Иницијатива за допуну Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју

дел. бр. 011-00-00061/2018-02   датум: 17.12.2018. године

 

МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ,

ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

Београд,

Немањина 22-26

 

Предмет: Иницијатива за допуну Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју

 

Поштовани господине Недимовићу,

У складу са чланом 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације[1] којим је, поред осталог, прописано да Повереник за заштиту равноправности иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности подноси иницијативу за допунu Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју[2] регулисањем могућности утврђивањa подстицаја у пољопривреди под повољнијим условима и/или у различитом обиму за младe, женe и друге осетљиве групе становништва уколико су носиоци или чланови пољопривредног газдинства.

 

Чланом 3. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју прописане су врсте подстицаја у пољопривреди и руралном развоју, као и могућност да се одређени подстицаји утврде под различитим условима и у различитом обиму уколико се ради о подручјима са отежаним условима рада у пољопривреди. Овом одредбом омогућено је да се у подручјима код којих због природних, социјалних или законских ограничења не постоје услови за интензиван развој пољопривредне производње, утврде подстицаји под различитим условима и у различитом обиму како би се посебно подстакла пољопривреда у овим областима и тим посебним подстицајима омогућиле једнаке шансе за кориснике подстицаја који послују у овим областима са корисницима подстицаја из других подручја.

 

Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је у области пољопривреде, на исти начин како је регулисана могућност утврђивањa подстицаја под различитим условима и у различитом обиму уколико се ради о подручјима са отежаним условима рада, потребно омогућити подстицајне мере под повољнијим условима и/или у различитом обиму и за припаднике одређених осетљивих група становништва, попут младих и жена на руралном тржишту рада, као и других осетљивих група, уколико су носиоци или чланови пољопривредног газдинства које се бави пољопривредном производњом. Основни циљ оваквог регулисања јесте побољшање економског положаја младих, жена и других осетљивих група становништва на селу и омогућавања једнаких шанси корисницима подстицаја из ових категорија становништва, чиме би се могло утицати и на смањење даљег погоршања демографских трендова, веће задржавање и економска активност на селу, подстицање родне равноправности и једнакости појединих осетљивих категорија пољопривредника.

 

Основ за подношење ове иницијативе се налази у одредбама члана 21. Устава Републике Србије[3] којим је прописна забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Ставом 4. истог члана Устава уређено је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

 

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, а одредбом члана 14. овог закона прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.

 

Чланом 2. Закона о равноправности полова[4] уређено је да равноправност полова, коју су сви дужни да поштују, подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом Републике Србије и законима. Чланом 7. овог закона уређено је да се не сматра дискриминацијом ни повредом начела једнаких права и обавеза доношење посебних мера ради отклањања и спречавања неједнаког положаја жена и мушкараца и остваривања једнаких могућности полова.

 

Законом о младима[5] регулисано је да омладинска политика обухвата и подразумева све мере и активности државних органа, установа, удружења и других субјеката које су усмерене на побољшање и унапређивање положаја младих (члан 2), те да сви, а посебно субјекти омладинске политике, у оквиру својих послова и делокруга подржавају друштвено оснаживање младих на начин утврђен законом, Стратегијом и другим инструментима омладинске политике (члан 4).

Поред наведеног, указујемо и на обавезе из докумената међународног карактера које је Република Србија усвојила. Међу тим документима издвајају се документи Уједињених нација (Општа декларација о правима човека, Конвенција о елиминисању свих облика дискриминације жена — CEDAW), Савета Европе (Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Европска социјална повеља и Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици) и Европске уније (Повеља Европске уније о основним правима).

