Мишљење на Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

бр. 011-00-41/2019-02 датум:  10. децембар 2019.године

 

 

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности,  даје

 

МИШЉЕЊЕ

на Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

 

Министарство културе и информисања је дописом број 011-00-114/2019-07 од 3. децембра 2019. год. доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ (у даљем тексту: Нацрт закона), ради давања мишљења.

Поступајући по овом допису, дајемо мишљење на Нацрт закона, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.

На почетку, Повереник истиче да је изузетно важно да се осетљиво питање сећања на жртве нацистичких концентрационих логора уреди на начин који ће омогућити да се у духу толеранције, уважавања различитости и поштовања начела равноправности, допринесе одавању почасти жртвама. Установа културе Меморијални центар „Старо сајмиште“ ће, у оквиру својих музеја, а у циљу да се не забораве историјске чињенице, неговати сећања на жртве и прикупити и изложити доступне податке и артефакте страдања народа чиме се доприноси образовању садашњих и будућих генерација о њиховом значају.

 

Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 20. став 1. Устава прописано је да се људска и мањинска права зајамчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права, док је ставом 2. истог члана прописано да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати. Члан 34. став 6. прописује да кривично гоњење и извршење казне за ратни злочин, геноцид и злочин против човечности не застарева. Одредба члана 49. прописује да је забрањено  и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости, док је чланом 48. прописано да мерама у образовању, култури и јавном обавештавању, Република Србија подстиче разумевање, уважавање и поштовање разлика које постоје због посебности етничког, културног, језичког или верског идентитета њених грађана.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. Одредбама члана 13. прописани су  тешки облици дискриминације: изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика, политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и инвалидитета; пропагирање или вршење дискриминације од стране органа јавне власти и у поступцима пред органима јавне власти;  пропагирање дискриминације путем јавних гласила и ропство, трговина људима, апартхејд, геноцид, етничко чишћење и њихово пропагирање.

 

Република Србија је ратификовала Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида[3]. У смислу ове Конвенције, под геноцидом се сматра било које од наведених дела учињених у намери потпуног или делимичног уништења једне националне, етничке, расне или верске групе као такве, и то: а) убиство чланова групе; б) тешка повреда физичког или менталног интегритета чланова групе; ц) намерно подвргавање групе животним условима који треба да доведу до њеног потпуног или делимичног уништења; д) мере уперене на спречавање рађања у оквиру групе; е) принудно премештање деце из једне групе у другу. На ову Конвенцију се, поред осталих међународних уговора, и указује у самом тексту Нацрта закона.

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности даје следеће мишљење:

 

  1. У члану 1. Нацрта закона прописано је да „Ради неговања сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун, оснива се установа културе Меморијални центар „Старо сајмиште“. Даље, чланом 2. Нацрта закона дефинише се значење кључних појмова као што су геноцид, геноцид над српским народом, холокауст, самударипен и ратни злочини. Имајући у виду методолошка правила за израду прописа, Повереник предлаже да се још једном размотри целокупан текст прописа у сарадњи са Републичким секретаријатом за законодавство. Наиме, у складу са Јединственим методолошким правилима за израду прописа[4], уводни део прописа садржи предмет уређивања, док су дефиниције део уводног дела прописа који садржи објашњење значења појединих појмова који се користе у самом пропису.

Чланом 1. Нацрта закона је, уместо предмета уређивања, регулисано оснивање установе културе Меморијални центар „Старо сајмиште“, као и циљ његовог оснивања, како је то исправно и наведено у члану 3. Нацрта закона (који пак носи наслов Положај), а у коме је наведено: „Меморијални центар „Старо сајмиште“ оснива се као установа културе ради обезбеђивања организационих, кадровских и материјалних претпоставки за остваривање циља из члана 1. овог закона…“.

Такође, чланом 2. Нацрта закона су дате дефиниције одређених појмова, али се поставља питање разлога њиховог дефинисања имајући у виду да се ови појмови не користе у даљем тексту прописа, изузев у члану 10. којим је регулисана међународна сарадња и наведено да Меморијални центар „Старо сајмиште“: „…своје научно-истраживачке резултате интегрише у опште знање о геноциду, Холокаусту, Самударипену и ратним злочинима.“.

  1. Повереник даље истиче да у члану 1. Нацрта закона, поред Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун, није наведен и Јеврејски пролазни логор Београд – Топовске шупе, који се наводи у чл. 5. и 12. став 2. Нацрта закона. Чланом 5. Нацрта закона је, наиме, наведено које послове обавља Меморијални центар „Старо сајмиште“, а који се, између осталог, односе и на Јеврејски пролазни логор Београд – Топовске шупе. Даље, чланом 12. став 2. Нацрта закона, уређује се да Меморијални центар води бригу и о Јеврејском пролазном логору Београд – Топовске шупе. Имајући у виду наведено, а како се овај логор у осталим одредбама Нацрта закона не помиње, мишљења смо да је наведене одредбе потребно усагласити.

 

  1. Одређеним бројем одредаба Нацрта закона (чл. 6, 8. и 9), уређују се питања састава појединих органа у установи културе Меморијални центар „Старо сајмиште“, као што су нпр. Управни и Надзорни одбор, Програмски савет, Међународни савет и сл. С тим у вези указујемо да се састав органа који су предвиђени Нацртом закона нужно мора заснивати на поштовању Начела равноправности. Такође, имајући у виду наведено, мишљења смо да наведене одредбе треба још једном размотрити и са аспекта обезбеђивања заступљености мање заступљеног пола.

 

  1. Такође указујемо да Нацрт закона не садржи одредбу о родно диференцираном језику, односно да су употребљене речи у мушком роду (нпр. директор, помоћник, председник и чланови Управног и Надзорног одбора и сл.) као генерички неутрални термини и за мушки и женски род, чиме се нарушава принцип равноправности полова. Употреба језика, у којем се присуство, једнак статус и улоге жена и мушкараца у друштву равноправно одражавају и третирају са једнаком вредношћу и достојанством, суштински је аспект родне равноправности и од значаја је за постизање фактичке равноправности полова. Имајући у виду наведено, потребно је да се у Нацрт закона унесе одредба према којој сви појмови који се користе у том закону у мушком роду обухватају исте појмове у женском роду.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број  22/09), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

[3] „Службени лист ФНРЈ“, број 56/50

[4] „Службени гласник РС“, број 21/10

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

 


microsoft-word-iconМишљење на Нацрт закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“ Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top