605-19 Мишљење у поступку поводом притужбе С. Х. против осигуравајућег друштва

бр. 07-00-315/2019-02  датум: 6.9.2019.  године

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе С. Х. коју је због дискриминације на основу старосног доба поднела против осигуравајућег друштва. Подноситељка притужбе је навела да је ова осигуравајућа кућа одбила да јој пружи услугу путног осигурања због њених година живота. У изјашњењу осигуравајућег друштва је, између осталог, наведено да друштва за осигурање имају не само право, него и законску обавезу да идентификују, мере и процењују ризике којима су изложени у свом пословању и да управљају овим ризицима применом квалитативног и квантитативног начина управљања, те да утврђују процедуре за идентификовање, процену и мерење ризика, као и за управљање ризицима, у складу са прописима, стандардима и правилима струке осигурања, као и да је чланом 2. Општих услова за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству прописана способност за осигурање и постављен здравствени услов и старосни лимит (0-80 година).  У току поступка утврђено је да сходно одредби члана 2. Општих услова за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству ОУ-ПЗО-./.. бр. ..-…. од 15. новембра 2017. године, којом је прописано да се по овим условима могу осигурати здрава лица од 0 месеци до навршених 80 година живота, који су држављани Републике Србије, као и страни држављани и лица без држављанства уз услов да имају пребивалиште односно одобрење за привремени боравак или су стално настањени у Републици Србији, С. Х. није пружена услуга осигурања за време путовања и боравка у иностранству, јер има више од 80 година живота. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је указао да је неспорно да је ово осигуравајуће друштво, као и сва друга друштва за осигурање, овлашћено да утврђује услове осигурања којим уређује своје пословање, али да сви акти друштава за осигурање морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области делатности осигурања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Повереник је истакао да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 80 година, које желе да буду осигуране за време путовања и боравка у иностранству од овог осигуравајућег друштва у томе спречене, будући да ова осигуравајућа кућа особама старосне доби од преко 80 година не пружа услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству. Због свега наведеног, Повереник је донео мишљење да је осигуравајуће друштво, одбијањем да подноситељки притужбе пружи услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству, прекршило одредбе чл. 6. и 17. став 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације. Осигуравајућем друштву је препоручено да усклади Опште услове за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству са антидискриминационим прописима, тако што ће прописати могућност осигуравања и лица преко навршених 80 година живота.

 

 

 

 

 

 

 

 

ТОК ПОСТУПКА

 

1.1. Повереник за заштиту равноправности примио је 14. јуна 2019. године притужбу С. Х. коју је због дискриминације на основу старосног доба поднела против осигуравајућег друштва. У притужби је, између осталог, навела да је ова осигуравајућа кућа 28. маја 2019. године одбила да јој пружи услугу путног осигурања због њених година живота.

 

1.2. Уз притужбу су достављени имејл преписка између Д. Н. и В. Р, шефа Одељења за асистентска осигурања овог осигуравајућег друштва, од 28. маја 2019. године и Општи услови за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству.

 

1.3. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације,[1] па је у току поступка од осигуравајућег друштва затражено изјашњење о наводима и основаности притужбе.

 

1.4. У изјашњењу осигуравајућег друштва од 10. јула 2019. године, између осталог, наведено је:

 

– да је основно начело на коме почива делатност осигурања начело добровољности, што је прописано и у члану 4. став 1. Закона о осигурању који гласи да је осигурање имовине и лица добровољно;

 

– да у појединим случајевима постоји одступање од наведеног начела, где то захтева општи интерес (област саобраћаја нпр.) и формирање производа осигурања, као и обавезност закључења уговора о осигурању, су законом прописани;

 

– да у случају осигурања лица за време путовања и боравка у иностранству не постоји обавезност ни једне уговорне стране, него искључиво важи начело аутономије воље. Облигационо-правни карактер из области уговора о осигурању (осим обавезних осигурања) значи да уговарање правног посла претпоставља слободу, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих пословних обичаја и да се ови послови обављају по слободној обостраној вољи;

 

– да је подноситељка притужбе у том смислу имала могућност избора друштва за осигурање, иако и друга друштва, на различите начине, прописују лимите за наведено осигурање у погледу старосне доби;

 

– да друштва за осигурање имају не само право, него и законску обавезу да идентификују, мере и процењују ризике којима су изложени у свом пословању и да управљају овим ризицима применом квалитативног и квантитативног начина управљања;

 

– да друштво за осигурање утврђује процедуре за идентификовање, процену и мерење ризика, као и за управљање ризицима, у складу са прописима, стандардима и правилима струке осигурања (члан 150. Закона о осигурању);

 

– да је у складу са наведеним друштво формирало производ – осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству, што је формално-правно регулисало Општим условима за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству;

 

– да је чланом 2. Општих услова за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству прописана способност за осигурање и постављен здравствени услов и старосни лимит (0-80 година);

