Притужбa Н.O.O.И.С. прoтив Jaвнoбeлeжничкe кoмoрe Србиje збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти пружaњa услугa

бр. 07-00-151/2017-02  датум:  15. 7. 2017.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Н.О.О.И.С. против Јавнобележничке коморе Србије, због дискриминације особа са инвалидитетом приликом обављања правних послова код нотара, односно, јавних бележника. У притужби је наведено да организација има сазнање да особа са инвалидитетом која не може својеручно да се потпише или ако је слепа или глува, приликом обављања неких врста правних послова код јавног бележника мора да има два сведока, што додатно повећава њене трошкове. У изјашњењу Јавнобележничке коморе Србије је наведено да јавни бележник дужан да обавља своју делатност у складу са прописима, као и да се у поступцима у којима учествују особе са инвалидитетом поступа према одредбама Закона о ванпарничном поступку којим се уређује поступак састављања исправа и Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа. У току поступка је утврђено да је поступак састављања исправа, овере потписа, рукописа и преписа прописан Законом о ванпарничном поступку и Законом о оверавању потписа, рукописа и преписа, да ови закони прописују присуство сведока када у поступку састављања исправа, овере потписа, рукописа и преписа учествују особе са инвалидитетом, као и да су јавни бележници дужни да поступају у складу са законима. Поводом навода из притужбе да се „притужба односи и на висину такси и да би требало предложити да се особе са инвалидитетом као и организације особа са инвалидитетом, приликом овере разних докумената код јавних бележника, ослободе плаћања такси или да се оне значајно умање“, Повереник за заштиту равноправности дао је препоруку мера за остваривање равноправности Министарству правде и Јавнобележничкој комори Србије, број 07-00-111/2017-02 од 22. маја 2017. године, да предузму све мере и активности из своје надлежности у циљу усклађивања Јавнобележничке тарифе са антидискриминационим прописима, тако што ће особе са инвалидитетом које у поступку пред јавним бележником обезбеђују присуство сведока или тумача, ослободити од плаћања увећане награде за посао јавног бележника због учествовања позваних сведока или тумача. Имајући све наведено у виду, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да захтевањем присуства сведока приликом обављања правних послова са особама са инвалидитетом у складу са одредбама Закона о ванпарничном поступку и Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, Јавнобележничка комора Србије, односно јавни бележници, не крше одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила Н.О.О.И.С. против Јавнобележничке коморе Србије, због дискриминације особа са инвалидитетом приликом обављања правних послова код нотара, односно, јавних бележника.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је Н.О.О.И.С. (у даљем тексту: НООИС) кровна организација која окупља 15 националних организација особа са инвалидитетом, односно преко 500 организација из њихове мреже, и да представља преко 800.000 грађана и грађанки Србије са инвалидитетом;
  • да организација има сазнање да особа са инвалидитетом која не може својеручно да се потпише или ако је слепа или глува, приликом обављања неких врста правних послова код јавног бележника мора да има два сведока, што додатно повећава њене трошкове;
  • да особе са инвалидитетом спадају међу најсиромашнијe категориje становништва у Србији;
  • да је ово очит пример дискриминације јер се особе са инвалидитетом доводе у неравноправан положај у односу на остале грађане и грађанке;
  • да се притужба односи и на висину такси и да би требало предложити да се особе са инвалидитетом као и организације особа са инвалидитетом, приликом овере разних докумената код јавних бележника, ослободе плаћања такси или да се оне значајно умање.

 