 

Тако је Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена[6], чланом 14. прописано да ће државе чланице узети у обзир посебне проблеме с којима се суочава жена на селу, као и значајну улогу коју она има у економском опстанку своје породице, укључујући њен рад у секторима привреде у којима се не остварује доходак и предузеће све одговарајуће мере ради елиминисања дискриминације жена у сеоским подручјима како би обезбедиле да оне, на основи равноправности мушкараца и жена, учествују у развоју села и да од тога имају користи, посебно да би обезбедиле њихово право на: (а) учешће у изради и спровођењу планова развоја на свим нивоима; (д) стицање свих врста обуке и образовања, формалног и неформалног, укључујући описмењавање, као и приступ свим услугама у оквиру месне заједнице, као и саветодавним услугама, ради проширења њихових општих техничких знања; (е) организовање група за самопомоћ и задруга како би оствариле једнак приступ привредним делатностима путем запошљавања или обављања самосталне делатности; (г) доступност пољопривредних кредита и зајмова, олакшица за продају производа, одговарајуће технологије и једнаког третмана у земљишној и аграрној реформи, као и програма за поновно насељавање.

 

Комитет УН за елиминисање дискриминације жена је Републици Србији упутио укупно 24 препоруке у својим Закључним запажањима у вези са Другим и Трећим периодичним извештајем о примени Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена (CEDAW/C/SRB/2−3). Комитет, између осталог, подржава отклањање патријархалних родних стереотипа, предузимање посебних мера за побољшање положаја рањивих група жена, посебно жена на селу, те констатује да Република Србија треба да унапреди правни и институционални оквир за забрану дискриминације и унапређивање равноправности и да обезбеди одговарајуће и одрживе буџетске и људске ресурсе за примену стратегија, политика и мера које се односе на елиминацију дискриминације жена, посебно припадница рањивих група[7].

 

О потреби унапређења положаја појединих категорија становништва на селу указују и стратешка документа попут Националне стратегије за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године[8], која представља основни стратешки документ Републике Србије који се односи на унапређење родне равноправности. Овом стратегијом се, између осталог, предвиђа побољшање економског положаја жена и женског предузетништва, као и унапређење положаја вишеструко дискриминисаних и рањивих група жена међу којима су, између осталог, препознате и жене са села[9]. У овој стратегији се наводи да жене које живе у сеоским подручјима чине једну од најрањивијих група у погледу једнаких могућности остваривања људских права у свим областима јавног и приватног живота, од могућности да равноправно учествују на позицијама моћи и одлучивања у држави, заједници и породици, до приступа здравственим, образовним, социјалним и другим услугама, финансијама и другим ресурсима и наслеђивања газдинстава и друге имовине. Стил живота жена на селу је претежно традиционалан и патријархалан и тиме су оне двоструко маргинализоване: зато што су припаднице руралних пољопривредних домаћинстава и зато што унутар економске и породичне организације домаћинства имају ограничен приступ приходима, имовини и одлучивању. Жене чине 55% незапосленог руралног становништва и 74% неплаћених помажућих чланова/чланица пољопривредних газдинстава. Постоје значајне разлике у неформалној запослености између мушкараца (28,8%) и жена (43,4%), а жене из сеоских подручја су осам пута заступљеније у неформалној запослености од жена из градских подручја (5,5%)[10]. Општи стратешки циљ 2. ове стратегије – Повећана равноправност жена и мушкараца применом политика и мера једнаких могућности, указује да су у наредном периоду приоритетне области државне интервенције односе и на побољшање економског положаја жена и посебно побољшање положаја жена на селу[11]. Кроз посебан циљ 2.5 ове стратегије утврђено је да је побољшање евидентно лошег положаја жена у руралним подручјима повезано са развојем села, те да инклузиван и бржи рурални развој захтева да се у селима обнови социјална кохезија и створи подстицајно економско окружење које ће омогућити квалитетнији живот жена и мушкараца, што подразумева активно учешће жена и коришћење њихових потенцијала у свим областима (економској, социјалној, културној, здравственој) и на свим нивоима (држава, локална самоуправа, сеоска заједница)[12]. У том смислу се предвиђају и мере, попут: обезбеђивања препознавања женских ресурса и предузетничких иницијатива у сеоским подручјима; стварања услова за рад саветовалишта и креирања обука за развијање сопствених бизниса и усавршавања из области пољопривреде, зелене економије, вођења сопственог бизниса и др; подстицања доносиоца одлука на свим нивоима одлучивања на креирање модела за развијање производње која посебно погодује женама, као што су органска пољопривреда и производња на малој површини земљишта; унапређења произвођачких потенцијала за развој сеоских газдинстава која воде жене обезбеђивањем подстицајних мера, увођењем додатних критеријума за предност у откупу пољопривредних производа са газдинстава која воде жене и на друге начине[13].

