975-18-M. по прит. Д.М. против С.М. и К.П. због диск. детета Д.М.на осн. претпос. лич. својс. здрав. стање у обл. образ.

бр. 07-00-1207/2018-02 датум: 8. 3. 2019.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Д. М, у име свог малолетног сина Д.М, против С. М, директорке ПУ „В.“ у Ж. и васпитачице К. П, због дискриминације на основу претпостављеног личног својства – здравственог стања. У притужби је наведено да је дете Д. М. било уписано у вртић „Л.“ у оквиру Предшколске установе „В.“ и да у том периоду још увек није проговорило. Даље је наведено да је директорка на родитељском састанку изјавила да у њеном вртићу „нема места за децу са сметњама у развоју“, као и да је изјавила да је дечак Д. М. дете са сметњама у развоју. Даље је наведено да су директорка и васпитачица занемаривале дете, искључивале га из активности јаслене групе, као и да је дете Д. М. проводило време у вртићу са З. Т. у другој просторији мимо вршњачке групе. У изјашњењима директорке и васпитачице је, између осталог, наведено да је дете Д. М. у вртићу било у периоду адаптације, да је реаговало емотивно врло бурно и узнемиравало осталу децу, због чега је у тренутцима емотивне узнемирености издвајано са З. Т. у другу просторију јер је особље вртића приметило да дете добро реагује на З. Т. и да је дете, након што се смири, у периоду не дужем од 20 минута, враћано у вршњачку групу. У току поступка, на основу примене правила о прерасподели терета доказивања, као и на основу изведених доказа, утврђено да је директорка на родитељском састанку, као и другом приликом, изјавила да њена установа није за децу са сметњама у развоју. Такође, током поступка утврђено је да директорка и васпитачица нису доставиле доказе да је издвајање детета Д. М. у другу просторију са З. Т. мера која је планирана планом адаптације, да је праћена, као и да је предузимана као крајња мера, након свих других предузетих мера ради умирења детета. По спроведеном поступку, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је директорка С. М. извршила акт непосредне дискриминације деце са сметњама у развоју и инвалидитетом изјавом да њен вртић није за децу са сметњама у развоју, као и да су директорка С. М. и васпитачица К. П. издвајањем детета Д. М. у другу просторију са административном радницом З. Т. у току његовог адаптивног периоду у вртићу, извршиле акт дискриминације детета Д. М. на основу претпостављеног личног својства – здравственог стања. Због тога је Повереник за заштиту равноправности препоручио С. М, директорки вртића „Л“ у Ж, ПУ „В.“ у Ж. да, заједно са васпитачицом К. П, упути писано извињење Д. М, мајци малолетног Д.М, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком; да, приликом уписа деце у Предшколску установу „В.“ у Ж, не ускраћује или отежава упис деци на основу њиховог здравственог стања, сметњи у развоју, инвалидитета или неког другог личног својства, као и да убудуће воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крше законске прописе о забрани дискриминације, те јој је препоручено да организује обуке и едукације за запослене у Предшколској установи „В.“ у Ж. на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на децу којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности обратила се 31. августа притужбама и 5. октобра, 6. и 26. новембра 2018. године допунама притужби Д. М. из Б, у име свог малолетног сина Д.М, против С. М, директорке вртића „Л“ у Ж, ПУ „В.“ у Ж. и васпитачице К. П.
    • У притужбама и допунама притужби Д. М, између осталог, наведено је:
  • да је сина Д.М, када је имао две године и три месеца, уписала у вртић „Л.“ у Ж, ПУ „В.“ у Ж, те да тада још увек није проговорио, због чега га је директорка С. М. називала „дететом са посебним потребама“ и сматрала да је он неподобан за њену установу, као и да га је на „разне начине дискриминисала“ заједно са васпитачицом К. П, како би довеле до тога да га они као родитељи испишу из установе;
  • да су на родитељском састанку, одржаном 8. маја 2018. године, који је почео у 18 часова, она и још једна мама поменуле да им деца нису проговорила, а да је директорка на то одговорила да би могла да прими децу која нису проговорила, али да децу „са посебним потребама“ не прима у вртић. Притужиља је истакла да је родитељском састанку, поред директорке, присуствовала и руководитељка вртића З. Т;
  • да ју је другог дана вртића, 5. јуна 2018. године, директорка позвала да дође на разговор, којом приликом јој је саопштено да њено дете нема контакт очима, као и да је директорка дете „грубо шчепала за рамена, оборила на колена и почела да га тресе уз речи „погледај ме“;
  • да је директорка рекла да дете има поремећај понашања, а да она децу са посебим потребама не прима;
  • да је једног дана дете дошло из вртића са огреботинама на рамену;
  • да је директорка затражила да дете Д. М. прегледа логопед по њеној препоруци, и када је тај логопед констатовао да је са дететом „све у реду“, директорка је тражила да дете одведу код стручног тима на процену да ли је способно за колектив;
  • да су у приватном лого центру дете прегледали дефектолог, логопед и психолог и да су, између осталог, констатовали да је дете способно за вртић и да су били „згрожени проценом директорке вртића“, па су тражили да им директорка написмено образложи своја запажања о детету Д. М, али да директорка није написала тражено мишљење, као и да је почела да је избегава;
  • да је дете Д. М. дневно у вртићу проводило два сата, од 9 до 11 сати и да су директорка и васпитачица рекле да време боравка не може да се продужи јер се дете није адаптирало. Истакла је да јој је 23. јула 2018. године васпитачица рекла да се договорила са директорком да се детету Д. време боравка у вртићу смањи на сат и по, на шта није пристала. Даље је навела да од тог дана дете Д. није ишло у вртић, јер га је водила на лекарске прегледе које је директорка захтевала;
  • да су директорка и васпитачица почеле да склањају дете из сваке активности и да васпитачица није „марила“ за њега, да је дете често вриштало, као и да се васпитачица „драла“ на њега;
  • да зна да је дете Д. М. немирно и да реагује плачем ако му нешто није дозвољено, међутим, да се брзо смири ако му се пажња усмери на нешто друго, као и да је увек лепо реаговало на другу децу и да воли да се игра са њима. Због тога јој тврдње васпитачице које су биле супротне нису биле јасне. Такође, З. Т. је почела да проводи време са дететом Д. М. и слала је мајци слике и снимке како се дете лепо игра са њом и другом децом;
  • да јој је руководитељка З. Т. рекла да директорка и васпитачица сматрају да је дечак Д. М. дете „са посебним потребама“, да им квари колектив и да га не желе у свом објекту, али да не смеју то да јој кажу јер се плаше тужбе, па на све начине покушавају да га она сама испише из вртића. Истакла је да су дете склањали из свих активности и нису обраћали пажњу на њега;
  • да је дете Д. М. било етикетирано и дискриминисано због нестручности и предрасуда директорке и недовољне стручности и незаинтересованости васпитачице;
  • да је васпитачица К. П. имала осморо деце у својој групи, од којих је једно било и дете Д.М, те да никада није сликала и снимала Д. током дечјих активности;
  • да је васпитачица дечака Д. увек склањала у другу собу када би снимала дечје активности, али да га је сликала када плаче у групи и да је тај снимак, који треје 34 секунде, поставила на Вибер групу запослених у вртићу, те да се на том снимку види да није покушала да смири дете;
  • да је директорка и после лекарских прегледа „ширила глас“ да дете Д. није за колектив.
    • У прилогу притужбе и допуна притужбе, између осталог, достављена је следећа документација: 1) изјаве сведокиња З. Т, Т. Т. и сведокиње А. (име сведокиње познато је Поверенику за заштиту равноправности); 2) фотографије огреботина на врату детета; 3) фотографије СМС преписке подноситељке притужбе са С. М; 4) фотографије СМС преписке групе „В. Л.“; 5) фотографија преписке З. Т. и логопеда С.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је јединствени поступак у складу са одредбама члана 95. Закона о општем управном поступку[1]. С тим у вези, у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[2], Повереник је прибавио изјашњење С. М, директорке ПУ „В.“ и вртића „Л.“ и К. П, васпитачице у вртићу „Л.“.
    • У изјашњењу и допуни изјашњења С. М. директорке ПУ „В.“, између осталог, наведено је:
  • да је дете Д. М. започело адаптациони период 4. јуна 2018. године у мешовитој јасленој групи код медицинске сестре васпитачице К. П;
  • да се пре уписа детета у вртић сви родитељи обавештавају о току адаптације, трајању и добијају савете и препоруке за ефикаснију адаптацију (усмено пре поласка детета у вртић и писано путем брошуре – Адаптација деце јасленог узраста);
  • да при упису детета, поред брисева и потврде педијатра, родитељи попуњавају и пријавни формулар са свим релевантним информацијама о детету који садржи и одељак посвећен здравственом статусу детета од тренутка рођења и податке о педијатру детета, да ли је посећивало специјалисте и сл;
