707-18 Мишљење по притужби А.В. из Б. против Ловачког удружења Б. дискриминација на основу старосног доба у области културе уметности и спорта

бр. 07-00-556/2018-02   датум: 14.11.2018.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. В. из Б, поднете против Ловачког удружења „Б.“, због дискриминације на основу старосног доба. У притужби је, између осталог, наведено да чланарина у Ловачком удружењу „Б.“ за упис кандидата до 20 година живота износи 25.000 динара, за особе од 20 до 30 година 50.000 динара, а за лица преко 30 година 120.000 динара. Подносилац притужбе сматра да је на овај начин извршена дискриминација особа које имају преко 30 година живота. У изјашњењу Ловачког удружења „Б.“, између осталог, наведено је да су спорну одлуку донели, пре свега, имајући у виду да је већина младих незапослена, односно без икаквих или са минималним примањима, те да су желели да, на тај начин, привуку што више младих у своје редове. Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања у овом поступку, Повереник је затражио и од Ловачког савеза Србије да се, између осталог, изјасни о старосној структури ловаца у Републици Србији. У допису Ловачког савеза Србије, између осталог, наведено је да је просечна старост ловаца 47,2 године, те да је неупитна потреба за подмлађивањем чланства у ловачкој организацији, јер младе људе треба научити да убудуће чувају природне ресурсе и дивљач у складу са капацитетом животне средине, уз поштовање и неговање ловачке традиције и знања, као дела наше и светске културне баштине. У току поступка, анализом навода притужбе, изјашњења Ловачког удружења „Б.“, Ловачког савеза Србије, као и достављених доказа, утврђено је да разликовање које је нaправило Ловачко удружење „Б.“, прописивањем нижег износа прве чланаринe за новопримљене младе чланове старости до 30 година, има објективно и разумно оправдање. Наиме, социјално-економски положај младих у Србији, затим, потребa за већим учешћем и одговорношћу младих у заштити и очувању животне средине, те потреба за подмлађивањем чланства у ловачким организацијама, на коју је указао и Ловачки савез Србије, определиле су Ловачко удружење „Б.да за младе новопримљене чланове удружења, старости до 30 година, пропише нижи износ прве чланарине, што је у складу и са циљевима прописаним Стратегијом за младе. Имајући у виду наведено, опредељивање Ловачког удружења „Б.“ да привилегује новопримљене чланове до 30 година живота, заправо, представља примену посебне (афирмативне) мере, прописану Уставом Републике Србије и Законом о забрани дискриминације. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење Ловачко удружење „Б.“, одређивањем да нови чланови удружења који имају до 30 година живота плаћају нижу прву чланарину у односу на новопримљене чланове старије од 30 година, није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу А. В. из Б, поднету против Ловачког удружења „Б.“ из Б, због дискриминације на основу старосног доба.
    • А. В. је у притужби, између осталог, навео:
  • да је желео да постане ловац у сезони 2016. године у Ловачком удружењу „Б.“, али да није примљен, иако је испунио све услове;
  • да је уписнина у удружење за ту сезону износила 50.000 динара за нове чланове, што је било више од 100% него у другим удружењима у Србији, међутим, његов захтев је одбијен уз писано образложење да нема места, те да сматра да је на овај начин диксриминисан;
  • да 2018. године није желео да се учлани у Ловачко удружење „Б.“, јер удружење ове године прави старосну дискриминацију за новопримљене чланове;
  • да Ловачко удружењe „Б.“ спроводи дискриминацију на основу старосног доба, на тај начин што је чланарина за новопримљене чланове различита, у зависности од година живота кандидата, односно да за чланове до 25 година живота износи 25.000 динара, за чланове до 30 година живота износи 50.000 динара, а за чланове преко 30 година живота износи 120.000 динара.
    • Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) допис А. В. упућен Ловачком удружењу „Б.“ од 22. јула 2016. године, 2) допис Ловачког удружења „Б.“ број 1947/15 од 1. августа 2016. године, упућен А. В. и 3) фотокопија извода одлуке о висини прве чланарине за новопримљене чланове Ловачког удружења „Б.“.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење З. К, председника извршног одбора Ловачког удружења „Б.“.
    • У изјашњењу на притужбу, између осталог, наведено је:
  • да Ловачко удружење „Б.“ никада није имало за циљ да било кога дискриминише, те да сматра да ни у овом случају није дошло до повреда начела једнакости;
  • да је чланом 7. Закона о забрани дискриминације дозвољена посредна дискриминација, у ситуацијама када је то оправдано законитим циљем и ако је она оправдана и нужна;
  • да је тачно да је за нове чланове који су у млађем животном добу чланарина нижа него за чланове који имају преко 30 година, али да је оваква одлука донета да би се стимулисао млади нараштај;
  • да смо сви свесни да друштво у којем млади тренутно одрастају и формирају се као личности није идеално, те да је већина младих незапослена, односно без икаквих или са минималним примањима;
  • да је из тог разлога, извршни одбор удружења, који је једини и овлашћен, донео овакву одлуку, пре свега са жељом да привуче што више омладине у своје редове, где им је „сигурно боље него на улици, или уз ТВ екран и неки ријалити шоу“;
  • да овакви стимуланси нису неуобичајени, те да многе банке дају повољнију каматну стопу за младе брачне парове;
  • да, с обзиром на наведено, сматрају да на овај начин није повређено начело једнакости, већ да је у питању класичан пример посредне дискриминације са праведним и племенитим циљем;
  • да је А. В. већ члан Ловачког удружења „К.“, које газдује територијом града Б.
    • На захтев Повереника за заштиту равноправности, у прилогу допуне изјашњења достављен је записник са седнице извршног одбора Ловачког удружења „Б.“ од 27. новембра 2017. године.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • У току поступка утврђено је да је подносилац притужбе, А. В. године, поднео молбу за пријем у чланство Ловачког удружења „Б.“, међутим, његова молба је одбијена дописом број 1947/15 од 1. августа 2016. године, са образложењем да је извршни одбор удружења донео одлуку да за сада не постоји могућност његовог пријема, али да га имају у виду и да се налази на листи чекања.

