бр. 07-00-417/2021-02  датум: 16.11.2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је Удружење … поднело против Градског базена …, због дискриминације на основу пола. Наиме, у притужби је, између осталог, наведено да је … године на сајту … објављен текст под насловом: „У Србији постоји базен који „раздаваја“ мушкарце и жене“, а у којем се наводи да је … једини град у Србији у којем постоје одвојени термини на базенима за мушкарце и жене. Даље је наведено да је у чланку објављено да мушкарци на градском базену могу да се купају сваког дана од 11 до 15 сати и од 17 до 19 сати, а једини „женски термин“ је по највећој врућини од 15 до 17 часова и мушкарцима је тада строго забрањен улаз“. Због свега наведеног подноситељке притужбе сматрају да су на овај начин жене дискриминисане на основу пола у области пружања јавних услуга. Током поступка утврђено је да је Градски базен у … издат у закуп привредном друштву АА, од којег је прибављено изјашњење. У изјашњењу привредног друштва АА, између осталог, наведено је да „женама није забрањен улаз на базен преко целог дана, већ је, уважавајући верску структуру већинског становништва у …, женама дато право да бирају да ли ће ову јавну површину користити само са женама или то неће бити питање“, као и да се у конкретном случају не ради о акту дискриминације према женама, већ о акту пружања могућности да услуге коришћења ове јавне површине буду доступне и женама које живе у складу са верским прописима. Истакнуто је да су нетачни наводи из притужбе да је једини термин за жене од 15 до 17 сати, већ да жене услуге базена могу користити током целог дана, а да је у наведеном термину само мушкарцима забрањен улаз. У току поступка, имајући у виду да је уз притужбу достављен само новински чланак Повереник је извршио увид на лицу места. Том приликом је утврђено да се на улазу у Градски базен у … налази распоред коришћења термина базена у којем је наведено: „мешовити термин од 11:00 до 14:30 часова; женски термин од 15:00 до 17:00 часова; рекреативно купање од 17:00 до 19:00 часова“. Стога, очигледно је да издавајање „женског термина“ у распореду коришћења базена у конкретном случају не значи да је женама једино у периоду од 15 до 17 сати омогућено његово коришћење, већ обрнуто да је женама омогућено коришћење додатног термина само за њих. Поред распореда коришћења термина који су утврђени на лицу места, Повереник је ценио и наводе из изјашњења да жене услуге базена могу користити током целог радног времена базена. Ову чињеницу потврђују и наводи из новинског чланка који је достављен уз притужбу, а у којем је наведено: „за разлику од женског термина, на мушком термину смеју се купати и жене“. Имајући у виду да увођење додатног термина представља изузетак, Повереник је утврдио да одвојени термини за жене нису реткост у другим државама у Европи и свету, како из верских разлога, тако и за жене жртве насиља у породици, као и жене које су претрпеле одређене оперативне захвате (мастектомија). Имајући у виду наведено, Повереник је мишљења да увођењем једног додатног термина од 15-17 часова само за жене Градски базен у … није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило Удружење … против Градског базена …, због дискриминације на основу пола.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

–  да је 14. јула 2021. године на сајту … објављен текст под насловом: „У Србији постоји базен који „раздаваја“ мушкарце и жене“, а у којем се наводи да је … једини град у Србији у којем постоје одвојени термини на базенима за мушкарце и жене;

–  да је у чланку објављено да мушкарци на градском базену могу да се купају сваког дана од 11 до 15 сати и од 17 до 19 сати, а „женски термин“ је од 15 до 17 сати и мушкарцима је тада „строго забрањен улаз“;

– да је у чланку истакнуто да је овакав распоред термина и одвајња жена и мушкараца уведен у последњих 15 година, „од када, како кажу саговорници, посебно расте интересовање за верске обавезе које налаже ислам, чијих је следбеника у овом граду већина“;

– да они грађани и грађанке који желе да проводе време са својим девојкама, супругама или другарицама морају да „такву врсту забаве“ потраже у другим местима;

–  да се у новинском чланку такође наводи да надлежне интитуције у том граду кажу „да нису они ти који треба да одлучују како ће базен радити и распоређивати термине“, јер у граду постоји само један олимпијски базен који се последњих година углавном даје у закуп приватним лицима „који се из сезоне у сезону мењају“;

–  да су у конкретном случају повређене одредбе чл. 17. и чл. 20 Закона о забрани дискриминације.