  • да је подноситељка притужбе приликом уписа детета Д. М. у вртић саопштила и доставила доказ да је детету извршена интервенција кратког френулума испод језика и да је мајка приметила да дете након те интервенције не говори;
  • да је дете Д. М. прве недеље адаптације (4-8. јуна 2018. године) боравило у вртићу један час у групи са својим вршњацима, као и остала деца из његове јаслене групе. Дете је реаговало целе недеље бурним емоцоналним реакцијама, због чега је мајка затражила саветодавни разговор са директорком и детаљније упознала директорку са дететовим навикама, потребама, интересовањима, чиме воли да се игра, шта му пружа сигурност, а све како би прилагодили услове и окружење детету и олакшали процес адаптације и оснажили родитеље чија је подршка детету у периоду адаптације веома значајна;
  • да је мајци детета Д. М. предложила да са родитељима и дететом поразговара и спољна сарадница установе – логопед, која је препоручила родитељима да се након адаптационог периода консултују са стручним тимом у Институту за говорну патологију;
  • да је у договору и уз усмену сагласност мајке, а превасходно у интересу детета, предложено да дете и наредне недеље (11-15. јуна 2018. године) борави у вртићу само један сат, као и да је оно и даље имало бурне емоционалне реакције које се нису смањивале и које су утицале на емоционалне реакције остале деце у јасленој групи – плач и узнемиреност. Због тога је мајци предложено да, када се интензивирају дететове емоционалне реакције, медицинска сестра васпитачица потражи помоћ З. Т. која ће са дететом кратко време провести у другој соби, дворишту или на тераси, како би се оно емоционално умирило, са чиме се мајка сагласила;
  • да наводи из притужбе да је дете било искључено из групе вршњака и васпитних активности нису истинити, о чему сведоче и слике детета у току реализације усмених васпитно образовних активности у јасленој групи, које се налазе на Фејсбук страници вртића. Слике показују да је дете Д. М. учествовао у ликовним активностима (слика 1 од 11. јуна), говорно језичкој активности – бајкалиште Црвенкапа (слика 2 од 14. јуна), интелектуалним активностима – сортирање по боји (слике 3 и 4 од 15. јуна) и моторичким активностима (слика 5). Истакла је да на сликама на Фејсбуку нема детета Д. М, јер су тамо представљене активности које су се одвијале после 11 часова, по дневној динамици рада;
  • да је дете Д. М. повремено боравило и у другим просторијама вртића само до тренутка постизања стабилности и да се постепено укључивало у групу;
  • да је у трећој недељи дужина боравка повећана на један и по до два сата и да су реакције детета осцилирале, затим, да је пасивно учествовао у одређеним активностима које су будиле његово интересовање и знатижељу, као и да је уочено да највише ужива у игри у дворишту и на тераси вртића, где га је З. Т. по потреби одводила у трајању до 20 минута, како би се емоционално умирило;
  • да је у јулу, дете Д. М, од 22 радна дана, у вртићу провело само десет радних дана, из здравствених разлога;
  • да наводи подноситељке притужбе о печатима на врату детета и огреботини на рамену нису пријављени ни медицинској сестри васпитачици ни директорки;
  • да су неистинити наводи притужбе да је дете назвала „дете са посебним потребама и сматрала га неподобним за установу“, да га је „грубо шчепала за рамена, оборила на колена и почела да га тресе“, да га је дискриминисала заједно са медицинском сестром како би га исписала, као и да је са З. Т. прекинула пословну сарадњу због детета Д. М;
  • да никада није добила званични захтев колеге из приватне здравствене установе да напише мишљење о детету Д. М;
  • да нема предрасуде према деци са развојним одступањима и потешкоћама;
  • да подноситељка притужбе до исписивања детета из вртића никада није изразила незадовољство радом медицинске сестре васпитачице, као ни радом и односом установе према детету;
  • да је ПУ „В.“ акредитована предшколска установа од 22. новембра 2016. године, те да су од почетка рада ове установе све надлежне инспекције вршиле редован надзор над радом и утврдиле да установа ради у складу са законима. Такође, ни ванредне инспекције нису утврдиле неправилности у раду;
  • да деца у ПУ „В.“ и одељењу „Л.“ нису дискриминисана, етикетирана, неадекватно васпитно третирана, занемаривана, лоше храњена, нити су родитељи финансијски преварени. Сва деца у установи имају апсолутно исти васпитно образовни третман у складу са педагошким и психолошким начелима рада са децом;
  • да су у вртићу запослене две медицинске сестре васпитачице и један дипломирани васпитач, а уписано је једанаесторо деце у мешовитој јасленој групи (од 1-3 године) и четрнаесторо деце у мешовитој васпитно групи узраста 3 до 5 година;
  • да, у периоду када је дете Д. М. боравило у адаптационом периоду, мешовиту јаслену групу је водила једна медицинска сестра васпитачица и група је бројила осморо деце;
  • да је особље вртића стекло утисак да дете Д. М. пријатно реагује на З. Т. и из тог разлога су је питали да ли жели да се прикључи јасленој групи када се јави бурна реакција код детета. Родитељи детета Д. М. су изјавили да дете највише воли да истражује простор, обилази собе, отвара полице, фиоке, ормаре, да воли непознате играчке, као и да постоји могућност узнемирења детета, уколико се појави одређена препрека за слободним кретањем приликом истраживања;
  • да је на почетку адаптационог периода васпитачица упознала дете са радним простором и дидактичким средствима која се налазе у радној соби. Дете је имало приступ свим играчкама у радној соби као и остала деца и за неке активности је показивало интересовање и радо учествовало у њима, а у неким није желело да учествује, што је природно и својствено свој деци. Када је истражило сваки кутак радне собе, јављала се жеља за даљим истраживањем и тада је долазило до бурних емотивних реакција и узнемирености, јер су врата радне собе морала бити затворена из безбедносних разлога;
  • да је у тренуцима узнемирености, васпитачица покушавала да заинтересује дете Д. М. за неку другу радњу или играчку, што је понекад помогло а некада је била приморана, због дететове упорности или узнемирености остале деце у групи, да позове другу слободну васпитачицу или најчешће З. Т, која је могла да се на краћи период посвети детету, изведе га у другу собу или двориште како би „задовољило свој наум у истраживању“ и како би се емотивно умирило и вратило активностима са другом децом;
  • да, ангажовањем З. Т, васпитачица није напуштала групу и безбедност друге деце није угрожена, а „дете Д. М. је задовољило своје потребе да напусти радну собу“;
  • да су кораке – праћење дечијег понашања и реакција, понуда материјала и активности, а посебно промена средине у којој се примети узнемиреност, предузимали у договору са мајком детета и заједно установили да се дете најбрже умири када му се дозволи истраживање простора вртића или дворишта;
  • да је дете у тренуцима узнемирености одлазило у двориште где се играло лоптом, трчало или користило љуљашку. У периоду од 15 до 20 минута, дете би показало емоционалну стабилност и враћало се у васпитну групу;
  • да у вртићу нема деце са сметњама у развоју и инвалидитетом јер нису конкурисала за упис у вртић, као и да вртић има, у складу са прописима, формиране стручне тимове, што потврђује њихову спремност да прихвате свако дете без обзира на расу, држављанство, националну припадност, језик, здравствено стање и пруже сваком детету и породици стручну подршку за развој и напредовање;
  • да дете Д. М. није издвајано у посебну просторију са З. Т, већ му је у њеном присуству или присуству друге васпитачице омогућено да се ослободи високог нивоа дечје узнемирености, тако што се излазило у сусрет његовим жељама за напуштањем радне собе, а да то не ремети рад са осталом децом;
  • да васпитачица није ни у једном тренутку детету отежавала или ускраћивала могућност праћења васпитног програма и његовог учешћа у васпитно-образовним активностима, нити је правила разлику у раду са децом и неједнако поступала;
  • да је васпитачица предузимала све што би могло да помогне како би се дете Д. М. смирило пре изласка из радне собе, што је некада помагало, а некада је краћи излазак из радне собе био решење. Истакла је да је васпитачица покушавала да дете Д. М. заинтересује за разноврсне дидактичке материјале, слагалице, коцкице, аутомобиле, узимала га је у наручје и показивала нежност или му је пуштала музику за умирење;
  • да је мајка детета Д. М. свакодневно пратила период адаптације детета, без икаквих примедби, да је сарађивала са свим запосленима у установи, све до тренутка када је избио лични сукоб између директорке и бивше запослене З. Т;
  • да З. Т. износи неистине и покушава да створи лошу слику о установама у којима је С. М. директорка, те да то чини из личне освете, користећи емоције појединих мајки;
  • да су мајке изманипулисане и да су потпале под утицај З. Т;
