Мишљење на Предлог правилника о начинима препознавања облика злостављања, злоупотребе, дискриминацијe и насиља над децом у спорту

бр. 011-00-00001/2019-02 датум:  30.1.2019.

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Предлог правилника о начинима препознавања облика злостављања, злоупотребе, дискриминацијe и насиља над децом у спорту

 

Министарство омладине и спорта је дописом број 011-00-12/2018-03 од 21.1.2019. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Предлог правилника о начинима препознавања облика злостављања, злоупотребе, дискриминације и насиља над децом у спорту (у даљем тексту: Предлог правилника), ради давања мишљења.

 

Уставом Републике Србије[2] у члану 21. прописана је забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, док је у ставу 4. овог члана утврђено да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Такође, у члану 64. Устава између осталог утврђено је да деца уживају људска права примерено свом узрасту и душевној зрелости, као и да су заштићена од психичког, физичког, економског и сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања.

Одредбама члана 19. Конвенције о правима детета[3] утврђено је да ће државе чланице предузети све одговарајуће законодавне, административне, социјалне и образовне мере ради заштите детета од свих облика физичког или менталног насиља, повреда или злоупотребе, занемаривања или немарног односа, малтретирања или експлоатације, укључујући и сексуалну злоупотребу, док је на бризи код родитеља, законитих старатеља или неког другог лица коме је поверена брига о детету. У ставу 2. овог члана између осталог утврђено је да такве заштитне мере треба да обухвате, утврђивања, пријављивања, прослеђивања, истраге, поступања и праћења случајева злостављања детета и, по потреби, обраћања суду. Чланом 34. Конвенције државе чланице се обавезују да заштите дете од свих облика сексуалног израбљивања и сексуалне злоупотребе, док је чланом 36. утврђена обавеза држава чланица да штите дете од свих других облика експлоатације штетне за дете.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, чланом 22. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице, док ставом 2. овог члана забрањено је дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању, брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позивање на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола, као и прављење разлике према здравственом стању, имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, односно старатеља и чланова породице.

Породичним законом[4] у члану 6. тачки 2. утврђено је да држава има обавезу да предузима све потребне мере за заштиту детета од занемаривања, од физичког, сексуалног и емоционалног злостављања те од сваке врсте експлоатације.

Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања који је усвојен у циљу имплементације одредаба прописаних Конвенцијом Уједињених нација о правима детета, злоупотребу или злостављање детета дефинише као све облике физичког и/или емоционалног злостављања, сексуалну злоупотребу, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања дететовог здравља, његовог преживљавања, развоја или достојанства у оквиру односа који укључује одговорност, поверење или моћ. Дефиниције злостављања и занемаривања детета садржане у овом протоколу у складу су са дефиницијама усвојеним на Консултацији о спречавању злоупотребе деце у Светској здравственој организацији у Женеви, 1999. године, које је прихватило и Међународно удружење за превенцију злоупотребе и занемаривања деце (ISPCAN) у документу Интерсекторски приступ злостављању деце (2003). Протоколом су дефинисани и физичко злостављање, сексуална злоупотреба, емоционална злоупотреба, занемаривање и немарно поступање и експлоатација деце. Такође, наведени документ прописује и начин заштите детета од злостављања и занемаривања, као и начин препознавања и пријављивања случајева злостављања надлежном органу, односно служби.

Након извршене детаљне анализе Предлога правилника, Повереник најпре даје начелну примедбу на текст Предлога правилника, који у чл. 6, 7, 8, 9, 10, 11. и 12. дефинише појмове који су већ утврђени Конвенцијом Уједињених нација о правима детета, Законом о забрани дискриминације и Општим протоколом за заштиту деце од злостављања и занемаривања и који представљају законску материју. Одредбама члана 15. став 2. Закона о државној управи[5] прописано је да се правилником могу разрађивати само поједине одредбе закона или прописа Владе. Такође, одредбом члана 4. став 8. Закона о спорту[6] дат је законски основ за доношење овог правилника који је ужи од материје која је Предлогом правилника уређена. Наиме овим чланом прописано је да ближе услове о начинима препознавања облика злостављања, злоупотребе, дискриминације и насиља над децом споразумно прописују министар, министар надлежан за унутрашње послове, министар надлежан за правосуђе и министар надлежан за здравље. Такође указујемо да дате дефиниције нису у складу са појмовима који су већ дефинисани Конвенцијом, Законом о забрани дискриминације и Општим протоколом.

Даље, чланом 4. Предлога правилника као могући начини препознавања облика злостављања, злоупотребе, дискриминације и насиља над децом у спорту прописани су непосредно опажање, пријава и други начин на који се може препознати постојање неког од облика наведених у Предлогу правилника. Повереник указује да је Општим протоколом за заштиту деце од злостављања и занемаривања у глави IV тачка 1. већ прописан поступак препознавања злостављања и занемаривања детета. Наиме, у глави IV тачка 1.1. Општег протокола прописано да је први корак у заштити откривање злостављања и занемаривања детета, као и да је оно уједно и најосетљивији део тог процеса, од кога, у великој мери, зависи даљи ток заштите детета. Сагласно наведеном, а имајући у виду да је Општим протоколом већ утврђено да се злостављање и занемаривање најчешће открива препознавањем знакова повреде на детету или понашања детета и породице који указују на могућност злостављања/ занемаривања детета; поверавањем које може бити директно – од страна самог детета или индиректно – од стране других особа које имају сазнање или сумњу да је дете злостављано (родитељ или други члан породице, комшије, вршњаци, наставници), Повереник је мишљења да је потребно усагласити одредбу прописану у члану 4. Предлога правилника са Општим протоколом.

Чланом 5. Предлога правилника прописано је да пријаву злостављања, злоупотребе, дискриминације и насиља над децом у спорту може поднети лице које је учлањено, запослено или на други начин, непосредно или посредно ангажовано у организацији у области спорта.  Повереник указује да је Породичним законом у члану 263. став 3. утврђено да је право и дужност свих дечјих, здравствених и образовних установа, установа социјалне заштите, правосудних и других државних органа, удружења и грађана да обавесте јавног тужиоца или орган старатељства о разлозима за заштиту права детета, те је сагласно томе неопходно размотрити могућност за измену члана 5. Предлога правилника и његово усаглашавање са прописаном одредбом Породичног закона.

На крају још једном указујемо да је чланом 10. став 1. Предлога правилника извршено дефинисање појма дискриминације деце у спорту на начин који није у складу са појмом дискриминације и дискриминаторског поступања који је утврђен Законом о забрани дискриминације. Такође ставом 2. овог члана утврђено да је дискриминација и подстицање и навођење других на дискриминацију, чиме се Предлогом правилника, као актом ниже правне снаге уводе појмови навођење и подстицање на дискриминацију који нису утврђени тренутно важећим Законом о забрани дискриминације, који је акт више правне снаге.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] Закон о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 4/96 и 2/97

[4] Породични закон („Службени гласник РС“, број 18/05, 72/11 – др. закон и 6/15)

[5] Закон о државној управи („Службени гласник РС“, број 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 и 30/18 – др. закон)

[6] Закон о спорту („Службени гласник РС“, број 10/16)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење на Предлог правилника о начинима препознавања облика злостављања, злоупотребе, дискриминацијe и насиља над децом у спорту Download


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misljenje-na-predlog-pravilnika-o-nacinima-prepoznavanja-oblika-zlostavl%D1%98anja-zloupotrebe-diskriminacije-i-nasil%D1%98a-nad-decom-u-sportu-cir">
back to top