Мишљење је донето у поступку по притужби организације Р.И.Ц. из Београда против директора ФК „Ц. З.“ З. Т. због дискриминације на основу сексуалне оријентације

бр. 07-00-9/2018-02   датум: 5.4.2018.

 

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

 

Мишљење је донето у поступку по притужби организације Р.И.Ц. из Београда против директора ФК „Ц. З.“ З. Т. због дискриминације на основу сексуалне оријентације. У притужби је наведено да је З. Т. у интервјуу за портал Мондо изјавио да у Ц. З.  не би довео играча хомосексуалне оријентације. У изјашњењу на наводе из притужбе З. Т. није оспорио аутентичност изјаве, навео је да је изјаву дао у лично име, да је толерантна личност, да никада играчи нису упитани да се изјасне о сексуалној оријентацији као и да би лично заштитио свакога ко би се у том смислу изјаснио. У току поступка утврђено је да З. Т. као директор ФК „Ц. З.”, има фактички утицај на политику запошљавања, као и да је спорна изјава пренета аутентично. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да је изјавом да не би довео играча другачије сексуалне оријентације, З. Т. прекршио одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације. Због тога је Повереник препоручио З. Т. да се састане са представницима једне организације цивилног друштва која се бави заштитом људских права како би се упознао са проблемима са којима се сурећу припадници ЛГБТ популације и механизмима за заштиту њихових људских права, као и да  убудуће води рачуна да приликом давања изјава у медијима не крши прописе који забрањују дискриминацију.

 

 

 

 

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила организација Р.И.Ц. из Београда, против директора фудбалског клуба „Ц. З.“ З. Т. због дискриминације на основу сексуалне оријентације.
    • У притужби је наведено:
  • да је у интервјуу за портал Мондо, генерални директор ФК „Ц. З.” З. Т. на питање како би реаговао да сазна да је будуће појачање клуба хомосексуалног опредељења изјавио: „Не бих га довео у З. Ипак смо ми васпитавани у патријархалном, традиционалном и православном духу и тај играч се не би осећао пријатно у свлачионици „Ц. З.”;
  • да су оваквом изјавом дискриминисане особе другачије сексуалне оријентације и да им је ускраћено право на рад;

1.3. Уз притужбу је достављен чланак Т. за Мондо: „И станови родитеља за З.!”, аутора Н. П.

1.4.  У складу са одредбама чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, у току поступка је прибављено изјашњење З. Т. , генералног директора ФК „Ц. З.”,.

1.5. У изјашњењу је наведено:

  • да је интервју новинару Н. П. дао у лично име;
  • да је свестрана личност и да у његовом окружењу сви уживају једнак положај без обзира на своју оријентацију у било ком аспекту социјалног, друштвеног или било ком другом аспекту живота;
  • да лично сматра да се сви односи морају градити на темељу толеранције, солидарности, великодушности и поштовању индивидуалности појединца у сваком смислу;
  • да поучен искуством у спорту, сматра да су играчи и навијачи васпитавани претежно у традиционалном, патријархалном и православном духу, те да постоји традиционално схватање породице и живота;
  • да ни у једном тренутку није постојала намера дискриминације особе другачије сексуалне оријентације, да поштује туђа сексуална опредељења и да никада себи не би дозволио оспоравање истих;
  • да је потребно време да еманципована и еволутивна морална и културна инфраструктура на којој се заснива данашње модерно друштво допре и до нас;
  • да је у одговору који је дао, не постоји дискриминаторно поступање којим би се направила разлика, нити ограничила односно искључила могућност лица друге сексуалне оријентације да се бави професионалним фудбалом, већ да је изјавом имао за циљ да заштити лице другачије сексуалне оријентације јер би се осећало несхваћено у свлачионици првог тима и да би било неприхваћено од стране навијача и играча;
  • да у прилог томе, жели да истакне чињеницу да се у најтрофејнији српски фудбалски клуб доводе играчи друге верске националне и расне припадности, и да имају једнак положај са осталим играчима;
  • да је морао да прође одређени временски период како би домаћи играчи прихватили друштвене промене и покренути морални и културни прогрес друштва;
  • да ни у једном тренутку није затражено од било ког играча да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, да је то приватна ствар играча и није услов за професионално бављење спортом, нити представља релевантан фактор за одређивање фудбалских квалитета самог играча;
  • да клуб не залази у приватан живот играча, и да је релевантно каква је физичка и здравствена способност играча;
  • да би, као генерални директор ФК „Ц. З.”, заштитио сваког играча другачије сексуалне оријентације и инсистирао да остане у ФК „Ц. З.”;
  • да се клуб сходно прописима ФСС, ФИФА и УЕФА, разним механизмима бори против дискриминације;
  • да у складу са наведеним, Повереник донесе мишљење да није дошло до дискриминације.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1. Увидом у чланак Т. за Мондо: И станови родитеља за З. !, аутора Н. П. , утврђено је да је у рубрици: „ПРОНАЂИ СЕ…“ наведено да је: „циљ рубрике да саговорник призна да ли је током каријере био у сличној ситуацији.. ТОП 10 гафова најхаризматичнијих председника и директора у свету фудбала”. У тексту под редним бројем 7. наведено је „Лућано Гаучи – На наговор Муамера ел Гадафија, регистровао је његовог сина Садија, који потом није одиграо ниједан секунд у дресу Перуђе. Са једним фудбалером није потписао уговор када је сазнао да је геј, затим је упорно тражио дозволу да ангажује капитена женске репрезентације Шведске, док је Јужнокореанца Ан Јунг-Хвана отерао из клуба када је овај „златним голом“ елиминисао Италију са Светског првенства 2002. Како бисте реаговали да сазнате да је будуће појачање Звезде хомосексуалног опредељења?”. На ово питање З. Т. је одговорио: „Не бих га довео у З. Ипак смо ми васпитани у патријархалном, традиционалном и православном духу и тај играч се не би осећао пријатно у свлачионици Ц. З. ”