  • да је потребно преиспитати веродостојност доказа који су достављени уз пријаву, јер се као доказ износе фотографије на којима се не види ни ко је дете, нити повреде на кожи, нити датум када је фотографија настала.
    • У прилогу изјашњења, између осталог, достављена су следећа документа: 1) уговор о допунском раду ПУ „В.“ и З. Т. број 204/VI од 11. јуна 2018. године; 2) решење о престанку уговора о допунском раду број 239/VI од 30. јула 2018. године; 3) службена блешка ПС Чукарица о обавештењу примљеном од грађана од 30. јула 2018. године; 4) записник Секретаријата за образовање и дечју заштиту, VII-06 број: 614-1206, 1209 и записник број 1230/2018 од 18. септембра 2018. године о ванредном инспекцијском надзору ПУ „В.“ у Б; 5) пријавни формулар за дете Д. М; 6) исписница из вртића за дете Д. М. број 244/ VIII од 1. августа 2018. године и 7) пет фотографија деце у различитим активностима.
    • У изјашњењу К. П, васпитачице деце јасленог узраста и медицинске сестре васпитачице у ПУ „В.“, између осталог, наведено је:
  • да су наводи подноситељке притужбе апсолутно неистинити;
  • да је дете Д. М. кренуло у вртић 4. јуна 2018. године и да у вртићу важе следећа правила приликом адаптационог периода: током прве недеље адаптације дете борави једна сат у васпитној групи, а у другој адаптационој недељи време задржавања траје три сата. Сатница се може скратити или продужити, зависно од тога како дете прихвата нов простор у којем борави, као и другу децу из групе и васпитача;
  • да је дете Д. М. имало бурне емоционалне реакције у адаптационом периоду, поводом чега се консултовала са родитељима и договорили су се да продуже адаптацију, па је дете од 11. до 15. јуна боравило један сат у вртићу;
  • да је, у даљем договору са родитељима, донела одлуку да боравак у вртићу спонтано продужавају, све док дете не буде у стању да проведе цео дан у групи, те да је дете од 18. јуна до последњег дана боравка у вртићу, проводило у групи један сат и 30 минута до два сата;
  • да, с обзиром да се емоционалне реакције детета нису умањивале, предложили су подноситељки притужбе, односно, мајци детета да се у тим тренуцима у групу укључи и З. Т, односно да за кратко време буде у радној соби, другој соби, дворишту и тераси са дететом, док се дете не умири, а током тог периода васпитачица се трудила да остатак јаслене групе емоционално умири. Мајка је од почетка била информисана о плану адаптације и у потпуности се сложила са њим;
  • да су наводи мајке да је дете било искључено из васпитне групе у којој је боравило, као и из васпитно – образовних активности, апсолутно неистинити, о чему сведоче фотографије које доставља у прилогу изјашњења;
  • да је сходно интезитету емоционалних реакција, дете Д. М. повремено боравило у другим просторијама, зајадно са З. Т, само до тренутка постизања емоционалног умирења и стабилности и постепено се укључивало у групу;
  • да су, током треће недеље адаптације, реакције детета осциловале, пасивно је учествовао у одређеним активностима које су будиле његово интересовање и знатижељу и уочено је да највише ужива у игри у дворишту вртића или на тераси, где га је З. Т. одводила када би за тим било потребе, али никада дуже од 20 минута;
  • да је у јулу, дете Д. М, од 22 радна дана, у вртићу провело само 10 дана, из здравствених разлога, истим ритмом и динамиком коју су спроводили током треће недеље адаптације;
  • да се наводи подноситељке притужбе који се односе на „црвене печате на врату и огреботине на рамену“ никада нису десили у вртићу, нити их је мајка икада пријавила васпитачици. Истакла је да медицинаска сестра васпитачица има обавезу да превентивно прегледа свако дете које долази у вртић и води књигу повреда у вртићу, те да је дете Д. М. увек било „апсолутно“ физички здраво, чисто, уредно, те да је без икаквих огреботина, посекотина и масница долазило у вртић и исто тако одлазило из вртића;
  • да подноситељка притужбе никада није изразила незадовољство њеним радом и стручношћу, као ни неки други родитељ;
  • да се осећа изненађено и шокирано притужбом мајке детета Д. М. против ње као васпитачице.
    • У прилогу изјашњења достављене су исте фотографије деце у различитим активностима, као и уз изјашњење директорке С. М.
    • У току поступка су, у складу са одредбом члана 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, прибављене и изјаве сведокиња З. Т, сведокиње А. (чији идентитет је познат Поверенику за заштиту равнправности, јер је затражила да остане анонимна) и Т. Т. Такође, прибављено је и обавештење Градске управе града Београда, Секретаријата за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор о предузетим активностима поводом пријаве Д. М. о могућој дискриминацији детета Д. М. у Предшколској установи „В.“.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • У изјави и допуни изјаве сведокиње З. Т, између осталог, наведено је:
  • да је бивша руководитељка вртића „Л.“, који је „под филијалом“ ПУ „В.“ у Ж, те да сведочи да директорка установе С. М. „дискриминише децу за коју она сматра да нису добро развијена у менталном и физичком смислу“;
  • да је на основу усменог договора са директорком вртића радила као руководитељка вртића и да је тако представљана родитељима, док је формалноправно била на радном месту административног радника;
  • да је С. М, на првом родитељском састанку одржаном 8. маја 2018. године, изричито рекла родитељима да овај вртић није за децу „са посебним потребама“;
  • да јој је директорка, после тог састанка, замерила што је „дозволила да се упишу деца заостала у развоју“, која су, у ствари „била здрава и добра деца“ којој се само још увек није развио говор;
  • да су деца коју је директорка окарактерисала као неподобну за њену установу: Ј. В. (2 године), С. Р. и М. (3,5 године), као и Д. М. (2 године) и да је директорка временом прихватила да деца В, Р. и М. остану у вртићу, али не и дете Д. М;
  • да је Д. М. од самог почетка била отворена по питању свог детета и отворено говорила да дете још није проговорило, да је несташно, радознало и осетљиво на негодовање, што не би био проблем уз добру организацију васпитачица;
  • да је дете Д. М. било одбачено од колектива, јер је пасиван рад васпитача лоше утицао на њега;
  • да је, након прекора директорке што је дозволила упис детета Д. М. у вртић, рекла директорки да предложи мајци да нађе други вртић, на шта је директорка одговорила „Да, па да ме родитељи туже“;
  • да је директорка чекала и радила на томе да родитељи сами испишу дете;
  • да је логопед који је дошао у вртић саветовао мајци да не одустаје од вртића јер би ту његов говор напредовао, те да оде са дететом у здравствени центар на тестирање слуха и логопедска тестирања, а њој је лично потврдио да верује да је дете добро и да може да напредује;
  • да је директорка рекла Д. М. да „захтева, када већ иду у центар, да дете прегледа цео стручни тим и да јој донесу процену детета да ли је способно за колектив“;
  • да је она преузела обавезу да ради са дететом Д. М. док је у вртићу и да, док је она проводила време са њим, дете никада није плакало, сваку активност је успешно обављало, те да је учествовало и у колективним играма на свој начин;
  • да је сликала дете Д. М, како би доказала да је дете добро, да сарађује и да треба да остане у вртићу, али да није добила подршку директорке и васпитачице. Истакла је да је дете Д. М. било добро и са сервиком вртића и да је, поред ње и друге деце, учествовало у игри на свој начин и није плакало, те да само није прихватало простор у којем је било са својом васпитачицом;
  • да је К. П. причала да је дете Д. М. „њена граница у овом послу“ и да она не зна да ради са њим, уз директоркину подршку да је дечак Д. М. дете „са сметњама у развоју“;
  • да је дете Д. М. у вртићу искључиво проводило време са њом, одвојено у другој соби;
  • да су га једном приликом склонили из активности (прављење сладоледа), да би направили фотографију за сајт вртића, те да нису ни пробали да направе фотографију са њим:
  • да је директорка рекла да је посматрала дете Д. М. и да тврди да нема контакт очима и да има развојни проблем. Истакла је да је дете Д. са њом (З.) имало контакт очима, чак се мазило и пољубило је;
  • да, када је схватила да је дете Д. етикетирано и дискриминисано у вртићу, рекла је то дететовој мајци, након чега је добила отказ;
  • да је дете Д. М. било у вртићу од 9 до 11 часова, док је њено радно време било од 10 часова. Првих сат времена дете је проводило са својом васпитачицом, а од 10 часова, углавном по предлогу директорке и мишљењу васпитачице, дете су одвајали са њом у другу собу, да би васпитачица одржала планирану активност. Оним данима, када је имала обавезе ван вртића, дете је проводило и остатак времена са васпитачицом „што баш и није било често“. Истакла је да је, при замени смене са васпитачицом, дете Д. М. проводило и два сата са њом (З.).
    • У изјави сведокиње А, између осталог, наведено је:
