347-19 М. по прит. А.Ћ. против ОЦД-ЦСЖ због диск. на осн. пола у обл. рада и запошљ.

бр. 07-00-282/2019-02  датум:  24. 7. 2019.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе А. Ћ. из Б. против Удружења „Ц.  с. ж.“ Б, због дискриминације на основу пола. У притужби је наведено да је на интернет порталу www,.com објављен оглас Удружења „Ц.с.ж.“ Б. чија садржина гласи: „потребна особа са одличним знањем рада на рачунару и базичним (а пожељно и вишим) познавањем енглеског језика, као радни асистент особи са инвалидитетом са пуним радним временом.“ Даље је наведено да је након конкурисања за посао радног асистента, подносилац притужбе одбијен, уз образложење да предност имају особе женског пола. У изјашњењу удружења наведено је да су објавили предметни конкурс за радно место „персоналног/радног асистента“ и да се термин „радни асистент“ користи као само један од елемената посла персоналног асистента. Даље је наведено да је оглас расписан за асистента конкретне жене са тешким телесним инвалидитетом, којој је осим помоћи у раду, потребна и друга врста подршке, укључујући и подршку у задовољавању личних потреба и да је она инсистирала да за асистента има женску особу ради свог достојанства, сигурности и безбедности и већег осећаја комфора. Још је наведено и да разликовање приликом одабира персоналног/радног асистента по полу, у овом случају не представља довођење неке особе у неравноправан положај, јер у овом случају пол као лично својство јесте градивни елемент расписаног посла. У току поступка је утврђено да се у конкретном случају ради о конкурсу за посао за радног асистента конкретној женској особи са инвалидитетом, која је изразила жељу да асистент буде женска особа, ради њеног достојанства, сигурности и безбедности и већег осећаја комфора. Даље је утврђено да је, у конкретном случају, пол персоналног асистента стварни и одлучујући услов обављања посла радног асистента, као и да је сврха која се жели постићи избором женске особе за радног асистента по овом огласу оправдана у складу са Законом о забрани дискриминације и Законом о раду. Због тога је у конкретном случају Повереник дао мишљење да Удружење „Ц. с. ж.“ Б. није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

 

 

 

 

ТОК ПОСТУПКА

 

