Мишљење Синдиката против „Р.“ а.д. због дискриминаторног поступања према запосленој због личног својства члана породице – чланство у политичким, синдикалним и другим организацијама

бр. 07-00-499/2017-02  датум: 21.3.2018.

 

                                                 МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Синдиката р. г. и ИГМ С, поднете у име и уз сагласност Д. С. против послодавца компаније „Р.“ а.д. М. З. и А. С. генералног директора, због дискриминације на основу личног својства члана породице Д. С. – чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и њеног личног својства – пола. Подносилац је у притужби, између осталог, навео да је директор предузећа почео са дискриминаторним поступањем према Д. С. од избора њеног супруга за председника синдикалне организације, те да се дискриминаторно поступање огледало најпре у нуђењу споразумног раскида радног односа Д. С. који је она одбила, да би након тога била упућена на рад код другог послодавца, затим на плаћено одсуство и на крају распоређена са места лаборанткиње са средњом стручном спремом на место помоћне раднице. Даље је наведено да након што је директор сазнао да је супруг Д. С. покренуо судски поступак због незаконитог отказа уговора о раду, наставио је са дискриминацијом према Д. С., па ју је тако упутио на рад у РЈ Каменолом где сама ручно преноси камење тежине 2-3 килограма са једног места на друго, уз претходно ручно чишћење камена од земље, док машине стоје. У изјашњењу на притужбу директор компаније „Р.“ а.д, између осталог, навео је да је поред Д. С, на рад код другог послодавца, упућено још око 20 запослених, и да су обично били упућивани они запослени који су били на одсуству због смањеног обима производње. Затим, у изјашњењу је наведено и да се Д.С. по престанку радног односа код другог послодавца вратила на радно место са којег је и била упућена, али с обзиром да послове лаборанткиње обавља друга запослена, није постојала потреба за две лаборанткиње, а компанија „Р“ се бави производњом камених агрегата, тако да се сва делатност обавља у каменолому. У току поступка је утврђено да су све промене у радноправном статусу Д. С. (понуда за споразумни раскид радног односа, упућивање на плаћено одсуство, упућивање на рад код другог послодавца, премештај на ниже радно место, са тежим условима рада), уследиле након именовања њеног супруга за повереника синдикалне организације „Р.“. Стога, а имајући у виду да су описани поступци руководства компаније уследили након именовања супруга Д. С, М. С, за повереника синдикалне организације Р, а да компанија није понудила доказе којима би оповргла тврдње наведене у притужби, Повереник за заштиту равноправности је, по спроведеном поступку, у складу са правилом о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације правилом из члана 45. Закона о забрани дискриминације, утврдио да је Д. С. неоправдано стављено у неједнак положај на раду, на основу личног својства свог супруга – чланства у синдикалној организтацији. Стога, Повереник је дао мишљење да је компанија „Р.“ а.д. из М. З. прекршила одредбе члана 6. у вези са члановима 16. и 25. Закона о забрани дискриминације. Због тога је компанији „Р.“ а.д. препоручено да предузме све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према Д. С, да донесе Кодекс равноправности у циљу спречавања дискриминације и унапређења равноправности у радном окружењу колектива код послодавца „Р.“ а.д., као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Синдиката р. г. и ИГМ С., у име и уз сагласност Д. С., против послодавца компаније „Р.“ а.д. М. З. и генералног директора А. С., због дискриминације на основу личног својства члана породице – чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и њеног личног својства – пола.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да су Д. С. и њен супруг запослени у „Р.“ а.д. М. З, и да је директор предузећа почео са дискриминаторним поступањем према њима, од избора М. С. за председника синдикалне организације;
