Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци Србије

бр. 011-00-36/2016-03  датум:  24.11.2016.

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности,  даје

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци Србије

 

Министарство одбране је дописом број 2536-11 од 14.11.2016. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци Србије (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања.

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности указује на потребу да се поједине одредбе Нацрта закона још једном размотре и ускладе са антидискриминаторним прописима.

 

  1. Одредбама члана 14. Нацрта закона прописано је да се у члану 122. Закона о Војсци Србије после става 2. додаје став 3, који гласи: „Са лицем из става 1. тачка 3а) овог члана, које испуњава услове прописане одредбама закона који уређује приватно обезбеђење, закључује се уговор о раду на временски период до три године и може се обнављати, с тим да важност последњег уговора истиче моментом испуњења услова за одлазак у пензију у складу са прописима који регулишу пензијско и инвалидско осигурање.“ Повереник за заштиту равноправности указује да је ову одредбу потребно појаснити имајући у виду стицање услова за одлазак у пензију жена и мушкараца, прописану Законом о пензијском и инвалидском осигурању[3]. Наиме, Закон о пензијском и инвалидском осигурању прописује опште услове за стицање права на старосну пензију за жене и мушкарце. Међутим одредбама члана 19а овог закона предвиђен је одређени прелазни режим за осигуранике жене, тако да оне не морају „чекати“ да наврше 65 година живота да би стекле право на старосну пензију, већ у периоду од 2015. до 2031. године имају погодност да право на старосну пензију стекну и пре навршених 65. година живота. С тим у вези, мишљења смо да је потребно ову одредбу усагласити са наведеним законом тако да се не спречава право жене на одлучивање да ли ће у старосну пензију ићи у складу са одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању и пре испуњења општих услова за одлазак у пензију, који су уређени чланом 19. овог закона. Тим поводом указујемо да је приликом формулисања одредбе члана 14. Нацрта закона потребно имати у виду и Одлуку Уставног суда Републике Србије IУз-244/2015[4] од 4. октобра 2015. године донету поводом оцене уставности члана 20. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.
  2. Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је изменама и допунама Закона о Војсци Србије потребно обухватити и одредбу члана 149. став 1. тачка 5) Закона о Војсци Србије, која гласи: „5) поступање којим се вређа достојанство подређених, нарочито с обзиром на пол, верско убеђење или националну припадност или кршење права која им по закону припадају;“. Чланом 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С тим у вези потребно је ову одредбу ускладити са Законом о забрани дискриминације и уместо посебног истицања само три лична својства навести сва лична својства која могу бити основ дискриминације. Поред тога, мишљења смо да је реч „подређених“ потребно заменити речима „припадника Војске Србије“ независно од тога да ли су они у Војсци Србије хијерархијски подређени.
  3. Такође у члану 11. Закона о Војсци Србије прописано је да се одредбе овог закона о саставу Војске Србије једнако односе на жене и мушкарце. С тим у вези мишљења смо да је наведену одредбу потребно допунити и ускладити са међународним документима који се односе на недискриминаторну употребу језика, као што су План за кориговање садашње неравнотеже између мушкараца и жена у политичком животу Међупланетарне уније (МПУ) 1211 Женева 19 и Препоруке Одбора министара о елиминисању сексизма у језику R (90)4, које су усвојене 21. фебруара 1990. године. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова.

Осим наведеног, обавештавамо вас да Повереник за заштиту равноправности нема других примедаба на Нацрт закона из делокруга своје надлежности.

С поштовањем,

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број  98/06, члан 21)

[3]„Службени гласник РС“, бр. 34/03,64/04-Одлука УС, 84/04-др. закон, 85/05, 101/05-др. закон,63/06-Одлука УС, 5/09,107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 и 142/14

[4] „Службени гласник РС“, број  81/16

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

 


microsoft-word-icon Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о Војсци СрбијеDownload


Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/misl%D1%98%D0%B5nj%D0%B5-n%D0%B0-n%D0%B0crt-z%D0%B0k%D0%BEn%D0%B0-%D0%BE-izm%D0%B5n%D0%B0m%D0%B0-i-d%D0%BEpunama-zakona-o-vojsci">
back to top