Притужба НВО Р. против ОШ Ђ. Ј. због дискриминације по основу националне припадности у области образовања

дел. бр. 07-00-63/2013-01 датум: 7. 6. 2013.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе невладине организације P. из Б. поднете против ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорке К. П, због дискриминације ученика школе на основу личног својства – припадности ромској националној мањини, у погледу могућности да похађају наставу из предмета Ромски језик са елементима културе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила 8. фебруара 2013. године невладина организација P. из Б. против ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорке К. П. У притужба је наведено да су дискриминисани ученици/це ромске националности који похађају наставу у ОШ „Ђ. Ј.“ у К, а у којој је од школске 2012/2013 године укинут предмет Ромски језик са елементима културе и тако неоправдано ромској деци ускраћена могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним и образовним активностима.

1.2. У притужби организације P, између осталог, наведено је:

– да је у ОШ „Ђ. Ј.“ у К. од школске 2005/2006 године одржавана настава из изборног предмета Ромски језик са елементима културе;
– да се школа налази у близини ромског насеља Мали бедем у којем живи око 300 Рома и Ромкиња и да деца из овог насеља претежно похађају ОШ „Ђ. Ј.“ у К;
– да је од увођења предмета Ромски језик са елементима културе као изборног предмета, повећан број ромске деце која су заинтересована за изучавање овог предмета. Тако се у првој години изучавања овог предмета на наставу уписало шесторо-седморо деце, док је у школској 2011/2012 години број деце повећан на 15;
– да је по завршетку школске године, крајем јуна 2012. године, наставник ромског језика са елементима културе А. С, спровео анкету међу родитељима ромске деце и да су се родитељи 19 деце изјаснили да су заинтересовани да њихова деца похађају наставу из овог предмета;
– да је, иако је А. С. доставио анкетне листиће школи, наставничко веће 30. августа 2012. године донело одлуку којом је укинут предмет Ромски језик са елементима културе као изборни предмет, као и да одлука наставничког већа није достављена А. С, већ му је то саопштено усмено. Школа је у септембру 2012. године спровела анкету међу родитељима ромске деце на којој су били понуђени изборни предмети Веронаука, Грађанско васпитање и Мађарски језик са елементима културе;
– да сматрају да не постоји ни један оправдан разлог за укидање овог предмета, јер је исказано јасно интересовање родитеља да деца похађају наставу из предмета Ромски језик са елементима културе, као и да ОШ „Ђ. Ј.“ није спровела адекватно анкетирање родитеља, већ је самовољно и произвољно на анкетним листићима навела Мађарски језик са елементима културе као изборни предмет који треба да изучавају ромска деца;
– да је оваквим поступањем школа неоправдано ускратила ромској деци могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, образовним активностима из члана 19. Закона о забрани дискриминације ; да је учињена и повреда члана 13. Закона о заштити права и слобода националних мањина којим је прописано да је држава дужна да створи услове за организовање образовања на језику националне мањине, а да док не обезбеди услове за наставу на језику националне мањине у оквиру система јавног образовања, дужна је да обезбеди двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе припадника националне мањине;
– да је оваквим поступањем школе учињена и повреда члана 14. Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина , којом је прописано да државе потписнице имају обавезу да признају да сваки припадник националне мањине има право да учи свој мањински језик, као и да је повређен члан 2. Протокола I Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода којим је прописано да нико не може бити лишен права на образовање;
– да су ускраћивањем могућности изучавања језика националне мањине и културе народа из ког потичу, ромска деца стављена у неповољну позицију у односу на сву другу децу;
– да руководство школе није обезбедило да се приликом процене да ли је неопходно укинути ромски језик са елементима културе, узму у обзир потребе које Роми, као најугроженија национална мањина у Србији, имају у области образовања;
– да је укидање Ромског језика са елементима културе учињено без писане одлуке о укидању овог предмета и без разумног и оправданог објашњења.

1.3. Уз притужбу су достављене фотокопије 19 анкетних листића које су потписали родитељи деце заинтересоване за похађање предмета Ромски језик са елементима културе и шест изјава родитеља деце која су похађала наставу из предмета ромски језик са елементима културе као изборног предмета.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење ОШ „Ђ. Ј.“ у К.