  • да се дискриминаторно поступање огледало најпре у нуђењу споразумног раскида радног односа Д. С. који је она одбила, да би након тога била упућена на рад код другог послодавца, затим на плаћено одсуство и на крају распоређена са места лаборанта са средњом стручном спремом на место помоћне раднице (чистачице);
  • да је све анексе уговора о раду морала да прихвати, како би остала на послу;
  • да јој је у периоду од марта до септембра 2017. била уплаћивана зарада која је испод минималне зараде, због чега је 7. септембра 2017. године отишла на разговор са директором предузећа, којем су присуствовала и два његова блиска сарадника;
  • да се током тог разговора озбиљно узнемирила због претећег и љутитог става директора, због чега јој је позлило и морала је да се обрати лекару;
  • да је након тога њен супруг, М. С., разговарао са директором у којем је изнео незадовољство понашањем према његовој супрузи, након чега је уследио његов отказ и подношење тужбе против послодавца;
  • да је након што је сазнао за покренути судски поступак, директор наставио са непопуларним мерама према Д. С., па је тако наредио управнику каменолома Н. С., да је упути на рад у РЈ Каменолом где сама ручно преноси камење тежине 2-3 килограма са једног места на друго, уз претходно ручно чишћење камена од земље, док машине стоје;
  • да се овај посао до тада никада није обављао ручно, нису га радиле жене и нити га је обављао само један извршилац;
  • да је Д. С. обављала овај посао 22, 23. и 24. новембра 2017. године али се убрзо због рада на отвореном и хладноће, разболела и обратила лекару, те је у међувремену лист „Д.“ писао о овом случају након чега је враћена у Управну зграду;
  • да је 8. децембра 2017. године поново, усменим налогом Н. С, упућена на рад у каменолом ради прикупљања грубог отпадног материјала (гума, гвожђа, отпадног дрвета и друго), без права да уђе у затворен простор да се угреје;
  • да Д. С. сматра да је основни разлог за погоршање њене радне позиције и дискриминаторног поступања послодавца према њој, околност да је њен супруг организовао штрајк запослених због неисплаћених зарада и неплаћених доприноса, односно чињенице да је председник синдиката.
    • Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) уговор о раду бр. 047 од децембра 2014. године; 2) решење о упућивању на плаћено одсуство бр. М-047 од 31. децембра 2014. године; 3) понуда за закључивање Анекса Уговора о раду бр. 047 од 21. септембра 2015. године; 4) анекс Уговора о раду у случају упућивања запосленог код другог послодавца у исто место рада без сагласности запосленог бр. 047 од 29. септембра 2015. године; 5) решење „МБА Р. М.“ о престанку радног односа на одређено бр. 1855/17 од 24. фебруара 2017. године; 6) извештаји о привременој спречености за рад од 6. и 19. октобра, 17. новембра и 6. децембра 2017. године; 7) анекс Уговора о раду бр. 047 од 1. јуна 2012. године; 8) записник са изборног састанка синдикалне организације Р. бр. 2-8 од 1. децембра 2014. године; 9) потврда о лицу овлашћеном за представљање и заступање Синдикалне организације бр. 155 од 21. новембра 2017. године, 10) потврда да је Д. С. чланица синдикалне организације Р. бр. 237 и 11) чланци из дневног листа „Д.“, под насловима „Добио отказ јер је штитио супругу и раднике“, „Жена пребацује камење ручно, машине стоје“, „После боловања лаборанткиња враћена у каменолом“.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, па је у складу са чланом став 1. Закона о забрани дискриминације[1], у току поступка затражено изјашњење А. С., директора „Р.“ а.д. М. З.
    • У изјашњењу А. С, између осталог, наведено је:
  • да су наводи изнети у притужби лажни, неистинити, и нетачни у делу који се односи на Д. и М. С.;
  • да није тачно да је Д. С. упућена на рад код другог послодавца јер је њен супруг председник синдикалне организације, из разлога што је упућивана у складу са чланом 174. Закона о раду на период од годину дана;
  • да је Д. С. пре истека рока од годину дана доставила изјаву да је сагласна да ради код другог послодавца и дуже од годину дана, док трају разлози за упућивање;
  • да је поред ње, у том периоду, на рад код другог послодавца упућено још око 20 запослених, и да су обично били упућивани они запослени који су били на одсуству због смањеног обима производње;
