07-00-573/2020-02  datum: 19.7. 2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela AA protiv poslodavca BB, zbog diskriminacije na osnovu pola i zdravstvenog stanja. U pritužbi navodi da je kod poslodavca zaposlena od juna 2020. godine na radnom mestu prodavca, da joj plata po ugovoru o radu iznosi 33.000 dinara, za koji iznos je i prijavljena, da je dogovor sa poslodavcem bio da ukupna zarada iznosi 50.000 dinara, dok bi se preostali iznos od 17.000 dinara isplaćivao „na ruke“. Međutim, nakon što je poslodavca, u oktobru 2020. godine, obavestila da je trudna i da zbog održavanja trudnoće mora da otvori bolovanje, poslodavac joj nije uplaćivao ugovoreni iznos od 17.000 dinara. Takođe, posnositeljka pritužbe smatra da je poslodavac izvršio diskriminaciju na osnovu pola jer u aneksu ugovora o radu postoji odredba koja propisuje pravila oblačenja i izgled zaposlenih žena. U izjašnjenju na pritužbu navedeno je da je podnositeljka pritužbe sa poslodavcem zaključila ugovor o radu, gde je ugovorena zarada u iznosu od 33.000 dinara, da je ugovor nekoliko puta aneksiran, ne dirajući u pitanje naknade i ostala prava zaposlene, kao i da je ovaj iznos uredno isplaćivan. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je utvrdio da je podnositeljka pritužbe zaključila Ugovor o radu sa poslodavcem na određeno vreme, počev od 27.5.2020. godine, na radnom mestu prodavac. Nakon održane obuke u trajanju od tri nedelje u Novom Sadu, počela sa radom u poslovnici/ogranku poslodavca u Beogradu, od juna 2020. godine. Povodom navoda iz pritužbe da ponositeljki pritužbe poslodavac nakon otvaranja bolovanja zbog održavanja trudnoće nije isplatio ugovoreni iznos od 17.000 dinara, Poverenik je konstatovao da za ove navode nisu ponuđeni dokazi. Naime, predloženi svedoci na ove okolnosti se nisu izjasnili, odnosno do okončanja postupka pred ovim organom nisu dostavili pisane iskaze, iako su zahteve za izjašnjenje uredno primili. Imajući u vidu da za sada ne postoje dokazi koji bi potvrdili navode iz pritužbe u tom delu, odnosno da podnositeljka pritužbe nije učinila verovatnim da je lice protiv kog je podnela pritužbu diskriminatorno postupalo, postupak po pritužbi je u tom delu obustavljen. Poverenik je dalje utvrdio da je u Aneksu ugovora o radu zaključenim 22.6.2020. godine, između ostalo, propisano: „Uredno zavezana kosa u rep ili puštena kosa (isfenirana ili opeglana) nijedna vrsta punđe nije dozvoljena; šminka: uredno našminkana, sa obeveznim crvenim karminom, košulja uredno ispeglana i čista, bez tragova pudera na istoj, što se tiče obuće, obavezno baletanke ili cipele na štiklu. Patike nisu dozvoljene; nokti na rukama uvek uredni“. Imajući u vidu navedenu odredbu, kao i propisanu zabranu diskriminacije na posnovu pola iz člana 20. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je istakao da navedena odredba aneksaa ugovora o radu (isfenirana ili opeglana kosa, uredno našminkana, sa obeveznim crvenim karminom) sadrži stav o rodnim ulogama žena, odnosno predrasudu o ulogama muškaraca i žena u društvu, o podređenosti i nadređenosti polova. Naime, po svojoj sadržini, propisana odredba o oblačenju i izgledu zaposlenih žena kod poslodavca, predstavlja javno zagovaranje i podržavanje predrasuda i društvenih obrazaca ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Poverenik je istakao da se na ovaj način, šalje poruka da, kada su u pitanju žene, nisu važne njihove profesionalne kompetencije, sposobnosti i rezultati rada, već fizički izgled, kao i da navedena odredba oslikava činjenicu da se u našem