Мишљење на Национални преглед о оствареном напретку у спровођењу Пекиншке декларације и платформе за акцију + 25

бр. 011-00-11/2019-03 датум: 23. април 2019.године

 

 

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Координационо тело за родну равноправност

 

Београд,

Немањина 11

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности, даје

 

МИШЉЕЊЕ

на Национални преглед о оствареном напретку у спровођењу Пекиншке декларације и платформе за акцију +25

 

 

Координационо тело за родну равноправност је дописом 32 број 337-00-11086/2018-07 од 17. априла 2019. године доставило Поверенику за заштиту равноправности Национални преглед о оствареном напретку у спровођењу Пекиншке декларације и платформе за акцију +25, са Предлогом закључка и образложењем за његово усвајање на Влади, ради давања мишљења.

 

С тим у вези, са аспекта надлежности Повереника за заштиту равноправности достављамо следеће коментаре и сугестије:

Начелно указујемо да је Закон о забрани дискриминације кровни антидискриминациони закон и да га не треба помињати као „један од антидискриминационих закона“ већ управо као кровни закон, што је потребно изменити кроз цео Извештај. Тако рецимо на страни 7 се наводи: „Поред Закона о равноправности полова, усвојени су и и други антидискриминациони закони који регулишу забрану свих облика непосредне и посредне дискриминације лица и  групе лица

на основу било ког личног својства, прописују правне механизме за спречавање и заштиту од дискриминације као и посебне мере у корист лица која се налазе у неједнаком положају са  другим  грађанима  у  циљу  постизања  пуне  равноправности“. Такође, начелно указујемо да је Повереник за заштиту равноправности централна национална институција специјализована за сузбијање и заштиту грађана од дискриминације и унапређивање равноправности, што треба изменити кроз цео Извештај.

 

Такође, начелно указујемо да, без обзира што је Република Србија остварила напредак у мерама које предузима у циљу унапређења родне равноправности у извештају недостају препоруке и правци деловања с обзиром на изазове у друштву и проблеме који нису решени у области родне равноправности.

Повереник за заштиту равноправности покренуо је Иницијативу за допуну Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју ради утврђивања подстицаја за младе, жене и друге осетљиве групе становништва у руралним подручјима, да је поднео Уставном суду предлог за оцену уставности и законитости појединих одредаба Закона о финансијској подршци породици са децом. Повереник је дао препоруку да се измени или стави ван снаге Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, имајући у виду последице по функционисање јавних служби (у области здравља, просвете, социјалне заштите, друштвене бриге о деци, науке и културе), као и последице на положај жена и ефикасно и континуирано функциониасање државне управе.

Такође, на иницијативу Повереника за заштиту равноправности, на Међународни дан толеранције први часови у свим школама у Србији су били посвећени теми међусобног поштовања, разумевања и прихватања.

На страни 7, у другом пасусу који се односи на антидискриминациони правни оквир уместо: „Поред Закона о равноправности полова, усвојени су и и други антидискриминациони закони који регулишу забрану свих облика непосредне и посредне дискриминације лица и  групе лица на основу било ког личног својства, прописују правне механизме за спречавање и заштиту од дискриминације као и посебне мере у корист лица која се налазе у неједнаком положају са  другим  грађанима  у  циљу  постизања  пуне  равноправности.  Законом  о  забрани дискриминације,  прописана је општа забрана дискриминације на основу било ког личног својства,  укључујући  и  вишеструку  дискриминацију,  док  је  Законом  о  забрани дискриминације  особа  са  инвалидитетом  и  Законом  о  заштити  права  и  слобода националних  мањина, прописана  забрана  дискриминације  на  основу  инвалидитета, односно националне припадности“, треба да стоји:  „Дискриминација је забрањена Уставом Републике Србије , који у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације, да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Поред тога, Уставом је прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Остварењу равноправности значајно доприносе и посебни антидискриминациони закони, као што су Закон о заштити права и слобода националних мањина[2], Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[3] и Закон о равноправности полова[4]. Поред тога, антидискриминационе одредбе су садржане у многим законима којима се уређују поједине области друштвених односа: Закон о раду[5], Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом[6], Закон о здравственој заштити[7], Закон о основама система образовања и васпитања[8], Закон о основном образовању и васпитању[9], Закон о средњем образовању и васпитању[10], Закон о црквама и верским заједницама[11], Закон о правима пацијената[12], Закон о заштити лица са менталним сметњама[13], Закон о кретању уз помоћ пса водича[14], Закон о употреби знаковног језика[15] и други закони.“

