Препорука мера за остваривање равноправности Републичкој изборној комисији

бр. 021-01-00655/2019-02      датум:  20.11. 2019.

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, Повереник за заштиту равноправности упућује Републичкој изборној комисији

 

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује Републичкој изборној комисији:

 

– да предузме све неопходне мере и активности из своје надлежности у циљу обезбеђивања приступачних бирачких места уз обезбеђивање комуникација и информација, како би се свим особама са инвалидитетом, као и другим лицима која се отежано крећу, чују или виде, омогућило самостално и равноправно учешће на изборима.

Републичка изборна комисија ће обавестити Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њоме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Поступајући по притужбама грађана и грађанки, уочено је да је у ранијим изборним поступцима било бирачких места која на дан избора нису била приступачна особама са инвалидитетом и другим лицима која се отежано крећу. Наиме, неки од објеката у којима су спровођени избори, на дан избора нису били приступачни особама са инвалидитетом које користе колица или бирачима који се отежано крећу, односно бирачка места су се налазила у објектима са физичким баријерама (на спрату без лифта, са тешким улазним вратима, степеницама и сл), као и у објектима до којих је прилаз неприступачан (нпр. прилаз је изузетно стрм, високи прагови, уски пролази, нема обезбеђеног паркинг места за особе са инвалидитетом и сл). Такође, поједина бирачка места нису била прилагођено особама са сензорним инвалидитетом у смислу да није постојала комуникација и информације са бирачима са сензорним инвалидитетом. Поред тога, на досадашњим изборима није била обезбеђена приступачност изборног материјала, односно гласачких листића за слепе и слабовиде особе.

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[3] Према одредби члана 23. људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите, а члан 52. Устава Републике Србије прописује да је изборно право опште и једнако, а гласање тајно и лично.

Република Србија је ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом[4], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[5]. Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом омогући да самостално и у потпуности учествују у свим аспектима живота. Те мере се, између осталог, предузимају да би особама са инвалидитетом осигурале приступ изграђеном окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информацијске и комуникацијске технологије, као и другим услугама и објектима намењеним јавности, како у урбаним тако и у руралним срединама[6]. Чланом 29. Конвенције уређено је питање учешћа особа са инвалидитетом у политичком и јавном животу. Наиме, државе стране уговорнице гарантују особама са инвалидитетом политичка права и могућност да их уживају на равноправној основи са другима, и обавезују се да осигурају да особе са инвалидитетом могу ефикасно и потпуно да учествују у политичком и јавном животу равноправно као и други, непосредно или преко слободно изабраних представника, укључујући право и могућност да особе са инвалидитетом гласају и буду биране, између осталог, тако што ће обезбедити да процедуре гласања, средства и материјали буду прикладни, приступачни и лаки за разумевање и коришћење.

Препорука Комитета министара Савета Европе Rec (2006)5 за спровођење акционог плана Савета Европе за промовисање права и пуно учешће особа са инвалидитетом у друштву, идентификује сет циљева које државе чланице треба да имплементирају у овој области. У препоруци се наводи да је учешће свих грађана у политичком и јавном животу од суштинског значаја за развој демократског друштва. Друштво мора да осликава разноликост њених грађана и да просперира на различитим искуствима и знању њених чланова. Зато је важно да особе са инвалидитетом могу да се користе својим правом гласа и да учествују у тим активностима. Конкретне активности које држава треба да предузме у спровођењу циљева, између осталих, су и да обезбеди да поступак гласања и гласачка места буду приступачна и доступна особама са инвалидитетом тако да могу остварити своје демократско право, те омогућити, према потреби, пружање помоћи приликом гласања; заштити право особа са инвалидитетом да гласају тајним гласањем и, према потреби, на њихов захтев, омогућити да им особа према њиховом избору пружи помоћ приликом гласања, као и да се побрине да ниједна особа са инвалидитетом не изгуби право гласа или право учествовања на изборима због свог инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се односе на заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Одредбама члана 26. став 1. прописано да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[8], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у поступцима пред органима јавне власти. Одредбама члана 11. забрањено је да орган јавне власти својом радњом или пропуштањем радње врши дискриминацију особа са инвалидитетом, као и да орган јавне власти врши дискриминацију особа са инвалидитетом када поступак остваривања права особа са инвалидитетом води на начин који фактички онемогућује или знатно отежава остваривање права. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. истог члана прописано да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Закон даље у члану 34. став 1. прописује обавезу органа јавне власти да предузме мере за обезбеђивање равноправности особа са инвалидитетом у поступцима пред тим органом, односно одредбама члана 38. прописано је да су сви органи државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни да предузимају активности с циљем стварања једнаких могућности за особе са инвалидитетом и да у тим активностима обезбеде учешће особа са инвалидитетом и њихова удружења.

Законом о планирању и изградњи[9], прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу морају пројектовати, градити и одржавати тако да се свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогући несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

Правилник о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[10], у члану 3. став 1. тачка 7, прописује да приступачност представља резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике или године старости, осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак или рад.