  • да васпитачица К. П. није била заинтересована за рад са дететом Д. М, које је увек панично плакало када је било са њом у соби;
  • да је у присуству сервирке и у друштву друге деце, дете Д. М. било мирно и играло се, као и када је време проводило са З. Т;
  • да је дете Д. М. углавном време проводило са З. Т, одвојено у другој соби.
    • У изјави сведокиње Т. Т, између осталог, наведено је:
  • да је, када је дошла да упише своје дете Р. (2 године) у вртић „Л.“ у Ж, директорка С. М. тражила да види дете и да је рекла „да не може да га упише док га она не процени да ли је адекватно за њену установу“;
  • да, када је рекла да је дете несташно и хиперактивно, директорка их је „натерала“ да доведу дете;
  • да је, када је видела дете, директорка „закључила да оно може да се упише“, те да је напоменула да њена установа није за децу „са поремећајем у развоју“.
    • У прилогу изјаве сведокиње Т. Т. достављене су и фотографије телефонске преписке од 6. и 7. јуна 2018. године на Вибер групи „В.“. Увидом у фотографије, утврђено је да је 6. јуна 2018. године особа означена као „К.“ изјавила да су долазили родитељи, мама Т, да упишу дете Р, док је особа чији је број телефона 064…. одговорила „Какво је дете? То је онај хиперактиван.“ У даљој преписци „К.“ је навела да дете ништа не слуша родитеље, да је прилично немирно и да тера своје, као и да је симпатичан као „мали Денис напаст“. Особа са бројем телефона 064… је питала: „Да га примим или не?“. Нако овог питања, „К.“ је написала: „Хајде да пробамо да уочимо да ли је само размажен и нема правила, или је та хиперактивност симтоматична. Па онда да донесемо одлуку о упису. Плашим се да не завлада хаос у групи, пошто већ имамо Д. који ништа не региструје и В. који повремено послуша.“ У преписци од 7. јуна 2018. године особа са са бројем телефона 064… написала је: „Мали Р. креће на адаптацији у јаслицама од пон. од 9 до 10h. Дете је развојно адекватно.“
    • Увидом у фотографије групне СМС преписке групе „В.“ од јула 2018. године, утврђено је да је особа означена у преписци као „К.“, између осталог, написала: „Због промене планова, одлучили смо да реализујемо активности у дворишту вртића, заједно са децом из вртићке групе. Д. је тренутно непослушан и ремети јутарње разгибавање, кад нам постане напорно да јуримо за њим, позваћу те да нам се придружиш, ако будеш била у могућности. Јуче си ми много олакшала и помогла да реализујемо активности са децом, када си повукла Д.“
    • Увидом у фотографије које су доставиле директорка и васпитачица уз изјашњење, утврђено је да је на слици означеној као фотографија 1 „Ликовна активност Ајкуле“ од 11. јуна 2018. године приказано дете које седи испред слике ајкуле по којој су поређана зрна кукуруза. На слици означеној као фотографија 2 „говорно-језичка активност – бајкалиште Црвенкапа“ од 14. јуна 2018. године приказана су деца која седе у низу, док се у првом плану фотографије налази страница књиге на којој је написано „бајке“. На фотографијама означеним бројем 3 и 4 „интелектуалне активности – сортирање по боји“ од 15. јуна 2018. године приказана су деца која седе за столом са разнобојним лоптама и коцкама испред њих, док су на фотографији означеној бројем 5 „моторичке активности – залепи лопту“ од 15. јуна 2018. године приказана деца испред низа разнобојних лопти нанизаних на разапетом канапу.
    • Увидом у уговор о допунском раду број 204/VI од 11. јуна 2018. године, утврђено је да је ПУ „В.“, коју заступа директорка С. М, закључила уговор о допунском раду са З. Т, која је по занимању саобраћајна техничарка, и која се овим уговором обавезује да за послодавца обавља послове пословног администратора.
    • Увидом у записник о ванредном инспекцијском надзору ПУ „В.“ у Београду Градске управе града Београда, Секретаријата за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор VII-06 број: 614-1206, 1209 и 1230/18 од 18. септембра 2018. године, утврђено је да је извршен ванредни-канцеларијски инспекцијски надзор установе „В.“ из разлога поступања по представци достављеној електронским путем од Д. М. и З. Т, Т. Т. и З. С. Даље је наведено да је инспекцијски надзор извршила просветна инспекторка Б. Е. и да је започет 14. септембра 2018. године. Наведено је да је предмет инспекцијског надзора жалба родитеља Д. М, Т. Т. и З. С. на рад установе и З. Т. на рад директорке установе. Увидом у записник утврђено је и да су се родитељке деце која су похађала установу жалиле на, како се наводи, непедагошки однос директорке вртића за коју наводе да су деца у вртићу дискриминисана, етикетирана, неадекватно васпитно-образовно третирана, занемаривана, неадекватно храњена и да су родитељи финансијски преварени. Даље је наведно да извршен увид у одређену документацију и узета изјава директорке установе. Наведено је да је утврђено следеће чињенично стање: 1) З. Т, по занимању саобраћајна техничарка, ангажована је по уговору о допунском раду на пословима пословног администратора, као и да је установа са њом раскинула уговор 30. јула 2018. године због престанка потребе за даљим ангажовањем, након чега су уследила директна узнемиравања свих родитеља од З. Т, застрашивање, рушење угледа директорке и установе, због чега је поднета пријава ПС Чукарица; да родитељи који су поднели пријаву Секретаријату никада нису испољили незадовољство све до престанка сарадње установе са З. Т; да директорка негира све наведено у представкама родитеља, тврдећи да деца нису дискриминисана, етикетирана, неадекватно васпитно-образовно третирана, занемаривана, лоше храњена, нити су родитељи финансијски преварени; 2) да директорка наводи да се Д. М. никада није обратила директорки, а ни васпитачици да би се пожалила на рад са њеним дететом, да ни једно дете у вртићу никада није било дискриминисано, етикетирано, занемаривано или злостављано, нити је било ко од запослених постављао дијагнозу деци и да у току надзора инспекторки није дат ниједан доказ о усменој или писменој жалби било ког родитеља на рад установе; 3) да директорка негира наводе из пријаве Т. Т, која никада није изразила, нити усмено нити писмено, незадовољство васпитно образовним радом са дететом, нити радом установе, као и да је била врло задовољна адаптацијом и начином адаптације детета које не говори српски језик.
    • Увидом у допис Градске управе града Београда, Секретаријата за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор VII-06 број: 614-1209/18 од 22. новембра 2018. године, којим Секретаријат обавештава Повереника о предузетим активностима у вези навода Д. М. о могућој дискриминацији детета Д. М. у установи „В.“, утврђено је да просветна инспекторка Б. Е. у допису навела да је дете Д. М. уписано у установу 27. маја 2018. године, да је почело да похађа установу 1. јуна 2018. године, као и да је исписано 1. августа 2018. године, због, како се наводи, повреде права детета. Даље је наведено да С. М. наводи да се њој ни васпитачици детета мајка никада није обратила да би указала на неправилности у раду које су наведене у представци; да је директорка установе у писаној изјави навела да су сви наводи мајке неистинити, као и да ни једно дете у вртићу никада није било доскриминисано, етикетирано, занемаривано или злостављано, нити је било ко од запослених постављао дијагнозу деци, како се наводи у представци; да у установи не постоји ни једна писмена жалба било којег корисника услуге. Даље је наведено да на основу писаних изјава одговорних лица и документације дате на увид, није било могуће утврдити истинитост навода Д. М, што је констатовано записником од 18. септембра 2018. године и да је утврђено да „поступање на основу исказа наведених лица није у надлежности овог органа, тј. захтев наведеног лица није у стварној надлежности поступајућег органа, те се странка, уколико има потребу, може упутити на судску или неку другу правну институцију, ради даљег поступања“.
    • У току поступка су на електронску адресу Повереника за заштиту равноправности пристигла и два електронска писма: 29. октобра 2018. године допис од А. Ћ, стручне сараднице логопеда Предшколске установе „В.“ и 30. октобра 2018. године отворено писмо родитеља чија деца иду у ПУ „В.“. Увидом у допис А. Ћ. утврђено је да она наводи да сарађује са предшколском установом по питању говорно-језичког развоја деце која долазе у вртић од оснивања вртића и да за то време није уочила било какву дискриминацију и несавесно поступање, како власнице вртића, тако и запослених. Даље је наведено да деца у вртићу имају све васпитно-образовне, хигијенске, просторне и друге услове и сваком детету је посвећена максимална пажња и индивидуални приступ. Наведено је и да је А. Ћ. обавила саветодавни разговор и са Д. М. и да су се сложиле да је детету Д. М, због његовог говорно-језичког развоја, вртић неопходан и да се након адаптације у вртићу обрате Институту за говорну патологију или Заводу за говорне поремећаје, како би тим стручњака дао комплетну слику о узроцима кашњења говорно-језичког развоја, као и адекватан третман.