  • да се Д. С. по престанку радног односа код другог послодавца вратила на радно место са којег је и била упућена, али с обзиром да послове лаборанта обавља друга запослена, није постојала потреба за две лаборанткиње;
  • да је због потребе процеса рада и организације Д. С. понуђен анекс уговора о раду за послове помоћног радника, не спремачице, уз опис посла који је прописан у Правилнику о организацији и систематизацији радних места;
  • да је Д. С. прихватала да потпише анексе уговора о раду и никада није оспоравала њихову законитост;
  • да наводи да су јој исплаћиване зараде испод прописаног минималног прописа нетачни, јер Инспекторат за рад није нашао неправилности приликом обрачуна зараде;
  • да су наводи из притужбе о догађају који се десио 7. септембра 2017. године неистинити, те је тачно да су тог дана имали разговор али да се није понашао непримерено и да се током разговора пожалила да јој није добро и мора код лекара, што је он и прихватио;
  • да је нетачна тврдња да је Д. С. премештена на рад у РЈ Каменолом због тога што је њен супруг покренуо судски спор, јер се компанија „Р.“ бави производњом камених агрегата, тако да се сва делатност обавља у каменолому;
  • да сматрају да се овом притужбом, М. С. преко супруге користи како би јавност даље доводио у заблуду;
  • да према Д. С. не постоји ни један вид дискриминације.
    • На захтев Повереника за заштиту равноправности да изјашњење допуни у погледу достављања доказа и чињеница које се односе на радно правни статус Д. С.,  А. С. је допунио изјашњење дописом у којем је, између осталог, наведено:
      • да је Д. С. запослена у „Р.“ а.д. од 12. маја 1983. године и да је од тада била распоређивана на она радна места која су била потребна ради обављања процеса рада и организације посла, а то су били послови манипуланта, пословође, референта за комисиону опрему, лаборанта и помоћног радника;
    • да у односу на спорну слику која је објављена у дневном листу „Д.“ на којој се налази Д. С., изјављује да је иста намерно исконструисана и злоупотребљена како би се привукла медијска пажња, а да је Д. С. дана када је направљена слика заједно са још једним радником Ј.Д. била задужена да ручно склања ситно камење како машине не би исекле гуме, притом је у систематизацији та радња прописана;
    • да је Д. С. понуђен анекс уговора за премештај на позицију помоћне раднице, зато што није постојала потреба за две лаборанткиње. У моменту упућивања Д. С. на рад код другог послодавца друга запослена, Д.Ц, се такође налазила на позицији лаборанта, на којој се налази од 1989. године, и није премештана на другу позицију. Да Д.Ц. има завршену хемијску школу и своје задатке обавља стручно, савесно, на време и одговорно, те је из тих критеријума изабрана да остане на позицији лаборанта у моменту када је постоји потреба за једним радним местом уместо дотадашња два;
    • да у Служби производње камена ради око 30 мушкараца и две жене – Д. С. и Д.Ц.
    • да је у оквиру компаније регистрован један синдикат, и то: синдикална организација Р.;
    • да претпоставља да је до сада било доста организованих штрајкова у предузећу, као и да им наплата потраживања представља проблем што може довести до незадовољства запослених;
    • да је током 2015. и 2016. године било око 20 запослених који су због смањеног обима производње упућивани на рад код другог послодавца, као и доста запослених који су упућени на плаћено одсуство због смањеног посла;
      • У прилогу изјашњења достављени су: 1) понуда за закључивање Анекса Уговора о раду бр. 047 од 21. септембра 2015. године, 2) анекс Уговора о раду бр. 047 од 29. септембра 2015. године, 3) сагласност Д. С. М-047 од 16. септембра 2016. године, 4) понуда за закључивање Анекса Уговора о раду бр. 047 од 7. марта 2017. године, 5) анекс Уговора о раду бр. 047 од 7. марта 2017. године, 6) Изјава бр. 01-248/1 од 8. септембра 2017. године, 7) изјава бр. 01-248/2 од 8. септембра 2017. године, 8) решење Инспектората рада бр. 389-117-263/2017-02 од 8. новембра 2017. године, 9) листа радника из Р. а.