Притужба И.С. против Б.М. због дискриминације на основу националне припадноси у области рада

бр. 07-00-96/2015-02   датум: 17.6.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе И. С, коју је поднео против Б. М, директора производње у предузећу „М. Д.“ из С, због дискриминације на основу припадности ромској националној мањини. У притужби jе наведено да је Б. М, приликом расправе у хали фабрике, подносиоцу притужбе опсовао „мајку Циганску“. У свом изјашњењу, Б. М. је негирао наводе из притужбе у делу који се односи на псовку. У току поступка је утврђено да је тачно да је дошло до вербалног и физичког сукоба између И. С. и Б. М. али да није утврђено да је Б. М. подносиоцу притужбе опсовао „мајку Циганску“. Због тога је дато мишљење да није утврђено да је Б. М. извршио акт дискриминације према И. С. на основу припадности ромској националној мањини.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио И. С, бивши радник предузећа „М. Д.“ из С, против Б. М, директора производње, због дискриминације на основу националне припадности.

1.2. У притужби је наведено:

– да je 11. децембра 2014. године, у радно време, у кругу фабрике „М. Д.“ у С., у хали механичке линије, Б. М. подносиоцу притужбе упутио речи: „Ј… ти мајку Циганску“ а потом и: „Видећеш шта ћу да ти урадим“;

– да су сведоци догађаја и изговорених речи В. Т. и М. М. из С;

– да је подносилац притужбе припадник ромске националне мањине који од рођења живи у С, где је стекао углед, како међу припадницима ромске, тако и међу припадницима српске националности;

– да је радио у предузећу „М. Д.“ из С. 20 година, без икаквих проблематичних ситуација;

– да је након описаног догађаја добио отказ уговора о раду и да није добио никакву заштиту из фирме;

– да је тешко поднео тај догађај јер сматра да је својим понашањем и залагањем на послу заслужио поштовање а не увреде.

1.3. У прилогу притужбе достављена је фотокопија кривичне пријаве против Б. М, због кривичног дела повреда угледа због расне, верске, националне или друге припадности из чл. 174 КЗ РС, коју је И. С. поднео Основном јавном тужилаштву у Нишу.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Б. М, директора производње предузећа „М. Д.“ из С.

1.5. У изјашњењу Б. М, између осталог, наведено је:

– да није псовао подноситељу притужбе „мајку Циганску“ како је наведено у притужби, није му претио речима: „видећеш ти шта ћу да ти урадим“, нити на било који други начин;

– да је сагласан да се изведу докази – изјаве сведока В. Т. и М. М, али и да се узму у обзир и изјаве још неколико радника који су били очевици догађаја;

– да је тачно да је И. С. поднео кривичну пријаву против њега и да се предмет води под бројем КТ бр.437/15 у Основном јавном тужилаштву у Нишу, али и да се против И. С. води кривични поступак;

– да је све време у току напада, односно предметног догађаја, поред Б. М. био С. С. који је могао да чује претње и псовке које му је упутио И.С;

– да је тачно да је И. С. отказан уговор о раду јер је учинио тешке повреде радне обавезе и радне дисциплине. Наиме, разлог отказа уговора о раду је физички и вербални напад на њега, као директора производње у службеним просторијама;

– да сматра да су притужба и кривична пријава поднете како би И. С.  злоупотребио припадност ромској националној мањини, да би покушао да оправда насилничко понашање – гађање металним предметом тешким око 0,5 кг у висини његове главе и тиме успео у спору који се води у Основном суду у Нишу чији је предмет престанак радног односа И. С;

– да му није познато да је подносилац притужбе тражио заштиту од послодавца, нити од њега као посредног руководиоца;

– да је у ствари он тај коме треба заштита државних органа од подносиоца притужбе, да је он њега псовао, претио му и напао га наочиглед свих и да му је тиме нарушен углед, част и угрожена безбедност на радном месту.

1.6. Уз изјашњење су поднети и следећи докази: 1) решење о отказу уговора о раду И. С. од 27. јануара 2015. године; 2) службена белешка Полицијске управе у Нишу о изјави Д. М; 3) исказ С. С; 4) изјава Б. М. која је предата Полицијској управи у С. и 5) видео снимак догађаја од 11. децембра 2014. године, снимљен на компакт диску.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у решење о отказу уговора о раду утврђено је да је подносиоцу притужбе отказан уговор о раду код послодавца „М. Д.“ из С. 27. јануара 2015. године, јер је „запослени својом кривицом, поступајући у грубој непажњи, учинио тешке повреде радне обавезе и радне дисциплине – непоштовање радног времена и одлазак са рада без дозволе, туча, изазивање нереда у просторијама, ометање једног или више запослених у процесу рада којим се изразито отежава извршавање радних обавеза“. Такође, утврђено је да је запослени, подносилац притужбе, 11. децембра 2014. године око 14 часова, неовлашћено прекинуо са радом у радно време и напустио своје радно место „да би физички и вербално напао директора производње у службеним просторијама послодавца“.

