Притужба Р.Л. против ПУ због дискриминације детета на основу сметњи у развоју у области образовања

бр. 07-00-176/2017-02 датум: 21.11. 2017.

 

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Р. Л. из Б, у име малолетног сина К. Л, против ПУ „А.“ Н. Б. У притужби је наведено да К. Л. има развојни поремећај и да васпитна група коју похађа у ПУ „А.“ Н. Б, у вртићу „Т“, броји 38 деце, да му није пружена потребна додатна подршка, као и да у вртићу борави само два сата дневно због броја деце у групи. ПУ „А.“ Н. Б. није доставила изјашњење о основаности и наводима притужбе, иако је примила захтев за изјашњење. У току поступка утврђено је да наводи из притужбе пружају довољно основа за закључак да је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације. С обзиром да предшколска установа није доставила изјашњење на наводе притужбе, а да је акт дискриминације учињен вероватним Повереник за заштиту равноправности донео је мишљење да је отежавањем могућности детету К.Л, које има потешкоће у развоју, да учествује у васпитним, односно образовним активностима, ПУ „А.“ Н. Б. прекршила одредбе члана 19. Закона о забрани дискриминације. Због тога је ПУ „А.“ Н. Б. препоручено да, уз укључивање родитеља и других актера који добро познају дете у складу са законом и мишљењем Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику, предузме све потребне мере из своје надлежности и пружи потребну подршку детету К.Л, у складу са његовим узрастом и развојним потребама, као и да убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.

 

 

 

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА

 