д. који су упућени на рад код другог послодавца у 2015. и 2016. години, 10) решење о ступању на рад бр. 516 од 15. новембра 1982. године, 11) решење бр. 516 од 31. марта 1983. године, 12) решење бр. 516 од 6. јула 1983. године, 13) привремено решење бр. 516 од 2. августа 1983. године, 14) решење бр. 516 од 21. јуна 1985. године, 15) решење о привременом распореду радника бр. 516 од 24. марта 1986. године, 16) решење о бр. 516 од 18. јуна 1986. године, 17) решење бр. 516 од 21. октобра 1986. године, 18) решење бр. 516 од 30. марта 1987. године, 19) решење бр. 196 од 1. септембра 1992. године и 20) Правилник о организацији и систематизацији послова бр. 01-758/1 од 10. октобра 2014. године.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у достављену документацију, утврђено је да је Д. С. запослена у компанији „Р.“ а.д. од 15. новембра 1982. године, најпре као пословођа у РЈ Каменолом, затим на радном месту манипулант, након чега се опет распоређује на послове пословође, референта за камионску опрему, да би се на пословима лаборанта налазила од 1. септембра 1992. године. Анексом уговора о раду, бр. 047 од 1. децембра 2014. године, распоређена је на радно место лаборанта. Решењем о упућивању на плаћено одсуство бр. М-047 од 31. децембра 2014. године, Д. С. је упућена на плаћено одсуство у трајању од 45 радних дана. Даљим увидом у документацију утврђено је да је привремено упућена на рад код другог послодавца „МБА – Р. М. Н.“ д.о.о. Б, на позицију руководиоца лабораторије, у периоду од 29. септембра 2015. године до 28. фебруара 2017. године. Након тога, по повратку на рад код послодавца Р. а.д, анексом уговора о раду бр. 047 од 7. марта 2017. године, Д. С. је премештена на радно место помоћни радник.
  • Увидом у Записник са изборног састанка синдикалне организације Р. бр. 2-8 од 1. децембра 2014. године, утврђено да је М. С, супруг Д. С., одлуком председништва синдиката именован за повереника синдикалне организације синдикалне организације Р. у компанији „Р.“ а.д. М. З, као и да је Д. С. чланица синдикалне организације Р.
  • Увидом у листу радника из Р. а.д. који су упућени на рад код другог послодавца у 2015. и 2016. години, а која је достављена уз изјашњење, утврђено је да је у наведеном периоду двадесет радника упућено на рад у компанију „МБА – Р. М. Н.“ д.о.о. Б. Сагледавајући позиције на којима су се налазили ти радници, констатује се да је њих 9 било на позицији помоћни радник, 2 портира, 2 радника на кречани, 2 руковалаца радних машина, и по један возач, пословођа, руковалац постројења прераде, лаборант и помоћник руковаоца постројења прераде.
  • Увидом у Правилник о организацији и систематизацији послова бр. 01-758/1 од 10. октобра 2014. године у Служби производње камена под тачком 9. описан је посао помоћног радника у каменолому. У опису посла стоји следеће: чисти постројење од просутог материјала, преноси делове до машине за време поправки, чисти сита, решетке, силосе креча, вагоне, колосек по потреби, уклања ситније комаде камена испред радних машина, рашчишћава терен, преноси делове постројења приликом монтирања, помаже радницима одржавања приликом интервенција, обавља и друге помоћне послове (у радионици, на кречани, каменолому…), обавезан је поштовати прописана правила за безбедност и здравље на раду и ППЗ, дужан је да своје послове и радне задатке обавља у складу са прописаним поступцима и осталим документима, обавља и друге послове из делокруга свог рада, по налогу пословођа, којем је распоређен и одговоран. Услови за обављање посла НК/ССС.
  • У чланцима који су објављени у дневном листу „Д.“ под насловима: „Добио отказ јер је штитио супругу и раднике“, „Жена пребацује камење ручно, машине стоје“, „После боловања лаборанткиња враћена у каменолом“, објављене су изјаве М. и Д. С. у вези њихове радне позиције и дискриминације због синдикалних активности.
  • Увидом у извештаје о привременој спречености за рад од 6. и 19. октобра, 17. новембра и 6. децембра 2017. године, утврђено је да је Д. С. неколико пута била да ради због болести, и то у периоду од 30, 22, односно 4 дана.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене прилоге, као и антидискриминационе и друге прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

