Иницијатива за измене и допуне чл. 28. и 34. Закона о пензијском и инвалидском осигурању

бр. 07-00-366/2019-02   датум: 22.7.2019. године

 

МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА

Зоран Ђорђевић, министар

 

11000 БЕОГРАД

Немањина 22-26

 

ПРЕДМЕТ: Иницијатива за измене и допуне чл. 28. и 34. Закона о пензијском и инвалидском осигурању

Поштовани господине Ђорђевићу,

Поверенику за заштиту равноправности дописом се обратила грађанка чији су родитељи живели у ванбрачној заједници у периоду од 20. маја 1979. године до 24. децембра 2018. године, када јој је отац преминуо. Како је ова грађанка указала, њена мајка је поднела захтев за остваривање права на породичну пензију и добила негативно решење јер није била у брачној заједници са својим партнером.  У допису је наведено да њена мајка не остварује приходе и да јој је угрожена егзистенција, те да би joj остваривање права на породичну пензију пуно значило.

Законoм о пензијском и инвалидском осигурању[1] прописано је да право на породичну пензију могу остварити чланови породице: 1) умрлог осигураника који је навршио најмање пет година стажа осигурања или је испунио услове за старосну, превремену старосну пензију или инвалидску пензију; или 2) умрлог корисника старосне, превремене старосне пензије или инвалидске пензије.[2] Члановима породице умрлог осигураника, односно корисника права из члана 27. овог закона сматрају се: 1) брачни друг; 2) деца (рођена у браку или ван брака или усвојена, пасторчад коју је осигураник, односно корисник права издржавао, унучад, браћа и сестре и друга деца без родитеља, односно деца која имају једног или оба родитеља који су потпуно неспособни за рад, а коју је осигураник, односно корисник права издржавао); 3) родитељи (отац и мајка, очух и маћеха и усвојиоци) које је осигураник, односно корисник права издржавао.[3] Према одредбама члана 34. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, члановима уже породице умрлог осигураника, односно корисника права, у смислу овог закона, сматрају се брачни друг и деца (рођена у браку или ван брака или усвојена, пасторчад и унуци). Члановима шире породице умрлог осигураника, односно корисника права, у смислу овог закона, сматрају се родитељи (отац, мајка, очух, маћеха и усвојиоци), браћа, сестре и друга деца без родитеља, односно деца која имају једног или оба родитеља који су потпуно неспособни за рад, а коју је осигураник, односно корисник права издржавао.

Из цитираних законских одредби произлази да законодавац није предвидео ванбрачног партнера као члана породичне заједнице који има право на породичну пензију. С тим у вези, а полазећи од законом прописане надлежности[4] да прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације, Повереник за заштиту равноправности указује следеће:

Устав Републике Србије[5], у члану 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки и забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Уставном забраном дискриминације, као појаве која је супротна принципима демократског друштва, обезбеђује се остваривање начела једнакости и стварају претпоставке да сви грађани и грађанке остварују права под једнаким условима.

Према одредбама члана 62. Устава Републике Србије, свако има право да слободно одлучи о закључењу и раскидању брака. Ванбрачна заједница се изједначава са браком, у складу са законом. Одредбом члана 64. став 4. Устава Републике Србије прописано је да дете рођено ван брака има једнака права као дете рођено у браку.

Повереник констатује да је чланом 194. Устава Републике Србије, у одељку који се односи на Уставност и законитост, прокламована супрематија Устава као највишег правног акта у систему правних аката једне државе и да сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни са Уставом, те би са тог аспекта одредбе члана 28. и члана 34. Закона о пензијском и инвалидском осигурању могле бити спорне.