Увидом у отворено писмо родитеља чија деца иду у предшколску установу „В.“ од 25. октобра 2018. године, утврђено је да родитељи изјављују да су веома срећни и задовољни што њихова деца похађају овај вртић и да га радо препоручују. Даље је наведено да су сви запослени у вртићу веома стручни и мотивисани за рад са децом, као и да често организују радионице и са децом и са родитељима и другим члановима породице, да деца добијају разноврсну исхрану у довољним количинама, да су увек чиста, пресвучена и очешљана, као и да су родитељи увек обавештени о месечном плану рада, који се заиста и поштује. Допис је потписало 45 особа.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и прилога, изјашњења и изјаве сведокиња, као и антидискриминационе и друге међународне и домаће прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[3] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
  • Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[5]
  • Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[6], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање на основу једнаких могућности, као и да држава уговорница има обавезу да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
  • Општим коментаром број 1. УН Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није оспособљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу.
  • Општим коментаром број 9. УН Комитета за права детета који се односи на права деце са инвалидитетом, истакнуто је запажање Комитета да се деца са сметњама у развоју још увек суочавају са озбиљним тешкоћама и препрекама ка пуном уживању права која садржи Конвенција, као и да препреку не представља сама сметња у развоју већ комбинација друштвених, културних, становишних и физичких препрека с којима се деца са сметњама у развоју суочавају у свакодневном животу. Даље је истакнуто да свако ко се бави развијањем дететових вештина, способности и саморазвоја треба да прецизно прати дететов напредак и пажљиво слуша дететову вербалну и емотивну комуникацију како би подржао његово образовање и развој на добро усмерен и најбољи могућ начин.
  • Конвенција о правима особа са инвалидитетом[7] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Одредбама члана 24. прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање, те да им у остваривању овог права, без дискриминације и на основу једнаких могућности, државе обезбеђују инклузивни систем образовања. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, као и њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, али и у циљу омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Истим чланом је прописано да ће државе, у остваривању права на образовање, обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе. Поред тога, прописано је да особе са инвалидитетом треба да добију посебну подршку у оквиру система општег образовања ради њиховог ефикаснијег образовања.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[8], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Даље, одредбама члана 6. прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
  • Законом о основама система образовања и васпитања[9] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање, као и да лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на васпитање и образовање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом. Одредбама члана 7. истог закона прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације.
  • Одредбом члана 110. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања прописана је забрана дискриминације и одређено је да је у установи забрањена дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
  • Одредбама члана 57. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је су основе програма предшколског васпитања и образовања основа за: 1) израду и развијање програма васпитно-образовног рада на нивоу предшколске установе, односно васпитне групе; 2) развијање различитих програма и обука у предшколском васпитању и образовању, у складу са посебним законом; 3) израду критеријума за праћење и вредновање квалитета предшколског васпитања и образовања; 4) унапређивање и развој предшколске установе и делатности у целини. Даље, одредбама члана 76. овог закона прописано је да детету и ученику и одраслом коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризику од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, прилагођавање начина остваривања школског програма и израду, доношење и остваривање индивидуалног образовног плана (став 1).
  • Одредбама члана 3. став 4. Закона о предшколском васпитању и образовању[10] забрањене су све врсте насиља, злостављања и занемаривања и све активности којима се угрожавају, дискриминишу или издвајају деца, односно групе деце, по било ком основу, у остваривању делатности предшколског васпитања и образовања и осталих делатности предшколске установе. Даље, одредбама члан 4. прописани су циљеви и принципи предшколског васпитања и образовања, међу којима је циљ подршка целовитом развоју и добробити детета предшколског узраста, пружањем услова и подстицаја да развија своје капацитете, проширује искуства и израђује сазнања о себи, другим људима и свету, као и принцип доступности: једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања, без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама, у складу са законом.
  • Закон о предшколском васпитању и образовању, одредбама члана 34, регулише остваривање права на подршку деци из осетљивих друштвених група. Детету коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у васпитању и образовању, предшколска установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека, односно врши прилагођавање и, уколико је потребно, обезбеђује израду, доношење и реализацију индивидуалног образовног плана (ИОП1), у складу са законом. Одредбама става 3. овог члана прописано је да деца са сметњама у развоју и инвалидитетом остварују право на додатну подршку у предшколском васпитању и образовању у васпитној групи, уз план индивидуализације или индивидуални васпитно-образовни план у развојној групи, на основу индивидуалног васпитно-образововног плана. Даље, одредбама члана 15. овог закона прописано је да се предшколско васпитање и образовање остварује у складу са основама програма предшколског васпитања и образовање које се доносе у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, док је чланом 16. овог закона прописано да се васпитно-образовни рад у предшколској установи остварује на основу предшколског програма који доноси установа у складу са основама програма предшколског васпитања и образовања.
  • Такође, одредбама члана 6. Закона о предшколском васпитању и образовању прописано је да предшколска установа води евиденцију о деци, родитељима, односно другим законским заступницима и о запосленима, у складу са законом који уређује основе система образовања и васпитања и овим законом, као и да установа води, између осталог и евиденцију и педагошку документацију о васпитно-образовном раду.
  • Правилником о садржају образаца и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у предшколској установи[11] прописано је да књига неге и васпитно-образовног рада, између осталог, садржи упутство, податке о деци и породици, евиденцију о доласцима деце, програмирање и евиденцију рада са децом, сарадњу са породицом, као и да књигу неге и васпитно-образовног рада воде медицинске сестре-васпитачи за рад са децом узраста од шест месеци до три године. У упутству за вођење књиге наведено је да књига неге и васпитно-образовног рада прати концепцију Основа програма предшколског васпитања и образовања и представља место евиденције у функцији остваривања циљева неге и васпитно-образовног рада са децом узраста од шест месеци до три године, као и да књига првенствено треба да служи медицинским сестрама-васпитачима у програмирању, планирању и реализацији активности неге, превентивно-здравствене заштите и васпитно-образовног рада, кроз континуирану и систематичну евиденцију.
  • Одредбама члана 1. Правилника о врсти стручне спреме васпитача, медицинских сестара и стручних сарадника у дечјем вртићу[12] прописано је да послове и задатке васпитања и образовања у дечијем вртићу са децом узраста до три године могу да обављају: педијатријска сестра-техничар, медицинска сестра-техничар, виша медицинска сестра, лице са средњом стручном спремом медицинске струке, васпитачког или педијатријског смера, лице са вишом стручном спремом медицинске струке, смер педијатрије и лице са вишом стручном спремом васпитно-образовне струке, одсек за образовање васпитача предшколских установа.