 

  • Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода[3] у члану 11. прописује да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући и право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса. За вршење овог права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у деморатском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала или заштите права и слобода других.

 

  • Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права[4] прописано је да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право да без претходног одобрења образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условима који се односе на обавезу придржавања статута организација.

 

  • Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада број 98 о примени принципа организовања и колективног преговарања[5] прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или са пристанком послодавца за време радних часова.

 

  • Устав Републике Србије[6] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбом члана 55. став 1. Устава Републике Србије јемчи се слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.

 

  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је прописано да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.Такође, одредбом члана 16. овог закона прописано је да је забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, међу којима је и ступање у синдикат. Одредбом члана 25. став 1. Закона о забрани дискриминације прописана је забрана дискриминације због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији.

 

  • Закон о раду[8], у члану 18, забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама и синдикатима или неко друго лично својство. Одредбом члана 20. овог закона, дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и сва права из радног односа. Чланом 206. Закона о раду јемчи се слобода синдикалног организовања и деловања, без одобрења, уз упис у регистар.

 

 

 

Анализа навода из притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

 

 

  • Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у раду или поступању за које су надлежни други државни органи, нису узети у разматрање, укључујући наводе који се односе на начин обрачуна зараде и безбедност и здравље на раду.

 

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је компанија „Р.“ а.д. дискриминисала Д. С. због њеног и/или личног својства члана њене породице – чланства у синдикалним организацијама.

 

  • Стога, да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање „Р.“ а.д. било дискриминаторно, од кључне важности је примена правила о прерасподели терета доказивања из члана Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају подносилац притужбе, Синдикат, треба да учини вероватним да је компанија „Р.“ а.д. извршила акт дискриминације због личног својства члана породице Д. С. – чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и њеног личног својства – пола, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на компанији „Р.“ а.д.

 

  • С тим у вези, први задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли је подносилац притужбе учинио вероватним да је компанија „Р.“ а.д. дискриминисала Д. С.. На почетку, Повереник указује да међу странама није спорно да је Д. С. запослена у компанији „Р.“ а.д. од 15. новембра 1982. године, најпре као пословоткиња у РЈ Каменолом, затим на радном месту манипуланткиње, те је опет била пословоткиња, а затим је распоређена на радно место референткиње за камионску опрему. На пословима лаборанткиње налазила се од 1. септембра 1992. године, све до 31. децембра 2014. године, када је упућена на плаћено одсуство. Након тога, Д. С. је упућена на рад код другог послодавца и после повратка на рад у „Р.“ а.д. распоређена је на послове помоћне раднице. Међу странама је такође неспорно и да је М. С., супруг Д. С., 1. децембра 2014. године, одлуком председништва синдиката именован за повереника синдикалне организације Р. у компанији „Р.“ а.д. М. З., као и да је добио отказ уговора о раду због чега је покренуо судски поступак.

 

  • Детаљном анализом хронологије догађаја, који се могу утврдити из прилога који су достављени уз притужбу, али и уз изјашњење, утврђено је да је након именовања М. С., супруга Д. С., за повереника синдикалне организације Р., уследио низ активности послодавца које су се негативно одразиле на радни положај Д. С.. Те активности пре свега подразумевају упућивање Д. С. на плаћено одсуство, затим, упућивање на рад код другог послодавца, а потом и премештај на друго радно место, које се по месту обављања рада и радним задацима може сматрати нижим радним местом са значајно тежим условима рада. Наиме, Д. С. је са радног места лаборанткиње пребачена на радно место помоћне раднице, где обавља радне задатке у РЈ Каменолом, што је подразумева рад на отвореном, као и физички рад који се састоји у ношењу камења и њиховом чишћењу. Д. С.  тврди да је једина запослена која обавља тај посао и да за обављање задатака њеног посла постоје машине, али да оне стоје. Увидом у дописе који су у виду прилога достављени уз притужбу, може се констатовати да је Д. С. један период обављала поверене задатке у РЈ Каменолом да би након одсуства због болести била премештена у Управну зграду, и даље на позицији помоћне раднице. Међутим, после кратког периода, 8. децембра 2017. године, она је поново упућена на рад у каменолом са радним задацима прикупљања грубог отпадног материјала, без права да уђе у затворен простор да се угреје.

 

  • Имајући у виду претходне наводе из притужбе, Повереник за заштиту равноправности констатује да је подносилац притужбе учинио вероватним да је Д. С. дискриминисана на основу личног својства њеног супруга – чланства у синдикалној организацији. Стога, терет доказивања да у овом случају није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, сноси компанија „Р.“ а.д. Сагласно томе, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које је компанија „Р.“ а.д. понудила у својим изјашњењима, пружају довољно основа за закључак да поступање послодавца није засновано на личном својству Д. С. и њеног супруга.