 

На страни 27, у делу ђ. Промена негативних социјалних норми и родних стереотипа на крају пасуса додати: „Повереник за заштиту равноправности је реализовао програм обука за инспекторе рада „Примена антидискриминационих прописа“, током 2017. и 2018. године и овим програмом су обухваћени сви инспектори рада у Републици Србији. Повереник за заштиту равноправности у континуитету спроводи обуке за полицијске службенике у сарадњи са Министарством унутрашњих послова у оквиру програма обуке „Препознавање и реаговање на дискриминацију“. Поред тога, одржане су и обуке за судије, као и низ семинара намењених службеницима у локалним самоуправама, где су грађани највише упућени на остваривање различитих права и где је могуће креирати и различите мере подршке конкретним осетљивим друштвеним групама, те оснажити и мотивисати локалне самоуправе да негују и унапређују принцип равноправности, државним службеницама, преко Националне академије за јавну управу, као и студенткињама и студентима који похађају образовне профиле у којима ће се, током раду сусретати са дискриминацијом, као што су студентих правних факултета, Криминалистичко-полицијске академије, Факултета политичких наука итд.

 

На страни 29, на крају трећег пасуса додати: „Повереник је током 2017. године израдио приручник „Кодекс равноправности – Смернице за израду кодекса антидискриминационе политике послодаваца у Србији“, као својеврсни алат и помоћ послодавцима у циљу заштите од дискриминације и унапређења равноправности. Његова намена јеста да омогући спровођење принципа једнаких шанси у поступку запошљавања и на раду као и да унапреди сам процес рада послодавца“.

На страни 48, у последњем пасусу дела е. Спроведене законске реформе у борби против родних предрасуда у медијима и уведена обавезујућа регулатива за медије, укључујући и оглашавање, треба додати две публикације Повереника за заштиту равноправности: „Медији, род и извештавање у ванредним ситуацијама“ (2017) и „Приручник за новинаре и новинарке – Борба за равноправност“ (2016).

 

На страни 51. у фусноти 241 уместо „Повереница за равноправност“ треба да стоји Повереница за заштиту равноправности. Такође, на истој страни, податке који се наводе: „Само 13,2% жена су градоначелнице или председнице скупштина општина. Жене су именоване  на  позицијама  заменица  председника општина  или  градоначелника  (16%). Заступљеност  жена  у  саветима  месних  заједница је  11.4%“,  треба променити тако да: “ Само 7,1% жена су градоначелнице или председнице општина. Жене су именоване  на  позицијама  заменица  председника општина  или  градоначелника  (17,1%). Заступљеност  жена  у  саветима  месних  заједница је  10,7%“[16].

 

На страни 69, у другом пасусу иза речи: „на националном новоу“ додати и речи „у оквиру извршне власти“.

 

С поштовањем,

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. тачка 7)

[2]„Службени лист СРЈ”, број11/02, „Службени лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон, 97/13 – УС и 47/18

[3]„Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[4]„Службени гласник РС”, број 104/09

[5]„Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – УС, 113/17 и 95/18-аутентично тумачење

[6]„Службени гласник РС”, бр. 36/09 и 32/13

[7]„Службени гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15, 105/17 – др. закон, 113/17 – др. закон и 105/17 – др. закон

[8]„Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 27/18 – др. закон

[9]„Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17 и 27/18 – др. закон

[10]„Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17 и 27/18 – др. закон

[11]„Службени гласник РС”, број 36/06

[12]„Службени гласник РС”, број 45/13

[13]„Службени гласник РС”, број 45/13

[14]„Службени гласник РС”, број 29/15

[15]„Службени гласник РС”, број 38/15

[16] http://ravnopravnost-5bcf.kxcdn.com/wp-content/uploads/2018/01/FINAL_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BA-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%88%D0%9B%D0%A1.pdf

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење на Национални преглед о оствареном напретку у спровођењу Пекиншке декларације и платформе за акцију + 25 Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top