društvu, za razliku od muškarca, žene svakodnevno podsećaju da je mit o ženskoj moći vezan za njenu lepotu, šarm i ženstvenost. Naime, stereotipan koncept prema kome su žene „lepši pol“, pa se shodno tome fizička lepota žene smatra njenim osnovnim „merilom vrednosti“ i kriterijumom procene, predstavlja kršenje ljudskog dostojanstva žena, i pokazatelj, da su u društvu i dalje prisutni ostaci običaja i stereotipnih društvenih obrazaca ponašanja koji su nepovoljni za žene. Postupanja kojima se promoviše inferiornost žena, njihova objektivizacija i stereotipi, isključivo i samo iz razloga koji su u vezi sa njihovim polom, u suprotnosti su sa propisima o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Poverenik dao mišljenje da je propisivanjem odredbe u Aneksu  ugovora o radu o pravilima oblačenja i izgledu zaposlenih žena, poslodavac povredio odredbe člana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je data preporuka da poslodavac ukloni navedenu odredbu iz aneksa ugovora o radu, da izradi Kodeks ravnopravnosti, u cilju podizanja svesti o štetnim posledicama diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti u svom radnom okruženju, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih poslova i aktivnosti ne krši propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz Beograda, protiv poslodavca BB, zbog diskriminacije na osnovu pola i zdravstvenog stanja, odnosno trudnoće.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je kod poslodavca zaposlena od juna 2020. godine na poziciji prodavca. Sa poslodavcem je dogovorila iznos plate od 50.000,00 dinara, koji bi se isplaćivao u dva dela;
• da plata po ugovoru iznosi 33.000,00 dinara i taj deo se isplaćuje sa računa firme na račun zaposlenog, a ostatak od 17.000,00 dinara se isplaćuje „na ruke“ ili na račun;
• da joj je konstatovan „rizik od pobačaja“ zbog čega je morala da otvori trudničko bolovanje;
• da je u oktobru 2020. godine, poslodavac isplatio platu umanjenu za 17.000,00 dinara, nakon što mu je saopštila da je u drugom stanju, iako je tog meseca odsustvovala samo od 27. oktobra do 31. oktobra zbog bolovanja;
• da je menadžer rekao da je plata umanjena zbog manjka utrđenog na popisu i da je odbio da joj preda popisne liste;
• da plata nije umanjena svim zaposlenima, već samo onima koji su bili na bolovanju ili su dali/dobili otkaz u oktobru;
• da su svi zaposleni u firmi žene, osim magacionera i menadžera, i da moraju imati određenu frizuru, određenu boju karmina na usnama i određenu vrstu obuće, što je propisano u delu ugovora o radu.
  • U prilogu pritužbe dostavljena su sledeća dokumenta:1) izvodi računa za mesece u kojima je isplaćivana plata na račun; 2) izveštaj lekara od 26. oktobra 2020. godine; 3) deo Aneksa ugovora o radu koji uslovljava pravila oblačenja i 4) imena i adrese svedokinja koji bi potvrdili navode iz pritužbe o ugovorenoj plati kod poslodavca.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od direktora BB. Takođe, od svedokinja zatraženi su iskazi na okolnost ugovorene plate kod poslodavca.
  • U izjašnjenju poslodavca BB, koje je dostavio preko punomoćnika, navedeno je:
• da je podnositeljka pritužbe AA sa poslodavcem BB, zaključila Ugovor o radu 26. maja 2020. godine na radnom mestu prodavac na određeno vreme, gde je sa istom jasno ugovorena zarada u neto iznosu od 33.000,00 dinara:
• da je ugovor nekoliko puta aneksiran ne dirajući u pitanje naknade i ostalih prava zaposlenih;
• da je navedena zarada AA uredno isplaćivana na njen račun, u skladu sa Ugovorom o radu i pratećim aneksima.