 

  • Увидом у прилог достављен уз притужбу, као и на основу навода из изјашњења, утврђено је да је извршни одбор Ловачког удружења „Б.“ донео одлуку према којој је за нове чланове овог удружења који имају до 30 година живота одређена нижа чланарина у односу на новопримљене чланове старије од 30 година. Наиме, према прилогу достављеном уз притужбу, износ прве чланарине за новопримљене чланове до 25 година живота је 25.000 динара, затим, прва чланарина за новопримљене чланове до 30 година живота износи 50.000 динара, који прелазе-долазе из других удружења, док прва чланарина за новопримљене чланове преко 30 година живота, који прелазе-одлазе ид других ловачких удружења, износи 120.000 динара.
  • Увидом у наводе из притужбе, утврђено је да је подносилац притужбе рођен 1974. године.
  • Повереник за заштиту равноправности се, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације којим је прописано да Повереник утврђује чињенично стање и узимањем изјаве од других лица, обратио и Ловачком савезу Србије, те је, у циљу потпуног и правилног утврђивања чињеничног стања у овом поступку, затражио да се, између осталог, изјасни о старосној структури ловаца у ловачким удружењима која су чланице Савеза. У изјашњењу Д. Ш, председника Ловачког савеза Србије, између осталог, наведено је:
  • да Ловачки савез Србије не подржава нити спроводи било какав вид дискриминације, те да настоји да у потпуности поштује законске прописе којима је регулисана ловачка делатност;
  • да су ловци, по структури чланства, људи свих професија, различитог степена образовања, са целокупне територије Србије, свих националности и вероисповести, свих старосних доба, од 18 година навише, као и да у свом чланству имају и два женска ловачка клуба, односно да су заступљене и ловкиње;
  • да је, у погледу старосне структуре ловаца, последњих година присутан тренд старења ловачке популације, што је забележено не само код нас већ и у другим ловачким организацијима у свету;
  • да је, према званичним статистичким подацима Ловачког савеза Србије за 2007. годину, просечна старост ловаца износила 47,2 године. Када је реч о детаљној старосној структури ловаца, указано је на следеће: до 18 година – 0,03% ловаца; од 18 до 29 година – 12,37% ловаца; од 30 до 39 – 19,44%; од 40 до 49 година – 23,21% ловаца; од 50 до 59 година – 25,45% ловаца; од 60 до 69 година – 12,39% ловаца; од 70 до 79 година – 6,15% ловаца и преко 80 година – 0,88% ловаца;
  • да је, имајући у виду наведену статистику, неупитна потреба за подмлађивањем чланства у ловачкој организацији, јер младе људе треба научити да убудуће чувају природне ресурсе и дивљач, у складу са капацитетом животне средине, уз поштовање и неговање ловачке традиције и знања, као дела наше и светске културне баштине;
  • да је лов древна људска делатност, коју је Организација уједињених нација за образовање, науку и културу UNЕSCO, 16. новембра 2010. године, сврстала (лов соколарењем) у светско нематеријално културно наслеђе, те је на тај начин потврђено да се уметност и вештина лова могу сачувати једино ако се преносе на млађе генерације, односно, поколења која долазе;
  • да се у већини ловачких удружења, која су чланови Ловачког савеза Србије, као примерена мера подстицаја за младе, новопридошле чланове ловачког удружења, који не остварују сопствене приходе и нису запослени, већ се финансирају на други начин, примењује ослобађање од плаћања уписнине, која је обавеза једнократог плаћања одговарајућег новчаног износа приликом првог учлањења у ловачко удружење и плаћа се уз годишњу чланарину.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења лица против којег је поднета притужба, допис Ловачког савеза Србије, као и достављене прилоге.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].