  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Јавнобележничке коморе Србије.
  • У изјашњењу председника Јавнобележничке Коморе Миодрага Ђукановића, између осталог, наведено је:
  • да је поступак сачињавања и овере исправе пред јавним бележником прописан Законом о јавном бележништву[2];
  • да је јавни бележник дужан да обавља своју делатност у складу са прописима, као и да се у поступцима у којима учествују особе са инвалидитетом поступа према одредбама Закона о ванпарничном поступку[3] којим се уређује поступак састављања исправа, као и Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа[4];
  • да је одредбом члана 174. Закона о ванпарничном поступку прописано да учеснику који није у стању да говори, исправа мора бити прочитана у присуству јавног бележника и једног позваног сведока, а одредбом члана 175. истог закона прописано је да учесник који није у стању да чује мора лично да прочита исправу у присуству јавног бележника и једног позваног сведока, коју након тога потписује;
  • да је одредбом члана 176. овог закона прописано да учеснику који услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога није у стању да чита или пише, исправа мора бити прочитана у присуству јавног бележника и два позвана сведока;
  • да је одредбама члана 178. истог закона прописано да учеснику који није у стању да чује, а услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога не може ни да чита, исправа мора бити прочитана преко тумача, у присуству јавног бележника и два позвана сведока;
  • да је одредбама члана 179. истог закона прописано да учесник који није у стању да се потпише ставља на исправу отисак кажипрста десне руке, уколико нема кажипрст десне руке ставља на исправу отисак првог од прстију десне руке који има и то редом: средњи прст, прстењак, мали прст и палац, а ако нема десну шаку онда ставља отисак једног од прстију леве руке по истом редоследу, а ако није у стању да стави отисак прста, потписује га један од позваних сведока;
  • да је одредбом члана 17. Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа прописано да ако подносилац исправе није у стању да стави рукознак, у поступку оверавања потписа морају да учествују два сведока, а да јавни бележник у клаузули о овери потписа потврђује да је у његовом присуству, један од позваних сведока исписао на исправи име подносиоца исправе, који потпис признаје као свој, а позвани сведок својим потписом потврђује да су обављене радње којима је присуствовао;
  • да су наведене норме императивне и да је јавни бележник дужан да у поступцима састављања и оверавања исправа, када је учесник особа која није у стању да чује, слабовида, неписмена, особа која из неког другог разлога не може да чита и особа која не може да се потпише нити да стави отисак прста, службену радњу предузме у присуству сведока, чија је сврха заштита правне сигурности;
  • да су правни послови, код којих се захтева учешће сведока и тумача, формално правни послови и морају се предузети у складу са правилима уз поштовање захтева форме;
  • да је разлог прописивања форме заштита правне сигурности, јер се на тај начин обезбеђује да особе које нису у стању да се самостално упознају са садржином правног посла или да се потпишу, буду заштићене од евентуалних злоупотреба;
  • да је одредбама члана 34. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5] прописано да исправе које представљају форму уговора или неког другог правног посла не могу потписивати уз помоћ печата који садржи податке о личном идентитету или уз помоћ печата са угравираним потписом, већ се потписивање врши у складу са прописима којима се уређује овера потписа и потврђивања исправа, као и да из наведеног произлази да је за предузимање формалних правних послова неопходно испоштовати форму прописану наведеним законима и да у том случају не постоји дискриминација;
  • да је чланом 21, тарифни број 19 Јавнобележничке тарифе, која је акт министра правде, прописано умањење јавнобележничке награде за обављену службену радњу тако што особе са инвалидитетом плаћају јавнобележничку награду у износу од 50% награде утврђене тарифом;
  • да не постоји дискриминација особа са инвалидитетом у описаним поступцима пред јавним бележником, будући да је циљ прописивања форме заштита правне сигурности и да је прописивање наведених правила од стране законодавца сразмерно циљу који се постиже.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Одредбом члана 174. Закона о ванпарничном поступку прописано је да учеснику који није у стању да говори исправа мора бити прочитана у присуству јавног бележника и једног позваног сведока. У ставу 2. овог члана прописано је да пошто учеснику који није у стању да говори прочитана исправа, он признаје исправу тако што климањем главом или на неки други несумњив начин даје потврдан одговор на питање јавног бележника да ли је његова воља у свему верно унета и потписује је.