  • Поверенику за заштиту равноправности обратио се А. Ћ. из Б. притужбом од 30. маја 2019. године против Удружења „Ц. с. ж.“ Б, због дискриминације на основу пола.
  • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да je 22. маја 2019. године на интернет порталу www,,com наишао на оглас у којем се тражила особа за позицију „Радни асистент“ за особу са инвалидитетом;
  • да су у наведеном огласу услови које би потенцијални кандидати требало да испуне познавање рада на рачунару и познавање енглеског језика;
  • да је истог дана послао пријаву путем мејла, јер испуњава оба услова, али је сутрадан 23. маја 2019. године добио одговор од послодавца у којем му је директно речено да траже особу женског пола;
  • да је на упозорење да је такав оглас дискриминаторан, добио одговор да им је потребан асистент за женску особу, за позицију „Радни асистент“;
  • да је позиција за коју је конкурисао „Радни асистент“, а не „неговатељ“, мада разлог да се прави разлика по основу пола не види чак и за ту позицију.
    • У прилогу притужбе достављена је фотокопија спорног огласа који је објављен на порталу www,.com и копија мејл преписке са послодавцем.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење Удружења „Ц. с. ж.“.
    • У изјашњењу Удружења „Ц. с. ж.“, између осталог, наведено је:
  • да је корисница услуга потенцијалног запосленог по предметном огласу корисница у складу са правилима прописаним Законом о социјалној заштити, као и да се услуге социјалне заштите пружају у складу са начелом најбољег интереса корисника, уважавајући њихов животни циклус, пол, етничко и културно порекло, језик, животне навике, развојне потребе и потребе за додатном подршком у свакодневном функционисању. Услуге социјалне заштите се пружају и у складу са принципима и стандардима савремене професионалне праксе, што у овом конкретном случају има вишеструки значај. Такође, истиче се начело доступности и индивидуализације социјалне заштите;
  • да се без пристанка корисника не сме пружити било каква услуга, изузев у случајевима утврђеним законом. Корисник у складу са законом, има право на слободан избор услуга, он одлучује и о томе да ли ће прихватити услугу или не. Наглашено је да корисник има право и на слободан избор пружаоца услуга социјалне заштите, баш као што одређује и обим и врсту ангажовања персоналног асистента, у складу са својим потребама а што укључује и потребу за полом особе која ће ту услугу пружати;
  • да Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[2] ближе одређује циљну групу, сврху групе, програмске активности и активности услуге за персоналне асистенције. Корисница је у овом конкретном случају, у складу са чланом 99. Правилника, део циљне групе за коришћење услуга персоналног асистента;
  • да је услуга индивидуална практична подршка која је корисници неопходна за задовољење личних потреба и укључивање у образовне, радне и друштвене активности у заједници;
  • да активности услуге персоналне асистенције укључују:
  1. помоћ у одржавању личне хигијене и задовољавању основних личних потреба;
  2. помоћ у одржавању хигијене стана, обављању свакодневних активности и задовољавању основних животних потреба;
  3. подизање, премештање и помоћ при кретању унутар и изван корисникове куће, радног места и места где се одвијају друштвене и образовне активности, помоћ у коришћењу превоза;
  4. помоћ у коришћењу терапеутских и здравствених услуга и коришћењу и одржавању помагала;
  5. помоћ при комуникацији, социјалним контактима и задовољавању социјалних, културно-забавних, и других потреба;
  6. помоћ при обављању различитих радних, образовних и друштвених активности;
  • да корисник/ца услуге може користити све од набројаних услуга истовремено, или само неке од њих у зависности од својих потреба. Врста пружених услуга може се такође мењати и прилагођавати новонасталим околностима и новим потребама корисника;
  • да је Удружење објавило предметни конкурс за радно место „персоналног/радног асистента“, међутим, због ширине описа посла једног персоналног асистента, термин „радни асистент“ се користи као само један од елемената посла персоналног асистента;
  • да је врста послова персоналног/радног асистента услуга подршке за самостални живот – становање уз подршку, персонална асистенција, обука за самостални живот и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву;
  • да корисник услуге и ангажовани персонални асистент, сачињавају индивидуални недељни и месечни план. Посао радног/персоналног асистента је такве природе да се никада не може са сигурношћу утврдити у ком ће обиму бити обављани одређени послови;