  • Повереници за заштиту равноправности обратила се 5. маја притужбом и 22. јуна и 21. августа 2017. године допуном притужбе Р. Л. из Б, у име свог малолетног сина К. Л, против ПУ „А.“ Н. Б, вртића „Н. Т“.
  • У притужби и допунама притужбе, између осталог, наведено је:
  • да је К. Л. рођен 7. септембра 2012. године и да је уписан у вртић „Н. Т“, као и да има развојни поремећај о чему је предшколској установи достављена документација приликом уписа;
  • да је у вртићкој групи коју похађа К. 2015. године било 25 деце, а да је у лето 2016. године уписано још деце тако да група у моменту подношења притужбе (мај 2017. године) има 38 деце;
  • да је К.Л. дискриминисан тако што од септембра 2014. године и након периода адаптације, остаје само по два сата у вртићу;
  • да је у разговору са васпитачицама увек добијала информације да због броја деце у групи и због његовог стања К.Л. не може остајати у групи дуже од два сата упркос личним напорима и залагањима васпитачица;
  • да није имала сазнања за постојање развојне група и да јој нико није предлагао да К.Л. буде пребачен у развојну групу, кaо и да није постојао стручни тим који би помогао васпитачицама;
  • да је за 2016/2017. годину обезбедила личног пратиоца за К.Л. али да је упркос томе дете остајало у вртићу само два сата;
  • да К.Л. није праћен у смислу преласка у следећу фазу адаптације тј. није предложена потпуна социјализација детета, што и јесте сврха пратиоца;
  • да до 2016/2017. године није оформљен Тим за инклузивно образовање, односно, ако и јесте, да подноситељка притужбе као мајка није упозната са тим;
  • да је 31. марта 2017. године затражила план и програм рада, како би га прилагодили са приватним терапеутима који знају могућности К.Л, као и да није добила тражене податке иако би тиме помогла и свом детету и васпитачима и осталој деци да њихове заједничке активности протичу у бољој атмосфери;
  • да јој је 26. априла 2017. године, на састанку са директорком установе Мирјаном Секулић и њеним сарадницама (Ј. М. и Ј. Т.) предложено да дете пребаце у други објекат са мање деце;
  • да је у децембру 2016. године видела обавештење о рекреативној настави за вртићку групу у којој је К.Л. и обратила се васпитачици Ј. Ђ. са питањем да ли би К.Л. могао са личним пратиоцем да иде на рекреативну наставу. Васпитачица је упутила на управу вртића, којој се подноситељка притужбе више пута обраћала телефоном и остављала податке, међутим никада јој се нико није обратио и није добила тражене информације, односно, К.Л. није отишао на рекреативну наставу;
  • да су у протекле две године васпитачице Ј. Ђ, М. С. и С. П. дале невероватан допринос да се К.Л. уклопи у постојећу групу и буде прихваћен од деце. Захваљујући њима група је прожета емпатијом и разумевањем;
  • да јој је у разговору са директорком речено да постоји стручни тим који чине запослена лица која су стално распоређена на своја радна места и да не могу пружити додатну подршку ни детету ни васпитачима, као и да су они васпитно-образовна установа и да не могу пружати терапију детету;
  • да је обезбедила личног пратиоца за дете који није био испраћен од стручног тима, већ је препуштен сам себи и сопственом нахођењу, што је за крајњи резултат имало назадовање детета, што показују и последња два тестирања код психолога када К.Л. није могао да уради тест;
  • да у развојним групама постоји посебан дидактички материјал намењен деци са сензорним сметњама, а који није омогућен К.Л. јер је у редовној групи;
  • да је К.Л. потребна рана стимулација и потпуна социјализација, да би превазишао већину „својих стања“;
  • да 25. јула 2017. године подноситељку притужбе контактирала Љ. Ђ. из Школске управе града Београда, а поводом пријаве дискриминације која је упућена просветној инспекцији истог дана када и притужба Поверенику;
  • да је Љ. Ђ. покушавала да одговори подноситељку притужбе од пријаве, као и да је заказала састанак за 27. јул 2017. године којем су присуствовале: Љ. Ђ, М. С. (директорка), Ј. М. (Тим за инклузију), М. (педагошкиња мини стручног тима), Р. (руководитељка објекта Н. Т.), као и Ј. Ђ, васпитачица;
  • да је поменути састанак доживела као застрашивање са циљем да одустане од пријаве.
    • У прилогу притужбе је достављена следећа документација: 1) уговор о делу између хуманитарне организације „Дечје срце“ и извршитељке посла Ј. И. (личног пратиоца); 2) извештај специјалисте психијатрије и специјалисте дечије психијатрије Завода за психофизичке поремећаје и говорну патологију од 24. априла 2017. године; 3) решење Градске управе града Београда, Секретаријата за образовање и дечју заштиту VII-05 број: 60.3-1216/15 од 11. маја 2015. године; 4) решење Градске управе града Београда, Секретаријата за образовање и дечју заштиту VII-05 број: 60.3-872/16 од 17. маја 2016. године; 5) решење Градске управе града Београда, Секретаријата за образовање и дечју заштиту VII-05 број: 60.3-920/17 од 18. маја 2017. године; 6) налаз и мишљење Комисије за оцену психофизичке ометености детета Дома здравља Земун број …. од 18. јула 2013. године; 7) извештај о привременој спречености за рад; 8) извештај вртића „Т“ у ПУ „А.“ Н. Б. интерресорној комисији о функционисању детета К. Л. у васпитној групи од 22. јануара 2016. години; 9) Мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику број II-610-26 од 12. марта 2016. године; 10) извештај специјалисте психијатрије и специјалисте дечије психијатрије Завода за психофизичке поремећаје и говорну патологију од 26. фебруара 2015. године; 11) одговор Градске управе града Београда, Секретаријат за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор VII-06 број 614-680/2017 од 14. јуна 2017. године, као и одговор подноситељке притужбе Сектору за инспекцијски надзор на допис VII-06 број 614-680/2017.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1]. ПУ „А.“ Н. Б. упућен је захтев 4. јула 2017. године да се у року од 15 дана од пријема изјасни о основаности и наводима из притужбе. Како се ПУ „А.“ Н. Б. у остављеном року није изјаснила, а захтев је примила 10. јула 2017. године, Поверенику за заштиту равноправности били су доступни само наводи из притужбе.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

 