 

  • Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из изјашњења генералног директора компаније „Р.“ а.д, А. С, да није дошло до дискриминаторног поступања према Д. С., јер је упућена на рад код другог послодавца у складу са Законом о раду, имајући у виду да је доставила изјаву да је сагласна са упућивањем на рад и при повратку враћена на радно место са којег је отишла. Такође, у изјашњењу је наведено да је Д. С. прихватала да потпише анексе уговора о раду и није оспоравала њихову законитост. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности констатује да околност да је нека радња послодавца евентуално извршена у складу са одредбама Закона о раду не значи сама по себи да та радња није дискриминаторна, односно, да није у узрочно-последичној вези са личним својством запосленог, или личним својством њему блиског лица. Такође, оцена законитости поступка упућивања запосленог на рад код другог послодавца и садржине анекса уговора о раду није у надлежности Повереника за заштиту равноправности, већ других других државних органа, те се Повереник није упуштао у оцењивање ових околности, већ се фокусирао само на утврђивање евентуалног постојања дискриминације у конкретном случају.

 

  • Даље, генерални директор је у изјашњењу навео да је поред Д. С., у истом периоду, укупно двадесет запослених радника упућено на рад код другог послодавца, о чему је доставио доказе. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да иако је евидентно да није само Д. С. упућена на рад код другог послодавца, сагледаван је целокупан положај Д. С. код послодавца, од када је њен супруг почео да се бави синдикалним активностима. Стога, Повереник указује да је њено упућивање на рад код другог послодавца само једна од промена које су уследиле у радноправном статусу Д. С. од када је њен супруг постао синдикални активиста, а у даљем току поступка посебно је анализирано да ли су промене у њеном радноправном статусу у вези са синдикалним деловањем њеног супруга.

 

  • Повереник за заштиту равноправности ценио је, такође, и наводе из изјашњења директора компаније „Р.“ а.д. који се односе на околност да су на позицији лаборанта биле две запослене, а како је престала потреба за радом једне лаборанткиње Д. С. је премештена на радно место помоћне раднице. На тражење Повереника да наведе на основу којих критеријума је донета одлука која ће од две запослене лаборанткиње остати на том радном месту, А. С. је навео да је та одлука донета на основу тога што се колегиница Д. С., Д.Ц, налазила на пословима лаборанткиње од 1989. године, да има завршену хемијску школу и послове обавља стручно, савесно, на време и одговорно. Међутим, Повереник за заштиту равноправности констатује да компанија „Р.“ а.д. није понудила доказе да је Д. С. премештена на друго радно место на основу објективних критеријума прописаних било којим интерним актом послодавца, проценом или евалуацијом њеног рада који би евентуално показали да је њен рад на нижем нивоу од рада њене колегинице Д.Ц. Напротив, анализирајући наводе из изјашњења послодавца, може се закључити да су једини аргументи послодавца да на радном месту лаборанткиње задржи Д.Ц. били да она ради од 1989. године, да је завршила хемијску школу и да је њен рад квалитетан. Међутим, ови аргументи не говоре у прилог чињеници да Д.Ц. боље и квалитетније обавља послове и радне задатке од Д. С., посебно ако се има у виду чињеница да године радног искуства нису, односно, не морају да буду у директној узрочно-последичној вези са квалитетом нечијег рада. Такође треба имати у виду да се Д. С. налазила на пословима лаборанткиње од 1. септембра 1992. године, као и да се на раду код послодавца код кога је била упућена, „МБА – Р. М. Н.“ д.о.о. Б, налазила на позицији руководитељке лабораторије. При томе, генерални директор није доставио доказе који би указали да Д. С. није испунила критеријуме избора у погледу стручности, савесности, одговорности и поштовања временских рокова, те се не може закључити да је она обављала посао нестручно, несавесно и неодговорно, или барем лошије од своје колегинице Д.Ц. Такође, што се тиче навода из изјашњења да је Д. С. премештена у РЈ Каменолом зато што се сва делатност компаније обавља у каменолому, није јасно због чега, у том случају, она пре синдикалног ангажовања свог супруга није радила у овој радној јединици, већ је више од две деценије обављала послове лаборанткиње.