2.2. М. М, радник предузећа „М. Д.“ из С, назначен у притужби као сведок, доставио је исказ у којем је наведено:

– да је 11. децембра 2014. године, око 14:25 часова био на радном месту у хали механичке обраде и да је у једном тренутку изашао из кабине за заваривање и кренуо према канцеларији, када је приметио да се И. С. и Б. М. гурају а да је С. С. покушавао да их раздвоји;

– да је чуо да се И. С. обратио Б. М. речима: „Дођи овамо, не бежи“ а да је он одговорио: „Шта је, шта хоћеш?“;

– да је И. С. у једном тренутку изговорио: „Ти ћеш да ми псујеш мајку, и још се смејеш, цинички се смејеш“ и да је затим потрчао према М. и да су поново почели да се гурају;

– да му разлог и мотиви свађе нису познати.

2.3. С. С, радник предузећа „М. Д.“ из С. доставио је исказ у којем је наведено:

– да се 11. децембра 2014. године, око 14:00 часова налазио на линији механичка обрада, на средини хале са директором Б. М. који је пратио процес производње.

– да је у халу ушао И. С. и кренуо ка Б. М. који се, крећући се уназад, удаљавао од њега;

– да је у том тренутку дошло до вербалног и физичког напада И. С. на Б. М, да га је псовао „али којим тачно речима не могу да се сетим“;

– да Б. М. није псовао нити викао, већ се само бранио и одгуривао С. од себе;

– да је И. С. кренуо ка излазу а онда узео метални предмет и гађао М, након чега је поново кренуо ка излазу и поново се окренуо и јурнуо ка М;

– да је дошло до физичког сукоба и да је он стао између њих и зауставио И. С. у његовом нападу;

– да је питао М. зашто га је С. напао а да је он био збуњен и одговорио да не зна и да је затечен његовим понашањем, да га је напао а да му се он није ни обратио;

– да га је М. замолио да га отпрати до канцеларије јер се бојао да ће се срести са С;

– да за све време док је био са М. није чуо да је псовао, претио или на било који други начин погрдно назвао И. С.

2.4. Увидом у службену белешку ПУ у Нишу о изјави В. Т, који је у притужби назначен као сведок, а који Поверенику за заштиту равноправности није доставио исказ, наведено је:

– да је 11. децембра 2014. године, око 14:20 часова био на радном месту у хали механичке обраде и да је у једном тренутку чуо галаму и када се окренуо видео је И. С. и Б. М. како се гурају и трче по хали;

– да није видео да ли су се тукли али је чуо да је И. С. рекао: „Шта се смејеш и псујеш ми мајку Циганску“;

– да је сутрадан С. С. изјавио да је чуо да је Б. М. псовао мајку свим радницима у механичкој хали и говорио како ће да га запамте.

2.5. Увидом у службену белешку ПС у С. о изјави Д. М, наведено је:

– да се 11. децембра 2014. године, око 14:20 часова налазио у хали механичке обраде и да је видео да је И. С. напао Б. М. и то тако што је замахивао рукама да га удари у пределу главе и тела, да се М. бранио рукама и бежао од њега покушавајући да се сакрије иза леђа С. С, који је стао између њих;

– да је И. С. псовао Б. М. и у једном тренутку је рекао: „Немој да се цинички смејеш“ након чега је са палете узео комад гвозденог материјала и њиме гађао у правцу М, али га није погодио;

– да је пришао С. и упозорио га да не прави проблеме, на шта он није ништа одговорио већ је изашао из хале.