  • Увидом у притужбу и прилоге, утврђено је да је К. Л. рођен 2012. године и да има развојни поремећај, као и да је уписан у ПУ „А.“ Н. Б, у вртић „Т“, од септембра 2014. године.
  • Увидом у мишљење Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику број II-610-26 од 12. марта 2016. године, утврђено је да је комисија дала мишљење да К. Л. настави похађање вртића уз личног пратиоца као подршке и препоручила рад са дефектологом и логопедом у циљу стимулације психофизичког развоја.
  • Увидом у извештај о функционисању детета у васпитној групи који је интерресорној комисији доставио вртић „Т“ у ПУ „А.“ Н. Б. од 22. јануара 2016. године, између осталог, наведено је да К. Л. похађа вртић од септембра 2014. године у млађој васпитној групи; да је дете адаптирано на простор и да радо борави у вртићу; да показује снижену могућност одржавања пажње; да својим понашањем ремети организоване активности у групи; да уз индивидуалну подршку и усмерење прати поједине сегменте активности и повремено се укључује; да не остварује контакт са децом; да показује узнемиреност на већи број деце у групи и појачане звукове (затвара уши и вришти); да на осујећење или забрану реагује бурно (скаче, плаче, вришти), као и да предлажу ангажовање личног пратиоца.
  • Увидом у допис Градске управе града Београда, Секретаријат за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор VII-06 број:614-680/2017 од 14. јуна 2017. године, утврђено је да просветни инспектор извршио ванредни теренски инспекцијски надзор над радом ПУ „А.“ Н. Б, у објекту вртића „Т“. Након спроведеног надзора просветна инспекторка М. Н. обавестила је подноситељку притужбе о следећем: да је годишњим планом установе за радну 2016/2017. годину, број 8122 од 9. септембра 2016. године, за вртић „Т“ планиран „број средњих група: 1,5 група – 38 деце и 1,5 група – 38 деце, просечан број деце 26,73“. Даље је наведено да је решењем број 1705 од 8. новембра 2016. године, секретара Секретаријата за образовање и дечју заштиту, дата сагласност на обим делатности и броја радника за његово извршење у пословању установе, те је на основу броја уписане деце установи признато 389 група. Наведено је да је установа у радној 2015/2016. години, утврдила потребу за пружањем стручне помоћи стручних сарадника – педагога васпитачима у раду са К. Л. и дефектолога установе; да је у марту 2016. године урађен педагошки профил К. Л. и „утврђена потреба за додатном подршком у васпитно-образовном раду са дететом (ангажовање логопеда, психолога, дефектолога и психијатра)“; да је интерресорна комисија „утврдила потребу за пружањем активности и мера примереним потребама“ К. Л; да је у радној 2016/2017. години установа предузела следеће активности: Тим за подршку педагошке јединице „Б“ вршио је прикупљање података ради евалуације педагошког профила и предлога даљег плана подршке за К. Л. (индивидуализацију), урадио је полугодишњу евалуацију за дете, обавио индивидуални разговор са мајком и дао предлоге за даљу сарадњу.

Даље је утврђено да је просветна инспекторка констатовала да је, имајући у виду одговарајући просторни капацитет објекта вртића, просечну долазност деце у групи у радној 2016/2017. години, да у групи нема више од два детета са сметњама у развоју, да је број извршилаца у групи два, а по потреби и три, да К. Л. има обезбеђеног личног пратиоца од новембра 2016. године, као и да је процена Тима за подршку да је дете К. Л. изузетно прихваћено од васпитача и од деце и родитеља и да је напредовало у развоју, установа пружила подршку детету К. Л. за свестран развој и квалитетан образовно-васпитни рад и додатну подршку у образовању и васпитању.