1.6. Uz izjašnjenje je dostavljen Ugovor o radu sa pratećim aneksima i punomoćje.

1.7. Kako je izjašnjenje koje je dostavio poslodavac bilo nepotpuno, Poverenik je zatražio dopunu izjašnjenja, kako bi se poslodavac posebno izjasnio o iznosu mesečne zarade AA, uz dostavljanje pisane izjave menadžera poslodavca, a na okolnost ugovorene naknade sa AA Grubišić, kao i pisanu izjavu zastupnika poslodavca, koji bi se izjasnio na navode iz pritužbe, kao i  razloge propisivanja odredbe Aneksa ugovoru o radu, koji se odnose na pravila oblačenja. Međutim, do okončanja postupka poslodavac BB se nije izjasnio na zahtev ovog organa, iako je zahtev za dopunom izjašnjenja uredno primio.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Na osnovu navoda pritužbe, izjašnjenja, ugovora o radu sa aneksima, utvrđeno je da je AA zaključila ugovor o radu sa poslodavcem BB, na određeno vreme, na radnom mestu prodavac. Prvi ugovor o radu zaključen je 5.2020. godine, za period od 27.5.2020. do 2.6.2020. godine, dok su nakon toga, zaključivani  aneksi ugovora na period od mesec dana. Odredbom člana 10. tačka 1. Ugovora o radu propisano je da za obavljeni rad i vreme provedeno na radu zaposlena ima pravo na ime osnovne zarade u iznosu od 33.000 dinara mesečno u neto iznosu, odnosno u iznosu od 44.893,00 dinara mesečno u bruto iznosu.
• Uvidom u izveštaj lekara specijaliste od 26.10.2020. godine, utvrđeno je da je AA “trudnoća u visokom riziku“.
• Uvidom u Aneks ugovora o radu od 22.6.2020. godine, utvrđeno je da je ugovor propisivao i pravila oblačenja koja podrazumevaju sledeće: Uredno zavezana kosa u rep ili puštena kosa (isfenirana ili opeglana) nijedna vrsta punđe nije dozvoljena; šminka: uredno našminkana, sa obeveznim crvenim karminom; uniforama obavezna svakog dana u celosti, košulja uredno ispeglana i čista, bez tragova pudera na istoj, prsluk u sklopu uniforme, marama, i donji deo unifirme, crne ili teget pantalone koje nisu opuštenog kroja; što se tiče obuće, obavezno baletanke ili cipele na štiklu. Patike nisu dozvoljene; nokti na rukama uvek uredni. U ugovoru je naznačeno da nepridržavanje pravila oblačenja čini povredu radne obaveze i discipline.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

• Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[3] propisano je da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09) i opštih akata po koma su započeti.

• Ustav Republike Srbije^[4] u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u članu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

• Konvencija o jednakim mogućnostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodičnim obavezama) broj 156 iz 1981. godine^[5] primenjuje se na radnike i radnice koji imaju obaveza prema deci koju izdržavaju i kada im te obaveze ograničavaju mogućnost da se ekonomski angažuju i napreduju. Države članice su se obavezale da kao cilj nacionalne politike postave mogućnost da ova lica iskoriste sva prava iz radnog odnosa bez diskriminacije.

• Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena^[6], koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da za svrhe ove Konvencije, izraz „diskriminacija žena“ označava svaku razliku, isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena. Članom 2. tačka (e.) propisano je da države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima^[7]. Odredbom člana 12. ovog zakona zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Članom 16. ovog zakona, između ostalog je propisano da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Članom 20. stav 1. ZZD propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana propisano je da je zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

• Zakon o rodnoj ravnopravnosti[8] u članu 29. propisuje da su poslodavac i organ javne vlasti dužni da zaposlenima, odnosno drugim radno angažovanim licima, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog angažovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti.

• Odredbom člana 18. Zakona o radu[9] zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana  stav 1. tačka 2. izričito se zabranjuje diskriminaciju u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Članom 21 ovog zakona zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Uznemiravanje, u smislu ovog zakona jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je poslodavac BB diskriminatorno postupao prema AA na osnovu njenih ličnih svojstava (pol, porodični status).

• Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja Poverenik konstatuje da je podnositeljka pritužbe zaključila Ugovor o radu sa poslodavcem BB, na određeno vreme, počev od 27.5.2020. godine, na radnom mestu prodavac. AA je nakon održane obuke u trajanju od tri nedelje u Novom Sadu, počela sa radom u poslovnici/ogranku poslodavca u Beogradu od juna 2020. godine.