  • да корисник услуге персоналног/радног асистента одлучује о томе какве ће услуге примати, и одлучује о томе ко ће бити пружалац услуга, као и обим и врсту ангажовања персоналног асистента;
  • да је у предметном огласу затражено да особа која конкурише за овај посао испуњава два услова, знање енглеског језика и познавање рада на рачунарима. Удружење је сматрало да једино ове две компетенције ближе одређују „помоћ при обављању различитих радних активности“;
  • да је наглашено да предност при одабиру има особа женског пола, с обзиром да је корисница жена. Одговор подносиоца притужбе био је да он није поднео пријаву за посао „неговатеља“. На тај начин направио је поређење са неким другим занимањима/професијама у којима однос пружалаца и прималаца услуга не сме бити условљаван полном истоветношћу;
  • да персонални/радни асистент може бити свака особа која испуњава услове предвиђене релевантним прописима, док образовање не условљава бављење овим послом. Персонални/радни асистнет пружа услуге особи са инвалидитетом у задовољавању њених потреба на најбољи начин;
  • да се из свега наведеног може закључити да персонални/радни асистент јесте и нека врста „неговатеља“, јер овај посао садржи и послове које би обављао и неговатељ;
  • да разликовање приликом одабира персоналног/радног асистента по полу, у овом случају не представља довођење неке особе у неравноправан положај, и да у овом случају пол као лично својство јесте градивни елемент расписаног посла;
  • да корисник бира свог асистента, води га кроз посао који мора обавити, и обучава га у свакој новонасталој ситуацији. Могло би се рећи да персонални/радни асистент и корисник услуга заједно остварују задовољење потреба корисника;
  • да се у конкретном случају ради о корисници која је особа са тешким телесним инвалидитетом и којој је осим помоћи у раду, потребна и друга врста подршке, укључујући и подршку у задовољавању личних потреба. Корисница је инсистирала да за асистента има женску особу, ради свог достојанства, сигурности и безбедности и већег осећаја комфора, као и да се на овај начин задовољава основни принцип права на избор, које је један од основних принципа услуге персоналне асистенције и једно од основних људских права;
  • да је у самом огласу стављен нагласак на помоћ у раду, будући да се ради о особи која је врло активна у Удружењу и обавља различите активности, што не искључује и другу врсту подршке врло личне природе;
  • да је у конкретном случају истицањем одређеног пола, Удружење учинило са оправданим циљем и последицама.
    • У прилогу изјашњења као доказ наведених тврдњи достављено је Решење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања о обнављању акредитације програма обуке, бр. 150-00-19/40/2017. од 1. децембра 2017. године и линк ка објављеном огласу на порталу „Л.“.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у фотокопију огласа објављеног 22. маја 2019. године, на интернет порталу www,,.com коју је доставио подносилац притужбе, утврђено је да је Удружење „Ц. с. ж.“ Б. објавило оглас за посао радног асистента за особу са инвалидитетом. У огласу је наведено да је „потребна особа са одличним знањем рада на рачунару и базичним (а пожељно и вишим) познавањем енглеског језика, као радни асистент особи са инвалидитетом са пуним радним временом“.
  • Увидом у електронску преписку која је достављена уз притужбу, утврђено је да је портал „Л.“ 22. маја 2019. године обавестио Ц. с. ж. да је кандидат А. Ћ. конкурисао за посао „Радни асистент за особу са инвалидитетом“, као и да су проследили његову документацију. Даље је утврђено да је 23. маја 2019. године Ц. с. ж. обавестио А. Ћ. да „с обзиром да се ради о особи са инвалидитетом женског пола којој је потребан асистент, предности у овом случају имају женске особе“. Такође, утврђено је да је у електронском допису Ц. с. ж. од 23. маја 2019. године, који је упућен А. Ћ. касније у току дана, између осталог наведено да се извињавају због настале ситуације, и да су утврдили да је дошло до ненамерне грешке приликом преношења текста огласа, јер је из текста изостављен део да је „Потребна женска особа,.“.
  • Увидом у линк оглас који је достављен у изјашњењу[3] од 2. јула 2019. године, утврђено је да је у огласу наведено да Ц. с. ж. објављује оглас за избор радног-персоналног асистента/асистенткињу за особу са инвалидитетом. Даље је наведено да је „потребна женска особа са одличним знањем рада на рачунару и базичним (а пожељно и вишим) познавањем енглеског језика, као радни асистент особи са инвалидитетом са пуним радним временом“. Такођеје наведено да се тражи ниво образовања минимум III степен – ССС средња школа (три године).