 

  • Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета[5]. Одредбама члана 21. став 4. Устава Републике Србије прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 8. прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. Даље, одредбом члана 14. Закона о забрани дискриминације прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности лица или групе лице која се налазе у неједнаком положају.
  • Одредбом члана 4. тачка 14. Закона о дивљачи и ловству[6] прописано је да лов дивљачи представља активност ловаца у тражењу, посматрању, праћењу, дозивању и чекању дивљачи ради одстрела, одстрел дивљачи, хватање живе дивљачи, као и сакупљање дивљачи или њених делова, док је тачком 12. истог члана прописано да је ловац физичко лице које је стекло ловну карту за текућу ловну годину, испуњава услове из прописа којима се регулише оружје и муниција и оспособљено је за лов дивљачи. Истим законом, одредбом члана 8. став 1. тачке 1-3. прописано је да је Ловачки савез члан Међународног савета за ловство и заштиту дивљачи (ЦИЦ), те да обавља следеће послове: образује комисију за полагање испита за оцењивање трофеја дивљачи и издаје уверење о положеном испиту за оцењивање трофеја дивљачи, стара се о трофејима дивљачи чија је вредност изражена у ЦИЦ поенима већа од трофејне вредности националног првака, образује Националну комисију за изложбе и трофеје која потврђује трофеје дивљачи оцењене највишим оценама, саставља листу трофејних вредности националних првака и решава о приговору на акт за оцену трофеја дивљачи коју је дала комисија корисника ловишта. Такође, Ловачки савез образује комисију за полагање ловачког испита и издаје уверење о положеном ловачком испиту, издаје чланске карте својим члановима и заступа их у земљи и иностранству, пружа стручну помоћ својим члановима и издаје ловачке часописе и другу ловачку литературу[7].
  • Одредбом члана 3. став 1. тачка 1. Закона о младима[8] прописано је да су омладина или млади лица од навршених 15 година до навршених 30 година живота.
  • Национална статегија за младе за период од 2015. до 2025. године[9] (у даљем тексту: Национална стратегија за младе), утврђује основне принципе деловања, правце деловања и очекиване резултате деловања свих субјеката омладинске политике ка унапређењу друштвеног положаја младих и стварању услова за остваривање права и интереса младих у свим областима. Један од стратешких циљева, прописан наведеном стартегијом, је унапређено активно учешће младих жена и мушкараца у друштву.