• Podnositeljka pritužbe navodi da je dogovorena plata sa poslodavcem, prilikom zasnivanja radnog odnosa, bila u iznosu od 50.000 dinara, s tim što bi deo plate od 33.000 dinara bio iznos na koji bi zaposleni bili prijavljeni, prema ugovoru o radu, dok bi se iznos od 17.000 dinara isplaćivao „na ruke“. U pritužbi je navela da je u oktobru 2020. godine, obavestila poslodavca da zbog održavanja trudnoće mora da otvori bolovanje te da joj poslodavac nije isplatio ugovoreni deo zarade u iznosu od 17.000 dinara. Podnositeljka pritužbe je dostavila imena i adrese svedoka, koji bi potvrdili navode iz pritužbe u vezi ugovorene zarade, s obzirom da prema zaključenom ugovoru o radu, naknada zarade iznosi 33.000,00 dinara. S tim u vezi, a u cilju utvrđivanja ovih činjenica, Poverenik je dva puta uputio zahteve za dostavljanje iskaza predloženih svedoka, na okolnost ugovorene zarade sa poslodavcem. Međutim, do okončanja postupka, svedoci nisu dostavili pisane iskaze, iako su zahteve za izjašnjenje uredno primili. Imajući u vidu da za sada ne postoje dokazi koji bi potvrdili navode iz pritužbe u tom delu, odnosno da podnositeljka pritužbe nije učinila verovatnim da je lice protiv kog je podnela pritužbu diskriminatorno postupalo, postupak po pritužbi je u tom delu obustavljen.

• Dalje, u postupku je utvrđeno da Aneks ugovora o radu, zaključen 22.6.2020. godine propisuje posebne odredbe koji se odnose na pravila oblačenja. Naime, u ovom aneksu, između ostalog, propisano je: „Uredno zavezana kosa u rep ili puštena kosa (isfenirana ili opeglana) nijedna vrsta punđe nije dozvoljena; šminka: uredno našminkana, sa obeveznim crvenim karminom, košulja uredno ispeglana i čista, bez tragova pudera na istoj, što se tiče obuće, obavezno baletanke ili cipele na štiklu. Patike nisu dozvoljene; nokti na rukama uvek uredni“. Podnositeljka pritužbe smatra da je propisivanjem navedene odredbe u ugovoru poslodavac izvršio diskriminaciju na osnovu pola.

• U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja poslodavac BB se nije izjasnio, niti je dao objašnjenje iz kojih razloga je propisana ovakva odredbe u Aneksu ugovora. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 20. propisuje da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana propisano je da je zabranjeno uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je i fizičko i drugo nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Imajući u vidu navedeno, kao i propisanu odredbu u aneksu ugovora o radu koja se odnos na pravila oblačenja, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju poslodavac izvršio diskriminaciju na osnovu pola. Naime, Poverenik ukazuje da su propisana pravila o oblačenju diskriminatorna, jer se odnose samo na zaposlene žene kod poslodavca i zasnovani su na stereotipnim ulogama polova. Nesporno je da ovako propisana odredba u aneksu ugovora o radu, koja se pre svega odnosi na izgled žena (uredno našminkana, sa obaveznim crvenim karminom) sadrži stav o rodnim ulogama žena, odnosno predrasudu o ulogama muškaraca i žena u društvu, o podređenosti i nadređenosti polova.

S tim u vezi Poverenik, najpre ukazuje da je Preporukom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv seksizma CM/REC (2019)1^[10], seksizam se definiše kao svaki čin, gest, vizuelno predstavljanje, izgovorene ili pisane reči, praksu ili ponašanje zasnovano na ideji da je osoba ili grupa osoba inferiorna zbog svog pola, koja se javlja u javnoj ili privatnoj sferi, bilo onlajn ili oflajn, sa ciljem ili svrhom da se, između ostalog, naruši njihovo dostojanstvo i uspostavi i održi sistem rodnih stereotipa. Imajući u vidu navedeno, kao i okolnosti konkretnog slučaja, može se konstatovati da se na ovaj način (propisivanjem  načina izgleda žena: „uredno zavezana kosa u rep ili puštena kosa (isfenirana ili opeglana), uredno našminkana, sa obaveznim crvenim karminom“) ženama nameće izgled koji podstiče seksizam i stereotipe o ulogama polova i šalje poruka da, kada su u pitanju žene, nisu važne njihove profesionalne kompetencije, sposobnosti i rezultati rada, već fizički izgled. Navedena odredba o načinu izgleda žena, takođe, oslikava činjenicu da se u našem društvu, za razliku od muškarca, žene svakodnevno podsećaju da je mit o ženskoj moći vezan za njenu lepotu, šarm i ženstvenost. Naime, stereotipan koncept prema kome su žene „lepši pol“, pa se shodno tome fizička lepota žene smatra njenim osnovnim „merilom vrednosti“ i kriterijumom procene, odnosno argumentom za kritiku, predstavlja kršenje ljudskog dostojanstva žena, i pokazatelj, da su u društvu i dalje prisutni ostaci običaja i stereotipnih društvenih obrazaca ponašanja koji su nepovoljni za žene. Postupanja kojima se promoviše inferiornost žena, njihova objektivizacija i stereotipi, isključivo i samo iz razloga koji su u vezi sa njihovim polom, u suprotnosti su sa propisima o zabrani diskriminacije i nedopustivi su u javnom prostoru.