1.5. У изјашњењу ОШ „Ђ. Ј.“ у К, између осталог, наведено је:

– да у потпуности оспоравају све наводе притужбе;
– да су Правилником о наставном плану и програму за први, други, трећи и четврти разред и наставном програму за трећи разред основног образовања и васпитања утврђени обавезни изборни предмети и изборни наставни предмети. Обавезни изборни предмети су Верска настава, односно Грађанско васпитање, а изборни наставни предмети су: 1) Народна традиција, 2) Рука у тесту – откривање света, 3) Чувари природе, 4) Лепо писање, 5) Од играчке до рачунара, 6) Матерњи језик са елементима националне културе (бугарски, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, хрватски језик) и 7) Шах. У наставном плану прописано је да је школа дужна да са листе изборних предмета, поред обавезних изборних наставних предмета, понуди још три изборна, од којих ученик бира један предмет према својим склоностима;
– да су Правилником о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања утврђени обавезни изборни и изборни наставни предмети. Обавезни изборни предмети (листа Б) су: Верска настава, односно Грађанско васпитање, Страни језик и Физичко васпитање – изборни спорт, а изборни наставни предмети (листа В) су: 1) Чувари природе, 2) Свакодневни живот у прошлости, 3) Цртање, сликање и вајање, 4) Хор и оркестар, 5) Информатика и рачунарство, 6) Матерњи језик са елементима националне културе (албански, бугарски, ромски, мађарски, румунски, русински, словачки, хрватски језик), 7) Шах и 8) Домаћинство. На крају наставног плана, истим правилником је прописано да је школа дужна да, поред обавезних изборних предмета са листе Б, понуди још најмање четири изборна предмета са листе В, за сваки разред, од којих ученик бира један предмет, према својим склоностима, на почетку школске године;
– да Ромски језик са елементима националне културе у ОШ „Ђ. Ј.“ у К. као изборни наставни предмет постоји од 1. септембра 2006. године и да је у априлу 2012. године, на предлог наставника А. С, дошло да раскида радног односа, јер је А. С. добио посао са пуним радним временом у другој школи;
– да је А. С. крајем августа 2012. године дошао у ОШ „Ђ. Ј.“ са захтевом да се ромски језик уведе као изборни предмет и анкетном листом са именима 19 ученика који су заинтересовани за тај изборни предмет; да на анкетним листићима нема ЈМБГ детета, имена и презимена родитеља, нити њихових потписа којима дају сагласност, те да из ових разлога анкетна листа нема доказну вредност; да се на анкетној листи налазе и имена ученика/ца који су школске 2011/2012 године напустили школу и одселили се за иностранство: Н. Ф, К. Ф, Л. Л, В. Л, као и име једног ученика који школске 2012/2013 године похађа школу за образовање одраслих – Ј. С;
– да према Правилнику о наставном плану и програму школа нуди ученицима изборне предмете, а не наставник самоиницијативно, као и да је А. С. у августу 2012. године, када се обратио школи са захтевом да се уведе ромски језик као изборни предмет, није био запослен у школи већ четири месеца;
– да према Стручном упутству за формирање одељења и начину финансирања у основним и средњим школама у школској 2012/2013 години Министарства просвете и науке, број ученика/ца за изборни предмет не може бити мањи од 15 ученика/ца по групи и да се групе формирају на нивоу разреда; да претходних година није било довољно ученика/ца на нивоу разреда за предмет ромски језик са елементима националне културе па је школа формирала групу на нивоу свих разреда ниже смене (од I до IV разреда), али да је и поред тога, број заинтересованих ученика/ца на почетку сваке школске године за овај изборни предмет био мањи од 15, као и да се у току године смањивао и наставу је похађало само пар ученика/ца;
– да је број ученика/ца који су се изјаснили да желе да похађају Ромски језик са елементима културе у школској 2006/2007 години износио 7 ученика/ца, у 2007/2008 години износио 11, у 2008/2009 години – 10, у 2009/2010 години – 10, у 2010/2011 години – 9 и у 2011/2012 години пријављено је било 11, а закључне оцене је имало 7 ученика/ца;
– да је наставник ромског језика, због малог броја ученика/ца који су долазили на часове ромског језика са елементима националне културе, на предавања у ОШ „Ђ. Ј.“ доводио и децу из других основних школа у којима је предавао исти предмет (ОШ „В. К.“ и ОШ „Ф. К.“);
– да од укупног број становника у општини Кикинда 12,22% чине припадници мађарске националне мањине а 3,33% припадници ромске националне мањине и да су на територији општине Кикинда у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо и мађарски језик и писмо у насељеним местима општине Кикинда: Банатска Топола, Руско Село, Сајан и у самом граду Кикинда;
– да је на наставничком већу одржаном 28. августа 2012. године изнет предлог да се школске 2012/2013 године као изборни наставни предмет уведе Мађарски језик са елементима културе јер је претходне школске године било преко 50 заинтересованих ученика за овај изборни предмет, која су редовно похађала наставу и да је предлог једногласно усвојен;
– да иза одлуке о избору изборних наставних предмета у школи стоје наставничко веће и Савет родитеља који је једногласно донео одлуку да се школске 2012/2013 године уведе изборни наставни предмет Мађарски језик са елементима националне културе и да та одлука никако не може бити „самовољна и произвољна“;
– да је одредбама Правилника о наставном плану и програму прописано да је школа дужна да на почетку школске године са листе изборних предмета, поред обавезних изборних наставних предмета, понуди још три изборна, тако да није могло доћи до укидања изборног наставног предмета Ромски језик са елементима националне културе на наставничком већу јер се сваке године бирају нови изборни наставни предмети;
– наставник А. С. више није био радник школе када је заседало наставничко веће, па није ни обавештен о одлуци наставничког већа да изборни наставни предмет буде Мађарски језик са елементима културе;
– да је просветна инспекторка Општинске управе општине Кикинда извршила инспекцијски надзор по представци А. С;
– да поступање ОШ „Ђ. Ј.“ у К. није било дискриминаторно и да је школа поступала по правилницима о наставном плану и програму Министарства просвете и науке;
– да одговорно тврде да у школи не постоји дискриминација у области образовања и да се у школи потпуно једнако односе према деци свих вероисповести и језичких припадности.