 

Са друге стране, у Националној стратегији за младе за период од 2015. до 2025. године[14] наводи се да младе жене и мушкарци који размишљају о останку/повратку или животу на селу немају адекватне услове и подршку[15]. У овој стратегији се указује и на потребу подстицања развоја додатних мера подршке за радну мобилност младих ка мање развијеним срединама и руралним подручјима, као и стимулисања програма мотивисања младих на радну мобилност ка мање развијеним срединама и руралним подручјима[16].

 

У вези са другим осетљивим групама становништва, у Националној стратегији за младе за период од 2015. до 2025. године наводи се да дефиниција осетљивих група од стране Светске банке подразумева „део становништва који има неке посебне карактеристике због којих је изложен вишем ризику од сиромаштва од осталих”. Ове групе могу бити широко дефинисане, као на пример сиромашни у руралним подручјима, а могу бити и врло специфично одређене, као деца без родитељског старања, интерно расељена лица, етничке мањине, итд. Европска унија је утврдила неке осетљиве друштвене групе у ЕУ: млади, мигранти, ниско квалификовани, сиромашни радници, бескућници, Роми, особе са инвалидитетом. Влада је Стратегијом за смањење сиромаштва у Србији 2003. године први пут утврдила осетљиве друштвене групе становништва у Републици Србији: особе са инвалидитетом, деца, млади, жене, старији преко 65 година, припадници ромске националне мањине, необразовани, незапослени, избегла и интерно расељена лица и становништво руралних средина. Поред тога, Национална стратегија запошљавања за период 2011 – 2020. године утврђује следеће посебно осетљиве друштвене групе на тржишту рада Републике Србије: Роми, избеглице и интерно расељена лица, особе са инвалидитетом, рурално становништво (посебно рурално становништво које не поседује земљу и рурално становништво у југоисточној Србији), необразоване особе, као и жене, млади (15–24) и старија лица (50–64), али и дугорочно незапослени, самохрани родитељи, корисници новчане социјалне помоћи, деца без родитељског старања, жртве трговине људима и сл[17].

 

Такође и Стратегијом пољопривреде и руралнoг развоја Републике Србије за период 2014 – 2024. године[18] сагледане су демографске карактеристике сеоског становништва, његова старосна и образовна структура, те наведено: „Родне неједнакости у домену економске партиципације су веома изражене међу руралном популацијом. Међу женама је мање учешће активних лица, мање запослених и мање оних које раде ван пољопривреде, него међу мушкарцима. Из перспективе регионалних разлика, уочава се да је у АП Војводини незнатно мање учешће незапослених лица међу женама него међу мушкарцима, што не значи и да је њихов економски положај бољи, будући да су мање од мушкараца запослене у непољопривредном сектору, мање ангажоване у пољопривреди и у изразито већем броју неактивне. Знатно је неповољнији положај жена према свим показатељима у Јужној и Источној Србији, где су родне разлике посебно снажно испољене у свим сегментима тржишта рада. Поред жена, млади на селу се такође суочавају са високим ризицима од искључености са тржишта рада. Млади у узрасту 15 – 24 године тек у 21% случајева су запослени у непољопривредним секторима. Иако у овој старосној групи чак половину чине неактивна лица, оно што указује на тешкоће у приступу радним местима јесте значајно веће учешће незапослених, које код ове категорије, као и наредне старосне категорије (25 – 34 године), износи само 15,5 %“[19]. Овом стратегијом је такође одређена Визија развоја пољопривреде и руралних подручја Републике Србије, ради чије реализације је предвиђено уважавање неколико кључних принципа, међу којима је и достизање благостања руралног становништва којим би се зауставило даље погоршање демографских трендова и пуно уважавање осетљивог положаја младих и жена на руралном тржишту рада, као и социјалног положаја других осетљивих група[20]. Даље, овом Стратегијом је предвиђено, као једно од приоритетних подручја – Унапређење социјалне структуре и јачање социјалног капитала, где је као оперативни циљ 12.9. постављена афирмација предузетништва жена и младих у руралним срединама[21].