  • Увидом у уговор о делу закључен у Београду 1. новембра 2016. године између Хуманитарне организације „Дечје срце“ и Ј. И. извршитељке посла, утврђено је да је предмет уговора регулисање права и обавеза уговорних страна у оквиру реализације услуге „Лични пратилац детета“, на подручју градских општина града Београда. На основу овог уговора извршилац посла се обавезује да ће обављати радне задатке у оквиру услуге лични пратилац детета описане Законом о социјалној заштити и Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, као и у односу на индивидуални план подршке детету који креирају стручњаци удружења и родитељ детета. Лични пратилац свој рад усмерава ка индивидуалним потребама дета, а број сати ангажовања дефинисаће се у складу са решењем које центар за социјални рад донесе за свако дете које користи услугу лични пратилац детета.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и прилога, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
  • Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[3], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
  • Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу.
  • Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 9[4] у коме је констатовано да се деца са сметњама у развоју суочавају са озбиљним тешкоћама и препрекама у пуном уживању права које гарантује Конвенција. Указано је да тешкоће не представља сама сметња у развоју детета, већ комбинација друштвених, културних и физичких препрека са којима се деца са сметњама у развоју суочавају у свакодневном животу. Комитет је навео да је право на недискриминацију кључно право за децу са сметњама у развоју. Државе су дужне да обезбеде да сва деца под њиховом јурисдикцијом уживају у свим правима из Конвенције, без дискриминације било које врсте. Ова обавеза подразумева да државе предузму одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу сметњи у развоју. Чињеница да се изричито наводе сметње у развоју као основ дискриминације може се објаснити тиме што деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Комитет напомиње и да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.
  • Конвенција о правима особа са инвалидитетом[5] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. Конвенције прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање и да им државе, у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, обезбеђују инклузивни систем образовања на свим нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, као и у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, са циљем омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Прописано је и да ће у остваривању права на образовање, државе обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања на основу инвалидитета, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе.
  • Устав Републике Србије[6] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[7]
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[8], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
  • Законом о основама система образовања и васпитања[9] прописано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, без дискриминације и издвајања по било ком основу, као и квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање прилагођено узрасним и личним образовним потребама сваког. Одредбом члана 44. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
  • Одредбама члана 3. став 4. Закона о предшколском васпитању и образовању[10] забрањене су све врсте насиља, злостављања и занемаривања и све активности којима се угрожавају, дискриминишу или издвајају деца, односно групе деце, по било ком основу, у остваривању делатности предшколског васпитања и образовања и осталих делатности предшколске установе. Даље, одредбама члан 4. став 1. тачка 1) као један од циљева предшколског васпитања и образовања, одређена је и подршка целовитом развоју и добробити детета предшколског узраста, пружањем услова и подстицаја да развија своје капацитете, проширује искуства и израђује сазнања о себи, другим људима и свету.
  • Одредбама члана 30. став 3. алинеја 4 Закона о предшколском васпитању и образовању, прописано је да број деце која се уписују у васпитну групу узраста од 3 до 4 године јесте 20, а у следећој алинеји је прописано да број деце узраста од 4 године до поласка у школу која се уписују у васпитну групу јесте 24. Даље је у ставу 6. прописано да ако не постоји могућност за формирање васпитних група у скаду са ставом 3. овог члана, оснивач може утврдити мањи, односно највише 20% већи број деце од броја који се уписује у васпитну групу, у складу са критеријумима, које прописује министар. Одредбама члана 33. прописано је да број и структуру васпитних група предшколске установе, односно школе која остварује предшколски програм, утврђује директор, на предлог стручног органа, на основу броја деце, услова рада и програма који се остварује.
  • Закон о предшколском васпитању и образовању одредбама члана 34. регулише остваривање права на образовање деце са сметњама у развоју. Деца са сметњама у развоју остварују право на предшколско васпитање и образовање у васпитној групи, у васпитној групи уз додатну подршку и индивидуализовани васпитно-образовни план и у развојној групи, на основу индивидуалног васпитно-образовног плана, у складу са Закономо основам асистема образовања и васпитања. Предшколска установа која је уписала дете са сметњама у развоју може да утврди потребу за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке и у том случају упићује захтев изабраном лекару надлежног дома здравља, односно интерресорној комисији за процену тих потреба и за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке, коју утврђује интерресорна комисија. Ставом 3. овог члана прописано је да у једној васпитној групи не може бити више од два детета са сметњама у развоју, док је у ставу 4. прописано да се број деце у васпитној групи, у коју је уписано једно дете са сметњама у развоју, умањује за три детета у односу на број деце утврђен овим законом. Ставом 5. овог члана прописано је да деца са сметњама у развоју могу да се укључе у васпитну групу приликом уписа, и да се у току похађања предшколског програма прати развој детета и на основу предлога педагошког колегијума и стручног тима за инклузивно образовање, дете са сметњама у развоју може се пребацити из развојне у васпитну групу, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.