1.6. Уз изјашњење су поднети и следећи документи: 1) решење о престанку радног односа А. С. број 42/2012 од 17. априла 2012. године; 2) анкетни лист – списак имена 19 деце од I до VIII разреда, која су заинтересована да похађају наставу из предмета Ромски језик са елементима националне културе у школској 2012/2013 години; 3) допис ОШ „Ђ. Ј.“ К. Секретаријату за друштвене делатности општине Кикинда о ученицима који су напустили школу у школској 2011/2012 године; 4) потврда да је Ј. С. у школској 2012/2013 години ученик VI разреда ОШ „С. С.“ у К, основног образовања одраслих; 5) списак са именима ученика који похађају наставу из предмета Мађарски језик са елементима националне културе у школској 2012/2013 години; 6) извод из записника са седнице наставничког већа одржане 28. августа 2012. године и са седнице Савета родитеља одржане 12. септембра 2012. године; 7) записник о инспекцијском надзору просветне инспекторке Општинске управе општине Кикинда број III-06-614-41/2012 од 10. децембра 2012. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у изјашњење, утврђено је да Ромски језик са елементима националне културе у ОШ „Ђ. Ј.“ у К. као изборни наставни предмет постоји од 1. септембра 2006. године.

2.2. Надаље је утврђено да је број ученика/ца који су похађали Ромски језик са елементима културе у школској 2006/2007 години био 7 ученика/ца, у 2007/2008 години – 11, у 2008/2009 години – 10, у 2009/2010 години – 10, у 2010/2011 години – 9 и у 2011/2012 години пријављено је било 11, а закључне оцене је имало 7 ученика/ца.

2.3. Увидом у притужбу и изјашњење, утврђено је да се од школске 2012/2013 године у ОШ „Ђ. Ј.“ у К. не изучава изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе.