У притужби је као доказ наведен линк новинског портала … на којем је објављена наведена вест.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење Градског Базена … С обзиром да је достава више пута покушана на адресу која је наведена у притужби Светосавска бб, али безуспешно, Повереник се обратио Граду … од којег су затражени подаци правног лица са којим је Град … закључио уговор о закупу Градског базена …
• Поступајући по захтеву Повереника, градоначелник …, ББ, обавестио је овај орган да је одлуком Скупштине града … бр. … од …. године, дата сагласност ВВ за изнајмљивање објекта на рекреационом центру, кат.парцели бр. … КО …, који су додељени на коришћење ВВ одлуком Скупштине града … бр…. од …. године, као и да је све додатне информације неопходно прибавити од Установе за спорт … у чијој је надлежности изнајмљивање објеката на рекреационом центру где се налази и Градски базен ….
• Даље, Повереник се у складу са добијеним информацијама обратио Установи за спорт … која је обавестила Повереника да је ова установа закључила уговор о закупу Градског базена … за 2021. годину са привредним друштвом АА.
• Наком тога, Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење привредног друштва АА.
• У изјашњењу ГГ, пуномоћнице адвокаткиње привредног друштва АА чија је законска заступница ДД, између осталог, наведено је:

• да је у … већинско становништво муслиманске вероисповести, те махом грађани живе и раде у складу са верским обичајима;
• да с обзиром на напред описани начин живота већинског становништва, верски обичаји подразумевају раздвајање термина боравка на јавним и приватним површинама, јер би другачије организовање значило непоштовање верских обичаја и начина живота „поготово када су припаднице женског пола у питању“;
• да је чланак који је био повод за подношење притужбе неистинит у делу где се наводи да „мушкарци на градском базену могу да купају сваког дана од 11 до 15 сати и од 17 до 19 сати, а једини женски термин је по највећој врућини од 15 до 17 часова и мушкарцима је тада строго забрањен улаз“, јер је женама на градском базену дозвољен улазак преко целог дана, а мушкарцима је забрањен у периоду од 15 до 17 часова;
• да је чланак „прочитан са пажњом до краја, “било би јасно да се не ради о акту дискриминације према женама, већ о акту пружања могућности да услуге коришћења ове јавне површине буду доступне и женама које живе у складу са верским прописим, али и из других разлога, што се у чланку јасно и наводи реченицом: „Наравно, на мушким терминима често има и жена које се купају, јер за разлику од женског термина, на мушком термину смеју се купати и жене“;
• да из свега произлази да „женама није забрањен улаз на базен преко целог дана, већ је женама дато право да бирају да ли ће ову јавну површину користити само са женама или то неће бити питање“;
• да у прилог наведеном говори и наставак чланка у којем се наводи: „Овакав случај није у осталим санџачким градовима у којима постоје базени оваквог типа – у …, рецимо, не постоји женски термин, али није редак случај да жене закупе приватни термин и одвојено се купају од мушкараца“;
• да је притужба „беспредметна“ јер ни у једном делу није наведено да је било која чланица Удружења … била у прилици да посети Градски базен у …, „јер да јесте, све напред наведено би било јасно, као и да је чланак требало пажљиво прочитати, а затим испитати ситуацију која се у њему описује“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у новински чланак портала … од … године утврђено је да је под насловом „У Србији постоји базен који „раздваја“ мушкарце и жене“, објављен текст следеће садржине: „Метеоролози су ових дана најавили црвени метео аларм, а ако је судити по најављеним прогнозама у наредним данима Србију и … очекују температуре од 34 до 37 степени. Грађани …, освежење у граду једино могу пронаћи на градском базену који се налази у центру града и који је уједно и једини базен у граду са преко 120.000 становника. Постоји још пар мањих базена у новопазарској бањи, али капацитети тих безена су веома мали да се задовољи број купача који би користили услуге базена у овим тропским данима. Иначе, мало је јавности у Србији познато да је … једини град у Србији у коме постоје одвојени термини на базенима за мушкарце и за жене. Тако мушкарци на градском базену могу да се купају сваког дана од 11 до 15 и од 17 до 19 сати, а једини женски термин је по највећој врућини од 15 до 17 часова и мушкарцима је тада строго забрањен улазак. Овакав случај није ни у осталим санџачким градовима у којима постоје базени оваквог типа – у Т…, рецимо, не постоји женски термин, али није редак случај да жене закупе приватни термин и одвојено се купају од мушкараца. Наравно, на мушким термина често има жена које се купају, јер за разлику од женског термина – на мушком термину смеју се купати и жене. Поред тога што је мушкарцима купање забрањено у том термину, градски базен је ограђен како мушкарци који пролазе поред базена не би могли да виде своје суграђанке док пливају или се сунчају на градском базену. Овакав распоред термина и одвајање мушкараца и жена уведен је у последњих 15 година, од када, како кажу саговорници, посебно расте интересовање за верске обавезе које налаже Ислам, чијих је следбеника у овом граду већина. Они новопазарци који са својим девојкама, супругама или другарицама желе да заједно проводе време на базенима, обично буду приморани да такву врсту забаве потраже у оближњој Рашки, Јошаничкој бањи или пак на Копаонику. Надлежне институције у овом граду кажу да нису они ти који треба да одлучују како ће базени радити и распоређивати термине, јер у граду постоји само један олимпијски базен, који се последњих година углавном даје у закуп приватним лицима који се из сезоне у сезону мењају. Новопазарцима је обећано ће се у овом граду направити и затворени базен који је према најавама власти у овом граду требао бити готов још у децембру 2012. године. Али је на том месту, на којем је до претходне године стојала и табла са пројектом базена сада изграђен парк. Остаје питање где да новопазарци пронађу свој кутак освежења од тропских дана који нас овог лета очекују, обзиром да је један једини базен у овом граду мали да прими све заинтересоване купаче којих је сигурно много више од оног броја који тренутно користи услуге базена у овом граду“.
• У циљу правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања Повереник је изашао на терен и утврдио да се на улазу у Градски базен у … налази распоред коришћења термина базена у којем је наведено: „мешовити термин од 11:00 до 14:30 часова; женски термин од 15:00 до 17:00 часова; рекреативно купање од 17:00 до 19:00 часова“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и достављене доказе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган, установљен Законом о забрани дискриминације. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[1].
• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом члана 43. Устава прописано је да се јемчи слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору.
  Нико није дужан да се изјашњава о својим верским и другим уверењима (став 2.).
  Свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења. (став 3.)
  Слобода испољавања вере или уверења може се ограничити законом, само ако је то неопходно у демократском друштву, ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права грађана зајемчених Уставом, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње (став 4). Чланом 48. Устава прописано је да мерама у образовању, култури и јавном обавештавању, Република Србија подстиче разумевање, уважавање и поштовање разлика које постоје због посебности етничког, културног, језичког или верског идентитета њених грађана. Одредбом члана 79. Устава између осталог је прописано да припадници националних мањина имају право на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности. Чланом 81. Устава прописано је да у области образовања, културе и информисања Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији, без обзира на њихов етнички, културни, језички или верски идентитет.
• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних овом конвенцијом обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[4], који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 17. Закона о забрани дискриминације прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Ставом 2. ове одредбе прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом. Такође, чланом 20. овог закона прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Ставом 2. ове одредбе забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол, односно род и родни идентитет или због промене пола, односно прилагођавања пола родном идентитету, као и због трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета или посебне неге детета. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, односно род и родни идентитет, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