 

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли су С. М, директорка вртића „Л.“ у Ж. Предшколске установе „В.“ у Ж. и васпитачица К. П. дискриминисале дете Д. М. на основу претпостављеног личног својства – здравственог стања.
  • Да би се одговорило на ово питање, важна је примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да су директорка вртића „Л.“ С. М. и васпитачица К. П. извршиле акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на С. М. и К. П.
  • Повереник за заштиту равноправности, најпре, констатује да анализа навода из притужбе и изјашњења показује да међу странама није спорно да је дете Д. М. похађало вртић „Л.“ од 4. јуна до 1. августа 2018. године. Затим, међу странама је неспорно да је дете у вртићу проводило један до два сата дневно, да је похађало мешовиту јаслену групу код васпитачице К. П, као и да док је похађало вртић, дете још увек није проговорило. Даље, неспорно је да је дете Д. М. одређени део времена које је било у вртићу, проводило са запосленом у вртићу – З. Т. Са друге стране, подноситељка притужбе је навела да је директорка С. М, на родитељском састанку одржаном 8. маја 2018. године, истакла да не жели да уписује децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и да је тврдила да дете Д. М. има развојне потешкоће. Притужиља је, такође, додала да су директорка С. М. и васпитачица К. П. склањале дете Д. М. из активности са другом децом и да га нису желеле у вртићу, те да је дете проводило време са запосленом у вртићу З. Т. Сведокиње, које је предложила подноситељка притужбе, потврдиле су наводе из притужбе.
  • Сагласно свему наведеном, Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сносе директорка С. М. и васпитачица К. П. У складу са тим, Повереник за заштиту равноправности ценио је да ли чињенице и докази које су С. М. и К. П. понудиле пружају довољно основа за закључак да њихово поступање према дечаку Д. М. не представља дискриминацију детета на основу претпостављеног личног својства – здравственог стања.
  • С тим у вези, Повереник је посебно анализирао наводе притужбе да је директорка С. М. на родитељском састанку 8. маја 2018. године изјавила да би „децу која нису проговорила могла да прими, али децу са посебним потребама не прима у вртић“. Наводи притужбе су поткрепљени изјавом З. Т. која је присуствовала родитељском састанку у својству руководитељке вртића и која је у својој изјави потврдила наводе притужбе да је директорка изјавила да вртић „Л.“ није за децу са „посебним потребама“. Директорка С. М. је у свом изјашњењу и допуни изјашњења навела да нема предрасуде према деци са развојним „одступањима“ и потешкоћама и оспорила је истинитост навода притужбе да је дечака Д. М. назвала дететом са „посебним потребама“ и да га је сматрала неподобним за установу. Међутим, није доставила доказе којима би оповргла ове наводе притужбе и изјаве сведокиње З. Т. Такође и сведокиња Т. Т. је у свом исказу навела да јој је, приликом уписа њеног сина Р. у вртић „Л.“, директорка С. М. и рекла да „њена установа није за децу са поремећајем у развоју“, те да је тражила да види дете сведокиње, како би „проценила да ли је адекватно за њену установу“. Све наведено указује да је директорка С. М. јасно изнела став да децу са сметњама у развоју и инвалидитетом не жели да уписује у вртић „Л.“. Поред наведеног, индикативно је и да, по наводима директорке С. М, у Предшколској установи „В.“, чији је део и вртић „Л.“, нема уписане деце са сметњама у развоју и инвалидитетом.
  • Закон о забрани дискриминације у члану 6. дефинише појам непосредне дискриминације као било који акт, радњу или пропуштање којим се лице или група лица, због личног својства стављају у неповољнији положај, или би могла бити стављена у неповољнији положај. У том смислу, треба рећи да не постоје докази да је било ком детету онемогућено да се упише у вртић „Л.“ због било ког личног својства. Међутим, у конкретном случају, директорка С. М. је, према наводима притужиље и сведокиња, више пута у разговорима са родитељима поновила да њена установа „није за децу са посебним потребама”. Имајући у виду чињеницу да је С. М. директорка приватне предшколске установе, неспорно је да је она у фактичкој могућности да реализује овакву изјаву, имајући у виду да је акт непосредне дискриминације учињен уколико је било којим актом лице због личног својства стављено у неповољнији положај или би могло бити стављено у неповољнији положај. Стога, Повереник за заштиту равноправности констатује да је директорка С. М, више пута поновљеном изјавом да њена установа није за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, повредила одредбу члана 6. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањена непосредна дискриминација.
  • Неопходно је нагласити да је Република Србија на основу ратификованих међународних конвенција о правима детета и правима особа са инвалидитетом, као и домаћим прописима, обавезна да деци, а посебно деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, омогући несметано остваривање права на образовање. У том смислу, одредбама Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да је право на образовање и васпитање мора бити доступно за сву децу, као и да је забрањена дискриминација деце и ученика на основу било ког личног својства. Из праксе Повереника за заштиту равноправности може се закључити да су деца са сметњама у развоју и инвалидитетом посебно угрожена група деце у нашем друштву, а стереотипи и предрасуде у односу на могућности, потребе и права дубоко су укорењени и распрострањени. Једна од најчешћих предрасуда према деци са сметњама у развоју и инвалидитетом јесте да су мање способна и да због свог инвалидитета не могу да се образују у редовним школама. Поред тога, због недовољне информисаности и незнања, загарантована права особа са инвалидитетом се пласирају као доброчинство и сажаљење друштва. Овоме посебно доприносе и заостали трагови медицинског модела инвалидитета, који се још увек присутан у Србији. Потребно је указати да се деци са сметњама у развоју и инвалидитетом још увек не обезбеђује адекватна подршка у образовању, те да међу наставним особљем и руководством образовно-васпитних институција и даље има и оних који не виде добробит од инклузивног образовања и који децу са потешкоћама, сметњама у развоју и инвалидитетом виде као отежавајућу околност у раду.
  • Изражен став С. М. да у њеној установи нема места за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, потврђује да још увек постоје професионалци у области васпитања и образовања који својим поступањем деци са сметњама у развоју ускраћују загарантована људска права. Наиме, Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године[13] прописано је да образовне установе морају, између осталог, да развијају и негују инклузивну образовну политику, да примењују интерактивне и активне методе васпитно-образовног рада које су усмерене на дете и ка остваривању права детета. Инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју и предшколско образовање мора бити доступно свој деци.
  • У притужби је наведено и да је директорка тражила да дете Д М. прегледа логопед по њеној препоруци, а касније и шири тим специјалиста, како би се проценило да ли је дете „способно за колектив“. Ове наводе притужбе потврђује сведокиња З. Т. која наводи да је директорка „захтевала да, кад већ иду у центар, да дете прегледа цео стручни тим и да јој донесе процену детета да ли је способно за колектив“. Директорка не оспорава да је подноситељки притужбе предложила да дете прегледа логопед, с обзиром да дете тада још увек није проговорило, као и да је логопед родитељима препоручио да се након периода адаптације консултују са стручним тимом у Институту за говорну патологију. Ове наводе директорке потврдила је и А. Ћ, логопед која сарађује са предшколском установом и која је изјавила да је обавила саветодавни разговор са Д. М. и да су се сложиле да је детету Д. М, због његовог говорно-језичког развоја, вртић неопходан и да се након адаптације у вртићу обрате Институту за говорну патологију. С обзиром да су наводи сведокиња контрадикторни, Повереник констатује да није могуће утврдити тачно чињенично стање, односно, да ли је директорка додатне лекарске прегледе захтевала као услов за дететов упис или останак у вртићу.
  • Даље, Повереник је анализирао наводе притужбе да су директорка С. М. и васпитачица К. П. дискриминисале дете Д. М. на основу претпостављеног личног својства – здравственог стања, тако што су га искључивале из јаслене групе и из активности групе и занемаривале у раду, а све са циљем да подноситељка притужбе испише дете из вртића. У изјавама сведокиње З. Т. наведено је да јој је директорка „замерила“ што је „наводно, дозволила да нам се упишу деца „заостала у развоју“, као и да је дете Д. М. било одбачено од колектива, да је васпитачица К. П. изјавила да је дете Д. М. њена граница и да не зна да ради са њим, као и да је отворено причала да је он „дете са посебним потребама“. Сведокиња даље наводи да је присуствовала када је дете Д. М. издвојено из активности прављења сладоледа због фотографисања за Фејсбук страницу установе, а да претходно није ни покушано да се укључи у ту активност. У изјашњењу васпитачице К. П. наведено је да нису тачни наводи да је дете било искључено из активности васпитне групе, као и да је дете у одређеним активностима пасивно учествовало, док је највише уживао у игри у дворишту или на тераси где је проводио време са З. Т. када је „за тим било потребе, а никада дуже од 20 минута“. Директорка наводи да су у тренутку узнемирености покушавали да дете заинтересују за неку другу радњу или играчку, да је васпитачица предузимала све што би могло да помогне да се дете смири (да га заинтересује за разне дидактичке материјале, слагалице, коцкице, аутомобиле, узимала га је у наручје, показивала нежност и пуштала музику). Стога, може се закључити да и директорка и васпитачица оспоравају да је дете Д. М. било искључено из активности са осталом децом и наводе да достављене фотографије сведоче о томе да је дете Д. М. учествовало у активностима које су се одвијале у периоду док је боравило у вртићу (од 9 до 11 часова).