2.4. Увидом у изјашњење школе утврђено да је у школској 2011/2012 години организована настава из Мађарског језика са елементима културе коју је редовно похађало 50 заинтересованих ученика, а да у школској 2012/2013 години наставу из овог изборног предмета похађа 72 ученика од I до V разреда.

2.5. Увидом у извод из записника са седнице наставничког већа ОШ „Ђ. Ј.“ у К. одржане 28. августа 2012. године, утврђено је да на седници једногласно донета одлука да изборни наставни предмети за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања у школској 2012/2013 години буду: Од играчке до рачунара, Лепо писање и Мађарски језик са елементима националне културе.

2.6. Увидом у извод из записника са седнице Савета родитеља ОШ „Ђ. Ј.“ у К. одржане 12. септембра 2012. године, утврђено је да на седници једногласно донета одлука да изборни наставни предмети за први, други, трећи и четврти разред основног образовања и васпитања буду: Од играчке до рачунара, Лепо писање и Мађарски језик са елементима националне културе.

2.7. На основу навода из притужбе и изјашњења, утврђено је да ОШ „Ђ. Ј.“ у К. није понудила Ромски језик са елементима националне културе у школској 2012/13 години, као што је то ранијих година чинила.

2.8. На основу навода из притужбе и изјашњења, утврђено је да је А. С. крајем августа 2012. године, обавестио ОШ „Ђ. Ј.“ да постоји 19 ученика који су заинтересовани за изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе. Такође је утврђено да ОШ „Ђ. Ј.“ оспорава право А. С. да анкетира ученике/це о заинтересованости за наставу изборних предмета, као и да оспорава начин на који су изјаве прикупљене, њихову садржину (непотпуност) и укупан број деце.

2.9. Увидом у фотокопију записника о инспекцијском надзору просветне инспекторке Општинске управе општине Кикинда број III-06-614-41/2012 од 10. децембра 2012. године обављеном у ОШ „Ђ. Ј.“ у К. поводом представке А. С, утврђено је да просветна инспекторка није утврдила незаконитости и неправилности у поступању ОШ „Ђ. Ј.“ у К. приликом понуде и избора изборних предмета у школској 2012/2013 години.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности указује да је међународним и домаћим прописима одређено да је Република Србија у обавези да припадницима националних мањина омогући образовање и васпитање на свом језику или двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе.

3.4. Потврђивањем Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина Република Србија се обавезала да ствара потребне услове како би припадници националних мањина очували и развијали своју културу и сачували неопходне елементе свог идентитета, наиме, религију, језик, традиције и културно наслеђе (чл. 5), као и да предузме мере у области образовања и истраживања како би се неговала култура, језик и вера националних мањина и већине (чл. 12).

3.5. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.7. Законом о основама система образовања и васпитања забрањена је дискриминација, односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу.

3.8. Одредбама члана 76. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се основно и средње образовање и васпитање, специјалистичко и мајсторско образовање и други облици стручног образовања остварују на основу школског програма, који се доноси на основу наставног плана и програма, односно програма одређених облика стручног образовања. Школски програм доноси школски одбор, по правилу сваке четврте године, у складу са наставним планом и програмом. Даље је прописано да свака установа образовања, осим школе за образовање одраслих, има савет родитеља. У установи у којој се образују припадници националних мањина, односно етничких група у савету родитеља сразмерно су заступљени и представници националне мањине, односно етничке групе. Савет родитеља, поред осталог учествује у поступку предлагања изборних предмета, разматра предлог програма образовања и васпитања и годишњег плана рада . Прописано је и да се наставничко веће, као стручни орган установе, поред осталог, стара о осигурању и унапређивању квалитета образовно-васпитног рада установе, прати остваривање програма образовања и васпитања и решава друга стручна питања образовно-васпитног рада.

3.9. Одредбама Закона о о заштити права и слобода националних мањина прописано је да припадници националних мањина имају право на васпитање и образовање на свом језику у институцијама предшколског, основног и средњег васпитања и образовања, да је држава дужна да створи услове за организовање образовања на језику националне мањине, а да је, док их не обезбеди, дужна да обезбеди двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе припадника националне мањине. Даље је прописано да се за остваривање овог права може прописати одређени минимални број ученика, с тим да тај број може бити мањи од минималног броја ученика који је законом прописан за обезбеђење одговарајућих облика наставе и образовања.