 

– да се оваквим формулисањем општих услова не врши дискриминација на основу старосне доби, него искључиво одговорно мерење и управљање ризиком;

 

– да то чине и друга осигуравајућа друштва, као и државна установа – Републички фонд за здравствено осигурање, који ограничава могућност осигурања лица старијих од 75 година преко 31 дана;

 

– да би у случају да се истим захтевом обратила Републичком фонду за здравствено осигурање, подноситељка притужбе добила истоветан, одбијајући одговор, што такође не значи дискриминацију, него одговорно и по правилима струке засновано управљање ризицима у правцу заштите интереса државних средстава;

 

– да је на исти начин потребно дозволити акционарским друштвима да штите своје интересе;

 

– да су нетачни наводи подноситељке притужбе да је друштво ограничило њена права на путовање, што укључује и остале садржаје које је навела. Раније, док је за држављане Србије била потребна Шенген виза, осигурање је било обавезан услов за добијање визе. Сада, у промењеним околностима, осигурање није обавезно;

 

– да свакако треба поздравити одлуку подноситељке притужбе да своје путовање додатно учини релаксираним куповином путног здравственог осигурања, али да је то у сваком друштву за осигурање, па и њиховом, могуће учинити само у складу са актима пословне политике.

 

1.5. Уз изјашњење су достављени Општи услови за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству ОУ-ПЗО-./.. бр. ..-…. од 15. новембра 2017. године и документ насловљен „Путно осигурањеˮ који садржи преглед цена полисе за земље Европе.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1. Увидом у имејл преписку између Д. Н. и В. Р, шефа Одељења за асистентска осигурања овог осигуравајућег друштва, од 28. маја 2019. године, утврђено је да је Д. Н. написао следеће: „Обратила нам се наша стална странка коју осигуравамо годинама захтевом да јој урадимо полису путног осигурања на 90 дана за пут у Швајцарску. Пошто се ради о госпођи од 81 године, молим Вас да нам јавите да ли смо у могућности да јој изађемо у сусрет и урадимо тражену полису осигурања.ˮ В. Р. је Д. Н. одговорио следеће: „Нажалост нисмо у могућности да издамо такву полису, јер се према нашим условима осигуравају само лица до 80 година страости. Шаљем вам услове у att. где је то дефинисано у члану 2.ˮ

 

2.2. Одредбом члана 2. Општих услова за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству ОУ-ПЗО-./.. бр. ..-…. од 15. новембра 2017. године прописано је да се по овим условима могу осигурати здрава лица од 0 месеци до навршених 80 година живота, који су држављани Републике Србије, као и страни држављани и лица без држављанства уз услов да имају пребивалиште односно одобрење за привремени боравак или су стално настањени у Републици Србији.

 

2.3. Увидом у документ насловљен „Путно осигурањеˮ утврђено је да је у истом наведено следеће: „Можете попунити формулар и наручити полису путног осигурања. За случај хитне, неопходне и неодложне медицинске помоћи за време пута и боравка у иностранству осигураник сноси трошкове лечења, које му по повратку са пута Добровољно осигурање РФЗО рефундира до износа од највише 15.000,00 евра.ˮ Документ садржи преглед цена полисе за земље Европе (укључујући Турску и Русију), за старије од 75 година. У наведеном прегледу наведене су цене од другог до 31. дана боравка. Од 32. до 90. дана боравка, у прегледу нису наведене цене.

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир

 

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2]  као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

 

3.2. Устав Републике Србије[3] прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.[4]

 

3.3. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[5]

 

Одредбама члана 6. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног  својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чланова 15 – 27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 17. став 1. прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Такође, с обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 23. Закона о забрани дискриминације, којима је забрањена дискриминација на основу старосног доба и изричито утврђено да старије особе имају право на достојанствене услове живота без дискриминације, а посебно, право на једнак приступ у коришћењу јавних услуга.

 

3.4. Препоруком Комитета министара Савета Европе o промоцији људских права старијих особа (2014)[6] Комитет је потврдио права старијих особа и препоручио државама чланицама мере у циљу борбе против дискриминације на основу старосног доба. Посебан осврт дат је на области недискриминације, самосталности и партиципације, заштите од насиља и злостављања, социјалне заштите и запошљавања, неге и уређења правног система. Између осталог, државама чланицама је препоручено да старије особе уживају своја права и слободе без дискриминације по било ком основу, укључујући и старосно доба, као и да старије особе треба да добију одговарајуће ресурсе које им омогућавају да имају адекватан животни стандард и учествују у јавном, економском, друштвеном и културном животу.

 

Анализа навода из притужбе, прилога и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

3.5. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је осигуравајуће друштво, одбијањем да С. Х. пружи услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству, извршило акт дискриминације на основу старосног доба.