  • Правилником о критеријумима за утврђивање мањег, односно већег броја деце од броја који се уписује у васпитну групу[11] прописано је да се већи број деце од законом утврђеног броја у васпитним групама може утврдити у случају: 1) аке утврђеном мрежом објеката и изграђеним капацитетима не могу бити обухваћена сва деца према исказаним потребама родитеља и ако не постоје услови за проширење мреже објеката и други простор за рад са децом; 2) ако би с обзиром на просторни распоред дечјих објеката обухваћених мрежом и с обзиром на место становања или рада родитеља то било оправдано; 3) ако је просечно годишње одсуство деце у васпитној групи за децу узраста до три године веће од 40%, односно за децу од три године до пет и по година веће од 30%; 4) ако то захтева потреба просторне повезаности школе и предшколске установе.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је ПУ „А.“ Н. Б, вртић „Т“, својим поступањем, односно пропуштањем да поступи ставила дете К.Л. у неповољнији положај на основу његовог личног својства – сметњи у развоју. При том, предмет анализе ограничен је на повреде антидискриминационих прописа, односно, Повереник за заштиту равноправности није анализирао евентуалне повреде других прописа јер не спадају у надлежност Повереника.
  • Да би се одговорило на питање да ли је поступање ПУ „А.“ било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је ПУ „А.“ извршила акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на ПУ „А“. Повереник за заштити равноправности указује да наводи из притужбе пружају довољно основа за закључак да је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације. Наиме, у притужби и прилозима доказано је да дете К. Л. иде у вртић „Т“ у склопу ПУ „А“ у Н. Б, затим, утврђено је да дете К.Л. има развојне потешкоће, као и да је Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику дала мишљење да К.Л. треба да настави похађање вртића, као стимулативне средине за психофизички развој и социјализацију, уз обезбеђивање личног пратиоца и да је детету потребан рад са дефектологом и логопедом у циљу стимулисања психофизичког развоја. Поред тога, на основу прилога достављених уз притужбу, утврђено је да је подноситељка притужбе 5. маја 2017. године упутила допис просветној инспекцији Министарства просвете, науке и технолошког развоја у којем је указала да у васпитној групи коју похађа К.Л. има 38 деце, да се састајала са директорком установе и њеним сарадницама како би решиле проблем, али су јој запослени у вртићу предлагали да дете пребаци у други објекат са мање деце. Такође, увидом у извештај вртића „Т“ о функционисању детета у васпитној групи од 22. јануара 2016. године, између осталог, наведено да К. Л. похађа млађу васпитну групу у којој показује снижену могућност одржавања пажње за активности које се спроводе у васпитној групи, да својим понашањем ремети организоване активности у групи, те да уз индивидуалну подршку и усмерење прати поједине сегменте активности и повремено се укључује. Такође, у овом извештају је наведено да дете К.Л. показује узнемиреност на већи број деце у групи и појачане звукове (затвара уши и вришти).
  • Приликом разматрања да ли је подноситељка притужбе учинила вероватним акт дискриминације, Повереник за заштиту равноправности узео је у обзир и податке о положају деце са сметњама у развоју у васпитно-образовним институцијама. Према годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2016. годину, основ дискриминације инвалидитет био је један од од два основа због кога је поднет највећи број притужби Поверенику (12,9% од укупног броја притужби). Област образовања јесте сфера у којој се особе са инвалидитетом најчешће сусрећу са дискриминацијом, судећи према броју притужби поднетих Поверенику за заштиту равноправности током 2016. године. Такође, на основу досадашњег рада Повереника за заштиту равноправности у поступцима по притужбама, кроз сарадњу са другим организацијама и институцијама, као и на основу података, извештаја и студија које су јавности презентоване, може се закључити да су дискриминацији изложена најчешће деца ромске националности и деца са сметњама у развоју и инвалидитетом. Деца су најчешће дискриминисана у области образовања. Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом најчешће су дискриминисана у предшколским установама и школама, а до дискриминације је најчешће долазило јер васпитно-образовне установе нису предузеле благовремене и адекватне превентивне мере, а изостајала је и адекватна реакција одговорних лица у ситуацијама када је до дискриминације већ дошло[12].
  • Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сноси ПУ „А“ Н. Б. С обзиром да се ПУ „А“ до дана доношења мишљења није изјаснила на притужбу, односно није оспорила наводе из притужбе, нити је доставила доказе којима би показала да је предузела одређене активности и мере подршке дечаку К. Л, Повереник за заштиту равноправности је при одлучивању у овом случају, имао на располагању само наводе и прилоге који су достављени уз притужбу.
  • Повереник за заштиту равноправности ценио је навод из притужбе да у васпитној групи коју похађа К.Л. има 38 деце. С тим у вези разматране су одредбе Закона о предшколском васпитању и образовању којим је прописано да број деце која се уписују у васпитну групу узраста од четири године до поласка у школу је 24. Поред тога, закон даје могућност да се у групу упише највише 20% већи број деце од броја који се уписује у васпитну групу, као и да се број деце у васпитној групи, у којој је уписано једно дете са сметњама у развоју, умањује за три детета у односу на број деце утврђен законом и да једна васпитна група не може имати уписано више од два детета са сметњама у развоју. Имајући у виду да се ПУ „А“ није изјаснила на притужбу, те није оспорила ове наводе, Повереник је анализирао прилоге достављене уз притужбу везане за број деце у васпитној групи коју похађа К.Л. Из достављених прилога, Повереник је уочио неколико чињеница. Наиме, мајка К.Л. је 5. маја 2017. године упутила представку просветној инспекцији Министарства просвете, науке и технолошког развоја у којем је указала да у васпитној групи коју похађа К.Л. има 38 деце, да се састајала са директорком установе и њеним сарадницама како би решиле проблем, али су јој запослени у вртићу предлагали да дете пребаци у други објекат са мање деце. Одговарајући на ову представку, просветна инспекторка доставила је подноситељки притужбе допис у којем је наведено је да је у вртићу „Т“ за радну 2016/2017. годину планиран број средњих група (деца од 4 године до поласка у школу) – „1,5 група – 38 деце и 1,5 група – 38 деце, просечан број деце 26,73“, као и да група коју похађа К.