3.10. Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама у школској 2012/2013 години ближе се уређује начин формирања одељења и прописује да број ученика за изборни предмет не може бити мањи од 15 ученика по групи, да је број група одређен бројем одељења и да је за групу са мањим бројем од 15 ученика по разреду потребна сагласност министра просвете.

3.11. Стратегија за унапређивање положаја Рома у Републици Србији пoстaвљa oснoвe зa унaпрeђивaњe пoлoжaja Рoмa у Рeпублици Србиjи и смaњeњe рaзликe измeђу рoмскe пoпулaциje и oстaлoг стaнoвништвa. Стратегијом је прописан, као један од циљева у области образовања циљ неговање културног идентитета. Овај стратешки циљ остварује се обезбеђењем услова за неговање културног идентитета и развијање свести о националном идентитету, а показатељ остварености циља је, уз друге показатеље квалитета програма, развијеност различитих облика наставе ромског језика и заступљеност елемената ромске националне културе и традиције у образовном систему. Један од стратешких приоритета је и правовремено и ефикасно укључивање ромске деце у предшколско и основно образовање што захтева, између осталог, стварање услова за двојезичну наставу и наставу на ромском језику као обавезног, изборног или факултативног предмета.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.12. Задатак Повереника за заштиту равноправности је да оцени да ли је ОШ „Ђ. Ј.“ у К, чињењем, односно, пропуштањем, дискриминисала ученике ромске националности на основу њихове националне припадности, у погледу могућности да школске 2012/13 године похађају наставу из изборног предмета Ромски језик са елементима националне културе.

3.13. Неспорно је да се у ОШ „Ђ. Ј.“ у К. од школске 2012/2013 године више не изводи настава из изборног наставног предмета Ромски језик са елементима националне културе, која је у овој школи организована од школске 2006/2007 године. Према наводима из притужбе и изјава родитеља које су достављене уз притужбу, 19 деце је било заинтересовано за похађање наставе из предмета Ромски језик са елементима културе. Школа је, међутим, оспорила начин на који су изјаве прикупљене, њихову садржину (непотпуност) и укупан број деце, тако што је наведено да се четворо ученика одселило у иностранство, а да један ученик похађа школу за образовање одраслих од школске 2012/2013 године. Не упуштајући се у испитивање начина на који је А. С. спровео анкету, нити у утврђивање истинитости података о броју ученика/ца који су изразили заинтересованост за похађање наставе из предмета Ромски језик са елементима националне културе, Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је школа пропустила да анкетира ученике/це, односно да провери колико њих је заинтересовано за похађање наставе из овог предмета. Чак и да су истинити наводи школе да изјаве нису прикупљене на прописан начин и да су непотпуне, то не умањују одговорност школе због пропуста да испита заинтересованост ученика/ца за похађање овог изборног предмета, посебно ако се има у виду да је настава из предмета Ромски језик са елементима националне културе организована претходних година, те да је из анкете коју је спровео А. С. могла да закључи да постоји одређено интересовање за наставу Ромског језика са елементима националне културе. Према томе, доношењем одлуке о изборним предметима који ће се изучавати шк. 2012/2013, међу којима се не налази Ромски језик са елементима националне културе, без спровођења анкетирања, школа је фактички ускратила ученицима/цама сваку могућност да изаберу овај предмет, што је посебно погодило оне који су ранијих година похађали овај изборни предмет.

3.14. Према важећим прописима, изборни наставни предмети бирају се сваке школске године и школа је дужна да ученицима понуди избор између три изборна наставна предмета која ученици бирају по сопственим склоностима. Свака установа образовања има и савет родитеља у којем су сразмерно заступљени и представници националне мањине у установи у којој образовање стичу и припадници националних мањина. Савет родитеља учествује у поступку предлагања изборних предмета, тако да је ово један од механизама путем којег се може утицати и истицати потреба да се језик националне мањине са елементима културе понуди деци као изборни наставни предмет, а уједно је могуће и да се ученицима/ама понуди могућност избора између више језика националних мањина.