  • Одредбом члана 175. Закона о ванпарничном поступку прописано је да учесник који није у стању да чује мора лично прочитати исправу у присуству јавног бележника и једног позваног сведока, и пошто прочита исправу, учесник је признаје и потписује.
  • Одредбом члана 176. Закона о ванпарничном поступку прописано је да ако учесник услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога није у стању да чита или пише, исправа му мора бити прочитана у присуству јавног бележника и два позвана сведока, и нако што му је исправа прочитана, он је признаје и потписује.
  • Одредбом члана 178. став 1. Закон о ванпарничном поступку прописано је да учеснику који није у стању да чује, а услед слабовидости, неписмености или неког другог разлога не може ни да чита, исправа мора бити прочитана преко тумача, у присуству јавног бележника и два позвана сведока.
  • Одредбом члана 179. Закона о ванпарничном поступку прописано је да учесник који није у стању да се потпише ставља на исправу отисак кажипрста десне руке, уколико нема кажипрст десне руке ставља на исправу отисак првог од прстију десне руке који има и то редоследом: средњи прст, прстењак, мали прст и палац, а ако нема десну шаку онда ставља отисак једног од прстију леве руке по истом редоследу, а ако није у стању да стави отисак прста, потписује га један од позваних сведока. Јавни бележник уписује у исправу напомену о томе како је учесник потписао исправу.
  • Одредбом члана 17. Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа прописано је да ако подносилац исправе није у стању да стави рукознак, у поступку оверавања потписа морају да учествују два позвана сведока. Јавни бележник у клаузули о овери потписа потврђује да је у његовом присуству, један од позваних сведока исписао на исправи име подносиоца исправе, који потпис признаје као свој, а позвани сведок својим потписом потврђује да су обављене радње којима је присуствовао.
  • Одредбом члана 34. став 2. прописана је дужност органа јавне власти да у поступцима пред тим органима, поред потписивања исправа на начин уређен посебним прописом, особи са инвалидитетом која има трајне последице телесног или сензорног оштећења или болести омогући потписивање исправа уз помоћ печата који садржи податке о личном идентитету или уз помоћ печата са угравираним потисом. У ставу 3. овог члана прописано је да се исправе које представљају форму уговора или неког другог правног посла не могу потписивати у складу са ставом 2. овог члана, већ у складу са прописима који уређују оверу потписа и потврђивање исправе.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, те антидискриминационе и друге прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[6]
  • Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[7], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[8]. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом, на основу једнакости са другима, између осталог, обезбеди и приступ услугама и објектима намењеним јавности, као и да предузму све одговарајуће мере, укључујући и законодавство, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом, да се уздржавају од свих поступака или праксе који нису у складу са овом конвенцијом, као и да обезбеде да државни органи и институције делују у складу са овом конвенцијом, предузму све одговарајуће мере за отклањање дискриминације по основу инвалидитета од стране било ког лица, организације или приватног предузећа.
  • Устав Републике Србије[9], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Такође, одредбама члана 8. прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. У вези са конкретном притужбом, од значаја су и одредбе члана 17. овог закона којим је прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано онемогући првенство другом лицу или групи лица. Одредбама члана 26. став 1. је прописано да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
  • Чланом 7. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[10] дефинисана је повреда начела једнаких права и обавеза која постоји, поред осталог, ако се дискриминисаном искључиво или углавном због инвалидитета неоправдано ускраћују права и слободе, односно намећу обавезе, које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи. Такође, одредбама члана 11. прописано је да дискриминација особа са инвалидитетом од стране органа јавне власти представља постављање посебних услова за остваривање права особи са инвалидитетом, осим ако такве услове не оправдавају разлози опште, личне и имовинске безбедности, које орган јавне власти мора посебно да назначи.