Одредбама члана 34. Закон о избору народних посланика[11] прописане су надлежности Републичке изборне комисије. Републичка изборна комисија се између осталог, стара о законитости спровођења избора, организује техничку припрему за изборе, утврђује јединствене стандарде за изборни материјал, прописује обрасце и правила за спровођење изборних радњи прописаних овим законом и образује бирачке одборе и именује председника и чланове бирачких одбора. Даље је одредбама члана 37. овог закона прописано да бирачки одбор непосредно спроводи гласање на бирачком месту, обезбеђује правилност и тајност гласања, утврђује резултате гласања на бирачком месту и обавља друге послове одређене овим законом. Бирачки одбор се стара о одржавању реда на бирачком месту за време гласања, док ближа правила о раду бирачког одбора прописује Републичка изборна комисија.

Одредбама чл. 52. до 87. Закона о избору народних посланика уређено је спровођење избора. Одредбама члана 52. прописано је да ближа правила у вези са бирачким местом прописује Републичка изборна комисија, док је одредбама члана 55. став 1. прописано да сваки бирач гласа лично, а одредбама става 7. овог члана да ближа упутства о мерама којима се обезбеђује тајност гласања утврђује Републичка изборна комисија.

Републичка изборна комисија ближе прописује облик и изглед гласачких листића, начин и контролу њиховог штампања и достављање и руковање гласачким листићима (члан 60. став 7.) и прописује садржину и облик изборног материјала потребних за спровођење избора у року од 15 дана од дана њеног именовања (члан 66.). Одредбама чл. 72. и 72а прописани су поступци гласања бирача који нису у могућности да гласају лично и који нису у могућности да гласају на бирачком месту. Бирач који није у могућности да на бирачком месту лично гласа (слепо, неписмено или лице са инвалидитетом) има право да поведе лице које ће уместо њега, на начин који му оно одреди, испунити листић, односно обавити гласање. Бирач који није у могућности да гласа на бирачком месту (немоћно или спречено лице) може, најкасније до 11 часова на дан гласања, обавестити бирачки одбор о томе да жели да гласа.

У Анализи приступачности бирачких места у Београду, Крагујевцу и Сомбору које је спровело Удружење Центар за самостални живот особа са инвалидитетом Београд, као општи закључак наведено је да је анализа приступачности бирачких места показала да су поједини објекти који су одређивани за бирачка места пре свега неприступачни за особе која користе инвалидска колица или се отежано крећу. Најчешће препреке су улази у зграде, степеницe, високи прагови, затим преуска врата, са тешким механизмима за отварање. У овој анализи је наведено да је најлошија ситуација када је у питању комуникацијска и информациона приступачност за слепе, слабовиде, глуве и наглуве особе, јер је у просеку у овим градовима највећи број бирачких места био неприступачан, док код малобројних постоје систем знакова за оријентацију у простору или индуктивна петља. Такође, у анализи је наведено и да паркинг места за особе са инвалидитетом нису обележена или су непрописно обележена[12].

Резултати наведене анализе, као и пракса Повереника за заштиту равноправности, показују да је нажалост, одређени број објеката који су у јавној употреби и даље неприступачнo за особе са инвалидитетом. У складу са законом, Републичка изборна комисија одређује бирачка места на предлог јединица локалних самоуправа и надлежна је да прописује ближа правила о раду бирачког одбора, као и ближа правила у вези са бирачким местима. С обзиром да Републичка изборна комисија нема увид у стварно стање објеката предложених за бирачка места, као и да се за бирачка места најчешће предлажу објекти у јавној употреби за које би се могло претпоставити да су, у складу са прописима, приступачни особама са инвалидитетом, постоји опасност да се одреди да бирачко место буде у објекту који није приступачан особама са инвалидитетом.

Због тога, Повереник за заштиту равноправности препоручује Републичкој изборној комисији да приликом доношења упутства за спровођење избора, посебно укаже на потребу предлагања бирачких места која су приступачна за особе са инвалидитетом. Било би целисходно да се упутством нагласи законска обавеза да бирачка места буду приступачна за особе са инвалидитетом и да су јединице локалне самоуправе посебно дужне да предлаже објекте који испуњавају стандарде приступачности. Потребно је јединице локалне самоуправе упутити да је за објекте у којима ће се налазити бирачка места потребно предлагати објекте чији је првенствено улаз приступачан, врата довољно широка за пролаз колица, са обележеним паркинг местом за особе са инвалидитетом и приступачним прилазом објекту, као и да уколико објекат има приступачно приземље, гласање буде организовано у овим деловима објекта. Такође, потребно је и посебно упутити бирачке одборе да на бирачким местима морају бити уклоњене комуникационе и информационе баријере и охрабрити их да сарађају са локалним удружењима особа са инвалидитетом у начину превазилажења баријера на бирачким местима.