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења и антидискриминационе и друге прописе.

 

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[4] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
  • Устав Републике Србије[5] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[6]
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[7] Одредбама члана 6. прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Такође, одредбама члана 16. став 1. овог закона забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, а заштиту од дискриминације према ставу 2. овог члана ужива и лице које тражи посао. У ставу 3. је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључивање или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана.
  • Закон о раду[8] у члану 18. забрањује посредну и непосредну дискриминацију лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или друго лично својство. Одредбама члана 20. овог закона прописано је да је дискриминација из члана 18. забрањена, између осталог и у односу на услове запошљавања и избор кандидата за обављање одређеног посла, док је одредбама члана 22. став 1. прописано је да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључивање или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. овог закона представљају стварни и одлучујући услов обављања посла, и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.
  • Закон о социјалној заштити[9] уређује пружање услуга социјалне заштите и материјалну подршку. Одредбом члана 5. овог закона прописано је да су услуге социјалне заштите активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици, ради побољшања, односно очувања квалитета живота. Одредбма члана 40. закона прописане су групе услуга социјалне заштите, међу којима су и услуге подршке за самостални живот. Једна од законом прописаних услуга подршке за самостални живот је и персонална асистенција. Услуге подршке за самостални живот пружају се појединцу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву (члан 45. став1).
  • Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите[10] уређује активности услуге персоналне асистенције. Сврха персоналне асистенције је пружање одговарајуће индивидуалне практичне подршке која је кориснику неопходна за задовољење личних потреба и укључивање у образовне, радне и друштвене активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности (члан 100). Одредбама члана 102. наведено је да потребе усмерене ка одржавању и унапређењу квалитета живота корисника, у зависности од идентификованих потреба и капацитета за самостално обављање одређених активности, укључују између осталог и помоћ при обављању различитих радних, образовних и друштвених активности. У ставу 2. овог члана прописано је да на основу идентификованих потреба и процене доступних ресурса, пружалац услуге и корисник одређују обим и врсту ангажовања персоналног асистента. Одредбама чл. 104. и 105. овог правилника прописано је да персонални асистент има завршену обуку по акредитованом програму обуке за пружање услуге персоналне асистенције, да период узајамног прилагођавања персоналног асистента и корисника траје најдуже 30 дана.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да оцени да ли је Удружењe „Ц. с. ж.“ Б, у неоправдано неповољнији положај ставило подносиоца притужбе А. Ћ. на основу пола, одбијањем могућности запослења на позицију „радни асистент“ за особу са инвалидитетом.
  • Увидом у прилоге притужбе, као и у изјашњење, неспорно је да је А. Ћ. одбијен за посао радног асистента особе са инвалидитетом са образложењем да се предност даје особи женског пола. У објављеном огласу за посао на који је подносилац притужбе послао пријаву није наведено да се тражи искључиво женска особа, док је у изјашњењу наведено да је, након преписке са подноситељем притужбе, удружење променило оглас и у тексту огласа навело да се тражи женска особа. С обзиром на утврђено чињенично стање, неспорно је да је подносилац притужбе одбијен као кандидат за посао на основу пола, као и да је касније пол наведен у огласу као услов за запослење.
  • Законом о забрани дискриминације и Законом о раду прописано је да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључивање или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Због тога је задатак Повереника да анализира да ли је давање предности женској особи за радног/персоналног асистента жени са инвалидитетом у конкретном случају, стварни и одлучујући услов обављања посла, као и да ли је сврха која се тиме жели постићи оправдана.