 

Потреба унапређења положаја младих на селу је већ препозната имајући у виду да су чланом 39. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју уређени подстицаји за подршку програмима који се односе на диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима, који, између осталог, обухватају и подршку младима у руралним подручјима. Подршка младима детаљније је уређена Правилником о подстицајима програмима за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима кроз подршку младим пољопривредницима[22]. Ове могућности се, дакле, односе само на једну врсту подстицаја и то подстицаја програмима за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима, док остале врсте подстицаја нису обухваћене посебним погодностима када су у питању млади. Остале осетљиве групе пољопривредника/ца (попут избеглих лица, миграната, социјално угрожених и сл.) и жене уопште нису препознати као посебне категорије којима су потребни одговарајући подстицаји ради унапређења њиховог положаја у пољопривреди.

 

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности предлаже да Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде уважи ову иницијативу и као овлашћени предлагач предложи Влади допуну члана 3. или другог одговарајућег члана Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју регулисањем могућности утврђивања подстицаја под различитим условима и у различитом обиму, уколико се ради о младим, женама или другим осетљивим групама становништва у руралним подручјима. На овај начин би се омогућио да наведене категорије лица остваре право на све врсте подстицаја под различитим, специфичним условима у зависности од сагледаног стања и потреба за унапређењем њиховог положаја, у циљу унапређења равноправности жена и мушкараца применом политика и мера једнаких могућности, те побољшања економског положаја младих и других осетљивих група становништва на селу.

 

Ближе услове и начин остваривања права на све врсте подстицаја већ, у складу са законом, прописује надлежни министар (чл. 15, 18, 19, 20, 31, 34, 42. итд.), те би правилницима којима се уређују поједини подстицаји могао бити уређен и специфичан начин остваривања ових подстицаја. Са друге стране, уколико се сматра целисходнијим, могуће је створити и посебан правни основ за регулисање ближих услова и начина остваривања права на подстицаје ових осетљивих група пољопривредника, које би прописивао надлежни министар.

 

С поштовањем,

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] „Службени гласник РС”, бр. 10/13, 142/14, 103/15 и 101/16

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] „Службени гласник РС”, број 104/09

[5] „Службени гласник РС”, број 50/11

[6] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена,  „Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори“, број 11/81

[7] Национална стратегија за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године, стр. 14

[8] „Службени гласник РС”, број 4/16

[9] Национална стратегија за родну равноправност за период од 2016. до 2020. године, стр. 30

[10] Исто, стр. 19-20

[11] Исто, стр. 45

[12] Исто, стр. 53

[13] Исто, стр. 54

[14] „Службени гласник РС”, број 22/15

[15] Национална стратегија за младе за период од 2015. до 2025. године, стр. 44

[16] Исто, стр. 47

[17] Исто, стр. 67

[18] „Службени гласник РС”, број 85/14

[19] Стратегија пољопривреде и руралнoг развоја Републике Србије за период 2014 – 2024. године, стр. 40-41

[20] Исто, стр. 63

[21] Исто, стр. 78

[22] „Службени гласник РС”, бр. 46/18 и 50/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconИницијатива за допуну Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развојуDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/inicijativa-za-dopunu-zakona-o-podsticajima-u-pol%D1%98oprivredi-i-ruralnom-razvoju-cir">
back to top