Иако Закон о избору народних посланика, који је општи закон у овој области, и чије се поједине одредбе примењују на поступак и спровођење избора на свим нивоима власти, прописује могућност изласка на терен комисије, у случају када лице због немоћи или спречености није у могућности да дође лично, Повереник за заштиту равноправности указује да особе са инвалидитетом нису немоћне особе, и у могућности су да лично и самостално користе јавне површине и објекте, користе услуге и обављају активности под предусловом да је испуњена законска обавеза да такви објекти и површине буду приступачни. Надаље, чињеница да је одређен алтернативан начин гласања особа са инвалидитетом, односно свим лицима која нису у могућности да гласају, не представља ослобађање од обавезе да се учини бирачко место приступачним, а нарочито уколико се узме у обзир да се прописивањем овакве алтернативне могућности не обезбеђује и не унапређује самосталност особа са инвалидитетом као и њихова укљученост у све аспекте живота.[13] Такође, Повереник указује и да је Комитет за права за особе са инвалидитетом у својим Закључним запажањима о извештају о Србији између осталог препоручио да држава треба да обезбеди да особе са инвалидитетом буду укључене у предстојеће изборе и да им буде омогућен приступ биралиштима и материјалима из кампање.[14]

Такође, у Републици Србији до сада, гласачки листићи нису штампани на Брајевом писму, нити је слепим и слабовидим особама било омогућено да гласају коришћењем шаблона, тј. посебних образаца који одговарају гласачким листићима и имају на себи отворе на местима који одговарају местима редних бројева испред имена кандидата на гласачким листићима. Слепе и слабовиде особе могле су да гласају уз асистенцију помагача.

Након извршене анализе праксе земаља региона и Европе[15] о приступачности избора слепим и слабовидим особама, може се констатовати да само мањи број земаља у Европи обезбеђује слепим и слабовидим особама пуно право на лично и тајно гласање штампањем гласачких листића на Брајевом писму и/или израдом шаблона, тј. посебних образаца који одговарају гласачким листићима и имају на себи отворе на местима који одговарају местима редних бројева испред имена кандидата на гласачким листићима.

Повереник истиче да су у правној пракси као начин гласања слепих и слабовидих препозната оба система, негде кумулативно, а негде алтернативно због тога што има слепих и слабовидих лица која не познају Брајево писмо. Свакако, и поред овако обезбеђеног начина за остваривање права, сваки слепи бирач, поред наведеног, има право да, уколико то жели и захтева, дође на бирачко место у пратњи лица које ће према његовим упутствима обавити гласање уместо њега.

Имајући у виду наведено Повереник је мишљења да у наредном периоду треба размотрити добре праксе из земаља које су увеле приступачност изборних листића за слепе и слабовиде, како би се свим грађанима и грађанкама омогућило непосредно гласање на изборима.

На крају, Повереник указује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота на равноправној основи. То је основни предуслов за пуну инклузију особа са инвалидитетом у све друштвене области, која не треба да буде индивидуална ствар и проблем особа са инвалидитетом, већ циљ целокупног друштва ради остваривања заједничког интереса и просперитета.

Увидом на званичну интернет презентацију Републичке изборне комисије[16], Повереник је дошао до сазнања да су чланови Републичке изборне комисије, 31. октобра 2019. године разговорали са представницима Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Србије о могућностима за унапређење приступачности изборног процеса особама са инвалидитетом. У саопштењу је истакнуто да је на састанку закључено да је изузетно битно укључити и особе са инвалидитетом у рад изборних органа и да се таква препорука може упутити политичким партијама када предлажу чланове бирачких одбора, као и да у оквиру обуке особа задужених за спровођење избора треба да се посвети пажња особама са инвалидитетом. Повереник похваљује предузете кораке у остваривању сарадње са организацијом цивилног друштва и констатује да је то добар пут у превазилажењу постојећих изазова у унапређењу остваривања права особа са инвалидитетом.

Имајући у виду наведено, у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упућена је ова препорука мера за остваривање равноправности.

[1] Члан 33. став 1. тaч. 7. и 9. Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[2] „Службени гласник РС”, број 98/06

[3] Устав Републике Србије, члан 21.

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[5] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 1. ст. 1.

[6] Конвенција о правима особа са инвалидитетом, члан 9. ст. 1. и 2.

[7] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[8] „Службени  гласник РС“, број 33/06

[9] „Службени гласник РС”, бр.72/09, 81/09,64/10, 24/11,121/12,42/13, 50/13, 98/13,132/14 и145/14

[10] „Службени гласник РС”, број 22/15

[11] „Службени гласник РС“, бр. 35/00, 57/03 – одлука УСРС, 72/03 – др. закон, 75/03 – испр. др. закона, 18/04, 101/05 – др. закон, 85/05 – др. закон, 28/11 – одлука УС, 36/11 и 104/09 – др. закон

[12] http://www.cilsrbija.org/ebib/201807241412210.analiza_pristupacnosti_birackih_mesta_beograd_kragujevac_sombor%20.pdf

[13] Semikhvostov v.Russia, представка бр. 2689/12, пресуда од 6. фебруара 2014. године

[14] садржај доступан на: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/dokument_file/zakljucna_zapazanja_komiteta_za_prava_osoba_sa_invaliditetom_srb.pdf

[15] http://www.euroblind.org/newsletter/2018/november/en/ava-accessible-voting-awareness-raising-report-accessibility-elections

[16] http://www.rik.parlament.gov.rs/aktivnosti-saopstenja.php#a12

 

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПрепорука мера за остваривање равноправности Републичкој изборној комисијиDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top