 

3.6. Неспорно је да је Д. Н. на питање да ли постоји могућност да госпођи од 81 године изађу у сусрет и издају полису путног осигурања на 90 дана за пут у Швајцарску, од В. Р, шефа Одељења за асистентска осигурања, путем имејла добио одговор следеће садржине: „Нажалост нисмо у могућности да издамо такву полису, јер се према нашим условима осигуравају само лица до 80 година старости. Шаљем вам услове у att. где је то дефинисано у члану 2.ˮ Увидом у Опште услове за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству ОУ-ПЗО-./.. бр. ..-…. од 15. новембра 2017. године, потврђени су наводи В. Р, будући да је одредбом члана 2. прописано да се по овим условима могу осигурати здрава лица од 0 месеци до навршених 80 година живота, који су држављани Републике Србије, као и страни држављани и лица без држављанства уз услов да имају пребивалиште односно одобрење за привремени боравак или су стално настањени у Републици Србији.

 

3.7.           Поводом навода из изјашњења да Републички фонд за здравствено осигурање ограничава могућност осигурања лица старијих од 75 година преко 31 дана, указујемо да притужба није поднета против овог правног лица, те да наведено није било предмет анализе Повереника у конкретном случају. Наиме, предмет овог поступка је утврђивање да ли је осигуравајуће друштво, одбијањем да С. Х. пружи услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству, извршило акт дискриминације на основу старосног доба, те пословна пракса или политика других осигуравајућих друштава или државних установа не може представљати основ за ослобођење осигуравајућег друштва обавезе поштовања антидискриминационих прописа, нити је од значаја за оцену законитости поступања овог осигуравајућег друштва као пружаоца јавних услуга.  Међутим може се констатовати да Фонд пружа услугу осигурања старијим лицима на краћи временски период, док према условима пословања овог осигуравајућег друштва, одређена категорија старијих лица не може да се осигура ни под каквим условима.

 

3.8. Повереник је ценио наводе из изјашњења да друштва за осигурање имају не само право, него и законску обавезу да идентификују, мере и процењују ризике којима су изложени у свом пословању и да управљају овим ризицима, затим наводе да друштво за осигурање утврђује процедуре за идентификовање, процену и мерење ризика, као и за управљање ризицима, у складу са прописима, стандардима и правилима струке осигурања. С тим у вези, може се констатовати да сви наведени критеријуми могу утицати на услове под којима ће некој особи бити понуђено закључење уговора о осигурању, али никако не могу бити фактор који искључује пружање услуге осигурања одређеном кругу лица.

 

3.9. Неспорно је да је ово осигуравајуће друштво, као и сва друга друштва за осигурање, овлашћено да утврђује услове осигурања којим уређује своје пословање, али сви акти друштава за осигурање морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области делатности осигурања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Повереник за заштиту равноправности истиче да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 80 година, које желе да буду осигуране за време путовања и боравка у иностранству од овог осигуравајућег друштва у томе спречене, будући да ова осигуравајућа кућа особама старосне доби од преко 80 година не пружа услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству.

 

3.10. Повереник, надаље, констатује да се у конкретном случају ради о пружању услуге која се нуди неограниченом броју лица и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, уговор о осигурању лица за време путовања и боравка у иностранству мора бити доступан свим особама, без дискриминације.

 

3.11. Повереник такође истиче да је поседовање полисе о међународном путном осигурању као услова за издавање визе. Тако примера ради и Република Србија, чланом 15. став 1. тачка 6. Закона о странцима[7] прописује да ће гранична полиција одбити улазак странца у Републику Србију ако нема путно здравствено осигурање за период за који намерава да борави у Републици Србији.

 

3.12. Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је мишљења  да је осигуравајуће друштво, одбијањем да С. Х. пружи услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Одбијањем да С. Х. пружи услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству осигуравајуће друштво прекршило је одредбе чл. 6, 17. став 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује осигуравајућем друштву да усклади Опште услове за осигурање лица за време путовања и боравка у иностранству са антидискриминационим прописима, тако што ће прописати могућност осигуравања и лица преко навршених 80 година живота.

 

Потребно је да осигуравајуће друштво обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

 

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико осигуравајуће друштво не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РСˮ, бр. 22/2009

[2] „Службени гласник РСˮ, број 22/09

[3] „Службени гласник РСˮ, број 98/06

[4] Устав РС („Службени гласник РСˮ, бр. 98/06), члан 21. став 3.

[5] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РСˮ, брoj  22/09), члан 2. став 1. тачка 1.

[6] Препорука СM/Rec(2014)2  усвојена на 1192. састанку Комитета министара Савета Европе 19. фебруара 2014. године

[7] „Службени гласник РСˮ, бр. 24/18 и 31/19

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon605-19 Мишљење у поступку поводом притужбе С. Х. против осигуравајућег друштва Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top