  • Међутим, подноситељка притужбе наводи да је дете Д. М. већи део времена у вртићу проводило са З. Т, у другој просторији, одвојено од групе. Чињеница да је дете Д. М. проводило одређено време са З. Т, одвојено од јаслене групе у другој просторији, неспорна је међу странама. Спорно је шта се желело постићи оваквим издвајањем из групе, односно, који су разлози издвајања. У изјашњењу директорке и васпитачице наводи се да је дете било у периоду адаптације на вртић и да је, у интересу детета и уз усмену сагласност мајке, дете проводило један до два сата у вртићу. Даље је наведено да је дете Д. М. имало бурне емоционалне реакције које се нису смањивале и које су утицале на емоционалне реакције остале деце – плач и узнемиреност. Навеле су да је особље вртића „стекло утисак“ да дете Д. М. пријатно реагује на З. Т, и да је из тог разлога васпитачица тражила њену помоћ, те да је она дете, на кратко време, не дуже од 20 минута, изводила у другу просторију, на терасу или у двориште, све док се оно не смири, као и да се мајка сагласила са овим. У изјашњењу васпитачице је наведено да је мајка од почетка била информисана о плану адаптације и у потпуности се сложила са њим.
  • Међутим, наводи из изјашњења директорке и васпитачице о укључености детета Д. М. у активности групе поткрепљени су само фотографијама на којима се види група деце у одређеним активностима. Други докази који би поткрепили наводе изјашњења да је са дететом спровођен план адаптације, као и које су активности спровођене, по којем плану и како су реализоване, као и која су запажања медицинске сестре васпитачице о понашању детета Д. М. у периоду адаптације, нису достављени. Повереник је ценио приложене фотографије и констатовао да се на њима види група деце која обављају одређену активност (праве животиње од папира и кукуруза, слажу лопте у боји, седе и слушају бајке), међутим, на фотографијама не може са сигурношћу утврдити да је дете Д. М. учествовало у приказаним активностима. С обзиром да су то једини достављени докази о активностима детета Д. М. у вртићу, Повереник није прихватио ове фотографије као довољан доказ да дете Д. М. није искључивано из активности своје групе.
  • У упутству уз Правилник о садржају образаца и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у предшколској установи прописано је да се за јаслену групу води књига неге и васпитно-образовног рада. Прописано је да књига предвиђа недељно планирање, реализацију и запажања и да запажања садрже процену о учешћу деце у активностима, процесу усвајања навика, у којој мери су овладали одређеним вештинама самосталности, значајне моменте и постигнућа, евентуалне потешкоће и сл. Поверенику нису достављени план адаптације детета Д. М. са којим се мајка сагласила, чак ни писана брошура коју директорка наводи да се даје родитељима пре уписа. Нису достављена никаква запажања и белешке медицинске сестре и васпитачице, нити други докази који би показали да је боравак детета Д. М. са З. Т. био планирана мера за његову адаптацију на боравак у вртићу, које су друге мере планиране и предузимане пре издвајања Д. М. из групе, као и како је текао сам процес адаптације детета. Повереник је узео у обзир чињеницу да је дете Д. М. боравило врло кратко у вртићу (по два сата дневно само два месеца). Међутим, с обзиром да је његов период адаптације био врло буран и по наводима саме васпитачице и директорке, за очекивати је да постоје неке забелешке и план спровођења адаптације на боравак у вртићу. Такође, Поверенику нису достављени ни докази да је на исти или сличан начин поступано са другом децом у периоду адаптације у вртићу „Л“.
  • Увидом у фотографије групне СМС преписке групе „В.“ од 6. јуна 2018. године утврђено је да је чланица групе која је у преписци означена као „К.“, између осталог, написала: „Д. је тренутно непослушан и ремети јутарње разгибавање, кад нам постане напорно да јуримо за њим, позваћу те да нам се придружиш, ако будеш била у могућности. Јуче си ми много олакшала и помогла да реализујем активности са децом, када си повукла Д.“ Иако су и ове фотографије као и остали прилози уз притужбу, били достављени директорки и васпитачици уз захтеве за изјашњење на притужбу, ни једна ни друга се, у својим изјашњењима, нису изјасниле поводом њих, нити су их оспориле. С обзиром да уз изјашњења директорке и васпитачице нису достављени докази који поткрепљују наводе да је постојао план адаптације и да дете Д. М. није издвајано из јаслене групе, односно да је издвајано само у случајевима узнемирености, Повереник констатује да ови наводи у преписци потврђују наводе притужбе да је дете Д. М. издвајано из групе да би се са осталом децом у групи обавиле планиране активности, као и да издвајање није предузимано само као крајња мера када је дете Д. М. било врло узнемирено и други методи нису могли да доведу до његовог смиривања.
  • Као што је речено, Повереник је посебно имао у виду чињеницу да је дете Д. М. боравило у вртићу „Л.“ у току адаптивног периода, од један до два сата дневно. У стручном раду Адаптација деце јасленог узраста у контексту теорије афективне везаности: искуства предшколских установа Срема[14] наведено је: „Доласком детета у јаслену групу, мења се и дотадашњи статус детета и начин живљења, и то мимо његове воље. Дете у суштини нема потребу да мења сигурност породичног окружења, што вртић посебно чини непознатим и новим за дете. Изазов је за дете да разуме вртић/јасле као добро и безбедно место, као и да ће се мајка вратити. Као и у свакој сличној ситуацији дете активира свој контролни систем, користећи се примарним или секундарним (наглашена независност, наглашена узнемиреност) стратегијама, како би обезбедило близину примарне фигуре. Деци је тада потребна близина, подршка, уточиште и сигурна база других, значајних особа у њиховом окружењу. Они који то могу да пруже и требају су медицинске сестре-васпитачи и вртић, као институција“. Адаптивни период подразумева период привикавања детета на промену која је настала поласком у вртић и суштина адаптације је да се дете навикне на окружење, простор и особе са којима ће проводити целокупно време боравка у вртићу. Стога, издвајање детета Д. М. у другу просторију са другом особом, која није његова васпитачица, није у складу са потребом прилагођавања новом простору, а на овај начин дете се изолује и из вршњачке групе у коју треба да се уклопи и од које је дете Д. М, између осталог, требало и да учи како да се адаптира промени, односно да промена није узнемирујућа.
  • Увидом у уговор о допунском раду који је приложен уз изјашњење директорке С. М, утврђено је да је З. Т. по занимању саобраћајна техничарка, као и да је са предшколском установом закључила уговор о допунском раду ради обављања послова пословног администратора. С обзиром на то, З. Т. није квалификована за рад са децом у предшколској установи, нити је била распоређена на такво радно место. Такође, по наводима притужбе и саме З. Т, подноситељки притужбе и осталим родитељима, З. Т. је представљана као руководитељка вртића, што доводи у питање сагласност подноситељке притужбе да, када се интензивирају дететове емоционалне реакције, васпитачица потражи помоћ З. Т, посебно имајући у виду да се може претпоставити да притужиља није знала да је у питању особа која није квалификована за рад са децом. Такође, директорка и васпитачица нису доставиле доказе да су и друга деца у периоду узнемирености проводила време са административном радницом З. Т.
  • Допис Градске управе града Београда, Секретаријата за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор VII-06 број: 614-1209/18 од 22. новембра 2018. године, којим Секретаријат обавештава Повереника о предузетим активностима у вези навода Д. М. о могућој дискриминацији детета Д. М. у установи „В.“, као и записник о ванредном инспекцијском надзору ПУ „В.“ у Б. Градске управе града Београда, Секретаријата за образовање и дечју заштиту, Сектор за инспекцијски надзор VII-06 број: 614-1206, 1209 и 1230/18 од 18. септембра 2018. године, Повереник није ценио као доказе у поступку. Наиме, у допису Секретаријата је наведено да на основу писаних изјава одговорних лица и документације дате на увид није било могуће утврдити истинитост навода Д. М, као и да је утврђено да „поступање на основу исказа наведених лица није у надлежности овог органа, тј. захтев наведеног лица није у стварној надлежности поступајућег органа, те се странка, уколико има потребу, може упутити на судску или неку другу правну институцију, ради даљег поступка“. У записнику, који је достављен у прилогу изјашњења, констатовано је да је утврђено да родитељи нису, било писано било усмено, установи изразили незадовољство васпитно образовним радом и начином адаптације деце. Из тог разлога Повереник није ценио као доказна средства ни један од ова два документа, с обзиром да у њима нису утврђене чињенице које би потврдиле или оповргле наводе притужбе или наводе из изјашњења директорке, односно васпитачице. Чињеница да се родитељи нису притужили на рад установе док су деца била у установи, не доказује сама по себи да је рад установе био у складу са антидискриминационим прописима.
  • Што се тиче навода притужбе да је дете дошло из вртића са огреботинама на рамену и навода сведокиње поводом оброка који се сервирају деци у вртићу, Повереник је у току поступка утврдио да су се подноситељка притужбе и сведокиња З. Т. поводом ових навода обратиле надлежној просветној инспекцији. С обзиром да евентуалне повреде права у конкретном случају нису у надлежности Повереника за заштиту равноправности већ, између осталог и просветне инспекције, Повереник није даље разматрао ове наводе.
  • С обзиром на све наведено, Повереник констатује да директорка С. М. и васпитачица К. П. нису доказале да је издвајање детета Д. М. у другу просторију са З. Т. било предвиђено планом адаптације као посебна мера за његово умирење у случајевима емоционалне узнемиреност, као и да је иста или слична мера примењивана и код друге деце у периоду адаптације. Имајући у виду дискриминаторан став С. М. према деци са сметњама у развоју и наводе сведокиња о поступању директорке и васпитачице према детету Д. М, те да се у установи о детету говорило као о детету „са посебним потребама“, са којим васпитачица „није знала шта да ради“ и које је изоловано да би друга деца могла да спроведу редовне активности, Повереник констатује да су директорка С. М. и васпитачица К. П. ставиле дете Д. М. у неједнак положај у односу на другу децу у установи на основу претпостављеног личног својства – здравственог стања.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