Затим, Посебан циљ 4.3. Националне стратегије за младе је активизам и активно учешће младих, где је истакнут проблем недовољне укључености младих у активности у вези са заштитом животне средине, као и у доношење одлука у овој области, што произилази из чињенице да не постоји довољан број информација о начинима на које то могу да ураде. Специфични циљ 4. у оквиру овог посебног циља је повећано учешће младих у заштити животне средине и одрживог развоја.

  • Статутом Ловачког удружења „Б.“, одредбом члана 4. став 1. прописано је да Удружење има статус правног лице са свим правима, обавезама и одговорностима у складу са Уставом, законом, овим статутом и правилима Ловачког савеза Србије чији је колективни члан. Затим, одредбом члана 9. ставовима 1-3. Статута прописано је да су чланови Удружења ловци физичка лица која испуњавају услове прописане законом, овим статутом и другим актима Удружења. Чланови Удружења су: 1. ловци – активни чланови; 2. ловци – приправници чланови; 3. ловци – ветерани чланови; 4. ловци – почасни чланови и 5. чланови ловачког подмлатка. Учлањење се врши на основу поднете молбе ловца-кандидата за пријем у чланство, која садржи његове основне податке, са одговарајућим доказима о испуњавању услова за пријем. Коначно, чланом 10. ставови 4-7. Статута Ловачког удружења „Б.“ прописано је да чланови са статусом Ловца – ветерана плаћају чланарину у износу од 30% од висине пуне чланарине утврђене за Ловце – активне чланове и ослобађају се: а) радних акција; б) ловних акција; ц) чувања фазана. Чланови са статусом Ловца – почасног члана плаћају чланарину у износу од 30% од висине пуне чланарине утврђене за Ловце – активне чланове и ослобађају се: а) радних акција; б) ловних акција; ц) чувања фазана. Чланови Удружења са навршених 65 година живота ослобађају се обавезе учествовања на радним и ловним акцијама и чувања фазана. Скупштина може донети одлуку о посебним условима у вези почасних чланова, из члана 9. става 13. овог Статута.

Анализа навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

  • Повереник за заштиту равноправности, на почетку, констатује да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења, као и достављени докази који су од значаја за утврђивање дискриминације. Наводи који се односе на евентуалне пропусте у раду или поступању за које су надлежни други органи, нису узети у разматрање.

 