Анализом законских прописа који се односе на положај ванбрачних партнера у односу на супружнике, односно ванбрачних заједница у односу на брачне, Повереник најпре указује да је одредбом члана 4. став 1. Породичног закона[6], ванбрачна заједница дефинисана као трајнија заједница живота жене и мушкарца, између којих нема брачних сметњи. Одредбом става 2. истог члана прописано је да ванбрачни партнери имају права и дужности супружника под условима одређеним овим законом. Из ове одредбе произлази јасна интенција законодавца који је, настојећи да изједначи положај брачне и ванбрачне заједнице, ванбрачним партнерима доделио права која припадају супружницима. У та права између осталих спадају и право на усвојење (члан 101. став 1. Породичног закона), право на издржавање (члан 152. Породичног закона), право на заједничку имовину под којом закон подразумева имовину коју су ванбрачни партнери стекли радом у току трајања заједнице живота у ванбрачној заједници (члан 191. став 1. Породичног закона). Дакле Породични закон, као и Устав Републике Србије, изједначава брачног и ванбрачног партнера у погледу права и обавеза које се односе на издржавање и заједничку имовину, али у погледу права на наслеђивање неједнакости још увек постоје, због чега та област отвара питање дискриминације ванбрачних партнера у односно на брачне, на основу личног својства – брачни статус.

Анализирајући прописе који се односе на наследноправни положај ванбрачних партнера, пре свега Закон о наслеђивању[7] и Закон о пензијском и инвалидском осигурању, Повереник констатује да једини начин, да се ванбрачни партнер појави у улози наследника, постоји у ситуацији када је иза преминулог ванбрачног партнера остао тестамент или уколико је између ванбрачних партнера закључен један од два законом предвиђена наследноправна уговора. У супротном, како произилази из одредби Закона о наслеђивању, примењује се законски ред наслеђивања, по коме се ванбрачни партнер не појављује ни у једном наследном реду.

Док у погледу права на наслеђивање имовине постоји могућност да се ванбрачни партнери појаве у улози наследника, у погледу наслеђивања породичне пензије то право им је у потпуности ускраћено што недвосмислено произилази из одредаба Закона о пензијском и инвалидском осигурању.

Имајући у виду наведено, Повереник указује да је неоправдано направљена разлика између ванбрачних партнера у односу на брачне, а на основу њиховог личног својства – брачни статус. Устав Републике Србије и Породични закон иду ка изједначавању брачне и ванбрачне заједнице, а тиме и брачних и ванбрачних партнера кроз институт заједничке имовине и права на издржавање. Из овога природно произлази закључак да, ако је ванбрачним партнерима омогућено да на исти начин стичу имовину и њоме располажу за живота, онда ни у случају породичне пензије не би требало постављати ограничења. Такође треба имати у виду да су деца рођена ван брака, по правима у потпуности изједначена са децом рођеном у браку, о чему је законодавац приликом нормирања спорних одредби Закона о пензијском и инвалидском осигурању, водио рачуна и ускладио их са Уставом.

Повереник користи прилику и да укаже на Одлуку Уставног суда од 30. јуна 2011. године у предмету IУз-90/2008, објављена у „Службеном гласнику РСˮ бр. 60/11. Наиме, Уставни суд је одбацујући иницијативе за оцену уставности одредаба чл. 28, 29, 30. и 34. Закона о пензијском и инвалидском осигурању[8] у образложењу своје одлуке између осталог указао да је Уставом Републике Србије утврђено да је ванбрачна заједница изједначена са брачном, у складу са законом, и да породица, мајка, самохрани родитељ и дете у Републици Србији уживају посебну заштиту, у складу са законом, чиме су и брачна и ванбрачна заједница Уставом не само признате заједнице, већ су као такве и изједначене. Уставни суд је такође указао да се Уставом породици јемчи посебна заштита, при чему, када је у питању породица (породична заједница), Устав не прави разлику између брачне и ванбрачне (породичне) заједнице. Уважавајући правну природу и сврху института породичне пензије, Уставни суд је закључио да Народној скупштини упути писмо у коме ће указати на потребу, „да се оспореним одредбама чл. 28, 29, 30. и 34. Закона о пензијском и инвалидском осигурању којима је уређено право на породичну пензију, а које је наведеним одредбама признато брачном другу осигураника, односно корисника, уреде и права ванбрачног друга односно ванбрачне удове и удовца, у складу са Уставом и признатим међународним актима.ˮ