• Закон о родној равноправности^[5] у члану 3. прописује да родна равноправност подразумева једнака права, одговорности и могућности, равномерно учешће и уравнотежену заступљеност жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота, једнаке могућности за остваривање права и слобода, коришћење личних знања и способности за лични развој и развој друштва, једнаке могућности и права у приступу робама и услугама, као и остваривање једнаке користи од резултата рада, уз уважавање биолошких, друштвених и културолошки формираних разлика између мушкараца и жена и различитих интереса, потреба и приоритета жена и мушкараца приликом доношења јавних и других политика и одлучивања о правима, обавезама и на закону заснованим одредбама, као и уставним одредбама. Одредбом члана 4. став 1. овог закона прописано је да дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, јесте свако неоправдано разликовање, неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), на отворен или прикривен начин, у односу на лица или групе лица, као и чланове њихових породица или њима блиска лица, засновано на полу, полним карактеристикама, односно роду у: политичкој, образовној, медијској и економској области; области запошљавања, занимања и рада, самозапошљавања, заштите потрошача (робе и услуге); здравственом осигурању и заштити; социјалном осигурању и заштити, у браку и породичним односима; области безбедности; екологији; области културе; спорту и рекреацији; као и у области јавног оглашавања и другим областима друштвеног живота. Ставом 2. исте одредбе прописано је да непосредна дискриминација на основу пола, полних карактеристика, односно рода, постоји ако се лице или група лица, због њиховог пола, полних карактеристика, односно рода, у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

• Закон о црквама и верским заједницама^[6], у члану 2. прописује да нико не може бити узнемираван, дискриминисан или привилегован због својих верских уверења, припадања или неприпадања верској заједници, учествовања или неучествовања у богослужењу и верским обредима и коришћења или некоришћења зајемчених верских слобода и права. Одредбом члана 3. овог закона прописано је да слобода вероисповести или верског уверења може бити подвргнута само оним ограничењима која су прописана Уставом, законом и ратификованим међународним документима, а неопходна су у демократском друштву ради заштите јавне безбедности, јавног реда, морала и заштите слободе и права других. Верска слобода се не сме користити тако да угрожава право на живот, право на здравље, права деце, право на лични и породични интегритет и право на имовину, нити тако да се изазива и подстиче верска, национална или расна нетрпељивост.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8.  Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли je Градски базен у … ставио жене у неоправдано неповољнији положај у односу на мушкарце на основу пола.