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је испитати: 1) да ли је Ловачко удружење „Б.“, одлуком да не прими А. В. у чланство 2016. године, дискриминисало подносиоца притужбе; 2) да ли је Ловачко удружење „Б.“, одређивањем да нови чланови овог удружења који имају до 30 година живота плаћају нижу чланарину у односу на новопримљене чланове старије од 30 година, извршило акт дискриминације на основу старосног доба.
  • С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је, најпре, разматрао навод из притужбе да је подносиоца притужбе дискриминисало Ловачко удружење „Б.“, тако што је 2016. године донело одлуку да га не прими у чланство. Повереник за заштиту равноправности констатује да je одредбом члана став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да се уз притужбу подносе и докази о претрпљеном акту дискриминације, док је чланом 45. Закона о забрани дискриминације прописано је посебно правило које се примењује у поступцима заштите од дискриминације, односно, правило о прерасподели терета доказивања. Наиме, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је особа/орган против кога је поднео притужбу извршио акт дискриминације, а уколико у томе успе, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза лежи на ономе против кога је притужба поднета. Стога, како би подносилац притужбе учинио вероватним да је до дискриминације дошло треба да покаже да су он/она или група лица, у чије име подноси притужбу, стављени у неповољнији положај у односу на друга лица у упоредивим околностима. Имајући у виду наводе из притужбе А. В, Повереник за заштиту равноправности уврдио је да подносилац притужбе није доставио ни један доказ којим би учинио вероватним постојање узрочно-последичне везе између било ког свог личног својства и одлуке Ловачког удружења „Б.“ да га 2016. године не прими у чланство.
  • Затим, Повереник за заштиту равноправности приступио је анализи и утврђивању чињеница, како би се одговорило на питање да ли је Ловачко удружење „Б.“, одређивањем да нови чланови овог удружења који имају до 30 година живота плаћају нижу чланарину у односу на новопримљене чланове старије од 30 година, извршило акт дискриминације на основу старосног доба. Наиме, у притужби је наведено да Ловачко удружењe „Б.“ од 2018. године врши дискриминацију, на тај начин што је чланарина за новопримљене чланове различита, у зависности од година живота кандидата, односно да за чланове до 25 година живота износи 25.000 динара, за чланове до 30 година живота износи 50.000 динара, а за чланове преко 30 година живота износи 120.000 динара. У изјашњењу на притужбу није оспорена разлика у износу чланарина на основу старосног доба новопримљених чланова, те је наведено да је ову одлуку донео извршни одбор са жељом да привуче што више младих у своје редове.
  • С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности ценио је навод из изјашњења да је одређивањем разлике у износу чланарина за лица млађа од 30 година извршена посредна дискриминација која је дозвољена у ситуацијама када је то опрaвдано законитим циљем, те ако је она оправдана и нужна. Међутим, Повереник указује да у конкретном случају није испитивао да ли је реч о евентуалној посредној дискриминацији, имајући у виду дефиницију овог облика дискриминације. Наиме, код посредне дискриминације, наизглед неутрално правило примењује се једнако према свима, али се управо због једнаке примене правила одређена лице или група лица, на основу неког њиховог личног својства, стављају у неповољнији положај у односу на све друге који то својство немају. Када је реч о одлуци Ловачког удружења „Б.“ да одреди различит износ чланарина за новопримљене чланове у односу на њихове године живота, овде је јасно да је направљена очигледна разлика између лица млађих и старијих од 30 година живота, те се стога, у конкретном случају, може испитивати да ли је одлуком Ловачког удружења „Б.“ да за новопримљене чланове до 25 година живота прва чланарина буде 25.000 динара, за чланове до 30 година живота 50.000 динара а за све остале 120.000 динара, повређено начело једнаких права и обавеза прописано чланом 8. Закона о забрани дискриминације. С тим у вези, у конкретном случају, потребно је испитати: да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан, и да ли се циљ (или циљеви) могу постићи прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.
  • Неспорно је да је Ловачко удружење „Б.“ добровољно, невладино и недобитно удружење ловаца, засновано на слободи удруживања грађана и традицији, ради остварења и унапређења заједничког и општег циља, организованог лова, гајења, заштите дивљачи и њених станишта, очувања природе и биодиверзитета у ловиштима, којима газдује, те да је самостално у остваривању својих циљева. Поред тога, неспорно је да су чланови удружења ловци, односно, физичка лица која испуњавају услове прописане законом, статутом удружења и другим актима удружења. Чланови Ловачког удружења „Б.“ имају обавезу да, између осталог, благовремено извршавају финансијске и друге обавезе према удружењу, а које проистичу из закона, подзаконских аката, Статута и одлука органа удружења, укључујући и уплату чланарине. Висину уписнине и чланарине утврђује извршни одбор Ловачког удружења „Б“[10]. С тим у вези, у изјашњењу Ловачког удружења „Б.“ наведено је да друштво у којем млади тренутно одрастају и формирају се као личности није идеално, те да је већина младих незапослена, односно без икаквих или са минималним примањима, те да је из тог разлога извршни одбор удружења донео одлуку којом се привилегују млади, пре свега са жељом да привуче што више омладине у своје редове. Имајући све наведено у виду, Повереник за заштиту равноправности сматра да је овај циљ допуштен и оправдан.
  • Даље је потребно утврдити да ли се овај циљ може постићи предузетом мером, односно, да ли постоји сразмера између предузете мере и циља који се мером остварује. Као што је наведено у претходној тачки овог мишљења, у изјашњењу Ловачког удружења „Б.“ је наведено да је већина младих незапослена, односно без икаквих или са минималним примањима, те да су желели да их привуку у своје чланство и склоне „са улице и од телевизора“. Поред тога, Повереник је узео у обзир и наводе из дописа Ловачког савеза Србије у којем је наведено да несумњиво постоји потреба за подстицањем младих да се баве ловом, с обзиром да званични статистички подаци којим Ловачки савез Србије располаже показују да се у 2007. години само 12,40% особа до 29 година старости бавило ловом, док је просечна старост ловаца била 47,2 године. Како је наведено у допису Ловачког савеза Србије, подмлађивање чланства у ловачким организацијама је превасходно потребно ради очувања природних ресурса и дивљачи, у циљу заштите животне средине. Поред тога, Национална стратегија за младе прописује два специфична циља која подразумевају учешће и одговорност младих у заштити и очувању животне средине. У наведеној стратегији посебно је истакнуто да је према подацима за 2014. годину незапосленост младих узраста 15-24 године у Републици Србији износила 41,7%, односно 33,27% за младе узраста 15-30 година. Поред тога, проблем преставља и то што су млади у Републици Србији неактивни на тржишту рада. У августу 2014. године, стопа неактивности младих узраста 15-24 године износила је 71,2%, док је за узраст 15-30 година стопа неактивности износила 52,87%. Такође, у Републици Србији, према подацима Републичког завода за статистику, у 2013. години забележено је да 19,7% младих узраста 15-24 припада NEET28 категорији младих.