 

  • Повереник за заштиту равноправности, такође, истиче да је евидентно да је Д. С., премештајем на друго радно место, стављена у лошији положај. Поред тога, генерални директор није указао да је постојала воља да се Д. С. премести на неку другу позицију, која би по условима обављања посла била сличнија њеном претходном радном месту.

 

  • У односу на тврдњу из притужбе да је након избора М. С. за синдикалног повереника, Д. С. понуђен споразумни раскид уговора о раду који је она одбила, Повереник за заштиту равноправности констатује да ова тврдња није негирана у изјашњењу.

 

  • Затим, Повереник за заштиту равноправности нарочито је ценио чињеницу да су све промене у радноправном статусу Д. С. (понуда за споразумни раскид радног односа, упућивање на плаћено одсуство 31. децембра 2014. године, упућивање на рад код другог послодавца од 29. септембра 2015. године до 28. фебруара 2017. године, премештај на друго радно место са знатно тежим условима рада од 7. марта 2017. године), уследиле након именовања њеног супруга за повереника синдикалне организације „Р.“, 1. децембра 2014. године. Такође, Повереник је имао у виду да је супруг Д. С. недуго након својих синдикалних активности добио отказ уговора о раду, а њој је понуђен споразумни прекид радног односа који је одбила. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности сматра да овакво поступање руководства према Д. С., наводи на закључак да је на овај начин и осталим запосленима послата порука да ће бити изложени истом третману уколико одлуче да приступе синдикату.

 

  • Имајући у виду да је терет доказивања да дискриминација није извршена пребачен на компанију „Р.“ а.д, Повереник за заштиту равноправности констатује да чињенице и докази које су понудили, не пружају довољно основа за закључак да су промене у радноправном статусу Д. С. засноване на објективним и оправданим разлозима који нису у вези са чињеницом да је њен супруг био председник синдикалне организације. Стога, Повереник за заштиту равноправности је става да је компанија „Р.“ а.д. дискриминисала Д. С. на основу личног својства члана породице – чланства у синдикалној организацији.

 

  • На крају, Повереник за заштиту равноправности наглашава да бизнис и људска права нису на различитим, већ на истој страни. Наиме, у случајевима дискриминације на раду, поред кршења људских права запослених, неминовно долази и до социјалних тензија које могу резултирати поремећајем радног окружења и смањењем продуктивности запослених, што се свакако одражава и на позицију послодавца на тржишту. Насупрот томе, друштвено одговорно пословање и прихватање начела равноправности, толеранције и недискриминације као стандарда пословања, не представљају послодавцима терет, већ прилику да вишеструко просперирају, што би требало да буде крајњи циљ сваке рационалне и одрживе пословне политике.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Компанија „Р.“ а.д. из М. З. прекршила је одредбе члана 6. у вези са члановима 16. и 25. Закона о забрани дискриминације.

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, на основу члана 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује компанији „Р.“ а.д. М. З. да:

5.1.  Предузме све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према Д. С.;

5.2. Донесе Кодекс равноправности у циљу спречавања дискриминације и унапређења равноправности у радном окружењу колектива код послодавца „Р.“ а.д.

5.3. Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

Потребно је да компанија „Р.“ а.д, обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико „Р.“ а.д. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о ратификације Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05 и 7/05 и „ Сл. гласник РС-Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[4] Уредба о ратификацији конвенције МОР-а број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права („Сл. лист ФНРЈ – међународни уговори и други споразуми“, бр. 8/58)

[5] Уредба о ратификацији конвенције МОР-а бр. 98 о примени принципа организовања и колективног преговарања („Сл. лист ФНРЈ – међународни уговори и други споразуми“, бр. 11/58)

[6] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број  98/06)

[7] Члан 2. став 1. тачка. 1. Закона о забрани дискриминације

[8] „Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14 и 13/17

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење Синдиката против „Р.“ а.д. због дискриминаторног поступања према запосленој због личног својства члана породице – чланство у политичким, синдикалним и другим организацијамаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misl%D1%98enje-sindikata-protiv-r-a-d-zbog-diskriminatornog-postupanja-prema-zaposlenoj-zbog-licnog-svojstva-clana-porodice-clanstvo-u-politickim-sindikalnim-i-drugim-organizaci">
back to top