarijom za javna ulaganja. Postupajući po ovom zahtevu, Gradska uprava grada Leskovca, Odelјenja za urbanizam donela je rešenje br. 351-18899/18-02 od 6. jula 2018. godine, kojim je Centru za socijalni rad u Leskovcu odobrena energetska sanacija, uklanjanje prepreka i prilagođavanje prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu na KP br. 5410/3 KO Leskovac. S tim u vezi, važno je konstatovati da je pritužba zbog nepristupačnosti Centra za socijalni rad u Leskovcu podneta 16. novembra 2018. godine, odnosno 10 meseci nakon donošenja prvobitnog rešenja kojim je ovom centru za socijalni rad odobrena energetska sanacija, uklanjanje prepreka i prilagođavanje prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu, odnosno četiri meseca nakon donošenja (pravosnažnog) rešenja o izmeni prvobitnog rešenja Gradske uprave grada Leskovca, kojim je centru za socijalni rad ponovno odobreno izvođenje radova na, između ostalog, uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom.

3.14. Dalјe, uvidom u Centralnu evidenciju objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola[16] utvrđeno je da je Centar za socijalni rad Leskovac 19. decembra 2018. godine predao zahtev za prijavu radova na parceli KP 5410/3 u ulici Koste Stamenkovića br. 6 u Leskovcu. Takođe, potvrdom Odelјenja za urbanizam Gradske uprave grada Leskovca br. 351-21273/18-02 od 20. decembra 2018. godine, Centru za socijalni rad u Leskovcu potvrđena je prijava radova na energentskoj sanaciji, uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom zgrade za socijalnu zaštitu, po pravosnažnom rešenju br. 351-18899/18-02 od 6. jula 2018. godine, te je navedeno da je planirani početak radova 28. decembar 2018. godine a rok završetka radova 30. april 2019. godine.

 

3.15. Dakle, iz svega navedenog proizlazi da su radovi na energetskoj sanaciji, uklanjanju prepreka i prilagođavanju prostora za osobe sa invaliditetom zgrade Centra za socijalni rad u Leskovcu u toku, odnosno, da još uvek nije okončan postupak rekonstrukcije objekta. Stoga, imajući u vidu da je rok za okončanje radova 30. april 2019. godine, Poverenik konstatuje da u ovom trenutku nije moguće utvrditi da li će, po okončanju radova, objekat Centra za socijalni rad u Leskovcu ispunjavati sve standarde pristupačnosti za nesmetan ulazak i kretanje osoba sa invaliditetom.

 

3.16. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti očekuje da će Centar za socijalni rad u Leskovcu obezbediti pristupačnost objekta centra sobama sa invaliditetom, u skladu sa propisanim standardima pristupačnosti, poštujući rokove navedene u potvrdi Gradske uprave grada Leskovca. S tim u vezi, Poverenik posebno naglašava da pristupačnost predstavlјa jedan od osnovnih preduslova za jednako učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života na ravnopravnoj osnovi, kao i da puna inkluzija osoba sa invaliditetom u sve društvene oblasti treba da bude cilј celokupnog društva radi ostvarivanja zajedničkog interesa i prosperiteta, a ne individualna stvar i problem osoba sa invaliditetom.

 

  1. MIŠLjENјE

Pritužba organizacija C.U.P.S. i organizacije „C.R.D.“, podneta povodom nepristupačnosti objekta Centra za socijalni rad u Leskovcu je preuranjena, jer su radovi na rekonstrukciji objekta ovog centra za socijalni rad, uklјučujući uklanjanje prepreka i prilagođavanje prostora za osobe sa invaliditetom, još uvek u toku.

 

Protiv ovog mišlјenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] https://ceop.apr.gov.rs/ceopweb/sr-cyrl/home

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RSˮ br.22/09), član 33.

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 21.

[6] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/09)

[7] Član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom

[8] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJˮ, broj 7/71)

[9] Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ“, broj 31/67)

[10] www.ljudskaprava.gov.rs

[11] Izveštaj nadležnih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 – Dostupno na internet adresi: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[12] „Službeni glasnik RSˮ, br. 33/06 i 13/16

[13] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14, 145/14 i 83/18

[14] „Službeni glasnik RS“, broj  22/15

[15]  „Službeni glasnik RS“, br. 113/15, 96/16 i 120/17

[16] https://ceop.apr.gov.rs/ceopweb/sr-cyrl/home

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

 


microsoft-word-icon1212-2018 Mišlјenje po pritužbi C.U.P.S. i organizacije „C.R.D.“ protiv Centra za socijalni rad u Leskovcu zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta prilikom pružanja javnih usluga ili pri korišćenju objekata i površina Download


 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/rs/1212-2018-misl%D1%98enje-po-prituzbi-c-u-p-s-i-organizacije-c-r-d-protiv-centra-za-socijalni-rad-u-leskovcu-zbog-diskriminacije-na-osnovu-invaliditeta-prilikom-pruzanja-javnih-usl">
back to top