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, чланак Т. за Мондо: И станови родитеља за З. !, аутора Н. П. , релевантне правне прописе из области заштите од дискриминације, као и релевантну међународну судску праксу у овој области.

 

 

 

Правни оквир

 

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[1]

 

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[2], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

 

3.4. Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

 

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 6. овог закона, забрањена је непосредна дискриминација која постоји ако се лице или група лица, због његовог или њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији било којим актом, радњом или пропуштањем стављају у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама члана 21. овог закона прописано је да је сексуална оријентација приватна ствар и нико не може бити позван да се јавно изјасни о својој сексуалној оријентацији. Свако има право да се изјасни о својој сексуалној оријентацији, а дискриминаторно поступање због таквог изјашњавања је забрањено.

 

3.6. Закон о раду[4] у члану 18. прописује забрану дискриминације лица која траже запослење као и запослених с обзиром на пол, рођење језик, расу боју, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.

 

3.7. Закон о спорту[5] одредбом члана 4. забрањује сваку дискриминацију, посредну и непосредну, спортиста и спортских стручњака и организација по било ком основу који се заснива на стварном или претпостављеном личном својству. Забрањена је дискриминација професионалних спортиста и спортиста који то желе да постану у погледу запошљавања, зараде и услова рада, осим када се прављење разлике односно стављање спортисте у неповољнији положај у односу на друге спортисте у истој или сличној ситуацији темељи на самој природи или стварним и одлучујућим условима обављања одређене спортске активности, а циљеви који се тиме желе постићи јесу оправдани.

 

3.8. Статут „Ц. З. ”, одредбом члана 8. прописује да члан клуба може бити свако физичко лице без обзира на држављанство, националност, расу, пол, узраст, језик вероисповест, страначку припадност, политичко или друго уверење, образовање, социјално порекло, имовно стање или које друго лично својство, док су чланом 36. прописане надлежности генералног директора фудбалског клуба међу којима је и да даје предлог Управном одбору о закључивању и раскиду уговора са професионалним фудбалерима, са шефом стручног штаба, спортским директором и другим спортско стручним радницима који нису у радном односу, као и о трансферима фудбалера.

 

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

3.9. Имајући у виду наводе из притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника био је да утврди да ли је датом изјавом З. Т. повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

3.10. Повереник најпре констатује да аутентичност изјаве З. Т. коју је пренео портал Мондо није оспорена. У складу са тиме, приступљено је анализи изјаве која је пренета у чланку. Наиме, изјава је објављена у рубрици „Пронађи се..” у коме се према наводима аутора текста говорило о „гафовима најхаризматичнијих председника или директора у свету фудбала.“ У вези са тиме, наведена је ситуација у којој Лућано Гаучи не потписује уговор са играчем, када је сазнао да је геј. Дакле у вези са тим З. Т. је упитан како би реаговао у истој ситуацији. Изјавом „Не бих га довео у З. “, З. Т. је фактички исказао слагање са поступком власника фудбалског клуба „Перуђа”. У наставку реченице навео је: „Ипак смо ми васпитани у патријархалном духу и тај играч се не би осећао пријатно у свлачионици З.”

 

3.11. У свом изјашњењу З. Т. изнео је више извињавајућих околности које се односе на наведену изјаву, не спорећи њену аутентичност. Укратко, Т. је у изјашњењу навео да је толерантна личност и да наведена изјава у принципу не представља његов систем вредности већ би хтео да заштити играча другачије сексуалне оријентације који би се у патријархалној средини осећао непријатно. Са друге стране, навео је и да би он лично заштитио сваког играча који би се јавно изјаснио о својој сексуалној оријентацији и да би инсистирао да он остане у клубу.