 

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли су особе са инвалидитетом дискриминисане приликом обављања неких врста правних послова код јавног бележника. Другим речима, Повереник је анализирао да ли Јавнобележничка комора Србије, односно јавни бележници, особама са инвалидитетом у поступку пред јавним бележником намећу додатне услове који се не намећу другим грађаним и грађанкама, с обзиром да је у поступку код јавног бележника када учествује особа која не може својеручно да се потпише или је слепа или глува, неопходно присуство једног или два сведока, као и да због тога особе са инвалидитетом плаћају увећане трошкове поступка пред јавним бележником.
  • Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе изјашњења да је јавни бележник дужан да у поступцима састављања и оверавања исправа, када је учесник особа која није у стању да чује, слепа, слабовида, неписмена особа, особа која из неког другог разлога не може да чита и особа која не може да се потпише нити да стави отисак прста, службену радњу предузима у присуству сведока. Поступак састављања јавне исправе и потписивања се врши у складу са правилима којима се уређује овера потписа и потврђивања исправа, а који су прописани Законом о ванпарничном поступку и Законом о оверавању потписа, рукописа и преписа. Увидом у одредбе чланова 174. до 179. Закона о ванпарничном поступку и члана 17. Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, утврђено је да је законским одредбама прописано у којим случајевима и на који начин у поступку састављање исправе, овере потписа, рукописа и преписа учествују сведоци. Такође, одредбе члана 34. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом упућују на примену закона који уређују састављање исправе, оверавање потписа, рукописа и преписа, а на које указује и изјашњење.
  • Имајући у виду да су јавни бележници у поступцима састављања јавне исправе и овере потписа, рукописа и преписа дужни да поступају у складу са одредбама Закона о ванпарничном поступку и Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да Јавнобележничка комора Србије, односно јавни бележници који приликом обављања правних послова са особама са инвалидитетом захтевају присуство сведока у складу са овим законима, нису прекршили Закон о забрани дискриминације.
  • У складу са својим надлежностима[11], Повереник ће извршити анализу да ли су прописана законска решења, по којима је неопходно присуство сведока када особе са инвалидитетом обављању правне послове код јавног бележника, оправдана и сразмерна циљу који се жели постићи, као и да ли се прописани циљ може постићи другим мерама. Уколико утврди да у постојећим законским решењима постоје елементи дискриминације, Повереник ће поступити у складу са својим надлежностима да иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређена заштите од дискриминације.
  • Поводом навода из притужбе да се „притужба односи и на висину такси и да би требало предложити да се особе са инвалидитетом као и организације особа са инвалидитетом, приликом овере разних докумената код јавних бележника, ослободе плаћања такси или да се оне значајно умање“, Повереник за заштиту равноправности напомиње да је Министарству правде и Јавнобележничкој комори Србије упутио препоруку мера за остваривање равноправности број 07-00-111/2017-02 од 22. маја 2017. године. Министарству правде и Јавнобележничкој комори Србије препоручено је да предузму све мере и активности из своје надлежности у циљу усклађивања Јавнобележничке тарифе са антидискриминационим прописима, тако што ће особе са инвалидитетом које у поступку пред јавним бележником обезбеђују присуство сведока или тумача, ослободити од плаћања увећане награде за посао јавног бележника због учествовања позваних сведока или тумача. У законом прописаном року, Јавнобележничка комора Србије и Министарство правде обавестили су Повереника о предузетим мерама. У допису Јавнобележничке коморе Србије број VII- 4828/2017 од 22. јуна 2017. године наведено је, између осталог, да је Извршни одбор Јавнобележничке коморе Србије заузео став да су у поступцима овере потписа, рукописа и преписа, особе са инвалидитетом ослобођене увећања награде за учешће сведока и тумача. Министарство правде je допуном Јавнобележничке тарифе[12] изменило одредбу члана 21. тарифни број 18, тако што је додало став 4. којим је прописано да „јавном бележнику не припада увећање награда за учешће позваних сведока и тумача у састављању јавнобележничке исправе за слабовиду странку и странку која није у стању да чује или говори“. Повереник за заштиту равноправности упутио је Министарству правде допис којим је затражио да измене Јавнобележничке тарифе буду у потпуности у складу са упућеном препоруком Повереника за заштиту равноправности.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Захтевањем присуства сведока приликом обављања правних послова са особама са инвалидитетом, у складу са одредбама Закона о ванпарничном поступку и Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа, Јавнобележничка комора Србије, односно јавни бележници, не крше одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] „Службени гласник РС“, бр. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – др. закон, 93/14 – др. закон, 121/14, 6/15 и 106/15

[3] „Службени гласник СРС“, бр. 25/82 и 48/88 и „Службени гласник РС“, бр. 46/95 – др. закон, 18/05 – др. закон, 85/12, 45/2013 – др. закон, 55/2014, 6/15 и 106/15 – др. закон

[4] „Службени гласник РС“, бр. 93/14 и 22/15

[5] „Службени гласник РС“, бр. 33/2006 и 13/2016

[6] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[7] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[8] члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[9] „Службени гласник РС”, број 98/06

[10] „Службени гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[11] члан 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације

[12] „Службени гласник РС“, бр. 67/2017

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa Н.O.O.И.С. прoтив Jaвнoбeлeжничкe кoмoрe Србиje збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти пружaњa услугaDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-noois-protiv-javnobeleznicke-komore-srbije">
back to top