Dalje, polazeći od činjenice da stereotipi predstavljaju uvrežene društvene i kulturne obrasce ponašanja ili ideje u kojima se ženama i muškarcima dodeljuju karakteristike ili uloge koje su bazirane isključivo prema njihovom polu, Poverenik ukazuje da Strategija rodne ravnopravnosti Saveta Evrope za period od 2018-2023. godine^[11], kao svoj prvi cilj propisuje prevenciju i borbu protiv stereotipa i seksizma. U Strategiji se naglašava da su rodni stereotipi posledica duboko ukorenjenih ponašanja, vrednosti, normi i predrasuda i da se vrlo često koriste kako bi se opravdalo i zadržalo istorijsko uverenje nadmoći muškaraca u odnosu na žene. Poverenik ukazuje, i da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 20. zabranjuje, između ostalog, omalovažavanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti.

• S obzirom na sve navedeno, Poverenik konstatuje da po svojoj sadržini propisana odredba o oblačenju i izgledu zaposlenih žena kod poslodavca BB predstavlja javno zagovaranje i podržavanje predrasuda i društvenih obrazaca ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

• Imajući u vidu predmet pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje rezultati istraživanja koja su do sada sprovedena, pokazuju da se žene i dalje nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce, i da se suočavaju sa različitim formama diskriminacije prilikom zapošljavanja i na radnom mestu. Jedan od pokazatelja u kojoj meri je ostvarena rodna ravnopravnost u društvu predstavlja i položaj žena na tržištu rada, odnosno u sferi zapošljavanja i u procesu rada, u sferi jednakih zarada za obavljanje poslova jednake vrednosti, jednakih uslova rada, jednakog pristupa zapošljavanju, kao i jednakih mogućnosti za napredovanje. Na ostvarivanje zakonom zagarantovane ravnopravnosti žena u Srbiji utiče kompleksan sistem kulturnih običaja, tradicije, društvenih normi ponašanja, stereotipnih predstava o ulogama muškarca i žena u društvu, predrasuda, kao i načina upotrebe jezika i žargona u službenoj i svakodnevnoj komunikaciji[12]. Unapređenje rodne ravnopravnosti mora biti prioritet čije će ostvarenje omogućiti adekvatno korišćenje ženskih ljudskih resursa i doprineti poboljšanju kvaliteta života svih građana^[13].

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem odredbe u Aneksu ugovora o radu, o izgledu zaposlenih žena, poslodavac BB je povredio odredbe člana 20. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje poslodavcu BB:

5.1.  Da kodeks pravila oblačenja uskladi sa antidiskriminacionim propisima i ukoloni one odredbe kojima se zaposlenim ženama nameće izgled koji podstiče seksizam i stereotipe o ulogama žene u društvu.

5.2. Da izradi Kodeks ravnopravnosti[14] u cilju podizanja svesti o štetnim posledicama diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti u svom radnom okruženju.

5.3. Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih poslova i aktivnosti ne krši propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da poslodavac BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne  postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 52/21, član 28.

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] „Službeni list SFRJ”, broj 7/87

[6] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81), član 5.

[7] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 52/21

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75714, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje)

[10] dostupno na : https://search.coe.int/cm/pages/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a

[11] Council of Europe Gender Equality Strategy 2018-2023.  sadržaj dopstupan na: https://rm.coe.int/strategy-en-2018-2023/16807b58eb

[12] Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o diskriminaciji žena, Beograd, 2015

[13] Diskriminacija žena na tržištu rada u Srbiji, Vesna Nikolić Ristanović, Sanja Ćopić, Jasmina Nikolić, Bejan Šaćiri, Beograd 2012, str.19, dostupno na internet adresi: http://www.vds.rs/File/Diskriminacija%20zena%202012.pdf

[14] https://ravnopravnost.gov.rs/kodeks-ravnopravnosti/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1123-20 Pritužba protiv poslodavca zbog diskriminacije na osnovu pola i zdravstvenog stanja