 

3.12. Оно што је такође значајно за даљу анализу је то што је навео да је спорну изјаву дао у лично име, као и да се питање односило на његове професионалне одлуке а не одлуке које се тичу његовог приватног живота. Повереник је с тим у вези разматрао и назив рубрике у оквиру које је З. Т. дао изјаву. Наведена рубрика носи назив: „ПРОНАЂИ СЕ…” поред којег је наведено да је: „циљ рубрике да саговорник призна да ли је током каријере био у сличној ситуацији.”

 

3.13. Даље, у свом изјашњењу З. Т. је изнео више опсервација које се тичу друштвене реалности и положаја ЛГБТ особа у друштву. Таква запажања су прихватљива, и не постоји разлог да се не поклони вера Звездану Т.у да он лично и у приватним односима уважава и поштује особе из свог окружења без обзира на њихова лична својства, као и да није имао намеру да дискриминише било кога. Међутим, да би постојао акт дискриминације, намера починиоца дискриминаторног акта није од утицаја, већ само чињеница да је било којим актом, радњом или пропуштањем неко због свог личног својства стављен у неповољнији положај, без субјективног односа учиниоца према том акту.

 

3.14. Приликом доношења мишљења Повереник је имао у виду и пресуду Суда правде Европске уније која је донета на основу притужбе у случају поводом изјаве румунског народног посланика и сувласника фудбалског клуба „Steaua”. Сувласник наведеног клуба  George Becali, изјавио је: „Ни када бих морао да затворим „Steaua”, не бих прихватио хомосексуалца у тиму. Гејевима нема места у мојој породици а „Steaua” је моја породица”. У пресуди C-81/12 од 23. априла 2013. године, Европски суд правде утврдио је повреду члана 2(2)(а), 10(1) и 17 директиве 2000/78/EC – једнак третман у раду и запошљавању, забрана дискриминације на основу сексуалне оријентације. Суд је нашао да George Becali, de facto доноси одлуке о ангажовању фудбалера те да је таква изјава дискриминаторна.

 

3.14. Закон о забрани дискриминације у члану 6. дефинише појам непосредне дискриминације као било који акт, радњу или пропуштање којим се лице или група лица, због личног својства стављају у неповољнији положај, или би могла бити стављена у неповољнији положај. У том смислу, треба рећи да не постоје докази да је било ком играчу онемогућено да игра у ФК „Ц. З.” због било ког личног својства. Међутим, притужба се и не односи на акт ограничавања, него на могућност прављења разлике на основу личног својства. Изјава „Не бих га довео”, је прилично јасна у својој садржини, па се поставља питање да ли је З. Т. и фактички у могућности да реализује овакву изјаву, имајући у виду да је акт непосредне дискриминације учињен уколико је било којим актом лице због личног својства стављено у неповољнији положај или би могло бити стављено у неповољнији положај.

 

3.15. Према одредбама Статута клуба директор је овлашћен да даје предлог Управном одбору о закључивању и раскиду уговора са професионалним фудбалерима, са шефом стручног штаба, спортским директором и другим спортско стручним радницима који нису у радном односу, као и о трансферима фудбалера. Поред тога што је и формално овлашћен да предузима радње које се тичу трансфера фудбалера и закључивања уговора са њима, З. Т. и фактички има доминантан утицај на политику ангажовања фудбалера, како због своје позиције тако и због угледа и утицаја који ужива у клубу и спорту.

 

3.16. У вези са наведеним, од значаја је и одредба члана 45. став 1. Закона о забрани дискриминације, а која се примењује и на поступак пред Повереником за заштиту равноправности. Наиме, овом одредбом је прописано да се у случају непосредне дискриминације, тужени не може ослободити одговорности доказивањем да није крив. Другим речима, уколико су се у радњама туженог стекла обележја непосредне дискриминације, тужени се не може бранити оправданим и законитим циљем дискриминаторног акта. Изјава да се фудбалер другачије сексуалне оријентације не би осећао пријатно у свлачионици је по себи заснована на стереотипима и предрасудама о особама другачије сексуалне оријентације. А уколико та изјава заправо значи да би играч другачије сексуалне оријентације био изложен узнемиравању и насиљу, онда је то веома забрињавајуће и супротно је антидискриминационим прописима и загарантованим људским правима. Принцип поштовања достојанства сваке особе, обавезује нас да допустимо да свако одлучује у своје име о својим правима, циљевима и жељама. Задатак било ког послодавца није да ограничава право на рад на основу нечијег личног својства, па чак и ако сматра да је то у интересу играча, већ да створи такве услове да се запослени не осећају дискриминисано и створи ефикасне мере за заштиту од дискриминације.