2.6. Увидом у видео снимак догађаја у радионици предузећа „М. Д.“ из С, од 11. децембра 2014. године, утврђено је:

– да је у хали дошло до вербалне расправе између И. С. и Б. М;

– да је том приликом И. С. замахивао рукама према Б. М. покушавајући да га удари, док се М. бранио избегавајући ударце, након чега се склонио иза присутног радника предузећа;

– да се И. С. обраћао Б. М, пошао ка излазу и потом узео комад предмета и гађао га, али је Б. М. избегао да га предмет погоди;

– да је након тога И. С. поново кренуо ка излазу али се вратио трчећим кораком према Б. М. и физички насрнуо на њега, након чега се коначно удаљио;

– да се Б. М. све време напада бранио, а након одласка И. С. из хале, док су радници гледали у њега, слегао раменима.

2.7. С обзиром да је видео снимак достављен без тонског записа, није било могуће утврдити које речи су упућене приликом описаног догађаја.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Приликом одлучивања у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности  ценила је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је 1998. године ратификовала Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина , која у чл. 4. ст. 1. забрањује било какву дискриминацију на основу припадности националној мањини. Ставом 2. овог члана прописана је обавеза држава да путем одговарајућих мера обезбеде пуну и стварну једнакост припадника националне мањине и припадника већинског народа.

3.4. Устав Републике Србије  у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. т. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Oдрeдбaмa чл. 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. Према одредби чл. 12. Закона о забрани дискриминације, забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако у чл. 16. ст. 1. прописана забрана дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Б. М, директор производње у предузећу „М. Д.“ из С. дискриминисао подносиоца притужбе, на основу његове припадности ромској националној мањини. Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган у чијој је надлежности, између осталог, поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације. Сагласно томе, предмет анализе у овом случају ограничен је на утврђивање постојања евентуалне дискриминације, у складу са одредбама Закона о забрани дискриминације и других релевантних прописа, док евентуалне повреде радних права не спадају у надлежност Повереника за заштиту равноправности.

3.7. На основу навода из притужбе и изјашњења, може се констатовати да је 11. децембра 2014. године у хали предузећа „М. Д.“ из С. дошло до конфликта између И. С. и Б. М, након чега је И. С. отказан уговор о раду. Међутим, изјаве подносиоца притужбе и Б. М. су противречне у делу који је релевантан за оцену да ли је дошло до дискриминације на основу националне припадности. Наиме, према наводима из притужбе, Б. М. је подносиоцу притужбе, приликом расправе опсовао „мајку Циганску“ и претио речима: „Видећеш шта ћу да ти урадим“, док је Б. М. у свом изјашњењу навео да није псовао И. С. уопште, није опсовао „мајку Циганску“ нити му је претио.

3.8. Неспорно је да се искази сва четири очевица подударају у вези са главним елементима спорног догађаја. Повереница констатује да је у изјави коју је В. Т. дао ПУ Ниш 12. децембра 2014. године, наведено да је И. С. приликом расправе изјавио: „Шта се смејеш и псујеш ми мајку циганску“. В. Т. је послат захтев да достави исказ на ове и друге околности које су му познате у вези са спорним догађајем, али како он свој исказ није доставио у остављеном року, Повереници за заштиту равноправности били су на располагању само искази других сведока, као и наводи из притужбе и изјашњења. Према исказима очевидаца Д. М. и С. С, које је уз изјашњење доставио Б. М. и М. М, који је у притужби назначен као сведок и који је свој исказ доставио у својству сведока, може се утврдити да је 11. децембра 2014. године дошло до вербалног и физичког сукоба између И. С. и Б. М, али да ниједан од тројице очевидаца није чуо да је Б. М. опсовао И. С. „мајку Циганску,“ нити да је И. С. рекао да га је он псовао тим речима.

3.9. На основу видео снимка догађаја који је предмет притужбе, може се констатовати да јесте дошло до свађе између И. С. и Б. М, односно до напада И. С. на Б. М, али се услед недостатка тонског записа, не може утврдити које речи су том приликом упутили један другоме.

3.10. Имајући све ово у виду, може се констатовати да у току поступка нису понуђени докази који би поткрепили наводе из притужбе да је Б. М, директор производње у предузећу „М. Д.“ из С, приликом расправе 11. децембра 2014. године, опсовао И. С. „мајку Циганску“.

3.11. Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности констатује да није утврђено да је Б. М, директор производње предузећа „М. Д.“ из С. дискриминаторно поступио према И. С.

4. МИШЉЕЊЕ

Није утврђено да је Б. М, директор производње предузећа „М. Д.“ из С. дискриминаторно поступио према И. С. на основу његовог личног својства – припадности ромској националној мањини.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић


microsoft-word-icon Притужба И.С. против Б.М. због дискриминације на основу националне припадноси у области рада Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top