  • Изјавом да „децу са посебним потребама не прима у вртић“, С. М. директорка вртића „Л.“ у Ж, Предшколска установа „В.“ у Ж, повредила је одредбу члана 6. у вези са одредбом члана 19. став 2. Закона о забрани дискриминације.
  • Издвајањем детета Д. М. у другу просторију са административном радницом, у току његовог адаптивног периоду у вртићу „Л.“ у Ж, васпитачица К. П. и директорка С. М, повредиле су одредбу члана 6. у вези са одредбом члана 19. став 2. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује С. М, директорки вртића „Л.“ у Ж, ПУ „В.“ у Ж:

 

  • Да, заједно са васпитачицом К. П, упути писано извињење Д. М, мајци малолетног Д.М, у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.
  • Да, приликом уписа деце у Предшколску установу „В.“ у Ж, не ускраћује или отежава упис деци на основу њиховог здравственог стања, сметњи у развоју, инвалидитета или неког другог личног својства, као и да убудуће воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крше законске прописе о забрани дискриминације.
  • Да организује обуке и едукације за запослене у Предшколској установи „В.“ у Ж. на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на децу којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.

 

Потребно је да директорка вртића „Л.“ у Ж, ПУ „В.“ у Ж. С. М. и васпитачица К. П. обавесте Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ових препорука, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико С. М. и К. П. не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 18/16

[2] „Службени гласник РС”, број 22/09

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] Устав Републике Србије, члан 21.

[6] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број 4/96 и 2/97)

[7] „Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 42/09

[8] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[9] „Службени гласник РС”, број 88/17 и 27/18 – др. закон

[10] „Службени гласник РС“, број 18/10, 101/17, 113/17 – др. закон и 95/18 – др. закон

[11] „Службени гласник РС“, број 59/10

[12] „Службени гласник СРС – Просветни гласник“, број 1/89

[13] „Службени гласник РС“, бр. 107/2012

[14] Олгица Стојић, Споменка Дивљан и Неда Аврамов, Примењена психологија, Филозофски факултет, Одсек за психологију, Универзитет у Новом Саду, 2010/4, стр. 367

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon975-18-M. по прит. Д.М. против С.М. и К.П. због диск. детета Д.М.на осн. претпос. лич. својс. здрав. стање у обл. образ. Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top