 

3.17. Повереник указује да упркос одређеним помацима последњих година, дискриминација и насиље према ЛГБТ особама су и даље присутни. Према истраживањима, припадници ЛГБТ популације истичу да се често сусрећу са предрасудама и стигмом у друштву, као и са бројним претњама, узнемиравањем и другим проблемима. У прилог томе говоре истраживања јавног мњења према којима као једна од група према којима постоји социјална дистанца издваја управо ЛГБТ популација. Наиме, чак четвртина испитаника не жели да им припадници ЛГБТ популације буду колеге, трећина њих не жели да се са њима дружи (34%)[6]. Већа социјална дистанца према појединим друштвеним групама показатељ је ниског нивоа социјалне комуникације и интеракције, а самим тим представља потенцијалну опасност за дискриминацију припадника тих група. Према истраживањима највећи изазови на путу остваривања права на једнакост припадника ЛГБТ популације су заштита личне безбедности и ефикасна борба против насиља над ЛГБТ особама, заштита од дискриминације на радном месту као и поштовање достојанства у јавном простору.

 

3.18. На крају, иако то није предмет ове притужбе, Повереник констатује да је у тексту Т. за Мондо: И станови родитеља за З. !, наведено и следеће: „Масимо Ћелино – Веома је сујеверан и никада не доводи тренера који је током своје каријере испадао са неким клубом из лиге. У Каљарију је за 22 године променио 36 тренера, а у Лидсу њих 8 за свега 24 месеца. Сматра да женама није место у фудбалу. Већ у кревету и козметичком салонима. Ваше мишљење о женама на руководећим местима у фудбалским огранизацијама (а све их је више) или на терену, свеједно?“ На ово новинарско питање, З. Т. је одговорио: „Ћелино је био мало груб у тој квалификацији. Генерално, мислим да је фудбал мушка игра и да припада мушкарцима. Жене не разумеју фудбал као спорт и као бизнис. ФИФА мисли другачије, половина светске популације су жене и њима је у интересу да што више жена заволи фудбал и да што више њих долази на стадион. Наравно да је и мени циљ да видим девојке и девојчице на трибинама, али не на руководећим местима. Осим ако није реч о финансијама и маркетингуˮ. Повереник за заштиту равноправности сматра да је слање поруке да женама није место у било којој области друштвеног живота недопустиво, те да је имплицирање да жене не разумеју фудбал као спорт и као бизнис, те да не треба да заузимају руководеће положаје у фудбалским клубовима у супротности са антидискриминационим прописима. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да је пол, као основ дискриминације, већ неколико година у врху по броју поднетих притужби Поверенику за заштиту равноправности, те да овакве изјаве само доприносе чињеници да учешће жена у спорту није задовољавајуће, јер се у Србији мање од 25% жена бави рекреацијом или спортом, док је подстицање девојчица на бављење физичком културом и споротом недовољно[7]. Кључни проблеми који доприносе оваквом стању су: недовољно улагање у професионални женски спорт, недовољна афирмација женског аматерског спорта, мањак жена на позицијама одлучивања у спорту и сексуализација спроткискиња у медијима. Забринутост због оваквог стања изразио је и CEDAW комитет у Закључним запажањима о комбиниваном Другом и трећем периодичном извештају Републике Србије. Комитет је посебно забринуло одсуство систематске и уједначене примене привремених посебних мера за постизање стварне равноправности у свим областима које уређује Конвенција, укључујући и спорт.

 

 

  1. МИШЉЕЊЕ

Изјавом у интервјуу за портал Мондо да у „Ц. З.“ не би довео играча хомосексуалне оријентације З. Т. прекршио је одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје препоруку З. Т.:

 

5.1. Да се састане са представницима једне организације цивилног друштва која се бави заштитом људских права како би се упознао са проблемима са којима се сурећу припадници ЛГБТ популације и механизмима за заштиту њихових људских права,

5.2. Да  убудуће води рачуна да приликом давања изјава у медијима не крши прописе који забрањују дискриминацију.

Потребно је да З. Т., обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико лице коме је препорука упућена не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] „Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14

[5] „Службени гласник РС”, број 10/16

[6] Извештај о истраживању јавног мњења, „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији”, Повереник за заштиту равноправности, децембар 2016. године, Београд

[7] Посебан извештај Повереника за заштиту равноправности о дискриминацији жена, Београд, 2015

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconМишљење је донето у поступку по притужби организације Р.И.Ц. из Београда против директора ФК „Ц. З.“ З. Т. због дискриминације на основу сексуалне оријентацијеDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misl%D1%98enje-je-doneto-u-postupku-po-prituzbi-organizacije-r-i-c-iz-beograda-protiv-direktora-fk-c-z-z-t-zbog-diskriminacije-na-osnovu-seksualne-orijentacije">
back to top