3.15. На основу доказа које је школа доставила, утврђено је да је од школске 2006/2007 године број заинтересованих ученика за похађање ромског језика са елементима националне културе сваке школске године био мањи од 15, колико је прописано као минимални број ученика потребних за оснивање групе за изборни предмет. Имајући у виду ове чињенице, Повереница за заштиту равноправности упућује речи похвале школи јер је претходних година организовала наставу из овог изборног предмета, упркос чињеници да је број деце био мањи од прописаног.

Потреба за прописивањем минималног броја ученика по групи као услов за остваривање права припадника националних мањина да уче свој језик и за формирање групе ученика који ће похађати наставу, условљена је потребом да систем образовања и васпитања својом организацијом и садржајима обезбеђује ефикасност и економичност организације система ради постизања што бољег учинка. У изјашњењу ОШ „Ђ. Ј.“ истакла је да није испуњен прописани услов у погледу минималног броја заинтересоване деце за похађање наставе из предмета Ромски језик са елементима националне културе да би се организовала настава из овог предмета. Међутим, овакав закључак школе је неприхватљив и то из неколико разлога: 1) школа није анкетирала ученике/це пре почетка школске 2012/2013 године, тако да не постоји поуздан податак о броју деце која су била заинтересована за похађање наставе из овог предмета, 2) мали број ученика/ца који су похађали наставу из изборног предмета Ромски језик са елементима културе неколико школских година уназад, није нужно показатељ да у школској 2012/2013 години не би било довољно заинтересоване деце, тим пре што се настава ранијих година организовала и за мањи број деце и 3) из анкете коју је спровео А. С, наставник који је овај предмет предавао, школа је могла да закључи да постоји одређено интересовање за наставу ромског језика са елементима националне културе. Повереница за заштиту равноправности смата да је анкета коју је А. С. спровео требало да буде релевантна за школу, односно, да буде својеврсна индиција да постоји извесно интересовање за изучавање овог предмета. Она, заправо, представља додатни разлог због којег је школа требало да спроведе сопствену анкету, у складу са прописима, и да на несумњив начин утврди да ли постоји интересовање за овај изборни и предмет и да ли је број деце довољан за организовање наставе из овог предмета. Иако спровођење анкете међу ученицима/цама не гарантује и да ће се за изборни предмет изјаснити потребан број деце, с обзиром на раније постојање овог изборног предмета у наставном плану и осетљивости питања образовања ромске деце, Повереница за заштиту равноправности је става да је школа, у конкретном случају, била дужна да испита заинтересованост ученика, и да се, за случај да је број заинтересоване био мањи од 15, обрати Министарству просвете са захтевом за давање сагласности за организовање наставе, као је то чинила и ранијих година.

3.16. Повереница за заштиту равноправности мишљења је да је образовање ромске деце посебно значајно питање којем треба посветити највећу могућу пажњу, имајући у виду чињеницу да су припадници ромске националне мањине у Србији маргинализовани и вишеструко дискриминисани, као и да већина живи у изузетно лошим друштвено-економским условима. Због тога је један од стратешких циљева за унапређивање положаја Рома у Србији неговање културног идентитета, које се постиже, између осталог и организовањем различитих облика наставе, укључујући и наставу из предмета Ромски језик са елементима националне културе. Имајући све то у виду, потребно је да школа буде посебно обазрива пре него што ускрати могућност организовања наставе из предмета Ромски језик са елементима националне културе, јер је поновно увођење овог предмета у наставни план знатно сложеније него увођење неког другог језика националне мањине.

3.17. Као што је већ констатовано, од школске 2005/2006 године у школи је организована настава из изборног предмета Ромски језик са елементима националне културе, иако ни ранијих година није био пријављен довољан број заинтересоване деце. У изјашњењу, школа није понудила објективне и разумне разлоге због којих је, после неколико година организовања наставе из овог предмета са мањим бројем деце, одлучила да од школске 2012/2013 године овај предмет не буде на листи изборних предмета. Такође, није понудила ни разлоге због којих се определила да на листи изборних предмета, поред предмета Мађарски језик са елементима националне културе, за који се определило више од 50 ученика, буду и предмети – Од играчке до рачунара и Лепо писање, а не неке други предмети, односно зашто није понуђен и предмет Ромски језик са елементима националне културе, посебно ако се има у виду чињеница да је претходне школске године организовала наставу и из мађарског и из ромског језика. При томе је потребно имати у виду да је према подацима са пописа из 2011. године, општина Кикинда вишенационална средина у којој су највише заступљени Срби (75,4%), Мађари (12,2%) и Роми (3,33%), па је то додатни разлог да се у школи изучавају оба предмета: Мађарски са елементима културе и Ромски језик са елементима културе, уколико постоји довољно интересовање.

