217-19-Мишљење по притужби ОЦД Ф. против С.Д. због диск. на осн. пола у обл. јавног информисања и медија

бр. 07-00-200/2019-02   датум: 17.6. 2019.

 

МИШЉЕЊЕ

 

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе У. г. „F.” из П. против С. Д. из Н. Б, директора Т. о. “Н. Б.“, због дискриминације на основу пола. У притужби је наведено да је С. Д, дана.., приликом посете председника Републике Србије Н. Б, увредио све жене, а посебно припаднице мађарске националности изјавивши да се „мађарски језик најбоље учи спавањем са Мађарицом“, те да је тиме показао забрињавајући и неприхватљиви ниво стереотипа и предрасуда у вези са женама. Између осталог, у притужби је наведено да су поменуту изјаву С. Д. пренели готово сви медији у Србији, с обзиром на чињеницу да је спорна изјава дата у току директног преноса посете председника Републике Србије, Н. Б. У изјашњењу С. Д, наведено је да спорну изјаву није дао у својству директора Т. о. „Н. Б.“, већ као глумац-аматер, те да употребом глагола „спавати“’ у наведеној изјави, није алудирао на сексуални чин, нити на свођење припадница мађарске националности на сексуални објекат, већ је поменути глагол употребио „у ширем контексту“, који подразумева „бивствовање са Мађарицом“, сматрајући при том да у свему изреченом нема увредљиве садржине, нити би могло да представља повреду достојанства жена. Након спроведеног поступка и изведених доказа, утврђено је да наведена изјава С. Д, изнета приликом посете председника Републике Србије, Н. Б, одржане дана.., представља понижавање и омаловажавање жена, а нарочито припадница женског пола мађарске националности. При томе, Повереник је посебно имао у виду да је С. Д. носилац јавне функције, те да треба да води рачуна да својим изјавама не вређа достојанство лица или групе лица на основу њиховог личног својства. Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да су овом изјавом повређене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације због чега је С. Д. препоручио да објави у електронском или штампаном медију са националном покривеношћу јавно извињење свим женама, а посебно припадницама мађарске националне мањине.

 

 

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило У. г. „F.“ из П, против С. Д, директора Т. о. „Н. Б.“, због дискриминације на основу пола.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је С. Д, приликом посете председника Републике Србије Н. Б, изјавио следеће: „Мађарски језик се најбоље учи спавањем са Мађарицом“;
  • да је овом изјавом, С. Д. прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације, те да је увредио све жене, а нарочито припаднице мађарске националности и показао забрињавајући и неприхватљив ниво стереотипа и предрасуда у вези са женама;
  • да су спорну изјаву пренели готово сви медији у Републици Србији, с обзиром на чињеницу да је дата у току директног преноса посете председника Републике Србије Н. Б;
  • да судски поступак у вези са овим околностима још увек није покренут.
    • Уз притужбу су, као доказ, наведени линкови ка снимцима тв прилога о посети председника Републике Србије Н. Б, у којима је, између осталог, забележена и спорна изјава С. Д.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације,[1] па је у току поступка прибављено изјашњење директора Т. о. „Н. Б.“, С. Д.
    • У изјашњењу на притужбу, С. Д. је, између осталог, навео:
  • да се, поред функције коју обавља у Т. о. „Н. Б.“, бави и глумом као глумац-аматер, те да то „сви у Н. Б. знају“;
  • да приликом давања спорне изјаве није наступао у својству директора Т.о. „Н. Б.“, већ управо у својству глумца-аматера, што се може и закључити на основу костима који је обукао, искључиво за ову прилику;
  • да употребом глагола „спавати“ са Мађарицом, није имао на уму сексуални чин, нити да своди припаднице мађарске националности на сексуални објекат;
  • да циљ свега изговореног није било „вређање било кога, нити по било којој основи“, већ да је његов навод извучен из контекста „као нешто дискриминишуће“;
  • да приликом давања спорне изјаве није имао намеру да било кога увреди, те да је све што је изговорено било део наступа – глуме;
  • да сматра да у целокупном наступу није било ничег узнемиравајућег и понижавајућег за жене, а поготово не за жене мађарске националности, јер све што је том приликом изречено, изречено је у шали, која се међу локалним становништвом користи већ деценијама, те да треба имати на уму да је у Н. Б. становништво мултинационално и да велики број мађарског становништва живи у овој општини, а да инциденти између мађарског и српског становништва нису чести, нарочито не на националној основи;
  • да притужбу није поднео нико од припадника националних мањина из општине Н. Б, јер се, између осталог, „овако нешто изречено“ не схвата као увреда, већ као део обичаја, односно традиције;
  • да нису тачни наводи из притужбе да су спорну изјаву пренели готово сви медији у Републици Србији, већ само ТВ П, који је једини директно преносио посету председника Републике Србије Н. Б;
  • да су, управо медији, као и подносилац притужбе, спорну изјаву схватили као напад на жене, а нарочито на припаднице женског пола мађарске националности, те да му је искрено жао што је „све протумачено на погрешан начин“.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1. Увидом у снимке ТВ прилога о посети председника Републике Србије Н. Б. дана.., и то: www…; www…; www.., који су достављени уз притужбу, утврђено је да је С. Д, директор Т. о. „Н. Б.“, приликом посете председника Републике Србије Н. Б, изјавио следеће: „Код нас се, председниче, каже, да морате да спавате са Мађарицом, да бисте добро научили мађарски језик“.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.1. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[3]

 

3.2. Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје[5] и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.[6]

3.3. Конвенцијом о елиминисању свих облика дискриминације жена[7] обавезане су државе потписнице да предузму одговарајуће мере на промени културних образаца родних неједнакости, односно отклањању предрасуда и пракси заснованих на схватању о инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.[8]

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, чланом 20. став 2. овог закона забрањено је […] изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.5.      Одредбама члана 4. Закона о равноправности полова[9] прописано је да је дискриминација на основу пола свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира признање, уживање или остваривање људских права и слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, грађанској, породичној и другој области, а одредбом члана 10. став 1. тачка 6. овог закона прописано је да узнемиравање представља сваки нежељени вербални, невербални или физички акт, учињен са намером или који има за последицу повреду достојанства и изазивање страха или стварање непријатељског, понижавајућег, деградирајућег или увредљивог окружења, заснован на полу.