Повереник указује и на одредбу члана 18. Закон о здравственом осигурању[9] по којој се права из обавезног здравственог осигурања утврђена овим законом обезбеђују лицима осигураним као чланови породице осигураника. Према одредби става 2. тачка 1. овог члана, члановима уже породице, у смислу овог закона, сматрају се супружник или ванбрачни партнер, деца рођена у браку или ван брака, усвојена и пасторчад и деца узета на издржавање. Дакле, законодавац је у овом случају, поред изједначавања брачне и ванбрачне деце, потпуно оправдано, у чланове уже породице убројао и ванбрачног партнера. Тиме је ванбрачним партнерима признато и право на обавезно здравствено осигурање, што још више говори у прилог оправданости иницијативе Повереника за изменом и допуном одредби члана 28. и члана 34. Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Тиме би ванбрачни партнери могли да остваре право на породичну пензију преминулог ванбрачног партнера на исти начин као и брачни, што би у потпуности оправдало Уставом зајамчену равноправност ванбрачних и брачних заједница.

Повереник такође указује да је, у случају омогућавања ванбрачним партнерима да остваре право на породичну пензију неопходно пронаћи адекватан механизам који би спречио евентуалне злоупотребе овог права, али да се a priori одбацивање могућности ванбрачног партнера да оствари право на породичну пензију лица са којим је провео одређени део живота, коси са Уставом зајамченом слободом свакога, да слободно одлучи о закључењу и раскидању брака. Повереник је мишљења да и поред чињенице да Устав ванбрачној заједници у потпуности признаје легитимитет, овако постављено законско решење указује на још увек присутне предрасуде и стереотипе о ванбрачним партнерима. Наиме, према резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова из 2011. године, у ванбрачној заједници у Републици Србији живи 236 063 лица.[10] Наведено указује да ванбрачна заједница представља незаобилазну установу 21. Века. Онемогућавање ванбрачним партнерима да остваре право на породичну пензију, нема своје адекватно оправдање ни у Уставу ни у закону, те је овако постављено законско решење неопходно изменити.

На основу анализе чињеница и правних прописа, Повереник за заштиту равноправности указује на потребу измене и допуне одредби члана 28. и 34. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, у циљу обухватања ванбрачног партнера у круг чланова породице умрлог осигураника, односно корисника права на породичну пензију.

С тим у вези потребно је да Министарство размотри ову иницијативу и обавести нас о предузетом.

 

[1] Службени гласник РСˮ, бр. 34/03, 64/04 – одлука УСРС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – одлука УСРС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62013, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18 и 46/19 – одлука УС

[2] Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РСˮ, бр. 34/03, 64/04 – одлука УСРС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – одлука УСРС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18 и 46/19 – одлука УС), члан 27. став 1.

[3] Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РСˮ, бр. 34/03, 64/04 – одлука УСРС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – одлука УСРС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18 и 46/19 – одлука УС), члан 28. став 1.

[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33. став 1. тaчка 7

[5]  „Службени гласник РС“, број 98/06

[6] „Службени гласник РС”, бр. 18/05, 72/11 и 6/15

[7]  „Службени гласник РС”, бр. 46/95, 101/03 – одлука УСРС  и 6/15

[8]  „Службени гласник РС”, бр. 34/03, 64/04, 84/05 и 63/06

[9] „Службени гласник РС”, бр. 25/19

[10] Доступно на : http://publikacije.stat.gov.rs/G2015/Pdf/G20154006.pdf

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

 


microsoft-word-iconИницијатива за измене и допуне чл. 28. и 34. Закона о пензијском и инвалидском осигурању Download


 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top