  • Повереник за заштиту равноправности је посебно анализирао наводе изјашњења да је оглас расписан за радно место „персоналног/радног асистента“, као и да се термин „радни асистент“ користи као само један од елемената посла персоналног асистента. У тексту огласа поводом ког је поднета притужба наведено је да је оглас расписан за “радног асистента за особу са инвалидитетом“, а у тексту огласа који је удружење изменило након преписке са подносиоцем притужбе за „радног-персоналног асистента“. Из наведеног произлази да је оглас расписан за посао асистента особи са инвалидитетом који би претежно пружао подршку у области рада. Наиме, Законом о социјалној заштити прописано је да је услуга подршке за самостални живот пружа поједницу да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву. Сврха услуге персоналне асистенције одређена је правилником као пружање одговарајуће индивидуалне практичне подршке која је кориснику неопходна за задовољење личних потреба и укључивање у образовне, радне и друштвене активности у заједници, ради успостављања што већег нивоа самосталности. У складу са тим, појам радног асистента особи са инвалидитетом, није појам који познају прописи којим је регулисана услуга подршке за самостални живот и обухвата нешто ужи посао персоналног асистента особе са инвалидитетом, односно пружање услуге подршке особи са инвалидитетом у оквиру радних активности у заједници. У изјашњењу је наведено да су из тих разлога у огласу за посао, као посебно знање и вештине и истакнути познавање енглеског језика и рад на рачунару, јер се од конкретног асистента очекује да особи са инвалидитетом услугу подршке више пружа у области рада, међутим то не искључује и пружање других прописаних активности персоналног асистента особе са инвалидитетом. Остали општи услови које персонални асистент мора да испуни и који су прописани правилником нису наведени у огласу (завршена основна обука по акредитованом програму, непостојање сродства са корисником услуге и др.).
  • Такође, анализирани су и наводи изјашњења да се у конкретном случају тражи радни/персонални асистент за жену са инвалидитетом и да у овом случају „пол као лично својство јесте градивни елемент расписаног посла“. Једно од начела социјалне заштите, прописане Законом о социјалној заштити, јесте и начело најбољег интереса корисника, односно начело да се услуге социјалне заштите пружају у складу са најбољим интересом корисника, уважавајући његов животни циклус, пол, етничко и културно порекло, језик, вероисповест, животне навике, развојне потребе и потребе за додатном подршком у свакодневном функционисању. Такође, прописано право корисника је и право на слободан избор услуге и пружаоца услуге, у складу са законом[11]. У свом изјашњењу удружење је навело да је оглас расписан за радно место „радног/персоналног асистента“ за корисницу која је особа са тешким инвалидитетом, која је изразила жељу да асистент буде женског пола. Као разлози због којих се тражи особа женског пола наведени су достојанство кориснице услуге, сигурност и безбедност, као и већи осећај комфора.
  • С обзиром на опис послова персоналног асистента и чињеницу да се у конкретном случају ради о конкурсу за посао за радног асистента конкретној женској особи са инвалидитетом, која је изразила жељу да асистент буде женска особа, Повереник је става да је, у конкретном случају, пол персоналног асистента стварни и одлучујући услов обављања посла радног асистента, као и да је сврха која се жели постићи избором женске особе за радног асистента по овом огласу оправдана. Наиме, у конкретном случају, потенцијални запослени би пружао помоћ жени са тешким инвалидитетом првенствено у области радних активност, међутим с обзиром на тежину инвалидитета, помоћ би била усмерена и ка другим потребама које се испоље у току радног дана, укључујући и подршку у задовољавању личних потреба. Иако би све ове активности могла да обавља и особа мушког пола, у конкретном случају, а првенствено када се има у виду жеља кориснице услуге, захтев да персонални асистент буде жена је оправдан и одлучујући услов за обављање посла. Сврха која се жели постићи постављањем овог услова је такође оправдана јер се жели пружити помоћ жени са инвалидитетом на начин да се не повреди њено достојанство, осећај комфора, сигурности и безбедности. Због тога, давање предности кандидату женског пола у конкретном случају представља изузетак од забране дискриминације у области рада прописан одредбама члана 16. став 3. Закона о забрани дискриминације и члана 22. Закона о раду.

3.13. С обзиром на све наведено, Повереник за заштиту равноправности је става да давањем предности особи женског пола на конкурсу за посао за радног/персоналног асистента за женску особу са инвалидитетом, Удружење „Ц. с. ж.“ Б, није ставило А. Ћ. у неоправдано неповољнији положај на основу пола.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку који је спроведен по притужби А. Ћ. из Б, утврђено је да Удружење „Ц. с. ж.“ Б, није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] „Службени гласник РС“ бр. 42/13 и 89/18

[3] https://www,.

[4] „Службени гласник РС“ број 22/09 члан 1. став 2.

[5] „Службени гласник РС“, број 98/06

[6]  Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 21.

[7] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 2. став 2.

[8] „Службени гласник РС“, број 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС и 113/17

[9] „Службени гласник РС“, број 24/11

[10] „Службени гласник РС“, број 42/13 и 89/18

[11] Закон о социјалној заштити, чл. 26. и 36.

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon347-19 М. по прит. А.Ћ. против ОЦД-ЦСЖ због диск. на осн. пола у обл. рада и запошљ. Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top