3.9. Наиме, према наводима новинског текста који је објављен под насловом „У Србији постоји базен који раздваја мушкарце и жене“, а који је представљао повод за подношење притужбе, између осталог наведено је: „Иначе, мало је јавности у Србији познато да је … једини град у Србији у коме постоје одвојени термини на базенима за мушкарце и за жене. Тако мушкарци на градском базену могу да се купају сваког дана од 11 до 15 и од 17 до 19 сати, а једини женски термин је по највећој врућини од 15 до 17 часова и мушкарцима је тада строго забрањен улазак“. У изјашњењу привредног друштва АА које је закупац Градског базена у … у потпуности су оспорени ови наводи, јер је, како се даље наводи, женама на градском базену дозвољен улазак преко целог дана, а мушкарцима је забрањен у периоду од 15 до 17 часова. Наиме, појашњено је да се у конкретном случају не ради о акту дискриминације према женама, већ да је уважавајући верско уверење и обичаје већинског становништва у … на овај начин пружена могућности да услуге коришћења градског базена буду доступне и женама које живе у складу са верским прописима.

3.10. У току поступка, имајући у виду да је уз притужбу достављен само новински чланак Повереник је извршио увид на лицу места. Том приликом је утврђено да се на улазу у Градски базен у … налази распоред коришћења термина базена у којем је наведено: „мешовити термин од 11:00 до 14:30 часова; женски термин од 15:00 до 17:00 часова; рекреативно купање од 17:00 до 19:00 часова“. Стога, очигледно је да издавајање „женског термина“ у распореду коришћења базена у конкретном случају не значи да је женама једино у периоду од 15 до 17 сати омогућено његово коришћење, већ обрнуто да је женама омогућено коришћење додатног термина само за њих. Поред распореда коришчења термина који су утврђени на лицу места, Повереник је ценио и наводе из изјашњења у којем је наведено да жене услуге базена могу користити током целог радног времена базена. Ову чињеницу потврђују и наводи из новинског чланка који је достављен уз притужбу, а у којем је наведено: „За разлику од женског термина, на мушком термину смеју се купати и жене“.

3.11. Имајући у виду да увођење додатног термина представља изузетак, Повереник је извршио анализу упоредне праксе у другим земљама. Према доступном истраживању на репрезентативном узорку базена у Немачкој, око 10% базена има одвојене термине за жене, од којих је 7% има одвојене термине за жене из верских разлога.^[7] Такође, на захтев различитих феминистичких организација, постоје одвојени термини за жене жртве насиља у породици, као и жене које су претрпеле одређене оперативне захвате. Ово су само нека од истраживања поводом увођења додатног термина само за жене.[8] С тим у вези, спроведеном анализом је утврђено да одвојени термини за жене нису реткост у другим државама у Европи и свету, како из верских разлога, тако и за жене жртве насиља у породици, као и жене које су претрпеле одређене оперативне захвате (мастектомија) због чега се овакво увођење додатног термина може сматрати оправдано.

3.12. Имајући у виду наведено, Повереник је мишљења да издвајањем једног додатног термина само за жене Градски базен у … у термину од 15-17 часова није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, имајући у виду да је наведени додатани термин оправдан легитимним циљем.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби Удружења … против Градског базена …, увођењем једног додатног термина од 15-17 часова само за жене Градски базен није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

[1] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[3] „Службени лист СЦГ“- Међународни уговори број 9/03

[4] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21)

[5] Закон о родној равноправности „Службени гласник РС“, број 52/21

[6] Закон о црквама и верским заједницама број 36/06.

[7] The accommodation of Muslim body practices in German public swimming pools, 2020, https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/01419870.2020.1770827?scroll=top&needAccess=true

[8] https://www.csmonitor.com/World/Europe/2016/0530/Sweden-stirs-debate-with-women-only-swimming-in-nod-to-Muslims https://www.opposingviews.com/world/sweden-women-only-swimming-accommodate-muslims

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

574-21 Дискриминација није утврђена по основу пола