Стога, Повереник за заштиту равноправности сматра да разликовање које је нaправило Ловачко удружење „Б.“, прописивањем нижег износа прве чланаринe за новопримљене младе чланове старости до 30 година, има објективно и разумно оправдање. Наиме, социјално-економски положај младих у Србији, о којем је било речи у претходном пасусу, затим, потребa за већим учешћем и одговорношћу младих у заштити и очувању животне средине, те потреба за подмлађивањем чланства у ловачким организацијама, на коју је указао и Ловачки савез Србије, определиле су Ловачко удружење „Б.“ да за младе новопримљене чланове удружења, старости до 30 година, пропише нижи износ прве чланарине. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да у конкретном случају постоји сразмера између прописане мере и циља који се мером постиже.

  • Наиме, опредељивање Ловачког удружења „Б.“ да привилегује младе, оправдана је са аспекта члана 8. Закона о забрани дискриминације, и представља примену посебне мере за младе, прописану Уставом Републике Србије и Законом о забрани дискриминације. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности указује да формална једнакост, сама по себи, не значи да постоји и фактичка равноправност грађана и грађанки у погледу могућности уживања права. Многе друштвене групе налазе се у неједнаком положају јер постоје извесне околности које су препрека постизању суштинске једнакости. Зато Устав Републике Србије и Закон о забрани дискриминације прописују могућност увођења посебних (афирмативних) мера ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају и утврђује да се оне не сматрају дискриминацијом. Дакле, суштина посебних (афирмативних) мера је да су усмерене само на одређене категорије лица којима је друштвени положај неповољнији и којима се применом ових мера омогућава достизање пуне равноправности. С тим у вези, прописивањем нижих износа прве чланарине за новопримљене чланове старости до 30 година живота, Ловачко удружење „Б.“ је олакшало младим будућим ловцима да постану чланови удружења, чиме је, фактички, спровело посебну (афирмативну) меру за младе људе који се, услед различитих баријера са којима се сусрећу, налазе у тежем положају у односу на особе старије од 30 година. На овај начин, Ловачко удружење „Б.“ је дало свој допринос у повећању удела младих ловаца у ловачкој организацији, што је у складу са циљевима прописаним Стартегијом за младе и потребама да се повећа удео младих и у овој области друштвеног живота.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Одређивањем да нови чланови удружења који имају до 30 година живота плаћају нижу прву чланарину у односу на новопримљене чланове старије од 30 година, Ловачко удружење „Б.“ није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] „Службени гласник РС“, бр. 98/06

[5] Члан 21. Устава Рeпублике Србије

[6] „Службени гласник РС”, број 18/10

[7] „Службени гласник РС“, бр. 18/10, члан  8, став 2.

[8] „Службени гласник РС”, број 50/11

[9] „Службени гласник РС“, бр. 22/15

[10] NEET – Not in employment, education or training (нису запослени, у образовању или обуци)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon707-18 Мишљење по Притужби А.В. из Б. против Ловачког удружења Б. дискриминација на основу старосног доба у области културе уметности и спорта Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top