3.18. Повереница за заштиту равноправности указује и на чињеницу да је изучавање језика и националне културе процес који се не може завршити у току једне школске године, јер је за усвајање знања неког језика и културе потребно да се спроведе целовит образовни циклус кроз који ће ученици/це, у складу са својим узрастом и предзнањем, савладати правила језика и упознати културу, развити језичке способности, културу читања и неговања језика. Деца ромске националности у ОШ „Ђ. Ј.“ у К, која су неколико година уназад учила ромски језик са елементима културе, стекла су одређена знања која је потребно даље развијати, међутим, сада су у томе онемогућена, с обзиром да се овај предмет више не изучава у школи.

3.19. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у конкретном случају школа била дужна да испита заинтересованост ученика, и да се, за случај да је број заинтересоване био мањи од 15, обрати Министарству просвете са захтевом за давање сагласности за организовање наставе, као је то чинила и ранијих година, и мишљења је да је школа, пропуштањем ових радњи, онемогућила да ученици/це у школској 2012/2013 години изучавају Ромски језик са елементима националне културе као изборни предмет. Повереница са жаљењем констатује да у конкретном случају није могуће уклонити последице дискриминаторног поступања, имајући у виду околност да је наставни план за ову школску годину одређен, као и да је крај школске 2012/2013 године.

3.20. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да предмет анализе у конкретном случају, није било мишљење просветне инспекторке Општинске управе општине Кикинда број III-06-614-41/2012 од 10. децембра 2012. године, којим је утврђено да у поступку понуде и избора изборног наставног предмета матерњи језик са елементима националне културе и историје није било неправилности и незаконитости, јер то не спада у надлежност овог државног органа. Сагласно томе, Повереница за заштиту равноправности бавила се искључиво питањем да ли су оваквим поступањем школе дискриминисана деца ромске националне припадности. У вези са тим, Повереница констатује да правилна формалноправна примена прописа којима се уређује поступак увођења изборног предмета у школи, сама по себи, не искључује могућност да школа једнаким поступањем, занемарујући специфичне околности у којима се налази ромска национална мањина, изврши посредну дискриминацију, што се управо и догодило у конкретном случају.

4. МИШЉЕЊЕ

ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорка К. П, као одговорно лице, пропустили су да предузму све потребне радње како би ученицима и ученицама било омогућено да у школској 2012/13 години изучавају Ромски језик са елементима националне културе, као изборни наставни предмет, чиме су извршили посредну дискриминацију ученика/ца ромске националности, забрањену чл. 7. у вези са чл. 19. и 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује ОШ „Ђ. Ј.“ у К. и директорки К. П, као одговорном лицу да:

5.1. За школску 2013/2014 годину изврши анкетирање ученика и ученица школе како би се утврдило да ли постоји потребан број деце заинтересованих за учење Ромског језик са елементима националне културе.

5.2. У школској 2013/2014 години организује наставу Ромског језика са елементима националне културе, уколико анкета покаже да постоји потребан број заинтересоване деце.

5.3. Предузме све потребне мере из своје надлежности, у складу са могућностима, како би ученицима и ученицама свих националних мањина омогућила остваривање права на васпитање и образовање на свом језику, односно изучавање језика националне мањине са елементима националне историје културе.

Потребно је да ОШ „Ђ. Ј.“ у К. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „Ђ. Ј.“ у К. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 

{jd_file file==1328}

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-nvo-r-protiv-os-d-j-zbog-diskriminacije-po-osnovu-nacionalne-pripadnosti-u-oblasti-obrazovanja">
back to top