Л. нема више од два детета са сметњама у развоју. Из достављених доказа се може утврдити да се подноситељка притужбе након пријема дописа просветне инспекторке, поново обратила Сектору за инспекцијски надзор Секретаријата за образовање и дечију заштиту Градске управе Града Београда и поновила да је у васпитну групу коју похађа К.Л. уписано 17 деце више од дозвољеног броја деце која могу похађати васпитну групу коју похађа дете са сметњама у развоју. Повереник указује да чињеница да је у групу уписано дете са развојним потешкоћама је требала бити узета у обзир прилико формирања група, на шта указују и цитиране одредбе Закона о предшколском васпитању и образовању јер са толиким бројем деце је веома тешко остварити циљеве предшколског васпитања и образовања. Такође, боравак у групи са великим бројем деце свакако отежава укључивање детета К.Л. у заједницу и напредовање у психофизичком и социо-емотивном развоју, што је наведено као очекиван исход у индивидуалном плану подршке детету, који је сачинила Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику.
  • Повереник, даље, истиче да у вези са претходно наведеним посебно забрињава навод из извештаја вртића „Т“ о функционисању детета у васпитној групи од 22. јануара 2016. године у којем је истакнуто да дете К.Л. показује узнемиреност на већи број деце у групи и појачане звукове (затвара уши и вришти). Наведено говори у прилог твдњи из притужбе да васпитну групу детета К.Л. похађа већи број деце, те да К.Л. на већи број деце бурно реагује. Оваква ситуација свакако не доприноси психофизичком напредовању детета К.Л. и његовој социјализацији.
  • Што се тиче навода из притужбе да детету К.Л. и његовим васпитачима није пружена додатна подршка, Повереник за заштиту равноправности анализирао је прилоге достављене уз притужбу, нарочито обавештење просветне инспекције Секретаријата за образовање и дечју заштиту града Београда о спроведеном инспекцијском надзору вртића VII-06 број 614-680/2017 од 14. јуна 2017. године, у којем је наведено да је установа урадила педагошки профил дечака као и да је утврђена потреба за додатном подршком у васпитно-образовном раду са дететом и детету и васпитачима (ангажовање логопеда, психолога, дефектолога и психијатра), да је извршена евалуација педагошког профила и предлога даљег плана подршке детета К.Л. и обављен индивидуални разговор са мајком детета. С обзиром да се предшколска установа није изјаснила на притужбу, наводи из притужбе нису ничим оспорени, односно не постоје докази да је установа заиста и предузела мере подршке из своје надлежности, а чију је потребу утврдила. Такође, треба имати у виду да је и Комисија за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику број II-610-26 од 12. марта 2016. године, у индивидуланом плану подршке детету, установила потребу да дете ради са дефектологом и логопедом у циљу стимулације психофизичког развоја детета. Повереник за заштиту равноправности констатује да предшколска установа није препознала потребу и важност да одговори на наводе притужбе и да достави доказе о томе да ли је и какве мере додатне подршке пружила детету К.Л. Применом правила о терету доказивања, а имајући у виду да је подноситељка притужбе учинила акт дискриминације вероватним, ПУ „А“ није понудила чињенице и доказе којима би доказала да није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да дете К.Л. није стављено у неповољнији положај у односу на другу децу. Такође Повереник је ценио и наводе из дописа просветне инспекторке у којем је наведено шта је од мера ПУ „А“ предузела по питању пружања додатне васпитно-образовне подршке детету К.Л. У допису је наведено да у току васпитно-образовног рада са дететом К.Л, након праћења активности и понашања детета у групи установа је у најбољем интереса детета К.Л. у радној 2015/16. години, утврдила потребу за пружањем стручне помоћи стручних сарадника, педагога васпитача и дефектолога установе који је компетентан за рад са дететом К.Л. Међутим у овом допису међу спроведеним активностима које су набројане није констатовано које је, и да ли је установа ове активности и предузела. Малолетни К.Л. од новембра 2016. године има личног пратиоца који према члану 83. Правилника о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите пружа подршку за задовољавање основних потреба у свакодневном животу у области кретања, одржавања личне хигијене, храњења, облачења и сл. Међутим, поред ове врсте подршке у задовољавању основних потреба детету К.Л. је потребна и додатна подршка у превазилажењу развојних потешкоћа, о чему сведочи и наведено мишљење Комисије.
  • Повереник је анализирао и наводе притужбе да установа није формирала тим за пружање додатне подршке детету и да мајка није упозната са тим, с једне стране, као и да је установа израдила педагошки профил и евалуацију и да је утврдила потребу за додатном подршком, с друге стране. Одредбама Закона о основама система васпитања и образовања, као и пратећим подзаконским актима одређена је улога родитеља детета са сметњама у развоју у образовном процесу детета/ученика. Тако родитељ детета са сметњама у развоју, између осталог, пружа неопходне информације о детету за израду педагошког профила и учествује у његовој изради, даје писану сагласност на отпочињање процеса израде индивидуално образовног плана и учествује у изради, примени и ревидирању индивидуалног образовног плана. С обзиром на наведено, Повереник за заштиту равноправности указује да подноситељка притужбе мора бити упозната са формирањем тима за пружање додатне подршке детету, јер је она, у складу са законом, чланица тима и јер најбоље познаје своје дете и може дати допринос у планирању додатне подршке детету.
  • Повереник је анализирао и наводе притужбе да дете остаје у вртићу само по два сата, као и да се подноситељка притужбе више пута обраћала вртићу поводом рекреативне наставе али да није добила информације због чега дете К.Л. није отишло на рекреативну наставу. У наводима притужбе, као ни у прилозима уз притужбу, подноситељка притужбе није доставила доказе којима би учинила вероватним ове наводе, а предшколска установа се није изјаснила на притужбу, па је Повереник разматрао само наводе које је подноситељка притужбе учинила вероватним.
  • Сагледавајући све чињенице и околности, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да ПУ „А“ Н. Б. није понудила чињенице и доказе којим би показала да није ставила дете К.Л. у неповољнији положај на основу његовог личног својства – сметњи у развоју.
  1. МИШЉЕЊЕ