Анализа изјаве С. Д. са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају задатак Повереника за заштиту равноправности је да испита да ли је С. Д, директор Т. о. „Н. Б.“, својом изјавом, датом приликом посете председника Републике Србије Н. Б, дана.., а која је директно пренета на једној од телевизија са националном фреквенцијом, повредио антидискриминационе прописе. Другим речима, Повереник за заштиту равноправности испитивао је да ли је С. Д, директор Т. о. „Н. Б.“, поруком коју је послао својом изјавом: „Код нас се, председниче, каже, да морате да спавате са Мађарицом, да бисте добро научили мађарски језик“ створио понижавајуће и увредљиво окружење за жене.

3.7. Устав Републике Србије, у члану 46, јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. С тим у вези, одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено је узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Такође, важно је напоменути да је одредбом члана 20. став 2. овог закона забрањено, између осталог, јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.

3.8. Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности констатује да је у сваком конкретном случају потребно анализирати поруке које су дате одређеном изјавом, да ли се изјавом вређају и понижавају одређене особе на основу неког њиховог личног својства. Другим речима, извесно је да сваки појединац има право да износи своје ставове, што представља основ сваког слободног демократског друштва. Међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

3.9. Стога, Повереник за заштиту равноправности је анализирао садржај изјаве С. Д, посебно ценећи да ли се порукама које је послао ствара понижавајуће и увредљиво окружење за жене, а нарочито за припаднице мађарске националности.

3.10. Повереник је ценио наводе из изјашњења С. Д. да је спорна изјава дата „у шали“, која се међу становништвом у Н. Б. „користи деценијама“, те да је део традиције односно обичаја у Н. Б. Када је реч о овим наводима, Повереник за заштиту равноправности констатује да се не могу прихватити наводи из изјашњења да је реч о „шали“ и „традицији“, јер се понижавање и вређање других никако не може сматрати шалом, а недопустиво је и „правдање“ оваквог поступка тзв. „традицијом и обичајем“. С тим у вези, Повереник указује на Општу препоруку бр. 3 CEDAW Комитета, који је поред осталог позвао све државе уговорнице да усвоје делотворне програме образовања и информисања јавности који ће помоћи да се искорени садашња устаљена пракса која спречава потпуно деловање принципа друштвене равноправности жена. Повереник истиче да је ово нарочито важно имајући у виду да у Србији, поред забране поступања у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, као и поред једнакости пред законом мушкараца и жена, и даље постоје одређени друштвени обрасци понашања који су неповољни за жене, а који не могу бити алиби за узнемиравање и понижавајуће поступање.

3.11. Затим, анализирајући навод из изјашњења С. Д, којим тврди да је спорна изјава била „део наступа, односно глуме“, Повереник за заштиту равноправности констатује да се ова тврдња не може уважити, из разлога што је, како се може уочити из медијских прилога који су достављени као доказ уз притужбу, посета председника Републике Србије Н. Б, као и другим местима у окружењу, приказана јавности као представљање резултата органа извршне власти у јединицима локалне самоуправе. Другим речима, обраћање директора Т. о. „Н. Б.“ није било део позоришне представе нити глумачког перформанса, те ни С. Д, иако у свом изјашњењу тврди да је овом приликом наступао као глумац, није доставио доказе којим би то доказао.

3.12. Затим, када је реч о наводу из изјашњења С. Д. да није имао намеру да увреди било кога, Повереник за заштиту равноправности указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази из одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације, којим је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу његовог односно њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица односно групе лица.

3.13. Узимајући у обзир, навод из изјашњења С. Д. да „нико из Н. Б.“ није поднео притужбу против њега, алудирајући на то да се нико из Н. Б. није нашао увређеним његовом изјавом, Повереник за заштиту равноправности истиче да ова чињеница не умањује тежину изговореног, имајући у виду да је притужбу поднела организација за заштиту људских права, као лице овлашћено за подношење притужбе, те да су изјавом С. Д. изражени ставови који су увредљиви и понижавајући за жене.

3.14. Имајући у виду наведено, Повереник констатује да овa изјавa, која је пренета на телевизији са националном фреквенцијом, представља понижавање и омаловажавање жена, сводећи их на сексуални објекат. При томе, Повереник је посебно имао у виду да је С. Д. носилац јавне функције, те да треба да води рачуна да својим изјавама не вређа достојанство лица или групе лица на основу њиховог личног својства, што приликом давања изјаве, која је предмет овог поступка, није учинио.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је С. Д. изјавом од 30. марта 2019. године повредио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности препоручује С. Д. да се поводом изјаве од .., објави у електронском или штампаном медију са националном покривеношћу јавно извињење свим женама, а посебно припадницама мађарске националне мањине.

Потребно је да С. Д. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико С. Д. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[5] Устав Републике Србије, члан 46. став 1.

[6] Устав Републике Србије, члан 46. став 2.

[7] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена („Службени лист СФРЈ“, број 11/81)

[8] Закон о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена, члан 5.

[9]  „Службени гласник РС“, број 104/09

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon217-19-Мишљење по притужби ОЦД Ф. против С.Д. због диск. на осн. пола у обл. јавног информисања и медија Download


Print Friendly, PDF & Email
back to top