 

Отежавањем могућности детету К.Л. да учествује у васпитним, односно образовним активностима, ПУ „А“ Н. Б. прекршила је одредбе члана 19. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереница за заштиту равноправности ПУ „А“ Н. Б. препоручује:

  • Да, уз укључивање родитеља и других актера који добро познају дете у складу са законом и мишљењем Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику, предузме све потребне мере из своје надлежности и пружи потребну подршку детету К. Л, у складу са његовим узрастом и развојним потребама, убудуће води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крши законске прописе о забрани дискриминације.
  • Потребно је да ПУ „А“ Н. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ПУ „А“ Н. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[4] УН, Општи коментар број 9: Права деце са инвалидитетом, CRC/C/GC/9, 27. фебруар 2007. године.

[5] Конвенција о правима особа са инвалидитетом („Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 42/09)

[6] „Службени гласник РС”, број 98/06

[7] Устав Републике Србије, члан 21.

[8] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[9] „Службени гласник РС”, бр, 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15

[10] „Службени гласник РС“, број 18/2010

[11] „Службени гласник РС“, број 44/2011

[12] „Посебан извештај о дискриминацији деце“, Повереник за заштиту равноправности, извештај доступан на: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПритужба Р.Л. против ПУ због дискриминације детета на основу сметњи у развоју у области образовањаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-rl-protiv-pu-zbog-diskriminacije-deteta">
back to top